Srpske narodne pjesme

■** V г^

■Ч^-дгг

ђ^

СРПСКК

/О ^л- ^

ШЕСМЕ

л / ^ 5 />? С

СКУППО ПХ П НА СВИЈЕТ ПЗДАО

ВУК СТЕФ, КАРАЏИЋ

КаИГА ЧЕТВРТА,

У КОЈОЈ СУ ШЕСМЕ ЈУНАЧКЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА
О ВОЈЕВАЊУ ЗА СЛОБОДУ.

-^Ш^

(ДРЖАВНО ИЗДАЊЕ)

....о^/га

БИОГРАД

У! Т А М 11 А Р П Ј А К Т> А Љ Е В И Н Е Г Г Б 11 Ј К

>.'<ЧР«КГ'*ШМ*

2ЕЕ?Ј ЗУ

ОАТЕ

ОСТ 0 2 1387

^ ■■■ ■ 1 I ■ I— *а»»ЈЦ

ПРЕГ ЛЕ Д

СТР.

Посвета, предговор и речник четвртој књизи друтога издања

(Беч, 1833) У1

Посвета и предговор четвртој књизи трећег издања (Беч

1862) • ■ ХЕ

Песме :

1. Перовић Батрић 1

2. Погибија Вука Мићуновнћа 5

3. Поп Црногорац и Вук Копривица 11

4. Три сужња 17

5. Шеховић Осман .• 22

6. Пипери н Тахир-паша 28

7. Лазар Пециреп 33

8. Смрт Алај-бега Ченгијћа 45

9. Драшко Поповић и Гришац Осман-ага • • . • 56

10. Бој Црногораца с Махмут-пашом 62

11. Опет Црногорци и Махмут-паша 71

12. 'Келошевпћ Перо 76

13. Лука Пустахија и Вернзовић Рамо 81

14. Ускок Кариман 85

15. По смрти Ускок-Каримана 89

16. Јаут-бег и Перо Мркоњић 93

17. Јанко Лакетић и Петар Бошковић .... 97

18. Мећпкућпћи с Брђанима 100

19. Ага од Медуна и Јован Бабовпћ 106

20. Че'!а Спушка 108

21. Пнпери и Црнчани 110

I*

IV

етр.

22. Иван Николин 112

23. Мујо Хркотић и Божовићи ........ Цб

24. Почетак буне против дахија 117

25. Опет то из Црне горе 138

26. Бој на Чокешини . . . . " 149

27. Узимање Ужица 160

28. Бој на Салашу 161

29. Кеез Иван Кнежевић 176

30. Бој на Мишару 186

31. Бој на Делиграду ..... 195

32. Милош Стоићевић и Мехо Оругџијћ • -210

33. Бој на Лозници 221

34. Луко Лазаревић и Пејзо 241

35. Бјелић Игњатије 253

36. Хвала Чупићева 267

37. Бој на Кукутници 270

38 Чавић Мустај бег и Кара-'Борђије 272

39. Лазар Мутап и Арапин • 273

40. Растанак Кара-Ђорђија са Србијом .... 288

41. Скопљак војшти на Шумадију 291

42. Поп Драговић и Марко Таушан 297

43. Станић Станојло • 305

44. Војевање Црногораца и Руса на Никшиће • • 311

45. Устанак кнеза Милоша на Турке ..... 315

46. Бој на Чачку • 326

47. Петар Бошковић и Гарван барјактар • • • • 332

48. Бој на Морачи • • 337

49. Бој Морачана с Турцима ........ 345

50. Опет Морачаии с Турцима 348

51. Поп Љешевић и Матија Јушковић 350

52. Смрт Бибића Зеинила 357

53. Морачани и Колашинци 362

54. Јунаштво и смрт Лопушине Вука 383

55. Први ударац Турски на Грахово .... 399

56. Опет то, али друкчије 412

57. Смрт Смаил-аге Ченгијћа 421

СТР.

58. Опет то, мало друкчнје 445

59. Опет то, али друкчије 461

60. Корјенићи и Трешњевски овчари 463

61. Мурат Оташевић и Мехмед буљубаша .... 476

62. Спомен од боја на Кукутници 482

Додатак

1. 0 смерти Гуше Булвукбаше 487

2. Дијоба Селимовића • 489

3. Срби у Донаверту 491

4. Анђелко Вуковић и Синан кесеџија 498

0 овом издању 510

И С П Р А В 1(Е

Стр. 13. стих 38: Ц^ногорко. — 58, 60: извадг*. — 79, 70: Мд^
је. — 85, вр. 6: нејакушица. — 100, 75: уу у. — 106, 5: говоре. —
144, 100: дивнијем. — 189, 24: над сто. — 199, 143: се ка. — 209,
446: моја. — 212, 55: ћу на. — 218, 261: удесисмо. — 210, 302: од-
текку. — 259, 184: срећна и несрећка. — 271, 16: надвалг*ла. — 273,
4: покликта. — 277, 112: ситнијем. — 278, 134: ђулсом. — 285, 368:
једно'/. — 288, 8: продидо. — 297, 2: ЈаворЈу. — 308, 89 и 310, 142:
Стако. — 315, 4 : Немамића ; 23 : пред. — 319, 141 : дијепо. — 334,
65: објутру. — 354, 151: љуто бојим, — 372, 307: драги. — 383, 18:
хаџијнски. — 384, 54: Бјелопавлпће. — 387, 143: оседдани. — 402,
106: војсколс. — 402, 124: позг^дати. — 418, 182: ауна. — 425, вр.
14 — 15 онда оиет. — 427, 60 : У вашему.

ПОСВЕТА, ПРЕДГОВОР И РЕЧНИК

чЕтвртоЈ 1^]њизи ^РУгог издАЊА (беч 1833.)

" "' м ттт, „„„

рп] ЕГО ВБ1С0К0ПРЕВ0СХ0ДИТЕЛБСТВУ

Господину Россшско-Императорскому д^Пствителв-
ному таиному Сов^тнику, Сенатору, д^иствителБ-
ному Камергеру, чрезвнчааному и полномочному
Послу при Его Величеств^ ИМПЕРАТОР^В Авст-
рШском^Б, вс^хт, Россшскихт, и разнБЈхт, иностран-
НБ1ХТВ ордено†Кавалеру

ДИМИТРШ ПАВЛОВИЧУ

ТАТИ1ЦЕВУ,

[V] ВАШЕ ВБ1С0К0ПРЕВ0СХ0ДИТЕЛБСТВ0,
Милостив^ћиппЛ ГосударБ.'

Оербскал СловесностБ в-б настоли^ее времл
уподобллетсл возраждакзшемусл ганому раст^н11о,
которое не иначе можетт, возрастатБ и достигатБ
своего совершенства, как-Б при посредств^ луче«
солнечннх^Б, сообидагоших^Б ему жизнб и красоту.
Посвлп^ал С1К) книгу СербскихЂ народннх^Б п^сент,
внсокому имени ВАШЕГО ВБ1С0К0ПРЕВ0СХ0-

VIII

ДИТЕЛБСТВА , л совершенно ув-ћрент, , что оно
украсив^Б ее, не толвко возбудитЂ втв соотечест-
[У1] венникахЂ моихгв особенное вни|маше кгв содер-
жаш;имсл вђ неИ пЈитическимЂ излхлн^лмтб народ-
наго духа, но и произведеттв вђ нихтј ревностБ
КЂ усовершенш и распространешк) отечественноб
Словесности.

ВАШЕГО ВБ1С0К0ПРЕВ0СХ0ДИТЕЛБСТВА,

Милостив-ћишаго Государл

В-ћна 29. Ман 1833. года.

покорн-ћпш!?! слуга
Вук СтеФ. КараджичБ.

[VII] ПРЕДГОБОР.

1.

Обог млоги узрока, а особито због гдекоји
разлика у језику, нужно је, да се зна, од кога
је, и из кога краја, која песма преписата ; зато
ево овде то назначујем.

I. Од Тешана Подруговића (родом из
Ерцеговине из села Казанаца у Гацку) :

Из П Р В Е КЊИГЕ :

406. Пошетала Ајка Атлагића; [III, 100]*)

*) Римски бројеви у угластој загради означују књигу, а
арапски стрину овог државног издања.

IX

ИЗ Д Р У Г Е КЊИГЕ :

6. Кад се женп Српски цар Стјепане, [II, 125)

7. Уранпо старац калуђере [II, б8Ј

12. Поранпле три Српске војводе [II, 211]
14. Илп грмп, ил' се земља тресе? [II, 236)
16. Цар Лазаре сједе за вечеру, [II, 278]

22. Сједе Марко за вечеру с мајком, [II, 321]

23. Рано ранп Туркпња ђевојка, [II, 330]

26. Ппта мајка Краљевпћа Марка , [II, 365]

27. Кулу градп црнп Араппне, [II, 376)
VIII 28. Впно ппје Муса Арбанаса [П, 390]

29. Славу славп Кра-Бевпћу Марко [II, 400]
32. Кад се жени Смедеревац Ђуро, [II, 4 60]
34. Запроспо Поповић Стојане [II, 505].

Из т РЕЋ Е књпге:

2. Пошетао од Будпма краљу, [II, 583]

4. Впно ппје Новак п Радпвој' [III, 1]

7. Још од зоре нема ни помена, [III, 114]

9. Впно ппје од Јањока краљу, [III, 92]

10. Књпгу ппше Новљанпн Алпја (III, 237]

11. Још зорпца не забпјељела, [III, 277]

16. Кад се женп Ришњанпн аџпја, [III, 435]
21. Вино ппју млади Црногорци [IV, 11]

К ономе , што сам о Подруговпћу казао у
првој књпзп на страни XXXIII [Х^УП] , додаћу
овде јоп1 п ово. Он се по оцу звао Гаврило-
впћ, па су га Подругом и Подруговпћем
за то прозвалп, што је бпо врло велики, т. ј.
по другога човека. Ја га у почетку 1815. го-

X

дине нађем у Карловцима (у Срему) у највећем
сиромаштву, где у риту сече трску и на леђима
доноси уварош, те продаје п тако се рани; и кад
дознахм, колико и какови зна песама, дам му на
дан, колико му треба, да може живети, и почнем
од њега песме слушати и преписивати. Пошто ове
IX готово све песме у| Карловцима од љега препи-
шем, узмем га уочи цвети са собом на кола и
одведем у манастир Шишатовац, мислећи, да онде
(где сам код онданпБега архимандрита, а садаш-
њега владике Карлштадтскога, ВисокопреосвепЈте-
нога Господина Лукиана Мушицкога, имао
господски квартир и сваку другу згоду и потребу),
да преписујем све песме, које он зна; но кад се
онда испред васкрсенија у Србији подигне буна
на Турке, и њему као да уђе сто шиљака под
кожу. Једва га којекако задржим око васкрсе-
нија, те препишем неколике од они песама, које
ми је путем идућрх из Карловаца на колима кази-
вао, па га одл1а по васкрсенију узме^м на кола
и одведем у Митровицу, те оданде пређе у Ср-
бију, да се наново бије с Турцима. Пошто се оне
јесени Срби умире с Турцима, он отиде у Босну,
и проврљавпш којекуда по своме пређапЈњем оби-
чају, састави неколико кон,а и наместп се негде
у наији Сребрничкој да живи као кириџија; но
наскоро по том испребијају га некаки Турци, па
умре од убоја. Кад сам ја од њега песме препи-
сивао, не знам, јели био пгго старији од 40 го-
X дина. Био је паметан и, као ајдук, по|1Птен чо-
век; врло је радо којепгга весело и п1аљиво при-
поведао, али се при том нигда није смејао , него

XI

је све био мало као намрштен. Он је знао још
најмање сто јуначки песама, све оваки, као што
су ове, које сам од њега преписао, а особито од
којекаки приморски и Босански и Ерцеговачки
ајдука и четобаша. ') Никога ја до данас нисам
нашао, да онако песме зна, као он што је знао.
Његова је свака песма била добра, јерје он (осо-
бито како није певао, него само казивао^) пе-
сме разумевао и осећао, и мислио је, шта говори.

XI II. Од слепца Филипа Вишњића (родом ис-

преко Дрине из села Међаша у наији Зворничкој):

ИЗ Д Р У Г Е КЊИГЕ :

4. Збор зборила господа ришћанска [II, 96]
30. Поранио Краљевићу Марко [II, 430ј

ИЗ Т Р Е Ћ Е КЊИГЕ :

17. Књигу пише беже Љубовићу [III, 44 9 1
22. Протужило самоуче ђаче [III, 70]

26. Боже мили ! чуда великога ! [IV, 117]

27. Полећеше два врана гаврана [IV, 149]

*) И сад имам на једној артпји написано руком мога
братучеда, покојнога Обрада Томића, који је Подруговића
још отпре иознавао и са мном га у Карловцима упознао , да
Подруговић зна 15 песама од самога Мијата
арам е.

'^) Песме се, п женске и јуначке, казују, као кад чо-

век чита из књиге, тако , дн се познаје и стих и одмор (сае-

бнга). Стари људи песме деци више казују, него певају.

Сила људи и жена има, којеје млого лакше намолити, да песму

казују, него да певају.

XII

28. Вино пиЈу три Српске војводе [IV, 161]
59. Војску купи Кулин капетане |1У, 175]

30. Полећела два врана гаврана, [IV, 186Ј

31. Закукала сиња кукавица [IV, 210]

32. Затјече се паша Али-паша [IV, 221]

33. Још ни зоре ни бијела дана, [IV, 241]

3 4. Често књиге земљу прелазише [IV, 267]
Филип је Вишњић прешао у Србију 1809. го-
дине, кад се Српска војска онога лета испреко
Дргше натраг вратила, и после тога до 1813. го-
дине једнако је живео по Српским логорима око
Дрине (1810. године биоје у Лозници у муасери,
кад су Богићев ић Анто и Шилош Поцерац
и Бакал Милосав бранили Лозницу од Турака,
XII као што се пева у 32. песми треће књиге).| Кад
Турци 1813. године опет обладају Србпјом, и он
с Фамилијом својом пребегне у Срем, и намести се
у селу Грку. Чујући ја, да он зна лепи песама,
особито од Кара-Ђорђијна времена, добавим га у
Шишатовац 1815. године (пошто ме Подруговић
остави), те онде од њега препишем како ове пе-
сме, које су штампате, тако и јонј три од Кара-
Ђорђијна времена, које сам оставио, да њима, ако
Бог да здравље, зачиним пету књигу. Ја за цело
мислим, да је ове све нове песме , од Кара-Ђор-
ђијна времена, Филип сам спевао. Како ми је
казивао, он је ослепио у младости од богиња, и
по том је ишао не само по целоме Босанском па-
шалуку, него и у Скадар, те просио певајући уз
гусле. Ја сам га онда наговарао, да иде опет у
Србију, желећи, да би опамо још коју песму спе-
иао ; ио никако га на то нисам могао наговорити.

XIII

јер му је бнло врло добро у Срему: где је год
дошао, људи су га због његови песама частиии и
дарпвали; сина је свога био дао у Грку у шко-
лу; имао је свога коња и таљиге, и чисто се био
погосподио. Пре неколике године чуо сам, да је
XIII и умро у Грку. Кад сам ја од ње га песме препи-
сивао, било му је око 50 година.

III. Од старца Ми-лије (родом из Ерце1'овине
од Колашина, па за Кара-Ђорђијна времена до-
бежао у Србију и наместио се у наији Пожешкој!:

ИЗ Д Р У Г Е КЊИГЕ :

13. Од како је свијет постануо, [II, 215]
1Г), Нетко бјеше Страинићу бане, [II, 253]

ИЗ Т Р Е 11 Е КЊИГЕ :

1. Подиже се Црнојевнћ Иво, (II, 516]
1 I. Књигу пипте Гавран арамбаша, [III, 290]

Чувши ја 1820. године у Крагујевцу, да Ми-
лија особито зна песму о женидби Максима
Ц р н о ј е в и ћ а, и о Б а к о в и ћ у С т р а и њ и (које
сам ја обе песме још од детињства којекако знао
и по том од млого људи слушао и преписане имао,
али ми ни једна није била са свим по вол^и), за-
молим се неколпка пута Њиовој Светлости, Госпо-
дару Милошу Обреновићу, да би ми га у Кра-
гујевац добавио, или мене у наију Пожешку к њему
послао ; но при свему обећавању Њиове Светло-
сти некако ми ова молба остане онда неиспуњена.
Вративши се ја у пролеће 1821. године из Србије
XIV у Беч,| молио сам писмено како Њиову Светлост,

XIV

тако и покојнога Васу Поповића, бившега онда
главнога кнеза у наијн Пожешкој , да би ми св
те две песме од Милије преписале и послале; но
ни то ми се не могне учинити. Кад ујесен, 1822.
године, на позивање Њиове Светлости дођем опет
у Крагујевац, Њиова Светлост, опоменувши се моји
устмени и писмени молби , у онај исти час , кад
на диванани преда Њи изиђем и пољубивши Им-
скут, станем се с Њима поздрављати, дозову из
канцеларије свога писара, Лазара Теодорови-
ћа (садашњега старешину Српске депутације у
Цариграду), и смејући се кажу му : „Лазо! пипш
))Кнезу Васу, да је дошао Вук, него и он одма нек
))Иде амо, и старца Милију жива нека доведе или
))Мртва нека донесе, а нека уреди, ко ће му код
))Куће, место њега, радити, док се он одовуд вра-
))Ти/^ После неколико дана дође кнез Васа и до-
веде старца Милију. Али кад се с Милијом саста-
нем, онда ми се тек радост окрене на нову те-
гобу и муку : не само што он, као и остали го-
тово сви певачи (који су само певачи), није
XV знао песме казивати редом, до |само певати;
него без ракије ') није тео ни запевати, а како
мало сркне ракије, он се, и онако, које од ста-

*) Он иије лмао обичаја, пити ракију из онога суда, у
коме му се донесе ; пего је сасие у чутуру, коју је у јанџику
носио, па после певајућн приппја сваки час пома.10. Ко се год
деси код њега, он му наздрави , кад оће да пије, а пошто се
напије, остави чутуру опет у јанџик, не пружпвпш је никоме.
Кад би га ко онда запитао. каква је ракија, он је имао оби-
чај стресавпш се и налргодивши одговорити : ^Зла, синко, и
„грдпа, не море грђа бити ; не дао ти је Бог питп!"

XV

рости, које од рана (јер му је сва глава бпла исе-
чена тукућп се негда с некаким Турцима из Ко-
лашина) слаб будући, тако забуни, да није свагда
редом знао ни певати ! Впдећи ја то, ништа друго
нисам знао чинитп, него сам гледао, да мп сваку
песму пева по неколико пута, док је нпсам толико
упамтио, да сам могао познатп, кад се што пре-
скочп, па сам га онда молио, те мп је певао по-
лако (растежући речи) , а ја сам за њим писао,
што сам брже могао; а кад сам коју песму тако|

XVI наппсао, онда ми је он опет морао певати, а ја
сам гледао у мој рукопис, да впдпм, јели све до-
бро написано. ') Тако сам око ове четири пеоме
провео више од петнаест дана. — Мплпја је знао
још млого онаки песама, као што је она 14. у
трећој књпзп; алп мп се није дало, да још коју
препишем. Њему се већ било мало досадило онде
беспослену седећп п менп певајућп, а уз то још
нађе се људп (каковп се обично код млогп дво-
рова налази), којп се највише о том брину, како ће
од свачега шалу и смеј заметнутп, те му кажу:
))Куд си ти, стар и паметан човек, пристао за бу-
»далом? Зар не впдпш, да је Вук луд и беспо-
»слен човек, којему је само до песама и до бес-
,)П0Слица којекакп? Ако ти њега узаслушаш, теби
))ће читава јесен овде пропасти; него идп кући,
,)Те гледај свој посао.^^ И тако га подговоре, те

XVII јвдно| јутро, прпмпвшп од Њиове Светлости при-

*) Како старац Милија, тако и други гдекоји певачи, мо-
ЛИ.1И су ме у оваким догађајпма, да им прочнтам песму, и ко-
лико су се радовали, слушајућије онако, као штоје они знаду,
толико су се чудилп, како сам ја све тако могао написати.

XVI

стојни поклон за дојакошњу дангубу, огиде из
Крагујевца крнјући од мене. — Кад сам прошавши
годпна питао зањ, казали су мгг да је умро.

IV. Од старца Рашка (родом из Колашина,
па још у почетку Српске буне на даије добежао
у Србију и наместио се у наији Јагодииској у селу
Сабанти) :

Из другЕ књиге:

5. Град градила три брата ро^^ена, [II, 109ј

8. Вино пије силап цар Стјепане |11, 173|

9. Побоље се Српски цар Стјепане |11, 178]

10. Састала се четири табора [II, 181]

11. Службу служи славни кнез Лазаре [II, 190Ј

ИЗ ТРЕЋЕ КЊИГЕ :

5. Вино пије Старина Новаче [III, 23)

6. Још зорица не забијелила, [III, 50]
13. ЈоиЈ зорица не забијелила, [III, 322]

ИЗ Ч Е Т В Р Т Е КЊИГЕ :

18. Дозивао царе Сулемане, [III, 56]

43. Знате л\ браћо, јесте л' запалггили? [IV, 195)

По свој прилици је Рашко ову последњу пе-
сму сам сиевао у логору на Делиграду, јер је ја
ни од кога тако по реду Јигсам могао чути, као
од њега, а и они, од који сам је слупкао, сви су
XVIII ми| казивали, да су је на Делиграду чули од њега,
и ла ју') је он онде често певао Петру Добрињцу.

') Ово је ј у, у оваком догађају (где после овога место-
имеиија иде глагол ј е), од велике иомоћи.

XVII

V. Од некога Стојана ајдука, родом од-
некуд из Ерцеговпне (па га ја 1820. године нађем
у Брусницп код Њповога Спјатељства Господара
Јована Обреновпћа, где је бпо затворен, што
је, дошавши пз ајдука, убпо некаку бабу, за коју
је мислпо, да му је, као вештица, дете изела) :

Из ТРЕЋЕ књпге:

б. Од како је свпјет постануо, [III, 125]
15 Впно ппје трпдест капетана [III, 364]

Из ЧЕТВРТЕ КЊПГЕ :

4. Књпгу пише Жура Вукашине [II, 98]

Ову последњу песму (о смртп војводе
Момчила п о женпдби краља Вукашина)
имао сам још од петорпце, од свакога мало друк-
чнје, преппсану, т. ј. једну од мога оца, једну
од старца Рашка, једну од једнога човека пз
XIX наије| Рудничке, једну мп послао кнез Васа По-
повпћ (гледај XVIII ), а једну Г. Ђука Марко-
вић, член магпстрата Шабачкога п капетан По-
савски ; но од свпју мп се ова Стојанова (с којом
се и Рашкова доста слагала) најбоља учинила. Ја
сам од Стојана преписао још неколике лепе песме,
а млого ми јп је певао, које нисам могао препи-
сати, јер сам онда итио у Крагујевац, а после кад
запитам зањ, кажу ми, да се опет поајдучио и уте-
као у Ерцеговпну.

VI. Од Ђуре Милутиновића Црногорца
(он је, као слепац, негде око 1809. године, до-
нео Кара-Ђорђији писмо од Црногорскога владпке,
па по том п заостао у Србпји, где је до 1813. го-

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМВ, IV. П

XVIII

дине имао нешто плате, као пензију, а 1814. го-
дине отиде у друштву с осталим Србима у Беса-
рабију, где је такођер примао по нешто на годину;
но 1817. године, оставивши своју плату у Беса-
рабији, врати се опет у Србију, и од тога времена
жпви у Београду у двору Њиове Светлости. За
Кара-Ђорђијна времена ишао је у Београду у ве-
лику школу, и сила је пута знао лекцију боље него
XX и једанод ђака; а садје у Београду најбољи ску-
питељ пренумеранта) :

Из Т Р Е Ћ Е КЊИГЕ :

18. Свадила се два брата рођена, [IV, 489]

19. Боже мили! чуда великога! [IV, 1]
53. Паша паде на Дољане равне [IV, 28]
24. Мамут везир вијећ' учинио [IV, 62]

Из чЕтвртЕ књиге:

39. Процвиљеле три Српске војводе [IV, 17]
42 Књигу пише попе Љешевићу, [IV, 350]

Прву од ове две песме из четврте књиге нај-
пре сам преписао у Крагујевцу 1820. године од
бивп1ега Старовлашкога кнеза и за Кара-Ђорђијна
времена војводе Максима Рашковића, по том
од Ђуре Милутиновића, а најпосле ми је послао
и р;иез Васа Поповић. У главној ствари слаба је
разлика била између ови трију песама; али што
се тиче реда, ова ми се Ђурина најбоља учгшила.
Ја имам од Ђуре јоиј неколпко лепи песама, које
у напредак мислим пЈтампати.

VII. Од слепца Гаје Балаћа, родом из Рват-
ске из Личке регементе (но сад је у Србији, и ја

XIX

сам песме од њега преписивао у Крагујевцу 1830.
године) :

XXI ИЗ ЧЕТВРТЕ КЊИГЕ :

4. Цар честити диван учинио, [II, 445]
16. Вино пију Новак и Радивој' [III, 1]
31. Вино пију два Куртића млада, [III, 246]

33. Мили Боже, чуда големога! [III, 346]

34. Протужило тридест и пет друга [III, 419]
38. Полећела два врана гаврана [III, 539]
40. Синоћ паша на Језера паде [III, 86].

И од Гаје имам још неколике песме за штам-
пање.

VIII. Од слепице Живане, која је седела у
Земуну, а родом је била однекуд из Србије, и као
слепица ишла је чак и по Бугарској :

Из ЧЕТВРТЕ КЊИГЕ :

1. Свеца слави Српски цар Степане, [II, 87]

2. Што протужи рано у недељу, [II, 89]

7. Појездише до два побратима, [II, 347]

8. Шатор пење Краљевићу Марко [II, 362]
13. Служио је Љутица Богдане, [II, 441]
22. Вино пију шездесет Сењана [III, 410].

И од Живане имам још песама за штампање.

IX. Од Анђелка Вуковића, родом из Ко-
сова из села Ораовца у наији Вучитрнској , па
убивши некака Турчина, Синана (о чему је песма

ухп 45. у овој књизи),| добежи амо међу Србе, и по-
стане момак код Њиове Светлости :

п*

XX

Из тРЕ1гЕ књиге:

12. Књигу пише од Удбине Панџа, [III, 204]
20. Изгуби се пашина јабука (III, 312].

Из чЕтвртЕ књиге:

27. Вино пију трр1десет Сењана [III, 167]
45. Фала Богу, Фала јединохме ! [IV, 498]

Ову је последњу песму Анђелко с п е в а о
1821. године путујући са мном два дана из Кра-
гујевца у Београд, па онде заокупи једнога трговца,
те му је ноћу препише, и сутри дан је мени преда.
0 истини историје њене толико ми је Анђелко при-
поведао, још пре, него је песму спевао, да је Си-
нан, који му је још од пре претмо, сретавши се
с њим, ударио нањ, да га убпје, но он убио њега,
и по том побегао амо међу Србе. Анђелко је онда,
кад је ову песму спевао, био момак око 35 го-
дина, раста је средњега, леп, црномањаст, добар
и побожан човек, али велики јунак (на Чачку га
је 1815. године, баш кад је дошао из Косова, уда-
рило пушчано тане усред прсију, паизишло на леђа).
ххш X. Од једнога трговца из Босне, ко|ји се 1815.

године (пребегавши 1813. године из Србије) бавио
у Карловцима у Срему :

Из д р у г е кн^иге :

24. Султан царе у Косово сиђе [П, 335]
31. Разбоље се војвода Дојчине [II, 450]

Из четврте К1биге:
12. Нешто пишти у Стамболу граду ; [П, 310]

XXI

XI. Од Грује Меанџијћа из Сентомаша (у
Бачкој), с којим сам у јесен 1859. године конту-
мацирао у Земуну :

ИЗ ЧЕТВРТЕ КЊИГЕ :

6. Коње јашу до два побратима, [II, 34 5ј
11. Љуто тужи Ђурађ Чарнојевић [II, 558]
37. Пије вино Србин Тукелија [III, 535]

XII. Од двојице Црногораца (Филипа Бош-
?:овића Бјелопавлића из Мартинића, и Милова-
на Мушикина из Пипера из Црнаца) , који су
1825. године у јесен били дошли у Крагујевац:

Из Ч Е Т В Р Т Е КЊИГЕ :

46. Бије.ш је кликовала вила [IV, 3 45]

47. Фала Богу! Фала јединоме I [IV, 34 8]

Ове су две песмице особито важне због где-
који разлика у језику, н. п. не само те место ће
XXIV (као што је напомену|то и у предговору к првој
књизи на страни XXXVI [^]), него и обље, место
обје; цмилити, место цвилити; љуђи, место
људи; и каживати, место казивати. Ово би
све ваљало онамо на месту добро истражити и
описати; јер у овим песмицама има и ^^до подне
те«, и „ја ћу«; „обље,« и »бјеу« и т. д.

XIII. Од једнога сељака из Руд^шчке наије :

Р1з д р у г Е књигЕ :
55. Боже мили! на свем тебе вала ! [II, 368)

Из тРЕТгЕ књиге:
35. Још зорица не забијелила, [IV, 3*26]

Из четврте књиге :
44. Виче вила с Рудничке планине |1^, 288]

XXII

XIV. Од некога Рова, момка Њиовога Сија-
тељства Господара Јована Обреновића:

Из првЕ књиге:

404. Рани мајка девет мили сина [II, 33]

405. Два су бора напоредо расла, [II, 14]

Од Рова имам још једну лепу песмицу за штам-
пање.

XV. Од неке слепице Степаније из Јадра:

XXV Из Д Р У Г Е КЊИГЕ :

1. Мили Боже! чуда великога! [II, 1]

2. Боже мили! чуда великога! [II, 93]

3. Збор зборила господа ришћанска [II, 45]
19. Пошетала царица ЈМилица [II, 297]

Ову последњу песму био ми је послао и ви-
сокопреподобни Г. Платон Атанацковић, са-
дашњи игуман манастира Шишатовца, готово са
свим оваку.

XVI. Од Павла Ирића, (родом из наије
Ужичке) , којије био ајдук, а по том момак код
Њиове Светлости:

ИЗ Д Р У Г Е КЊИГЕ :

33. Пошетала Ђурђева Јерина [II, 469]
38. Боже мили ! чуда великога! |11, 501]

XVII. Из другЕ књигЕ :

17. Полетио соко тица сива [II, 286]

18. Кад Лазару одсекоше главу [II, 314]
21. Уранила Косовка девојка, [П, 306]

ххт

ИЗ Ч Е Т В Р Т Е КЊИГЕ 1

' 9. Поранио Краљевићу Марко, [II, 407]

послао ми је 1817. године садашњи Карлштадт-
ски владика, високопреосвештени Господин Лу-
киан Мушицки, а онји је преко некога од своји
ХХУХмлађи препнсао од неке слепице, која је| у Гр-
гуревцима седила. Господин ми је Мушицки још
1815. године дао неколико јуначки песама (о в и-
соком СтеФану, о Ђ у р ђ у Смедеревцу и
т. д.), које за то до сад нисам штампао, што све
очекујем, не би ли где нашао какога певача, да ми
ји мало боље по реду каже. А и из садашње епар-
хије своје послаомије пре четпри годпне велики
свежањ различни народни песама, из који ће ји
се моћи лепи за штампу изабрати.

XVIII. Покојни Васа Поповић, бивши глав-
ни кнез наије Пожешке, послао мије у неколико
пута око сто написани табака јуначки песама,
којс су, као нгго се види, писала четири писара.
Иајвише ји је писао неки Марко Иемањић, син
XXVII попа Филипа,*) бившега за Кара-|Ђорђијна вре-
мена војводе у наији Мовопазарској ; а млого ји
има, које је ппсар Г. Јована Мићића, сердара
Ужичке наије, преписивао од свога господара, коме

*) Поп Филпа је био знатан певач, а у гусле ударати
може битп да нпко ппје знао боље од њега (н умро је готово
с гуслима у руци : о његовом крсном имену, о .1учипу дне —
1820. године, — кад је он у вече седпо, те ударао у гусле
и певао, окине се пиштољ некога од његови гостију, који је
поред њега седио , те га убпје) ; а п Марко је врло добар
певач.

ХХ1У

су и Њиова Светлост на моју молбу за то пре-
поручивали; за остале пак не знам, ко ји је пи-
сао. Од они, штоји писао Марко Немањић, у овој
су четвртој књизи :

5. Често књиге земљу преођау, [II, 160]
15. Поранио Облак Радосаве [II, 491]
17. Вино пије Старина Новаче [III, 11]
19. Вала Вогу, вала јединоме! [III, 59)
50. Вала Богу, вала јединоме! [III, 284]

24. Вино пије бане Задранине [III, 395]

28. Кад се жени Сењанине Иво, [III, 186]

29. Санак снила Иванова мајка [III, 216]

30. Мили Боже, чуда великога ! [III, 269]
32. Књигу пише царе од Стамбола, [III, 317]

35. Вино пије Мијат арамбаша [1П, 425]

36. Мили Боже, чуда великога ! [III, 475] — А
21. (Књигу пише Асанагиница [III, 193]) је од

они, што је Мићић казивао своме писару.

XXI. Из овЕ књигЕ :

10. Два се брата врло миловала: [II, 37]

25. Кулу гради Нуко Новљанине [III, 220]

26. Пију вино до два побратима [III, 142]
XXVIII послао ми је у Крагујевац 1859. године про|та

Шабачки , преч. Господин Јован Павловић,
а он је у Шапцу преписао од некакога трговца
из Босне.

XX. Из књигЕ другЕ 20 |П, 299]:

I. Цар Мурате у Косово паде,
II. Да је коме послушати било,

XXV

III. Славу славп Српскп кнез Лазаре

IV. Побратиме, Косанчпћ-Иване !
V. Којн оно добар јунак бјеше,

Из ТРЕЋ.Е К1БИГЕ :

3. Мјесец кара звијезду даннцу, ЈП, 6 1 6] ;

Из ЧЕТВРТЕ КЊИГЕ :

23. Процвилио сужањ Милутгше [П1, 395]
41. Од како је свијет посгану, (IV, 22]

преиисао сам (у Карловцима 1815. год.) од мога
оца, који је, као побожан и збиљски {е\:п(ђаЏ)
човек врло мало марио за песме, него само ко-
лико ји је , готово неотице, уиамтио од свога
оца Јоксима и брата Томе, који су не само
млоштво песама знали и радо ји певали и кази-
вали, него и песме с п е в а в а л и. ' ^

') Све оне песмо, које су сноменуте у предговору к првој
књнзи од стране XX. до ХХУП. [ХХХУШ— ХСТУЈ сневао је мој
дед Јоксим; аспна његовог Тому ја сам 1803. г. гледао, како раде-
ћи пољски посао гаапће и слевава песму о сзфти Смаил-бега
Бегзадића, којп је ире 4 — б дана био погинуо, пе седавши
да се одмори, дозове мене к себи , и смешећи се стане ми је
казивати. Ја сам ову песму, колико сам је од њега упамтпо,
написао јот 1814. године, и ево је сад овде штампам, само
ради исторнје народни наши песама, а не ради каке њене де-
поте и.ш друге пажности :

Још зорица не забије.Ђе.та,

Ни данпца лица помолила,

Ал' покличе пребијела вила

Са Еличевца од града Костура,

Те дозивље камену Скочићу 5

XXVI

XXIX XXI. Из другЕ књиге:

35. Кад се жени Влашићу Радуле, (II, 512),

По имену бега Смаил-бега:

„Смаил-бего, жалосна ти мајка!

„Ил' не чујеш, ил' не ајеш за се?

„Ево на те војске са три стране :

„Једна, бего, на те војска иде 10

„Од онога града Бијограда,

„Друга војска од Шапца бијела,

„Трећа војска од града Зворника.

„Која, бего, на те војска иде

„Од онога града Бијограда, 15

„Пред њоме је Шаин-Авди-ага ;

„Која, бего, на те војска иде

„Од онога Шапца бпјелога,

„Пред њоме је Новљаниае Бего ;

,,Која л', бего, на те војска иде 20

„Од Зворника града бијелога,

„Пред њоме је бежс Алп-беже.

„Бјежи, бего, жалосна ти мајка !

„Б'јеле ће ти дворе поарати,

„Поарати, ватром попалнтп, 25

„Тебе млада оће погубитп."

Кад Смаил-бег вплу саслушао,

Он је њојзи тијо говорио :

„Мучи, вило, муком се замукла!

„Док је мени соко Синан-паша . 30

„У Горажду на Ерцеговини,

„Ја с' не бојим војске са три стране :

„Ни од Шапца, нити од Зворника,

„Ни од оног града Бијограда.

„Ја ћу иисат' до четири књпге, 35

„Послаћу ји на четири стране;

^Једну књигу оћу написати,

„Послаћу је момс побратиму.

XXVII

XXX преписао сам у Крагујевцу од једне старе жене;

36. Рани мајка два нејака спна [II, 69]

XXXI послао ми Г. Ј о в а н Б е р п ћ пз Будпма, а

37. Рани царе у Јању девојку [II, 64]

XXXII послао ми Г. Урош Волпћ пз Вршца; а из
треће књиге

„Побратиму Тузли капетану,

„Нека днгне Тузлу и Градачац, 40

„И касабу равну Грачаницу,

„Равну Спречу до града Зворника,

„До Зворника, пак до Власаница ;

„А другу ћу ситну написати,

„Послаћу је на Ерцеговпну 45

„Моме шури соко-Синан-пашп,

„Нека дигне .аистом Ерцеговце

„До Мостара и Ннкшићког града ;

„А трећу ћу ситну написати,

„Послаћу је Босанском везиру, бО

„Нека дигне Босанске спаије ;

„Четврту ћу књигу напнсати,

„Послаћу је Новоме пазару

„Ферат-паши а Ферат-агићу,

„Нека дигне љуте Арнауте." — 5б

То су онп у ријечи били,

Ал' ето ти војске са три стране,

Опколпше бијела Скочића,

Уватише бега Смапл-бега,

Уватише, па га погубипге. 60

Бијеле му дворе поараше,

Небројено благо однесоше,

И добре му коње одведоше.

Оста вјериа љуба кукајући,

Кукај}ћи, кано кукавица, 65

А преврћућ', кано ластавица.

XXVIII

25. Мили Боже ! на сввхму ти Фала ! [IV, 71)

Преписао сам у Крагујевцу од једног Црногорца.

Овоје рачун од јуначки песама. Краљич-
ке ми је све песме, осим, бб. [164] (Ови двори
паунови) , дао Г. М а к с и м Р а н к о в и ћ из Оструж-
њице (у наији Београдској), садашњи член магис-
трата Београдскога, којп је у младо доба млого
пута ишао с краљицама. С в а т о в с к и песама пре-
писао сам највише у Шишатовцу од неке бабе
Јелене, која се родила у Србпјп у наији Јаго-
динској , па се удала у наију Параћинску у село
Сикирицу, одакле је после, уз Турски рат, с му-
жем својим пребегла у Срем , и по том остала у
селу Лежимиру. Остале пак ж е н с к е песме пре-
писпвао сам од различнп жена и девојака из раз-
лични крајева народа нашега (164. [375.] и 165.
[376] дали су ми Њиова Ексцелленција Господин
СтеФан Стратимир 0 вић својом руком напи-
сане). Женске ми је песме млого лакше било пре-
писиватк од јуначкије,' јер су кратке, па ко ји зна
певати, зна и казивати, а млога се може и упам-
иххх1 тити, само док се један пут чује,| алп сам у скуп-
љању њиовом имао другу сметп>у. Младе и девојке
обичпо се стиде пред туђим људма песме кази-
ватп и певати, и што се випЈе моле, то се више
затен^у, а уз то још све су мислиле, да ја песме
само од шале и од беспослице тражим п пишем;
зато су се не само најбоље певачице често изго-
варале, да не знаду, него су ми гдекоје јоп1 од-
говарале : „Ми нисмо слепице, да вам песме пе-
„вамо п казујемо.^* У таковим догађајима доста

XXIX

пута нисам могао ништа друго чинити , него по-
клоним што малим девојчицама, које још за тај
стид не знаду, те почну певати, а велике ји онда
отану поправљати (често карајућији: »Није тако,
ђаволе!^^), док се и оне мало по мало не ослободе
и не обезобразе.

Осим ови поменути лица, којије су песме или све
Р1ЛИ само неке већ наштампане, и ова су ми Господа,
уважавајући ову драгоцену народност своју, слала
песама, од који још ни једна није штампата: по-
знати родољубац Српски С а в а Т е к е л и ј а ; А в-
р а м П а н и ћ , парох Шидски ; СтеФан Ферен-
ч е в и ћ , парох Сомборски ; Ф и л и п П е т р о в и ћ,
XXIV парох земунски ; Павле Берић, садашњи се-
кретар Њиове Ексцелленције Господина архи-епи-
скопа и митрополита Карловачког ; Никола А-
џијћ, садашњи директор школски у генералату
Варадинскоме ; К у з м а н С е в к и ћ, канцелпста ма-
гистрата Сомборскога ; Петар Марковић, пи-
сар магистрата Крагујевачкога ; Ј о в а н А џ и-
Т р и Ф к о в и ћ, писар Гружанскп ; А д а м Д р а г о-
с а в љ е в и ћ, учитељ Вуковарски ; У1 а з а р М а р ј а-
н 0 в и ћ, Грчкп учнтељ из Земуна ; Ј у с т и н М п х а-
пловић, трговац пз Вуковара ; Ђорђије Р о-
м а п ч и ћ, трговац из Земуна ; М а р к о У т в и ћ (за
кога за сад нити знам, ко је, ни откуда је, него
мп је песме од њега послао Г. Јован Берић из
Будима). Г. Мплосав Здравковић, старешпна
напје Тгупрпјске, Г. Мплутин Ђорђијевић,
канетан Лепенпчки , п Г. Павле Даниловић,
капетан Ваљевске Посавине, били су ми обрекли
скуппти песама, п прва двојпца казивали су ми,

XXX

да су Р1ешто скупили били; но до данас ни од,
једнога још ништа нисам примио.

2.

Као што сам казао и у објављенију, ја имам
XXXV и за пету књигу изабрани пе|сама, из различни
времена и од различни догађаја, као што су од
прилике и ове у четвртој књизи; а кад 6р1 сам
штампао без избора све песме, које имам, јамачно
би било још пет оволики књига. Будући да су
мене гдекоји наши књижевници јавно кривили, што
песме избирам, а не штампам све с реда; зато
ћу да кан^ем овде штогод и о томе. Ја мислим^
да је свака народна песма добра п лепа, само ваља
наћи правога певача, који је зна, као п1то треба.
Ја сам казао у предговору к првој књизи на
стран11 XXXII [Х1^У1Ј : ))Једни пјесама различно
»пјевање по народу показује очевидно, да све пје-
))Сме нијесу одма (у првом почетку своме) постале
„онаке, какве су, него један почне и састави што,
»како он зна, па послпје идући од уста до уста
))расте и кити се, а кашто се и умаљује и квари;
))јер какогођ што један човек љепше и јасније го-
))ВОри од другога, тако и пјесме пјева и казује.^^
Рђав певач и добру песму рђаво унамти и поква-
рено је другоме пева и казује; а добар певач и
рђаву песму поправи према осталим песмама, које
он зна. Тако ја мислим, да какав Подруговић да-
XXXVI нас чује најгору песму, он би је| после неколика
дана казао онако лепо по реду, као што су и
остале његовс песме ; или је не би никако ни упам-

XXXI

тио , него би казао, да је то будалаштина, која
није за памћење ни за казивање. Истина да у на-
родним песмама (као готово ни у каквим) не треба
тражити и с т и н и т е и с т о р и ј е ; али п р и п о-
ветка, која је у јуначким песмама најглавнија
ствар , у песми од доброга певача никад није са
свим противна здравоме народном, и у песма-
ма обичном разуму. А рђаве ће песме, од
рђави певача, најбоље показати примери : 1) У
првој књизи ЗабаваГ. Стеића настрани201.
и 202. пева Ненад у народној песми, да је Кра-
љевић Марко носио п у ш к у, кад се тукао с
вилом ; а народ наш не само што зна, да у време
Краљевића Марка није било пушака, него се још
приповеда, да је Марко , кад је први пут пушку
видео и , да огледа њену силу, себи руку из ње
пробио, утекао с овога света, рекавши: »Сад нај-
»гора рђа може убитп најбољега јунака.^^ 2) Она
песма у Српској пчели за годину 1830. на
страни 1 17 — 124. није друго ништа, него од рђавога
хххуп11бвача песма 36, из друге књи|ге р1, 69], и тако
је покварена и искрпљена речима из различни други
песама, да на млого места нема ни правога сми-
сла ни реда, него онако , као кад човек бунца у
болести'па говори коју с брда, коју с дола, н. п.
мати рани децу спреслицом и с трудоми
в е л и к о м м у к о хМ а дете јој узлатној колев-
ци; Марјан'се заклиње у лову, а незнасе, зашто;
сабља му сломљена , а нити се зна , о д а ш т а,
ни зашто се то казује и т. д. 3) У Ружици
за годину 1832. на страни 53. и 54. стоји у пе-

XXXII

смици, како је Угричић Мата убио Богдана, а Бог-
данова сестра отровала Мату, па казала :

)) Волем бити морској риби рана,
„ Нег' љубити б р а ц у и д у ш м а н а. "

Сад ко управо не познаје народни наши песама,
нека ми каже, шта је то ? Откуда ту у један пут
морска риба^ и како она девојка да јој буде
рана? Како лп би она љубпла брацу и душмана?
Али ко познаје народне наше песме, онај ће одма
казати, да је то будалаштина од певача, који је,
не мислећи, шта говорп, покуппо речи из други
песлма, па ји метнуо овде, где им није места; јер
XXXVIII има песма, како је пспреко мора Ишерлија Јо|ва
убио Богдана, што му није тео сестре да да, па
покупио сватове п повео девојку, а кад су дошли
на море, онда она рекла:

»Мили куме и ручнп девере!
))0дреп1'те ми свплене паћеле,
))Да умпјем моје бело лице,
))Да не идем грдна ме1)' девере;^^

Л кад јој одрепп1ли, а она скочила у море, го-
ворећи:

,)Волим бити морским рибам' рана,
»Него л>уба могбратакрвника/*

Из ова три примера може паметан човек до-
вољно впдети, како рђави певачи песме кваре, и
да је нужно песме избпрати. Кад би се од каке
врло старе песме, или макар и од новије, али
од особитога и ретког догађаја, нашле само не-
колпке врсте, па макар се пи оне не могле разу-

ХХХ1П

мети, опет би ји било вредно штампати; али од
обични догађаја, код толики добри и лени песама,
ПЈтампати песме рђаве и луде , ја мислим да би
била права будалаштина. Да би пак човек могао
добру песму од рђаве разликовати, он мора песме
познавати и разумевати, а тоје за данашње наше
књижевнике доста тешко. Ове речи мислим да ми

XXXIX ни један од њи, који је паметан, не| ће за зло
примити, а још мање себи за срамоту; јер није
нпкаке срамоте не знати оно, што човек није учио.
Ако су наше народне песме и постале само од
простога народа,опет не треба мислнти, даји сваки
наш књижевник, без и каке у том науке и пре-
праве, може разумети. За Г. Симу Милутино-
вића могло се и пре шест година мислити, да
наше народне песме разуме бо.ве, него и један од
наши књижевника, јер се више од свију мешао с
народом , који песме пева и приповеда ; па опет
толкујући ји Г. Герхарду у Липисци ^ ) није свуда
правога смисла погодио , н. п. Где се у другој
књизи на страни 129. каже за дервишева коња:
»На глави му маа Стамболија,^^
Они су превели :

Фа^ е1п ^еђегђиГф аи^ ©Гат6о( [фтис1^(е
(који је украшен био Стомболском п е р ј а н и ц о м !),
а Стамболија онде значи Стамболска (велика)

х^ зобница (торба^ј из које коњи зоб једу), и то је
по разухму управо, као што треба: господар пије,
а коњ зоб зобље. Из исте књиге са стране 294.
стих (који је и пословица) :

') Ш\[а. бегШјфе ЗЗоПбИс^ег ипђ ^е1^ептађгфеп ооп 2В. ®ег»
ђаг^. Се1рз1б, 1828. 53ег1ад ооп ^ођ. ^ЈтБг. 39аг{ђ. две књиге.

ВУКОВЕ иА>>ОДНЕ ПЕСМЕ IV, (И

XXXIV

„Ранитељ је, како и родитељ^*
преведен је :

фепп ^ег ЗодПпд 9^е1ф( ^гт^ ђет 53а(ег
{јер је дете, као и отац му!), а то је са свим на-
опако ! Из књиге треће са стране 171. стих (који
је такођер као пословица) :
))У торбици танка брашњеница^^
(т. ј. торба је рђав амбар или магацин, јер се у
њој млого не може понети) преведен је:
^а (еб јеђИ) Содаг ап 35гос1Реп (т ^огп1[(ег
(нестало и мрва у торби!) и т. д. Но, управо
узевши, НР1 овим се погрешкама не треба чу-
дити. Ја сам се родио и одрастао у кући, где су
које дед и стриц, које различни други Ерцеговци,
који су готово сваке године на зимовање дола-
зили, по целу зиму песме певали и казивали; по
том сам по логорима, како на Дрини и у Лозници
(1804. и 1807 године) , тако и у Кладову (1811.
године) и у Неготину и у Брзој паланци (1815. и
1813.. године) с великом жељом и радости песме
ЈЈ^Ј слушао и певаче тражио и призи|вао ^) : и ево два-

*) У Лозвици 1807. године, кад сам био иисар код Г. Ја-

кова Ненадовића, слабо се кад ручало или вечерало без

певача (и будући, да је и Г. прота Ненадовић радо слу-

шао јуначке иесме, тако су пам капетани избирали и доводили

најбоље певаче из њиови кузшапија) ; а у Кладову и у Брзој

паланци имао сам гусле у кући, и, осим разлпчни војпика, који

су ми певали, једпо момче из наије Шабачке пајвпше смо зато

држали у слз'жби (као кувара), што је врло лепо знало уз гу-

сле певати. Тако међу свпма овим песмама, које су до сад

штампане, врло ји мало има, које нисам чуо пре, него сам

стао песме скунљатп ; а читаве би две оволпке књиге биле од

они којо сам пре слушао, а сад не могу да на1;ем певача, да
ми ји лепо каже.

XXXV

десет година, како песме тражим и купим ; па се
опет нађе у њима места (не спомињући поједини
речи, које у живом језику нико све знати не
може) , која не разумем , н. п. у овој књизи на
страни 29., 95., 137., 264.

Лоша краљу срећа прескочила —
Лоша му је срећа прискочила —
Добра бану срећа прескочила —
Но му добра срећа прискочила —

ХЕП ^^Д ј^ управо не знам, или се ту у почетку

мислило, да је срећа прискочила (т. ј. при-
трчала); или, да је срећа прескочила пут;
као што се, н. п. држи за несрећу, кад зец пређе
пут; зато сам оставпо, како сам и добио, на јед-
ном месту прескоч.ила, ана другом п р и-
с к о ч и л а.

3.

Поред свега млоштва различни песама, које
имам, мени би опет сватко учинио велику љубав,
ко би мијош каку народну песму (по згодној при-
лици) послао ; а ја ћу и у напредак за сваку, коју
штампам, казати у предговору, од кога сам је до-
био , као и за ове дојакошње овде сад што сам
казао.

4.

У овој књизи има око 500 речи, који нема
у моме Српском рјечнику; но ја сам за сад на
крају назначио и истолковао само оне (понајвише
Турске), за које мислим, да ји Србин не може

XXXVI

ласно разумети. Ја сам, које сам, које с помоћу
гдекоји пријатеља, скупио до сад преко 4000 на-
х^ш родни наши речи, који| у поменутоме рјечнику мом
нема, и мислим ји издати у особитој књижици, као
додатак. Зато молим свакога Србина, који би био
бележио оваке речи, који нема у моме рјечнику, да
ми ји по згодној при./1ици пошаље, а ја ћу му, кад
ји узаштампам, јавно благодарити.

Од свега срца благодарим ГГ. скупитељима
на родољубивоме труду и на пријатељској љу-
бави, и ГГ. пренумерантима на поверености и
на родољубивој ревности. Истина да је пренуме-
рација, особито као што је дапас код нас, права
прошња, и велика досада, не само за скупитеље
и за пренумеранте , него и за списатеље ; али
како још немамо праве књижне трговине, а на-
род наш на мало места живи у великим гоми-
лама, него понајвише растркан на далеко , она
је једини начин не само књигу издати на свет,
него је и по народу разнети (млого наши читатеља
има, који би без пренумерације тешко и чули, да
је књига на свет изишла, а камо ли да би је мо-
гли добавити и купити). Кад се они сами, видећи
ову ползу и нужду пренумерације у данашн>ему
ХБ1У стању књижества нашега, неки, поред свега труда
и досаде, радо примају скупљања пренумеранта,
неки се пренумерирају на К1Биге баш ако ји и не чи-
тају, а неки се пренумерирају и на више књига, него
пЈто им треба (као што се, н. п. може видети овде

XXXVII

међу пренумерантима из Арада, Брода, Дубров-
ника, Загреба, Земуна, Мошоња, Панче-
ва, Пеште и Тријеста) само да би књижество
свога рода потпомогли и списатељима издавање
књига облакшали ; надам се, да ће и мени опро-
стити , што сам им с овим досађивао , и што ћу
им јоШ унапредак, ако Бог да здравље, досађивати.

У Бечу месеца Манја 1833.

Вук СтеФ. Караџи11.

ТОЛКОВАНИЈЕ НЕКОЛИКО РЕЧИ.

349

А б а и ј а,* абајлија.
Азна-одаја,* ризница.
Ајирли,* срећно.
Ак,* доћи коме ака главе, т. ј.

оправити га с овог света.
Алча, алат.
Аргатар, аргатин.
Аргатлук, 1) аргатовање (на-

дничење) ; 2) (као овде на

страни 91.) робија.
Арслан,* лав.
Арчалија* пушка, у коју иде

млого олова и барута.
Б а п д а , из Талијанскога : 1а

1)апс1а, страна ; а11а ђапЛа са

стране, испрека.
Белија погача т. ј. бела.
Бијест, бијес, бес: одо би-

јести (ваља да не ће бити од

обијести?), т. ј. од беса

без невоље.
Бињташ,* каиеи , с кога се

коњи узјаују.

Божјак, просјак.

Брго, брзо.

Ве, на страни 332. место вас

(као што се говори и н е ме-

сто н а с , в и место в а м , и

ни место нам).
Вођице, поводац, или дизген.
Годомин, (једни говоре Го-

домиљ) поље између Смеде-

рева и Мораве.
Грђи, а, е, гори.
Даиџа,* ујак.
Демир,* гвожђе (овде значи

гвозден).
Дизгин,* дизген.
Диљка, не знам откуда је.
Днмирли,* гвозден.
Ђердек,* ложница.
Егбе,* бнсаге.
Ел, на странп 198. и 205. зна-

чи где (бај^).
Енџије дукати, не знам каки

су то дукати.

350

XXXVIII

Загар , огар.

Златали, од злата.

Ићи-туглија* паша, т. ј. од
два туга (коњска репа).

Кавалија топ, т. ј. лак, мали,
који се свуда ласно може ву-
ћи (и носити на коњу?).

Јамак,* не знам шта је.

Јанија,* јело од меса.

Јел (ел), јер.

Јурук, Бугарин закона Тур-
скога.

Каш , ункаш.

Клапа, лажа, (од клапити,
тлапити?).

Кошија,* 1) трка; 2) оно, што
се метне на трку.

Крагуј, ваља да је оно , што
Турци у Босни (а и у Срби-
ји, н. п. у Лозниди) зову ак-
маџа; Шсо шзиб ^., брегбег
Ето сад знамо, откуда К р а-
гујевац има своје име , и
да је правилније Крагује-
в а ц , него Крагојевац
(као што су гдекоји и у Ср-
бији били почели писати).

Крдисати,* разбити , поква-
рити.

К р ш а н , шна , но , овде значи
каменит и стрмен.

Кумаш* као п.^атно од свиле
СЛ1(а§)

Лакрдпја,* овде на страни
154. н 107. значи беседа.

Лаф,* разговор.

Л евер,* војник, који служи за
плату.

Л исј е, лишће.

Ма, на страни 306. значи али,
а м а.

М а л е с и ј а , тако се зов:^. пе-
какав комад земље око Скадре,

Малисор, човек из Малесије.

М а м е и и, ваља да је п о м а м н и.

Мермерли,* од мермера, мер-

мером покалдрмљена.
Мет, атар (од теи?).
Миндер, * као душек.
М у к т и ј а,* муфтија.
Муурли * везир , који држи

царски печат , т. ј. велики

везир.
Н а а 3 а р , * нокакав чииовник

царски.
Најзад, најпосле.
Намаз,* молитва.
Напрешит, а, о, иган , брз

(гледај преша).
Не, на страни 192. значи нас

(гледај в е).
Ни, гледај код в е, и у Грама-

тици поредј Српскога рјечника 351

на сграни ^.
Обиснути, прионути.
Одо, од, ода (одо бијести).
Обурвати, засути земљом, по-

кварити.
Опусатити се, наоружати се.
Подрешен, а, о, ваља да је

одподресити, т. ј. начи-

нити р е с е наоколо.
Посталица сабља , не знам,

кака је то сабља.
Потље, 1) после, 2) осим.
Праћати, слати.
П р е т а т и , покрити пепелом у

ватри , као што се у Србији

леб и данас највише пече.
Приникнути / принети к
П р и н и ћ и ^ устима.

П р 0 3 , кроз.
Проплапак, у плаиини

место, где нема шуме.
Резил* учинити , т. ј. осра-

мотити.
Ршум, овде иа стр. 190 (као и

у т р е ћ 0 ј књизи на сграни

180) значи вика и претња.
С а н д а л ,* некако платно , од

XXXIX

кога жене у Турској највнше
граде гаће (с а н д а л г а ћ е и
санд алиј е).

Севднсати , * загледатн се
(заљубити се).

С е и р ,* чудо : овде на страни
148, 152, 156, и 175. чи-
нити сеир значи , гледатн
онако од бесаослице.

Сеј с ан а, сеисана.

С 6 п е т л и сандук,* сепет са за-
клопцем , постављен^ изнутра
платном и споља опшивен ко-
жом, те начињен, као сандук;

Сербес,* слободан, без страа.

Синџилат,* писмо , које се,

боље тврђе ради , начини на

суду.

Синџилатити, на суду што
потврдити (чини ми се, у Бе-
ограду се сад говорп сиџи-
лити, и усиџилити).

Сјетовати, овде на страни
138. значи тужити.

Сковија, (Та.1. бсиШа) капа.

С м а г н у т и, поцрнети (као у в е-

н у т и ?).
Снимити, скинути.
Тевабпје, * момци и чпнов-

ници.
Тевдил,* 1псо§п11:о.
Т и л с у м ,* амај лиј а
Т 0 к а л и ј а ,* ко}и носи токе.
Туфек,* туфекчпја, пушкар.
Ћошак,* (на странп 229. и

230.) пзведено, као диванана

(^је ЗШапе).
Узаман, свагда.
У р у м е н л и ј а , ШитеИеп.
Џеба, некакав оклоп.
Џефердар, џефердан.
Шамлпја,* из Шама.
Ше шех), некакав Турски све-

штенпк, као светац.
Шедрван,* брппдбпшеп.
Шерег (Маџарски), регемента

или чета (отуда су постали у

Рватској шережании се-

р ежани).
Шпаг, чпаг, џеп.

352

..јХ,-

ПОСВЕТА И ПРЕДГОВОР ЧЕТВРТОЈ КЊИЗИ

ТРШЋЕГ ИЗДАЊА (БЕЧ 1862)

ГТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТУТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТЧТТТТТ

[ПЦ СВИЈЕТхЛОМЕ И ЧЕСТИТОМЕ

КНЕЗУ ОД СРБИЈЕ

ГОСПОДАРУ

ши:е;лилу ш. ошшш7.

т СВИЈЕТЛИ И ЧЕСТИТИ КЕЕЖЕ,

ПРЕМИЛОаТИВИ господарут

кЈа почетка године 1844., како сам имао срећу
те си ме ТИ познао, птто сам год ја добра учи-
нпо у књижевности нашој, све је ТВОЈЛ слава и
дпка ; јер живећи ја с муком п с натегом, као п1то
сам живл^ео до онда, без ТВОЈЕ милостпве п родо-

Х^1

љубиве помоћи тешко би се и што од онога мо-
гло учинити. Ако ли сам ја за ово вријеме у књи-
жевности нашој учинио што рђаво и зло, оно је
[VI] само моја кривица и| срамота ; јер си ТИ мени по-
магао, као и сад што ми помажеш, само добро
да чиним.

ТВОЈ
У Бечу 1. Октомврија 1862.

ирепокорни и захвалли с^уга
Вук Стеф. Барацжћ.

[VII]

ПРЕДГОБОР.

^ предговору к овој књизи мислио сам ка-
зати: 1) зашто она није наштампана прије (иза
треће) него тек сад ; 2) о пјесмама које је састав-
љао и писао Црногорски владика Петар I. (сада-
шњи свети Петар), као што сам обрекао на страни
68. ; 3) откуда је и од кога је која од овијех прије
нештампанијех пјесама. Али је мене безпрестана
главобоља тако забунила да ни о чему овоме за

хш

сад не могу казати ништа као што би требало,
него ћу само (и то с великијем страхом и с муком)
казати што о овијем пјесмама које прије нијесу
штампане. У овој књизи има 62 пјесме, од којијех
24 штапане су прије које у трећој књизи у Ли-
писци године 1823. које у четвртој у Бечу године
1833., а осталијех 38 нијесу штампане нигда прије.
Иза овога предговора гдје се поименце назначе
све пјесме које су у овој књизи, ове које су прије
штампане, наштампаће се рукописнијем словима.
[У111Ј Ево сад што је могуће краћега рачуна о ови-

ма пјесмама које до сад нијесу штампане :

I. Пјесме под бројем :

2. (Погибија Вука Мићуновића),

8. (Смрт Алај-бега Ченгијћа),
25. (Опет то али из Црне горе),
47. (Петар Бошковић и Гарван барјактар),
послао ми Г. Саво М. Мартиновић Цетињанин,
који је првијех година владе Црногорскога кнеза
Данила био стотинаш у војсци Црногорској, потом
је због познате онамо неслоге и заваде изишао из
Црне горе и сад живи у Задру. 0 овоме знатноме
Србину ја ћу, ако Бог да здравље, говорити више
у петој књизи, за коју ћу гледати да се што прије
почне штампати.

II. Под бројевима:
7. (Лазар Пециреп) и

57. (Смрт Смаил-аге Ченгијћа)
писали смо ја и покојни незаборављени пријатељ
мој Моцо Ђорђијевић године 1846. у Србији, и то
прву у Ваљеву од Дамљана Дуловића из Горње
Мораче из села Трновице, који је онај дан ондје

х^ш

у некога копао кукурузе на надницу па га ја,
чувши да лијепо пјева уз гусле, измолим на не-
колика сахата те дође к мени у хан, а другу на
Убу од Михаила Мариновпћа из нахије Требпњске
[IX] из села Слимјнице, који је био младо момче па он-
дје у гостионицп служио.

III. Под бројевпма :

9. (Драшко Поповпћ п Грпшац Осман-ага),

16. (Смрт Ускок-Карпмана),

52. (Смрт Бпбића Зеинила),

53. (Морачанп и Колашинци),

54. (Јунаштво и смрт Лопушине Вука),

55. (Првп ударац Турскп на Грахово 1836),

56. (Опет то али друкчије),

57. (Опет то али друкчије),

60. (Корјенићи и Трешњевски овчарп),

61. (Мурат Оташевпћ и Мехмед буљубаша),
послао ми је мој старп пријатељ и у овакијем по-
словима помагач поп Вук Поповпћ Ришњанин.

IV. Под бројевима :

12. (Ћелошевић Перо),

13. (Лука Пустахија п Верпзовпћ Рамо),

17. (Јанко Лакетић п Петар Бошковпћ),

18. (Мећикућпћп с Брђанпма),

19. (Ага од Медуна и Јован Бабовић) ,

20. (Чета Спушка),

21. (Пиперп п Црнчани),

22. (Иван Нпколин),

23. (Мујо Хркотпћ и Божовићи),

послао лш је владика Црногорски Петар II., а он је
на моју мобу препоручио те су се преписале од
некога Тодора Икова из Пипера.

хиг

[X] V. Под бројевима:
35. (Бјелић Игњатије),

39. (Лазар Мутап и Арапин),

43. (Станић Станојло),

писао сам ја још 1815. године из уста слијеппа
Филипа Вишњића.

VI. Под бројевима:
37. (Бој на Кукутници),

45. (Устанак кнеза Милоша на Турке),
написао ми је и дао Марко син попа Филипа из
нахије Пожешке из села Трнаве, о коме сам ја
говорио у предговору к I. књизи у Липисци.

VII. Пјесму под бројем:

44. (Војевање Црногорско и Руско на Никшиће),
наиисао ми је и послао (са још много пјесама из
различнијех времена, које ће се послије штампати)
Максим Шкрљић, којега су стари били ускоци у
Морачи, пак се за времена кнеза Милоша доселили
у Србију у нахију Ужичку у село Перутац или
Перућац, а он је сад латов у Смедереву (а кад ми
је ове пјесме писао и послао био је то исто у

Радујевцу).

VIII. Пјесму под бројем:
58. (То исто мало друкчије),

дао ми је преклани на Цетињу сердар Ђуко Сре-
дановић који је ондје као управитељ двора кне-

[XI] жевога, а он ју је добио од некога из Херјцего-
вине. Овај Г. Ђуко дао је мени онда јопЈ неко-
лико лијепијех пјесама о различнијем бојевима за
времена кнеза Данила које ће се штампати у пе-
тој књизи; а и прије тога он је мени послао не-
колпке лијепе пјесме од старијех времена које ће

ХЕУ

- се послије штампати у реду с другима онаковима.
У петој књизи кад буде говор о овијем похменути-
јем његовијем пјесмама мораћу и о њему говорити
што више.

IX. Пјесму под бројем:
65. (Спомен од боја на Кукутници),
послао ми је преосвештени Господин Јанићије Не-
н1Ковић владика Ужички и пр.

Оснм ове именовате Господе и пријатеља
мени су још и други гдјекоји^ као н. п. стари мој
пријатељ и у овакијем пословима помагач Г. Вук
Врчевић садашњи Аустријски вицеконзул у Тре-
бињу, и покојни СтеФан Цуца, слалп и давали раз-
личнијех пјесама тако да сам ја од многијех ов-
дје наштампнпјех имао по двије и по три пак сам
пх поредио и наштампао ону која ми се најбоља
учинила. Од Г. Вука Врчевића, као и од попа Вука
пз РЈ^сна имам ја још различнијех пјесама за
штампање.

Штампање ове књиге надгледао је Г. проФесор
Др. Фр. Миклошпћ н Г. академ. сликар Димитрије
Тирол, којима ја за то врло захваљивам. Што се
[XII] поред свега њиховога труда| и добре воље опет пот-
крало П1тампарскијех погрјешака томе је највећи
узрок што језик наш још нпје одређен п утврђен,
да се зна како што мора бити. Највеће сам та-
кове погрјешке ја само узгред опазпо на страни
353. у првој врсти терати, у трећој дотјерали, а
у четвртој паћерали (а требало би да је п горе
ћера,ти и доћерали) ; тако и доље нпже у врсти 6.
одозго бројећи стоји беше мјесто бјеше ; тако је
и на страни 9 I у 9. врстп одозго наштампано по-

Х^У1

јекао мјесто иосјекао ; а и на страни 12. опет доље
ситнијем словима наштампано је опда мјесто онуда,.

. Јамачно ће се наћи и више оваковијех по-
грјешака, али опет мислим да ће их бити мање
него да је штампано послије моје смрти,

У Бечу у Октомврију 1862.

в. с. н.

ШЕСМЕ ЈУНАЧ1^Е

НОВИЈИХ ВРЕМЕНА

0 Б0ЈЕВАЊ7 ЗА СЛ0Б0Д7.

1.
Перови^! Батри11

ЈЗоже мили ! чуда великога !

Што процвиље у Бањане горње?

Да л' је вила, да ли гуја љута?

Да је вила, на више би била,

Да је гуја, под камен би била; 5

Нит' је вила, нити гуја љута,

Већ то цвили Перовић-Батрићу

У рукама Ћоровић-Османа;

Османа је Богом братимио :

))Богом брате, Ћоровић-Османе ^Ч/^ 10

»Немој мене изгубити главу, *^

„Ево тебе стотина дуката ;

„Седам брата седам Перовића

))Хоће дати седам џевердара,

))Седам снаха, седам вијенаца, 15

,)Снаха моја Цв'јета Радулова

))Хоће дати в'јенце и обоце,

))Мајка моја Цуцкињу робињу,

))Још остало рухо из сандур:а ;

ПР, 215. — 14, 30, 104. џефердара. — 66. време. —
83. џефердаре. — 114. повр чое.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 1

))А мој бабо Вучпћевпћ Перо 20

))Хоће датп коња испод себе,

))Још уз коња стотину дуката/^

Одиста га Осман пустит' шћаше,

Враг донесе од Тупана Панта,

Те Осману ријеч бесједио : 2б

))0ј Турчине, Торовић-Османе !

))Немој пуштит' Перовић-Ватрића :

))Што ти даје небројено благо,

))Узео је благо од Турака ;

))Што л' ти даје седам џевердара, 30

))С таки' их је скинуо Турака;

»Што ти даје в'јенце и обоце,

))0н ће наше снахе поватати,

))Те ће скидат' в'јенце и обоце ;

јјШто ти даје Цуцкињу робињу, 35

))То ће :моју ћерку заробити,

))Те је дати за се у откупа;

))Што ти даје коња големога,

))Та.ј је коњиц родом из Бањана/^

То изрече од Туиана Панто, 40

Земљи паде, пушци огањ даде,

Те погоди Перовић-Батрића

Посред паса, укиде га с гласа,

Мртав паде у траву зелену ;

А Осман му осијече главу. 45

Глас допаде у село Заљути

Милу бабу Перовић-Батрића.

Тад' закука спња кукавица

У сред зиме, кад јој рока штје,

У Заљути селу маленоме ; 50

То не била сиња кукавица,

Већ то био Вучпћевић Перо,

Мио бабо Перовић-Батрића :

))Авај мене ! до Бога милога I

))Ђе ми Батрић брата не оставп, 55

))Који би га мог'о осветити/^

Тјеши њега Перовић-Радуле :

))Та не бој се, мој мио бабајко I

))Чекај мене до Ђурђева дана,

))Док се гора преођене листом, 60

))Црна земља травом и цвијетом,

))Ја ћу једну чету сакупити,

))Пак ћу с њоме поћи у Бањане,

))Батрића ћу брата осветити/^

То вријеме за дуго не било, 65

^1ало вр'јеме до Ђурђева дана,

Док се гора преођеде листом,

Ц рна земља травом и цвијетом,

Чету куии Перовић-Радуле,

С њоме иде право у Бањане, 70

У Утес је планину до'дио,

Ту ми стаде три бијела дана,

Право гледа Гацку иространоме,

Док угледа на коњу Турчина,

Чим га виђе, тим га и познаде, 75

Да је главом Ђоровић-Османе,

Пак дружини својој бесједио :

))Браћо моја, љубимна дружино !

))Ево иде Ђоровић-Османе,

))Сви падните по трави зеленој, 80

))Ја ћу пасти друму на средину,

))Чекаћемо Ћоровић-Османа ;

),Не палите пугаке цевердаре

1*

))Г1а Турчина Ћоровић-Османа,

))Не би ли ми Бог и срећа дала, 85

»Да би њега жива уватио ;

))Ако ли га не би уватио ,

))Удри који, родила га мајка!^^

Друштво паде по трави зеленој,

Радул паде друму на средину, 90

У то доба Ћоровић-Османе,

Но се скочи Перовић-Радуле,

Те он вата Ћоровић-Османа :

Једном руком коња за дизгене,

Другом руком Турчина за прси, 95

Обали га у траву зелену.

Остало му прискочило друштво,

Те Османа жива уватише.

Тад' бесједи Ћоровић-Османе :

))Богом брате, Перовић-Радуле ! 100

))Немој мене изгубити главу,

))Ево тебе хиљаду дуката ;

))Двадест брата двадест Ћоровића

))Хоће дати двадест џевердара,

))А кадуне буле Ћоровића 105

))Даће свака ситне перишане

))И са грла злаћене ђердане,

))На којим су бисер и дукати ;

,)Даћу тебе ата големога,

))0д ког бољег у свој Босни нема, 110

,)У свој Босни и Херцеговини,

),Оседлаћу г' седлом сребрнијем,

))А покрити чохом до копита,

))Прије чохе пули рисовином

))Искићеном и сребром и златом/^ 115

За то Радул нп хабера нема,

Но Осману рпјеч бесједпо :

1)0ј Турчпне, Ћоровпћ-Османе I

>)Мој је Батрпћ на откупе бпо ,

))Тп га не шће пустит' на откупе, 120

„Но му русу оспјече главу ;^^

Па повадп ножа од појаса,

Те он Турску оспјече главу ;

Узе њему главу п оружје

И његова коња големога. 125

За здраво се натраг повратпше ;

Док дођоше ломној горп Црној,

У За^Бутп селу маленоме,

Сусрете га Вучпћевпћ Перо,

Руке шпрп, у лпце га .Бубп, 130

Радул њега у скут п у руку,

Дарова му Османову главу,

Јоште рече Вучпћевпћ Перо :

))Благо мене јутрос п до в'јека !

))Кад ја виђех за жпвота свога , 13б

))Ђе осветих мојега Батрића/^

То изустп, а душу испустп,

Умро је, покојна му душа !

Бог му дао у рају насеље,

А осталим здрав.ве и весеље ! 140

б 2.

Погибија Вука Ми^^унови^^а

(ПЗ ЦРНЕ ГОРе)

ХЈ.олећеше два врана гаврана
Од Требиња од Херцеговине,

6

Прелећеше Жупу Корјенићку,

Прелећеше Грахово п Звршно,

Доклен тпце на Црквпце доше 5

Па погледу од Котора града,

Па отолен те су полећеле,

Доклен к Рисну бпјеломе доше,

Па отолен тпце полећеше,

Доклен доше над Котором градом, 10

А кад тпце над Котором доше,

Впјале се ижнад б'јела града :

Колико је у Котору кулах,

Пп на једну почпнут' не хоће,

Већ на кулу Зана Грбљичића, 1 5

А на њу су почпнуле бпле.

Од града их нпко не виђаше,

Већ .Бубовца Зана Грбљичића,

Па тицама тако бесједила :

»Богу вама, двпје тпце црне ! 20

))Откуд сте мп јутрос дораниле?

))Да ве нпје срећа донијела

))0д Требиња од Херцеговине?

))Виђесте ли мога господара,

))Господара Грбљичића Зана? 25

))Је ли Зано хара' Корјенпће,

))Како се је у град заФалио?

))Је ли доста робља заробио?^^

Ал' бесједе двије тице црне :

))Мп смо јутрос тице дораниле 30

))0д Требиња од Херцеговине,

))Виђели смо твога господара,

))Господара Грбљичпћа Зана,

,)Око њега двије бановине :

„Црногорце п шњима прпморце, 85

))И Зано је хара' Корјенпће,

))11 њпхове куће попалпо,

))11 много је робље уФатио,

»Па се опет с војском повратио,

))Повратио под Требињем градом. \0

))Но да ти је видијети, кадо,

))Свадише се два добра јунака

))Под Требињем градом бијелпјем :

))3авади се Ћ-еловић сердаре

,)С некаквијем с Виса капетаном, 45

))Ко је бољи јунак од јунака.

))Бога моли Ћеловић сердаре,

))Да му пухне вијор од пстока^

))Да се види, ко је јунак бољи I

))Бога моли, па га умолио , 50

))Те му пухну впјор од истока,

))И притиште тама под Требињем,

))Из те таме сијевају муње,

))Спјевају муње и громови,

))Којп многе оцрнпше мајке, 55

))Оцрнише, у црно завпше,

))Р1 љубовце у род опремише,

))И сестрице ражалише миле.

))П1то миткажу впјор од планинах,

))То не бјеше вијор од истока, 60

))Већ то бјеху соколови Турци ;

))А што кажу таму под Требпњем,

))То не бјеше тама од сумрака,

,)Веће тама од пушчаног праха :

))Ту се двије ударише војске, 65

„1\\' се лшога прољеваше крвца,

(( ((

8

Ма покличе Мпћуршвпћ-Вуче :

))А садеке моји соколови!

))Да Требињска врата саломимо.

Па се загна Мићуновић-Вуче 70

На бијела врата од Требиња,

За брњицу руком доватио,

И у врата ногом ударио,

Па погледа око себе Вуко,

Ал' са Вуком ниђе нико нема, 7б

По сва војска насред поља рамна,

А сам Вуко на бијела врата.

Каде Турци Вука видијеше,

Па на њега огањ оборише,

Тако Вуку лоша срећа била, 80

Пуче пушка од Клобука Зука,

И погоди Мићуновић-Вука,

Обје му је ноге саломила.

Паде Вуче на бијела врата,

Па бијела врата од Требиња, 85

Па покличе грлом бијелијем:

»Хај ђе си ми, Поповић-Иване I

))Погибе ти Мићуновић-Вуче

„На бијела од Требиња врата,

))Но уграби Вука рањенога ! ^^ ^^ 90

Зато Р1ван не обраћа главе,

Е је мука унијети Вука ;

Опет кличе Мићуновић-Вуче

По имену Жутковића Тоша :

)>Хај ђе си ми, Тошо Жутковићу! 95

))Уграби ме с вратах од Требиња."

За то Тошо не обраћа главе,

Е је страшно и гледати врата

,)А камоли унијети Вука!
' „Но се добар јунак находио, 100

„Добар јунак Ђеловић сердаре,
))Па се загна на Требињска врата,
))Те уграби Мићуновић-Вука,
))Довати га на плећи јуначке,
))Па побјеже пољем испод града, 1б

))Нањ пуцају пушке и лубарде,
))Ал' му тако Бог и срећа дала,
),Те јуначки уграбио Вука,
»Донесе га јунак под шатором,
))Под шатором Петровић-владике. 110

))Ма се загна Поповић-Иване
10 ))И по пољу поћера Турчина,
))Е се стави, уједе га гуја,
))Е се бјеше Иван заФалио
))Пред владиком и пред ђенералом, 115

))Да ће жива уФатит' Турчина,
,)Ма се клетви Туре не даваше,
))Но извади двије пушке мале,
))Па објема живи огањ даје,
))Те погоди Поповић-Ивана, 120

))Паде Иван у зелену траву,
))На њега се Туре загонило,
,)Те да би му окинуло- главу,
))Ма га не да соко тица сива,
„Кустодија Марко барјактаре, 125

,)Но на Туре загон учинио ;
,)Кад видије оно Туре зорно,
))Да ће њега Марко изгубити,
))Па побјеже преко по.ва рамна.
,)А кад Марко на Ивана дође, 130

10

»Довати га на плећп јуначке,
,)Па иобјеже прер:о поља рамна,
))х\л' сусрете Станишића Јова,
))Па га Јову на плећима даје,
))А Марко се натраг повратио, 13б

))Да би оно Туре погубио.
))А кад виђе Туре Херцеговче,
))На Марка је коња нагонило^
))Па извади двије пушке мале,
»Донесе их: до очих јунаку, 140

))Да би њему очи извадио ;
11 ))Али Туре обје превариле,
))Те му добру главу искобиле.
»А кад виђе Марко барјактаре,
»Скочи јунак ка' и соко сиви, 145

))3а фузду му коња уФатио,
))Оном другом за грло Турчина,
))Обали га низ р:оња дората,
))Па му веже руке наопако,
))Поведе га низ поље широко, 150

))Дарова га Марко ђенералу,
))А он њему од злата медаљу,
))Да се Марко међу браћом дичи.
))Слушај, госпо, велике жалости:
))Пита сву ноћ Мићуновић-Вуче 155

))3а Његуша Поповић-Пвана,
»Хоће ли му испанути душа ;
))Иван пита, умрије ли Вуко,
))Док објема иопанула душа,
,)Питајући један за другога. 100

»Кад умрије Мићуновнћ-Вуче,
))Сва за Вуком заплакала војска,

11

»II сву војску на Јкалост окрену
„Л највише свога господара,
»Господара Петровнћ-владику, 1(35

»ГТа овако говорн владнка :
))))А ох Вуче, мој соколе снвн !
))))А ох Вуче, златна перјаннце
,)))Свакојега нравога Србнна!^^"
))Па н. опет говорн владика : 170

))))Слушајте ме, браћо Црногорцп !
12 ))))Овакога спвога сокола

))))Још Српкнња породпла ннје

))))0д Косова нн нрнђе Косова/'^'

Тако тн се преселно Вуче, 173

Бог му дао душн спасеннје !

Пама, браћо, здравље н весеље !

3.
Поп Црногорац и Вук Копривица^)

Хјнно пнју младн Црногорцн
У Цетнњи "") усред горе Црне,

^) Нека се нпко не чудп што се овдје Србп једнога за-
кона бију између себе : Бањанп се и сад броје у Турску др-
жаву, а отпрпје су морали с Турцима ударатп на Црну гору
п бранити се од Црногораца, као што су п Црногорцп четујућп
онда по Турској слабо раз.ишовалп пмање хрпшћанско од Тур-
скога. Тако и у првој пјесми ове књпге „од Тупана Панто'^
(опет Бањанин) није само говорпо Тгоровићу Осману да Ба-
тр1гћа нипошто не пушта жива, пего га је још п убпо сазг.

■^) Гледај послије код стпха 94.

ПР, 226. — Само са четвртом напоменом : ОвД( ^гкоји
н овако пјевају. —

12

Међу њима Црногорски кнеже

13 И до њега попе Црногорче;

Служи вино млада Црногорка, б

Мила снаха Црногорског кнеза.

Када су се накитили впна,

Проговара попе Црногорче :

))Да л' је мајка родртла јунака,

))Да л' секуна брата одњијала ^ 10

))Без бешике у бијелу крилу

))И мушкијем опасала пасом

))И јуначким довикала гласом,

))Да отиде у Бањане равне,

))Да добави Копривицу Вурса, 15

))Јали жива, јали мртву главу !

))Дао бих му хиљаду дуката

))И од главе калпак и челенку,

))С мојих плећа зелену доламу ;

))Дао бих му токе и јечерму, 20

))Дао бих му ковче и чакшире ,

))Дао бих му двије пушке мале,

))Што ваљају стотину дуката ;

))Дао бих му мача зеленога,

))Дао бих му дуга џевердана/^ 25

Сви јунаци ником поникоше

И у црну земљу погледаше,

Како расте трава на увојке,

Као дојке у младе ђевојке ;

Ал' не гледа млада Црногорка, 30

Златну чашу држи у рукама,

Иа говори попу Црногорцу :

))Је л' истина, попе Црногорче !

14 ,)Да ћеш дати, што си говорио?

))Да добавпм Копрпвпцу Вука Зб

))У Ружпцу у бпјелу цркву/^
Проговара попе Црногорче :
))Истина је, млада Црногорко !
„И још ћу тп впше поклонптп,
))Црногорко ! нег' сам говорио/^ 40

Кад то зачу млада Црногорка,
Баци чашу пз деснице руке,
Па доватп дпвпт п хартију,
И начинп једну сптну књпгу,
Те је шаље Копрпвпцп Вуку : 45

»0 мој куме, Копривица Вуче !
))Кумим тебе Богом истпнијем
),И нашпјем светијем Јованом,
„Ходи мене славној горп Црној,
„Да ми крстиш у бешици спна бО

,)У Ружици у бпјелој црквп/^
Оде књига у Бањане равне
На ко.Бено Копривпцп Вуку.
Гледа књпгу Копривпца Вуче,
А прољева сузе од очију. бб

Гледа њега мати остарјела,
Она пита Копрпвпцу Вука :
))0 мој сине, Копривица Вуче !
))Откле књига? огњем пзгорјела!
))Те је чатиш с' сузам од очију?« 60

Проговори Копрпвица Вуче :
))Књига, матп, из Цетиње равне,
))А од снахе Црногорског кнеза,
15 ))Да ја идем на крштено кумство

))У Ружицу у бијелу цркву; 65

))Ваља држат' чедо на рукама,

14

»Да га крсти попе Црногорче ;
„Знаш лп, попу што сам учпнио?
»Девет сам му брата погубпо,
^)Хоће попе мене погубптп; 70

„Зло је поћп, а горе не поћп/^
Велп њему матп остарјела :
»Не бој мп се, Копрпвпца Вуче !
»Ти пмадеш девет лпглп брата,
,)Тп поведп девет браћпнаца, 7 5

))Ако тебе до невоље буде,
))Нека тп се у невољп нађу."
Проговорп Копривица Вуче :
»Моја матп, јадна разговора !
))Да погине девет браћпнаца, 80

))Да остане девет удовпца,
))Да закука девет кукавпца
))На нашему двору бпјеломе,
))Лакше мене пребољет' једнога/^
Па с' опреми Копрпвгпда Вуче, 85

Опремп се штогођ љепше може,
Сав у срму и у чисто злато,
Око паса двије Даницкиње,
0 појасу мача зеленога,

Па узима дуга џевердана, 90

Па он оде у подрум ђогату,
Свом ђогату потеже колане,
Па се њему на рамена бацп,
10 Оде право врелу Цетињскоме,"^)

В^јелу двору Црногорског кнеза. 95

Далеко га г:ума опазпла,

*) Овдје је ијевач иомијошао ЦриогоЈхмсо плелк^ Детнње
с Д;1 тлгатипском водозг Цетииом.

Мало ближе лред њег' пшетала,
Руке шР1ре, у лпца се љубе,
За лијепо пптају се здрав.ве,
Зове њега у бпјеле дворе, 100

Оде Вуче пред Ружпцу цркву,
Свеза ђога пред бпјелом црквом^
Црногорка чедо доппјела,"'|
Даде чедо Копрпвпцп Вуку,
/Као јој је Копрпвпце Вука, 105

Пролп сузе нпз бпјело лпце.
Погледа је Копрпвица Вуче,
Своме се је јаду досјетио,
Алп му се пно не могаше,
Носп чедо у бпјелу цркву, 110

Ал' у црквп попе Црногорче.
Мало време за тпм постајало,
Допадоше ђеца Црногорцп,
17 Пуче пушка с мазгала једнога,

Те погодп Копривицу Вука, 1 1 5

Погоди га међу плећп жпве,

Бог га чува п светп Јоване,*)

Не шће њега зрно прпватити.

Проговори Копривица Вуче :

))Чатп боље, попе Црногорче ! 120

^) Гдјекојп пјевају овдје п овако :

Пред црквом је коња одсједнуо,

Па уиђе у бпјелу цркву,

Скпде калпак п златне челенке,

Те се молп Богу пстпноме,

П цјелива крсте п иконе,

И дарива свето пванЈ^еље ;

Кумчетом га кума даровала —
^) Зато, 1ИТ0 је до1пао на кумство.

1(3

»Започеше пушке попуциват^

))Бог ће датп, да ће добро битп/^

Вели њему попе Црногорче :

»Бе пе бој се, Копривица Вуче !

))Бију ђеца нишан око цркве/^ 125

Мало време за тим постајало,

Пуче пушка с мазгала другога,

Те погоди Копривицу Вука,

Погоди га међу токе златне,

Бог га чува п светп Јоване, 130

Пе може га зрно приватити.

Рече Вуче попу Црногорцу:

))Чатп боље, попе Црногорче !

))Нешто пушке попуцују често/^

Вели њему попе Црногорче : 135

))Страшивице, Копривица Вуче !

))0д шта си се, море, уплашио?

))Бију ђеца нишан око цркве/^

Истом они у ријечи бјеу,

Пуче пушка с мазгала трећега, 140

Поквари му туру од перчина.

Кад то виђе Копривица Вуче,

Спушта чедо на коло црквено/)

Па извади дванаест дуката,

Те дарива своје мило кумче. 145

Побјеже му попе преко цркве,

Стиже њега Копривица Вуче

Оштрим мачем по свилену пасу,

Паде попе у бијелој цркви.

Док ујагми до ђогата Вуче , 150

Пуче на њег' тридесет пушака,

^') Опо насред цркве, што многи зову богородичино коло.

17

Ни једна га не промашн клета,
Ал' је добра срећа у јунака ,
Олово га бити не стијаше,
Бог га чува и свети Јоване ; 1бб

Кад се свога добави ђогата,
Па потеже мача зеленога,
Док опћера двапут око цркве,
Тридест Вуче одсијече глава,
Па побјеже преко горе Црне ; 160

Кад се прими Чева каменога,
У Чеву га чета дочекала,
Пуче на њег' тридесет пушака,
Ни једна му ране не зададе ;
Кад се Вуче на невољи виђе, 16б

Он потеже мача зеленога,
Те рашћера младе Црногорце,
И ујагми главе три. четири,
19 Па отиде у Бањане равне,

Побратиме, здраво и весело. 170

4.
Три сужња

1.1.роцвиљеле три Српске војводе

У сужањству паше Скадарскога,

А да зашто? Веће ни кроза што,

За хараче од ломнијех Брда,

Јер се Брдска ђеца посилила, б

Па не даду царевих харача,

А војводе паша преварио,

1Уб, 283. — Нема 8 стБха. — 92. у М.аетку.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПВСМК, IV. 2

18

На тврду их вјеру домамио,
Турио их на дно у тавницу :
Једно бјеше Вуксан од Роваца, 10

Друго бјеше Лијеш од Пипера,
Треће бјеше Селак Васојевић.
уБуто цвиле, јест им за невољу,
Сужањство је њима додијало.
Још бесједи Вуксан од Роваца: 15

»Браћо моја, љубимна дружино !
»Ми хоћемо овђе изгинути ;
))Шта је коме данас најжалије?^^
20 Вели тако Лијеш од Пипера :

))Мене, браћо, јесте најжа.и1је: 20

))Скоро сам се јунак оженио,

))Остаде лп^ у двору љубовца

))Ни љубљена, нити милована

))Ни карана, нити сјетована;

))То је мене сада најжалије.^^ 25

Вели тако Селак Васојевић :

))Мене, браћо, јесте најжалпје:

))Осташе ми двори и тимари,

))И још пусто небројено благо,

))У планини хиљада оваца ; 30

))Остаде ми саморана мајка

))И сестрица без братске заклетве,

»Да кукају, како кукавице,

))У мојему двору бијеломе.^^

Ал' бесједи Вуксан од Роваца: 35

))Ала, браћо, рђава јунаштва !

))И ја имам дворе и тимаре,

))И у двору остарилу мајку,

))Вјерну љубу скоро доведену

19

^)И сестрицу милу неудату; 40

„Ал' ја тога сад ништа не жалим,
))Већ ја жалим, ђе ћу погинути,
„Погинути данас без замјене/^
У ријечи, коју бесједише,
Ал' ето ти од паше џелата 45

Баш на врата тавници проклетој,
Пак дозивље Лијеша војводу :
,)Ко је овђе Лијеш од Пипера,
-2Л »Нек изиђе пред тавницу клету,

»Пипери га на откуп узеше, бО

,)Даше зањга све Пиперске овце,

))И још млого небројено благо,

))И сувише робињу ђевојку."')

Превари се Лијеш од Пипера,

Те изиђе пред тавницу клету, об

Џелат трже сабљу испод скута,

Ману сабљом, ос'јече му главу,

Пак Лијеша за тавницу баци;

Пак се опет натраг повраћаше,

Опет џелат са тавнице виче, 60

Те дозивље Селака војводу :

))Ко је овђе Селак Васојевић?

))Нек изиђе пред тавницу клету,

»Дошла му је остарила мајка,

,)0д паше га узе на откупе, 6б

,)Даде зањга краве и волове

))И бијеле овце и јагањце,

"^) Једни мјесто горње четири врсте овако пјевај} :

Пипери се зањга подјамчили,
А Брда су харач донијела,
Те му паша живот поклонио.

3*

20

,,Још сувише небројено благо."
Превари се Селак Васојевић,
Те изиђе пред тавницу клету, 70^

Џелат трже сабљу испод скута,
Ману сабљом, ос'јече му главу,
Пак Селака за тавницу баци ;
22 Пак се опет натраг повраћаше,

Опет џелат са тавнице виче, 75>

Те дозивље Вуксана војводу:

))Изиђ' амо, Вуксан' од Роваца !

))Ровчани те од паше купише,

))3а те даше двије боце блага

))Све у ситно жута Млечанина, 80

))И бијеле овце и јагањце,

))Још сувише робињу ђевојку/^

Али Вуксан љута гуја бјеше,

Те се Турком варат' не дад'јаше ;

Он излази пред тавницу клету, 85

Пак џелату бјеше говорио :

))Аман мало, пашини џелате !

))Попусти ми моје б'јеле руке,

))Да ја скинем одијело дивно,

))С мојих плећа зелену доламу, 90

))Под доламом токе од три оке,

))Којено су у Млетке коване,

))Оне вр'једе пет стотин' дуката,

))Под токама од злата кошуља,

))Нит' је ткана, нити је предена, 95.

,)Ни у ситно брдо увођена,

))Веће ми је вила поклонила,

,)Та немој је крвљу поганити!^^

Превари се Туре на кошуљу.

21

Те Вуксану попустило руке. 100

Не шће Вуксан свлачит' одијела,
Од џелата еабљу уграбио,
Њом му русу осијече главу,
-23 Па побјеже преко Скадра града.

Дочека га тридест Малисора, 105

Одиста га уватити ћаху,

-Ал' се Вуксан ватат' не даваше,

Но се ману десно и лијево,

Свијем Турске осијече главе,

Па он бјега с главом без обзира; 110

А кад дође на мост на Бојану,

Дочека га хоџа и кадија,

Па овако њему говораху :

))Не напријед, Вуксане војвода !

»Јер си своју изгубио главу/^ ^ 115

Но бесједи Вуксане војвода:

»Чујете л' ме, хоџа и кадија !

))Ако тамо куд напријед немам,

))Ни натраг се немам куд вратити/^

Ману сабљом, ос'јече им главе, 120

Обојицу тури у Бојану,

Па он бјега даље у напредак.

Ћерају га пјешци и коњици,

Коњици га мало назираху,

А пјешци га ни чут' не могаху. 125

Здрав утече у Ровце камене,

Он утече, весела му мајка!

Њему мајка, а мене дружина!

22

24 5.

Шехови11 Осман

\Јл како је свијет постануо,
Није љепши цвијет процватио,
Нит' се бољи јунак одродио,
Од како је постала крајина,
Него што је овијех година 5

У Клобуку граду бијеломе
Младо Туре Шеховић-Османе :
На љепоту као п ђевојка,
На стидноћу као и невјеста,
На јунаштво к'о Бојчић Алија;*| 10

Ал' му власи одраст' не дадоше.
Подиже се Осмо у Никшиће,
У Никшиће у своје пунице,
С собом води до два до три друга :
Једно бјеше Јерговићу Мујо, 15

Друго бјеше Шабан-агић Ибро,
Треће влаше Остојићу Марко.
Први јесу конак учинили
-25 У Вилусу селу маленоме,

Код Вукића кнеза од Вилуса; 20

Одатле се рано подигоше,
Кад су били кроз гору зелену,
Ра.збоље се Јерговићу Мујо,
Пак дозивље Шеховић-Османа :
))Побратиме, Шеховић-Османе ! 25

»Мене врло забољела глава,

®) По овоме види се да су ову ијесму спјевали Срби за-
кона Турскога.

1У^ 294. — Без напомене. — 35, 85. мени. — 46,.
50. Муји.

23

„Ђогата се држати не могу,
»Заведи ме с пута подалеко,
))Одјаши ме од коња ђогата,
))Па ме метни у зелену траву, 30

»Покриј мене зеленом доламом,
))х\ по глави срмали марамом,
))Напуни ми пушку џевердана,
))Па га метни поред мене, побро,
))Ако мене буде за невољу, 35

))Не би ли ми био у невољу;
))А води ми дебела ђогата,
))Да не воде њега Црногорцп/^
Вели њему Шеховић-Османе :
))Да луд ти си, мио побратиме ! 40

,)Није Осмо друштва остављао,
))Ђе пуцају пушке џевердани,
))Спјевају мачи гребештаци,
))И јуначке полијећу главе/^
Кад су мало пошли унапредак, 45

А Мују је мука додијала,
Повио се по коњу ђогату,
Од муке му зубма гриву скубе.
26 Кад то виђе Шеховић-Османе,

Ђе је Мују мука додијала, 50

Од ина се њему не могаше,

Заведе га с пута подалеко,

Па га скиде са коња ђогата,

Спусти њега у зелену траву,

Па га покри зеленом доламом, 55

А по глави срмали марамом,

Напуни му пушку џевердана,

Па га врже крај њега у траву.

24

Одведе му дебела ђогата.
Одатле се Турци подигоше ; 60

Други их је конак сустигао
Код Кусиде студене водице
У лијепим Кусидским лукама
Код бијела моста Кусидскога.
Кад су били мосту Кусидскоме, 65

Игра коња Шеховић-Османе,
Игра коња и тамо и амо,
Па говори својој дружиници :
»Ево воде, ево живе згоде
))И конака добра за Турака.^^ 70

Ту од добрих коња одсједоше,
И код воде ватру наложише,
Коњма ситну зопцу устакоше.
Кад је било вече по вечери,
Сви су коњи зопцу позобали, 75

Осмов доро није ни такнуо,
Ногам' бије, а ушима стриже,
Често гледа на Коштац планину.
27 Ал' говори Шеховић-Османе :

>)Браћо моја и моја дружино ! 80

»Ја сам ноћас чудан сан уснио

),У Вилусу селу маленоме,

))Ђе ја дођох на воду Кусиду,

))Пак се сагох, да с' воде напијехМ,

))Спаде мене са главе челенка, ^ 85

))Однесе је Кусида водица;

))Отпадоше токе од прсију,

)) Однесе их Кусида водица ;

))Сломи ми се пушка цевердане,

»И комади у воду падоше, 90

25

)) Однесе их Кусида водица ;
»Сад сви коњи зопцу позобали,
))А мој доро није ни такнуо,
))Ногам' бије, а ушима стриже,
))Често гледа на Коштац планину : 95

))Јали коби мене, јали себе ;
))Веће, браћо, да се послушамо,
))Да ми ноћас стражу почувамо,
))Овуд иду често Црногорци,
))Страшиво је, да не изгинемо/^ 100

Вели друштво Шеховић-Осману ;
))А не бој се, Шеховићу Осмо I
))Добар јунак добар сан уснио,
))Сан је лажа, а Бог је истина;
))0д шта ћемо стражу да чувамо? 105

))3а нама су два бијела града:
))Град Омутић и Трубјела кула,
))А изнад нас све Никшићке овце :
-28 ))Слободно је, како и у граду ;

))А што доро зопце зобат' не ће, 110

))Ми смо чули од старих четника,

))Када коњиц зопце зобат' не ће,

))0н се нада добру даилуку,

))Ил' ће носит' роба ил' робињу,

))Или добру главу од јунака/^ 115

Друштво леже санак боравити,

Осман узе пушку џевердана,

Па одступи мало од дружине,

И сам сједе стражу да почува;

Чувао је ноћи до поноћи, * 120

Па он буди своју дружиницу :

))Устаните, моја дружинице I

■26

»Већ је пола ноћи превалило,
))Ја сам чув'о стражу до поноћи,
))Ви чувајте до бијела дана, 125

»Да ја легнем санак боравити/^
Друштво спава, као и поклано,
Нити слуша^ шта Осман говори.
Тад' се Осман на камен наслони,
Танку пушку метну преко крила. — 130

Подиже се Дамјановић Живко,
Он с' у чету диже у планину,
Има с њиме осамнаест друга.
Изиђоше на Коштац планину,
Изиђоше ноћи у поноћи, '135

Угледаше ватру код Кусиде,
Код бијела моста Кусидскога,
Па говори Дамјановић Живко :
29 ))Браћо моја и моја дружино !

))Видите ли ватру код Кусиде? 140

))Није л' мајка родила јунака

))И мушкијем опасала пасом,

»Или сестра брата одњијала

»Без бешике на десници руци

))И на чистом крилу ђевојачком, 145

))Да отиде мосту Кусидскоме,

))Да уводи ватру код Кусиде:

))Ко је оно ватру наложио,

у^Ил' су Турци, ил' су Црногорци,

))Ил' су каке младе кириџије, 150

))Ил' чобани код бијела стада? '^

Сви јунаци ником поникоше

И у црну земљу погледаше,

Ал' не гледа Мандуиитћу Вуче

27

С побратимом Гардашевић-Вулом, 155-

Већ узеше пушке по средини,
Па одоше низ Коштац планину,
Кад дођоше на воду Кусиду
Бијеломе мосту Кусидскоме,
А то Турци ватру наложили, 160

Њих тројица око ватре леже,
Онда рече Гардашевић Вуле :
»Побратиме, Мандушићу Вуче !
»Који ј' оно јунак у сриједи,
»Што ј' на њему калпак и челенка, 165

))На прсима токе позлаћене,
))На студен се камен наслонио,
))Танку пушку држи преко крила?^'
30 Вели њему Мандушићу Вуче :

))3ар не видиш? Њима не виђео ! 170

))То је љута из камена гуја,

„Љута гуја Шеховић-Османе

))Пз Клобука града бијелога,

))Штоно Црну гору затворио,

))Млогу нашу браћу погубио/^ 175

Кад су Турке добро разгледали,

Вратише се уз Коштац планину,

Те казују Дамјановић-Живку.

То је Живко једва дочекао,

Јер му ј' Осман сина погубио ; 180

Одлећеше низ Коштац планину,

Оде Живко сину на освету.

Кад дођоше на воду Кусиду

Бијеломе мосту Кусидскоме

И живом се огњу прикучише, 185

Онда Живко друштво разредио :

28

На Турчина по три каурина,

На Османа самога дванаест,

Пак на Турке јуриш учинише

И побише око ватре Турке ; 190

Док убише Шеховић-Османа,

Два најбоља изгубише друга.

31 6.

Пипери и Тахир-паша

ЛХаша паде на Дољане равне

Крај Златице више Подгорице,

Ту је паша табор учинио

И распео бијело шаторје,

Па отоле ситну књигу пише, 5

Те је шаље у кршне Пипере

А на руке попу Вукосаву :

»Вукосаве, попе од Пипера!

»Пошљи мене харач од Пипера,

„Харач тежак од седам година; 10

,)Уз хараче осам ђевојака,

))П1то ће љубит' пашине делије;

»Уз ђевојке дванаест талаца,

„Све таоце, које тебе пишем:

»Од Рогана два Рогановића, 15

„Од Бедана два Бедановића,

»Од Племића два брата Племића,

»Од јакога браства Вукчевића

1Ш, 239. — 32. 83. допаднула.

29

„Сва четири брата Тошковића,
»И твојега, попе, Милутина, ^ 20

»И дијете Мрчарића Пеја,
32 »Без Пеја ти не ћу ниједнога;
»Ако ли ми то послати не ћеш,
,)Ево тебе моју вјеру дајем:
))Хоћу дићи силу и ордију, 25

))На Пипере кршне ударити,
))Све Пипере листом попалити
))До бијеле Тошковића куле,
))Још и б'јелу кулу Тошковића :
))Поробићу мало и велико, 30

))Изгорјети огњем свеко.шко/^
А кад попа књига допанула,
И кад виђе, шта му књига пише,
Све Пипере браћу сакупио,
И пред њима књигу проучио. 35

Кад Пипери књигу разумјеше,
Пипери се препадоше љуто,
Сви говоре, да хараче дају,
Уз хараче осам ђевојака,

Уз ђевојке дванаест талаца, 40

Све таоце, које паша пише ;
Док ето ти Мрчарића Пеја
И са шњиме попов Милутине,
Па говори Мрчарићу Пејо :
))0 Пипери, црн ви образ био ! 45

))Што велите, да хараче шљете,
))Имате их, даћете их Турцим' ;
))Уз хараче дванаест талаца,
),Имате их, даћете их Турцим',
»Ја ћу први пред таоцим' поћи ; 50

30

))Ал' што шљете осам ђевојака,

33 »Од Бога је велика гријота,
»А од људи покор и срамота:
»Боље нам је свима изгинути,

,)Но у Турке давати ђевојке. 55

»Да ми наше изведемо робље

»У планине и кршеве љуте ;

»Да шездесет друга изберемо,

„Затворимо у бијелу кулу,

»У бијелу кулу Тошковића, 60

))А остали Пипери јунаци

»Нек увате тврде метеризе

»И пећине куће зазидане,

,)Што су њини стари зазидали

»Од велика страха и зулума, 65

))0д зулума од Отмановића ;

,) Јоште паши књигу отпишргге :

„Чини^ пашо, што си намислио ;

,)Не дамо ти ништа до камена,

»Да с' њим бијеш у оба рамена/^ 70

Кад Пипери Пеја разумјеше,

Они веле попу Вукосаву :

»Пиши књигу, попе Вукосаве/^

Онда попе књигу начинио :

))Тахир-пашо, земљи Господару ! 75

»Што ти иштеш харач од Пипера,

»Харач тежак од седам година,

»Уз хараче осам ђевојака,

»Уз ђевојке дванаест талаца;

»Чини, пашо, што си нау лпш, 80

»Не дамо ти ништа до камена,

34 »Да с' њим бијеш у оба рамена."

31

А кад пашу књига допанула,
Књигу гледа паша Тахир-паша,
Па кад виђе, што му књига пише, 8б

Он повика огњене чауше,
А чауши по војсци царевој :
))Ко је коњик, потежп колане,
»Ко је пјешак, притежи опанке :
))Да идемо харати Пипере/^ 90

Па с^ отоле подигнула војска,
На Пипере кршне ударише :
На Рогане село ударише,
И Рогане село опалише ;
На Бедане село ударише, 95

И Бедане село опалише ;
На Племиће село отидоше,
И Племиће село опалише ;
Док су дошли до јакога браства,
До јакога браства Вукчевића 100

И бијеле куле Тошковића,
И бијелу кулу опколише ;
Ал' да видиш јада од Турака !
Пуч' из куле шездесет пушака,
Те погибе шездесет Турака, 105

Остали се препадоше Турци,
Па се натраг мало повратише,
Но се б'јела отворила кула,
Па изиђе шездесет јунака,
За Турцима јуриш учинише, 1 1 0

Па викнуше остале Пипере :
35 ))0 Пипери, родила вас мајка!
»Оставите тврде метеризе
))И пећине куће зазидане,

32

)>А на Турке јуриш учинргге/^ 115

Кад Пипери ријеч разумјеше,
Оставише тврде метеризе
И пећине куће зазидане,
Па на Турке јуриш учинише,
Поћераше кроз Пипере Турке, 120

Наћераше низ Орлујске стране.
Да је коме стати погледати,
Как' Пиперске сабље сијевају,
Турске јадне главе зијевају.
Ришћанска се посилила војска, 125

Као, брате, ко је задобио ;
А Турска се препанула војска,
Каоноти ко је изгинуо :
Има мртвих, има рањеника.
Кад дођоше до воде Златице , 130

Пуче једна пушка од Турака,
Те погоди попов-Милутина
Посред паса, укиде га с гласа,
Мртав паде у траву зелену.
А кад бише на мост од Златице, 135

Пуче друга пушка од Турака,
Те погоди Мрчарића Пеја
Баш под капу међу очи црне,
Мртав паде у воду Златицу ;
Ал' то виђе паша Тахир-паша, 140

У Златицу коња нагонио,
36 Не би л' Пеју уграбио главу ;
Бог му не да ни срећа његова,
Златица га вода потопила,
У слано га море занијела; 145

Остали се разбјегоше Турци. —

33

Да дорасте Мрчарићу Пејо,

Да дорасте, како не дорасте

(Немаше му но седамн'ест љета),

Бољи ћаше бити на јунаштву 150

Од јунака Краљевића Марка

И сокола Реље Бошњанина. —

То је било, кад се и чинило,

Тек велимо, да се веселимо.

7.
Лазар Пециреп

Хјино пију млади Црногорци
Насред Чева на зборну главицу,
Међу њима сердарина Марко,
Око Марка млади Црногорци,
Свијех ћу их по имену казат' : 5

Двије Цуце и двије Бајице,
Два Његуша и двије Бјелице,
37 Још два брата два Ђурашковића,
Још до Марка Дамљановић Живко,
А до Живка Радуловић Симо, 10

А до Сима Пециреп Лазаре.
Када су се напојили вина,
А од вина ћеиФ задобили,
Ја што рече сердарина Марко :
»Вала Богу, браћо Црногорци ! 15

),Ја како се, браћо, изродисмо !
))Те нестаде међ' нама јунака,
))Као, браћо, што је у Турака;
)) А какви су од Никшића Турци !

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМВ, IV. 3

34

))А какав је Амза капетане, Ш

,,Кака ли су два Амзина сина !
))Какав ли је Бабићу Јашаре !
))Какав ли је Џидићу Агане !
))Какав ли је Париповић Ибро !
))Какав ли је Бећа Пелевићу ! 25

))Још каква су два сина Бећина !
,)Још каква су два Веризовића !
))Какав ли је Јуса и Авдија!^^
Јоште нешто говорити ћаше,
Јера муче редом Црногорци^. 30

Да не мучи Пециреп-Лазаре,
Већ се јунак пропе на кољена,
Па овако Марку бесјеђаше :
))Црн ти образ, сердарина Марко !
))Што ти хабаш младе Црногорце, 35

,)А Фалиш ми од Никшића Турке,
))Који Турци леже на узуру;
38 ))А ради им сиротиња раја,
))Њима јесте ласно бјесовати.
))Кад ја бијах под моју Голију 40

))На широку долу Реповића
))И б'јеше ми под Голију кула,
))А ја имах хиљаду оваца,
))Три стотине коња и говеда,
»И сто суда чела пријесједа. 45'

))Бијаше ми добро под Голијом ;
))Још ја имах два брата од мајке,
))Тимотија и брата Матија:
))Враг нанесе и несрећа црна
))Ево ли ти Амзе капетана 50 *

))И са њиме четрдест грађана;

35

»Силни Турци на конак пануше,
))И могах их дочекати дивно :
»Доста пива и доста јестива
))И дебела од овнова меса, 55

))Ал' не шћеше од града грађани,
))До ми тежак зулум учинпше :
))Уљегоше у хиљаду брава,
))3аклаше ми четрест јагњади,
))Припекоше за вечеру Турци ; 60

))Ја кад пустих у овце јагањце,
))3аблејаше овце подојнице,
))Овце блеје, погледују на ме,
))Кад ћу њима јагњад испуштити,
))А у мене срце испуцало ; 65

))Наљутих се, Марко побратиме!
))Тад уљегох у бијелу кулу,
39 ))Али Турци припекли јагањце
))Сваки своје а уз ватру живу;
))Ја ишћерах са конака Турке, 70

))И отех им четрест јагњади,
))Све печака на дрвену ражњу,
,)Кад отискох Азму капетана,
))И са њиме четрест грађана,
))Бусну ми се Азма капетане : 75

))))Ала мене не родила мајка,
))))До кобила, која ђога мога,
))))Кад ја дођем ка Никшићу граду,
,)))Ако не ћу покупити војску,
))))И не дођем под Голију на те!^^" 80

))Што се Турчин пијан завалио,
))Тријезан је војску покупио ;
))На ме скупи седам стотин' друга,

36

)>И ево га под Голију дође,
))Ја утекох у гору зелену, 85

„Сердар Марко, су два брата своја;
„Турци моје плијенише овце,
))Плијенише хиљаду оваца,
))Три стотине коња и говеда,
))И стотину чела пријесједа; 90

))Још ми већи зулум учинише :
))Бијелу ми кулу похараше,
))Похараше па је запалише,
,)А стару ми мајку поћушнуше,
))Оста мајка стара на буњаку, 95

))Моја мајка оста кукајући,
))А одоше Турци пјевајући,
40 »И бијеле појавише овце
»Уз Голију високу планину ;
))Турци јаве, а ја погледујем; 100

))Па довикнух два брата од мајке :
))))Видите ли, моја браћо драга!
))))Дајте, браћо, да се подигнемо,
))))Да ми наше испратимо овце/^^^
))Дигосмо се у Гол'ју планину, 105

))И стигосмо у Голију Турке,
))Ђе стигосмо, кавгу затурисмо.
))Полагано уз Гол'ју планину
»Док догнасмо у Ноздре камене,
))Посјекосмо седам, осам глава ; 110

))Ту ме, брате, дочека бусија,
))Те ми оба брата погинупге.
))Ја се не шћех на њих обзирати,
))Да ми оба посјекоше Турци.
))Ја поћерах уз пољану Турке, 115

37

))Док доћерах врх Дуге пољане,
),Уз пољану, уз клисуру тврду,
))Још посјекох седам осам глава ;
))Више мене не дадоше Турци,
»До ме натраг огњем отискоше. 120

))Ја се, браћо, низ планину вратих,
))Те укопах два брата од мајке,
))Оба моја брата без индата ;
))11а ја одох под Голију кули,
))Кад ја дођох под Голију кули, 125

))Жестоке ме уватише мисли :
))Шта ћу саде од живота свога?
41 ))Све мислио, на једно смислио,
))Па побјегох Чеву каменоме
))0 честиту о Лучину дану : 130

))Добро сте ме, Марко, дочекали,
))Бијелу ми кулу начгшили,
))И лијепо даривали даром ;
))И при мене добра срећа била :
))Лијепа се зима намјерила : 135

))Ја се дигнем, побратиме Марко,
))0 Јовању, по Божићу дану,
))И покупим седам, осам друга,
»И заведох чету од приморја,
))3аведем је у Рудине, Марко , 140

)>Те уводих у Рудине овце,
))И ја дођох на једну торину,
))На торину, на Ћулуповића.
))Ту бијаше хиљада оваца,
))Код оваца два Ћулуповића, 145

))Код Турака двије каде младе ;
))Ја ударих на Ћулуповиће,

38

))И плијених хиљаду оваца,
))И посјекох два Ћулуповића
))И заробих двије каде младе, 150

»Одведох их Чеву каменоме,
))И одјавих хиљаду оваца.
))Кад сам био кроз Пипере, Марко,
))Виђе мене Никчевић Илија,
))Илија ме Богом братимљаше : 155

))))Богом брате, Пециреп-Лазаре !
))))Црногорци нека јаве овце,
42 ))))Ти устави двије каде младе,
))))Да ми овђе ноћцу преноћимо,
)) )) Грађанима књигу оправимо, 160

))))Да врнемо двије каде младе,
))))Да узмемо благо у грађана,
))))То нам вјери поднијет' не море,
))))Што ће нама двије каде младе!^^^^
))Ја послупгах побратима мога, 165

))И уставих двије каде младе,
))И уставих овна за вечеру,
))А једног сам њему поклонио ;
))Па смо књигу ситну накитили,
»Оправисмо у Никшића града. 170

))Ђе рекосмо, ту се састадосмо,
))Ми одовду, а Турци одонду ;
))Ми извели двије каде младе,
))Турц' одонду донијепш благо :
))Сто дуката, дв^јести талијера. 175

))Ми узесмо за кадуне благо.
))Ту сте мене учинили криво :
))Мене дасте стотину дуката,
»Црногорцим' двјести талијера.

39

»И ја дођох Чеву каменоме, 180

))И ту нађох хиљаду оваца,
))Ту сам с друштвом дијелио овце,
))Дијелио овце и дукате,
))И тебе сам исе учинио,

))Тек ти није вајда, побратиме ! — 185

))Ја покупих другу чету малу,
))Па одведох чету уз приморје,
^з »Кад ето ти седамдесет коња,
))Седамдесет коња и грађана,
))Хоће Турци граду Дубровнику, 190

))Да ћерају робу свакојаку;
))Ја уводих, и одоше Турци,
))Послах књигу Чеву каменоме,
»Те покупих седамдесет друга,
))Те дочеках од града грађане, 195

))Те посјекох седамдесет глава,
))И одведох седамдесет коња,
))И узех им робу свакојаку,
»И ја Чеву питомоме дођох,
))И ту сам ти шићар дијелио, '200

))И тебе сам исе учинио,
))Тек ти није вајда, побратиме ! —
))Што ми валиш од Никшића Турке !
))Ја покупих једну чету малу,
))Одведох је ка Никшићу граду. 20 б

))Кад ја бијах Сливју широкоме,
))Еве ли ти два сина Амзина,
))Силни Турци наћерали рају,
))Она гони кола и волове,
))Да ћерају из Сливља камење, 210

))А да граде на Никшића кулу.

40

))Ја уводих два сина Амзина,
))И при мене добра срећа била:
))Њима су се кола поштетила,
)) Ту су Турци примркнули били , 215

))На јадну се нагоњаху рају,
))Ја сам тада њима ударио,
44 »Те посјекох два сина Амзина,
))И узех им двадесет волова,
»И ја Чеву питомоме дођох, 22^0

))И шићар сам дијелио дивно,
))И мене су старјешинство дали,
))И тебе сам исе учинио,
))Тек ти није вајда, побратиме ! —
))Што ми валиш од Никшића Турке ! 225

))Што ми валиш Бећу Пелевића !
)) Што ми валиш два Бећина сина !
))Ја сам чету покупио малу,
))И доведох ка Никшићу граду,
))По ноћи сам у град улазио, 230

))Кад ето ти два сина Бећина,
»Силни Турци из каве иђаху ;
))Ја сам оба уватио жива,
))Обојици погубио главе,

))0д Турака нико не опази ; 235

))Ја попалих по Никшићу куле,
))Једну ноћцу седамдесет кула,
))И ту сам ти осветио кулу,
))Моју, Марко, под Голијом кулу! —
))Што ми кажеш Бабића Јашара! 240^

))Трипут сам му доходио кули !
))Трећи пут га посјекао жива!
з)Ту сам своју вољу испунио!^^ —

41

У ријечп, у којој бпјаху,

Еве ли тп Рогановпћ Тура, 245»

Вас се Туро у крв учпнпо,
Баш од ножа камзе саломпо.
45 Кад је Туро к њпма доходпо,
Таде њима божу помоћ впче,
А свп су му помоћ прпватплп ; 250

А Лазар је на ноге скочпо,
Те сусрета побратпма свога,
))Аирала, побратпме Туро?
„Ђе сп бпо? Шта сп задобио?^^
А рече му Рогановпћ Туро : 255

)) Побратиме Пецпреп-Лазаре !
»Ја сам, брате, био у Рудпне,
»Са мном бпло седам, осам друга,
,)И уводих у Рудпне овце,
,)И уводих цијеле Рудине. 260

))До торпне два Веризовића;
))Ту бијаше Јуса п Авдпја,
))Ту ме силнп прппазпше Турцп,
))Те ме, брате, наћерапЈе Турцп,
»И с дружпном мојом раздвоЈ1ипе : 265

))Ја утекох, оста лш дружина.^*
А рече му Пецпреп-Лазаре :
))Побратиме, Рогановпћ Туро !
»Кад сп, брате, био у Рудпне,
»А бисмо ли плијенплп овце?" 270

А рече му Рогановпћ Туро :
,)А да није Јусе п Авдије,
))Ласно бисмо плијенили овце ;
))Осамдесет и осам торина,
„У свакој је по хиљаду брава, 275>

42

))Томе малу ни есапа нема !
»Ама не да Јуса и Авдија!^^
Л46 Рече њему Пециреп-Лазаре :
))Побратиме, Рогановић Туро !
))Дај да једну покупимо војску, 280

»Да удримо на Рудине шњоме!^^
Опет рече Рогановић Туро :
»А да није Јусе и Авдије
»Ласно бисмо плијенили овце!"
Тада рече Пециреп-Лазаре : 285

»Побратиме, Рогановић Туро !
))Кад ми силну сакупимо војску,
))Ти разређуј у Рудине војску,
»Ја ћу Јуси ићи и Авдији,
))Е ја њима добру згоду знавам!*' 290

А кад зачу Рогановић Туро,
То је Туру врло мило било,
Па овако говораше побру :
))Побратиме, Пециреп-Лазаре !
))А ти хајде на Цетиње равно, 295

))Па с Цетиња на Његуше иди,
))А с Његуша до приморја равна ;
))Ти покупи силовиту војску,
))Е су силни у Рудине Турци/^
Кад то зачу Пециреп-Лазаре, 300

Тад' је Лазар на ноге скочио,
Поклони се сердарини Марку,
И Марко му био опростио.
И силну су покупили војску ;
Једну купи Пециреп Лазаре, 305

Другу купи Рогановић Туро.
Кад су силну саставили војску,

43

47 Три хиљаде пзбројише војске,
Све брђана како ватре жпве ;

Па одоше на Рудине с војском, 310

Увукоше у Турке хајдуке ;

Ама рече Пециреп-Лазаре :

))Дај овако да се раздвојимо :

))А ти хајде на Рудине с војском,

))Ја ћу узет' неколико војске, 31б

))Теке хоћу изабрат' дружину,

))Који може стићи и утећи,

))На тијесну мјесту причекати,

))3а рањена приватитп друга,

))И на оштру ударити ћорду, 320

„Коме није жао погинути ;

,)Ја ћу ићи на дно од Рудина,

»Ђе је стража од равна прпморја,

))0д приморја и од горе Црне/^

Послуша га Рогановић Туро, 325

Па му даде изабрано друштво,

Све момака како ватре живе ;

И ту су се раздвојили били.

Ама рече Пециреп-Лазаре :

))Побратиме, Рогановић Туро ! 330

»Раздвојићеш на четворо војску,

))Те околи цијеле Рудине,

))Па ти хајде мене низ Рудине ;

»Оставићу стражу од Никшића,

))Ја ћу ићи Јуси и Авдији 335

))Па што да Бог и Богородица,

))Ја ћу тебе, брате, ишчекати!^*

48 Тако су се раздвојили били :
Оде Лазар на дно од Рудина

44

И са њиме друга шест стотина, 340

Добру стражу од Никшића тура,
Да не дође хиндат од Никшића,
А он оде Јуси на торину,
Те околи Јусу и Авдију.

То је глава од града Никшића. 345-

И ту су их припазили Турци,
А Лазар им добру згоду знаде,
Мрке им је вашке придражио,
За вашкама потрчаше Турци,
Е се Турци боје од Брђана, 350

А Лазар им удри на торину,
Те уграби овце и торину.
Каде Јуса виђе и Авдија,
Натраг су се повратили Турцп,
Да уграбе овце и торину, 355

Е виђеше, ђе су Црногорци.
Али прије Лазар уграбио,
Па дочека Јусу и Авдију,
Обојици погубио главе ;

И ту У1азар приватио овце. 360

У то доба Рогановић Туро
Разредио на Рудине војске,
Околише су четири стране ;
Црногорци искупљају овце,
А доносе од Турака главе. 365

Кад су дошли Пециреп-Лазару,
Донијеше три стотине глава.
49 И при њима добра срећа билл,
Нико њима нмје погинуо.

До отале војске сасгавише, 370

Па одоше низ Рудине с малом.

45

И на теФтер ударише овце,

А силне су овце у Турака:

Седамдесет и седам хиљада,

Одјавише ломној гори Црној, 375

И здраво су Гори долазили,

И на Чеву дијелише овце,

И Лазару старјешинство дали.

Дивно су се Срби насулили,

И отоле с' разметнуше војске. 380

8.
Смрт А/1ај-бега Ченгиј^^а

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе)

ХЈино пију до три побратима
На Крваво Кчево на крајину :
Од Кчева је Петар Пустахија,
Од Његуша до два Кустодије,
До два брата, Лазар и Перица. 5

Кад се ладна накитише вина,
Око свашта збора зађедоше,
50 А највише зборе за јунаштво :
Ђе би добар шићар шићарили,
Или добре главе откинули. 10

Но говори Петар Пустахија :
»0 Бога ви, до два побратима !
))Ка' сте вазда у Боку Которску,
»Ви с господом испијате вино,
»Да нијесте ђегођ угледа^^и, 1б

»Е да бисмо шићар шићарили
))И доста се блага наузели?"
Њему веле до два побратима :
))Истина је, драги побратиме !

46

))Да смо често у Боки Которској, 20

,))Ал' нијесмо шићар угледали,
))А ђе бисмо четом шићарили;
»А ђе, Петре, има доста блага,
))То су нама драги пријатељи,
))Шњима ладно испијамо вино, 25

))И често смо код њих на дворове, .
»Радиј бисмо. главе изгубити
))Но невјеру њима учинити,
))Али њима ишта наудити.
))Но ти, Петре; драги побратиме ! 30

))Ка' си скоро пз Херцеговпне,
))А стаја' сп Гацку пространоме
))На бијеле дворе Ченгпјћеве,
))Добро знадеш кланце и богазе
))У поноћп као усред дана, 35

))А скоро сп пз чете дошао,
))Да нијеси ђегођ угледао,
51 ))А да бисмо с четом шићарплп
))Али добре главе уграбили
))0д каквога голема јунака, 40'

»Од Турчина нашега крвника"?^^
Ал' им вели Петар Пустахија ;
))Кад сам скоро из чете дошао,
))На многа сам мјеста уводио,
))Да бих добар шићар угледао , 45

))Ђе бих поша' п чету повео,
))Ал' нијесам ништа угледао,
))Никаквога голема шпћара,
))А да би смо с четом плијенилп;
))Али јесам видио прилику, 50

»Ђе бисмо ми дочекали Турке :

47

»Сад ј' уд'рила коса у сијено,
»Косе Турци широке ливаде,
»По широку пољу Гатачкоме ;
»На ливаду Ченгијћ-Алај-бега : 55

))Ту је јадна сиротиња раја,
))То су наша браћа од старине,
))Вазда плачу у Турачке руке,
)>Њима Турци сваке муке дају,
))Особито Ченгијћ Алај-бего, 60

))Крвника га Ришћанскога нема,
))Вјерујте ми, оба побратима,
))Кад сам стоја' Гацку пространоме
))Већ код бега Српског душманина,
))Што рађаше од јаднијех Србах, 65

»Какве њима муке удараше,
))Сад с' у мене распале пламови,
52 ))Само би ми сузе прокапале ;
))11 чујте ме, оба побратима !
))Кунем ви се Богом истинијем 70

))И овијем вином црвенијем,
))11 тако ми мојега оружја !
))И тако ми не остало пусто !
))Бих му радиј одасјећи главу,
))Да осветим сиротињу рају, 75

))Него добит' за живота благо/^
А кад чуше оба побратима,
Па једанак на ноге скочише,
• А срдито Петру бесједише :
,)Устан', Петре, покупи хајдуке, бО

,)Да Ченгијћа бега потражимо,
))Тирјанина рода ришћанскога ;
))Ако Бог да и Богородица,

48

^)Али ћемо бегу посјећ' главу,
„Али наше тамо оставити, 85

»Да се суше на Турске градове ;
»Већ доиста друге бити не ће/^
Кад разумје Петар Пустахија,
Што рекоше оба побратима,
Пољуби их у бијело лице, 90

Па у руке лати џевердара,
Па покупи петнаест хајдуках
Од крвава Кчева. на крајину
И малога села Велестова,
Велестова и од Марковине, 95

Дивно Петар Пустахија бира,
Све по пушци и крвавој руци,
53 Који с Турком знаде боја бити,
И на мегдан Турке дочекати,
И рањена друга уграбити, 100

Да му Турци не пос'јеку главу.
А пред четом три Српска витеза,
Калаузи Петар Пустахија,
А за њиме Лазар и Перица 105

Од равнога поља Његушкога,
А за њима дружина остала.
Чета пође уз Рудине равне,
Суминуше Плочу и Трубјело
И Омутић крваву палангу, 1 1 0

Чета пође уз Вардар планину,
И планину здраво прелазипхе,
Чета иде уз Дубочке равне,
И Дубочке здраво прелазила,
Суминули Троглаву планину, 1 1 5

Докле доше уз Бабу планину,

49

Ту је трудна чета почпнула,
Починула три бпјела дана,
Четвртп се данак подигнула,
Чета пође нпз Корита жупна, Ј 20

Чета сиђе пољу Гатачкоме,
На крај равна поља починуше ,
На крај поља у гору зелену.
Но да видиш Петра Пустахију !
Он доФати танкога дурбина, 125

Пак се пење јели у врхове,
Да он гледа на четири стране,
54 Да га Турска не опази стража,
А кад јели у врхове дође,
Обратио танкога дурбинаЈ 130

Натури га пољу Гатачкоме,
На дурбин је поље прегледао,
И угледа триста косилаца
На ливаду Ченгијћ-Алај-бега,
Све то бјеше Српска сиротиња, 135

Косе бегу зелену ливаду
На срамоту, а не с добре воље.
Па да видиш Петар-Пустахију !
На страну је дурбин окренуо,
На дворове Ченгијћ-Алај-бега, 140

Даде му се нешто погледати
Ниже двора зеленој ливади,
Ливаду је магла притиснула,
Из магле се јунак намолио
На његова голема лабуда, 145

По имену Алај-бег-Ченгијћу,
Зорна коња а зорна јунака ;
Наћера га на поље широко,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 4

50

Докле триста косилаца нађе,
Колико је зоран и бијесан ! 150

Не хоће им Божју помоћ звати,
Него Србе гледа попријеко,
Па извади плетену канџију,
А на њих је ата наћерао,
Па их туче плетеном канџијом, 155

Ућерива у кошуљу месо ;
Пиште јадни Срби сиромаси,
55 Бога моле, бега проклињаху :
))Хајде тамо, Ченгијћ-х\лај-бего !
))Да би Бог да' и Богородица, 160

))3аклала те пушка Црногорска !
))Твоју русу однијели главу!^^
Бога моле, и умолиће га.
Све то гледа Петар Пустахија,
Пак он сиђе низ јелове гране, 165

Па у руке лати џевердара,
А покличе оба побратима,
И покличе петнаест хајдуках:
))А на ноге, браћо Црногорци !
,)Ево бега а ево мегдана/^ 170

Па шарене пушке доватише,
Полећеше крајем поља равна,
И на друму бегу западоп1е,
Кад се врати на своје дворове.
Дивно Петар уреди дружину, 175

Да запану око друма пута :
Пустахија насред друма п^та,
Од горе је грану откинуо,
Па је попе насред друма пута,
А за граном Петар запануо, 1 80

51

Според њега оба побратпма,
Једно Лазар а друго Перица,
Кустодије витези јунаци,
Који знаду уграбит' поштење,
Ђе се с'јеку главе од Тураках. 185

Док ето ти Ченгијћ-Алај-бега
На његову вилену лабуду,
56 Ма је страшно бега погледати,
А камо ли на њег' ударити ;
На бега је богато ођело 190

И оружје што је за јунака :
На бега је свилена кошуља,
Сврх кошуље плетена јечерма,
Жеженијем златом преплетена,
Врх јечерме токе убојите, 195

Златне токе од четири оке,
А сврх токах зелена долама
Од зелене чохе венедика,
На доламу тридесет путацах,
Свако пуце миче литру злата, ^ОО

Опасан је свиленијем пасом,
За пасом му пушке позлаћене
Без никаква ножа ни анџара,
0 бедри му сабља демишкиња,
Сва у суво злато окована, 205

Преко крила држи џевердара;
Вас у срму и у чисто злато,
На глави му Феса плетенога,
Око Феса замотао чалму,

Сву од свиле и жежена злата, 210

А за чалмом перјанице златне,
Које му је султан поклонио.

52

Сијекући јадне Херцеговце,
Херцеговце, Србе од старине ;
Још да видиш коља виленога ! 215

Дивно бјеше коња окитио :
Татарско му седло ударио,
57 Прекрио га црвеном мауром
Жеженијем златом искићеном,
Боже мили чуда великога! 220

Златне ките тичу до копитах,
Зауздан је Фуздом позлаћеном.
А кад виђе Петар Пустахија
Алај-бега на коњу Турчина,
Сву дружину Богом братимљаше : 225

»Богом браћо, млади Црногорци !
»Немој који пушку опалитм,
))Та му данас не остала пуста!
))Е ћу чекат' бега посред пута;
))Ако би ми Бог и срећа дала, 230

))Да бих бега уФатио жива,
))Нове ћу му муке ударити,
))Мучићу га за петнаест данах,
))Нека знаде, шта су муке л^уте,
))Како мучи нан1е Херцеговце ; 235

))Па ћемо му тадар осјећ' главу/^
Сва дружина Петра послуп1ала.
Ево иде Ченгијћ Алај-бего,
Пјева беже на коња лабуда,
Припијева младе Херцеговце 240

Та ускоке од Херцеговине,
Припијева Петра Пустахију :
))Ђе си, Петре, курвино копиле?
))Ти ако си у гору зелену,

53

))Изиђи ми на мегдан јуначки, 245

))Причекај ме насред друма пута,
„Да те видим мојијем очима,
58 »Да обрнем на те џевердана/^
Све то Петар и слуша и гледа,
Ал' се љута гуја не чујаше, 2б0

Укрива се за јеловом граном,
Бога моли, пушку потпрашује,
Док 1ка њега лабуд нагазио,
Сину Петар као сива муња,
За фузду му коња уграбио, 255

Ма ни беже не стоји залуду,
Но уграби сјајна џевердара,
На Петра га бјеше приправио,
А повикну грлом бијелијем :
))А ту ли си, Петре Пустахија!^^ 260

Доиста га убити хоћаше,
Него Петру срећа прискочила,
Е Перица не да Кустодија,
Од образа пали џевердара,
На зло му се мјесто којасило, 265

Дернуше га двије синџирлије,
На прси му токе преломише,
А на плећи прозор отворише ;
Паде Турчин у траву на главу,
А припаде Лазар Кустодија, 270

Алај-бегу одас'јече главу,
Лабуда му држи Пустахија,
Прискочише петнаест хајдуках,
Па с Турчина скидоше оружје
И ођело што је на јунака. 275

А да видиш Петра Пустахију !

54

Он појаха дебела лабуда,
58 Па повикну своје Црногорце :

»Бјеж'те, браћо, ако Бога знате !

))Дубоко је Гацко поље равно 280

»А далеко мала гора Црна/^

Побјегоше крајем поља равна.

Глас допаде на дворе Ченгијћа,

Да је Петар бега изгубио,

Па зелена топа опалише, 285

Глас одјекну на четири стране,

Те се вел>а поточ подигнула

Од широка поља Гатачкога,

Поћераше чету уз планину,

Догнаше их у Корита равна, 290

Па скочише Турци Корјенићи,

Бјежи чета уз Бабу планину,

Калаузи Петар Пустахија,

Близу су их Турци пристигнули,

Ма не даду к себе Црногорци, 295

Но се бране огњем из пушаках ;

Пребјежаше низ Бабу планину,

Док дођоше низ равне Рудине,

Не хоће их Турци оставити,

Прискочише Турци Рудињани, 300

Бијеснога вука поћераше,

Пустахију Петра харамбашу,

Су његове сиве соколове,

Соколове младе Црногорце,

Убише се бојем низ Рудине, 305

Па двојицу ране допадоше

Од његове чете гласовите,
во Но дружини Бог на помоћ био.

55

Па обадва пењу на лабуда,
А води га Петар Пустахија, 310

А оотали Турке причекаше^
Ту се смјеста заметнула кавга,
Хајдуцима Бог и срећа дала,
Те четири убише Турчина,
А седмину раном обранили, 315

Око њих се Турци забавише,
Па их више Турци не ћераше, "^^
Но на томе боја раздвојише, ^

Ево чета низ Рудине пође,
И ћерају два рањена друга, 320

Оде чета ноћно без мјесеца,
Суминуше Турске пандурице,
Срећа бјеше, Турци не знадоше,
А ни један утећи не ћаше,
Да их Турске страже опазише. 32б

Здраво доше на Кчево крваво,
И бегову донесоше главу,
Па хајдуци шићар д[1јељаху :
Рањеници пупше позлаћене,
Неко капу, а неко доламу, 330

Неки носи токе позлаћене,
Неки носи бегове јечерме,
Неки носи ћурке и сарука,
Неки носи златне перјанице,
Арамбашам' дају старјепп^нство : 335

Пустахији дебела лабуда,
А Лазару сабљу оковану,
61 А Перпци бистра џевердана ;
На томе се чета раздвојила.

56

9.
Драшко Попови!) и Гришац Осман-ага

ЛЈ.ИЛИ вино до два побратима
Више Спужа у Бјелопавлиће,
У гиздаво село Мартиниће,
На јуначки очак Радовића :
Једно Турчин од бијела Спужа, 5

По имену Гришац Осман-ага,
А друго је Поповићу Драшко,
Војевода од Кчева крвава.
Вино пију, разговарају се,
А кад бише у највише пиће, 10

А намјера бјеше намјерила
Јест од Брда Брђанку ђевојку
Од Пипера племена јакога,
Попадију^) попа Пилетића,
6Ј А родом је с Чева каменога, 15

И родица Драшка Поповића.
А кад Драшка познаде рођака,
Па се Драшку сави у криоце.
А каква је родила је курва!
Искићена човом венедичком, 20

Начичана сребром бијелијем,
Испуњена златом жеженијем,
А од себе дивна и угледна,
Љепша цура но бијела вила.
А кад виђе Гришчевић-Османе, 25

^) Ваља да се била вјенчала па остала код оца а муж
јој запопивши се попом отитао да учи књигу, као што је онамо
од прије често бивало ; јер иначе не знам како би се звала и
попадија и ђевојка.

63

57

Узпграше токе на јунака,

Па је Драшку ријеч бесједио :

))Побратиме, Драшко Поповићу !

»Дај лш, Драшко, Брђанку ђевојку,

))Једну ноћцу да преконачимо, 30

))А даћу ти једну пушку малу,

„Коју ми је паша даровао,

),Кад доношах Црногорске главе,

))А ваља ти гроша три стотине ;

»Даћу ти је, преварит' те не ћу/^ 35

Али Драшко ништа не збораше,

Жа' му свађу с побратимом било ;

Али опет Осман говораше :

))Побратиме, Драшко Поповићу !

))Дај ми, Драшко, Брђанку ђевојку, 40

))Једну ноћцу да преконачимо,

))А даћу ти обје пушке мале,

))Обје ми је паша даровао,

))Кад доношах Црногорске главе,

))Ва.Бају ти гроша шес стотина/^ 45

А вели му Поповићу Драшко :

))Побратиме, Гришчевић-Османе !

))Хајде пођи Спужу бијеломе,

))Па ми пошљи твоју булу младу,

))Једну ноћцу да преконачимо, 50

))А даћу ти, Драшко, џевердана

))И сувише двије пушке мале,

))А све ми је принцип даровао,

))Кад доношах главе од Турака;

,)Још кад би ти добра срећа била, 55

))Кад бих тебе оградио сина,

))Турци би га каурином звали."

64

58

А кад зачу Гришац Осман-ага,

То Турчину жао на св'јет било,

Па изваде *обје пушке мале, 60

Једанак им ватру наложио

У прсима Поповићу Драшку,

А кад виђе Драшко Поповићу,

Виђе јунак, да је погинуо,

Засука се на обије стране, 65

Ма ј.е једна Драшка погодила,

Сломи десну по рамену руку.

А кад виђе Гришац Осман-ага,

Е остаде Драшко Поповићу,

Плећи даде а бјежати стаде 70

Проз бијелу кулу Радовића,

А не да му Драшко Поповићу,

По лијевом пали пушку малу,

Те Турчина добро погодио

Посред паса, не даде му гласа, 75

Ни жива га земља не шчекала,

А припаде, пос'јече му главу,

И узе му обје пушке хмале,

Па побјеже проз Бјелопавлпће,

За љим јадна пристаје ђевојка, 80

А Драшку је ријеч бесједила:

»А да, Драпшо, јадан брате драги !

»ПЈто ће саде ова сестра грдна,

))1Пто изгуби брата оваквога?

))Сад ће Спушки Турци устанути, 85

))И мене ће живу уватити

))И на живе муке ударити,

))А тебе ће главу изгубитп :

))Ја не жалим моје муке живе,

65

59

))Него, брате, твоју добру главу, 90

»Што си с мене данас изгубио/^
А Драшко јој ријеч говораше:
»Бјежи к мене, јадовна ђевојко !
»Па м' одпаши паса свиленога,
))Те увежи моје ране л>уте, 95

))Па бјеж' са мном проз Бјелопавлиће/^
А кад зачу лијепа ђевојка,
Па допаде својему рођаку,
А узима мараме од свР1ле,
Па увеза Драшку ране љуте, 100

А узе му од Турчина главу,
И узе му обје пушке мале,
Побјегоше проз Бјелопавлиће,
Док дођоше Зети води ладној,
Ал' је пуста Зета устанула, 105

Е је не би орав прелетио,
А не рањен Драшко прегазио,
Па се мучи око воде ладне,
Докле страга завика ђевојка:
,)Аох Драшко ! ево погибосмо, 110

))Спушки су не Турш^ пристигнули,
))Ево иду два Мећикућића,
))Осман-ага и Усеин-ага,
))На два коња ка' на горске виле/^
А кад виђе Драшко Поповићу, 115

Он отиде крајем воде ладне,
Доклен нађе једнога овчара
Крајем Зете воде валовите,
Па му Драшко ријеч бесјеђаше:
))0 за Бога, ко си код оваца, 120

))Узимам те Богом побратима

60

)>Пренеси ме преко воде ладне
»А ево ти пушке двије мале
»Са Турчина Гришац-Осман-аге,
,)И мене се кажи по имену/^ 125

А овчар му ријеч говорап1е :
))Ја сам Саво Неваљаловићу,
))А родом сам из Жупе Никшићке,
))Чувам б'јеле овце Бошковићу,
))Не смијем те пренијети, Драшко, 130

))Сад ће мене Турци изгубити/^
А вели му Драшко Ноповићу :
))Богом брате, пренеси ме, Саво,
))Па бјеж' са мном Кчеву каменоме,
66 »Од Бога ти Бож'ју вјеру дајем, 135

))Држаћу те како своју главу,
))Дати дио како брату своме/^
А кад Саво ријеч разумио,
Па на плећи Драшка доватио,
Нренесе га преко воде ладне, 140

И пренесе Брђанку ђевојку,
Тек изиде води на брежину,
А на воду долећеше Турци,
Осман-ага и Усеин-ага,

Па у воду коље ућераше, 145

Али тако Осман-ага виче :
))Стани, Саво Неваљаловићу,
))Тако ли се посе Турске главе?
))Сад ћеш мене платит' свеколико."
А кад Саво ријеч разумио, 150

Од образа танку брешку пали,
Осман-агу добро погодио
Насред воде на коња дората

4

61

Посред паса, не даде му гласа,
Паде Туре у воду студену, 135

Те га вода Зета унијела ;
А кад впђе Поповићу Драшко,
Па лијевом пали џевердана,
Усеина добро погодио
У врх главе међу очи црне,
Ни жива га земља не шчекала, 160

Паде Турчин у воду студену,
И њега је вода понијела,
А у воду запловио Саво,
67 Оба Турска коња уватио,

На једнога Драшко узјахао, 16б

На другога Саво и ђевојка,

Побјегоше проз Бјелопавлиће ,

Док дођоше селу Загарачу,

Ту је Драшко трудан починуо,

Па ђевојци пратиоце дао, 179

Па је посла у Пипере равне

На дворове попа Пилетића.

Отолен се Драшко подигао,

И поведе Сава побратима,

Кад дођоше Кчеву каменоме, 175

Држа Сава како своју главу.

И то било, ка' се је чинило,

Ова пјесма свијема Србима,

Од мен' пјесма, а од Бога здравље.

62

68 10.

Бој Црногораца с Махмут-пашом '^)

.Г^ахмут везир вијећ' учинио
У бијелу Скадру на Бојани,
На вијећу везир сакупио
Сву господу Турску изабрану,
Када их је везир сакупио, 5

Још је 'вако њима говорио:
))Ево згоде, моји витезови!
»Сад да силну војску подигнемо,
))Да ми гору Црну освојимо,
))Гору Црну и приморје равно, 10

»Којено смо одавна жуђели.
))Ја имадем, моја браћо драга!
))Црногорце неке пријатеље,
))Даћу њима мита неколико,
«9 ))Г1родаће ми ломну гору Црну, 15

))Учинићу, што је мене драго.
)>Него ево моје ране љуте :
))Брђани ми путе затворпше,
»Те не могу војску саставити
))0д све Босне и Херцеговине 20

))И од наше земље Арбаније.

*^) Ја за цијело мислим да је ове обадвије пјесме о боју
Црногораца с Махмут пашом чачинио^ Црногорски владика Пе-
гар I. (садашњи Свети Петар), па су послије ушле у народ и
идући од уста до уста колико се могло догоњене према на-
роднијем пјесмама. У предговору ја мпслим о овоме говори-
ги више.

ИР, 245. — Без напомене. — 89, 98, 164. допаднула. —
90, 143, 196. Цетињски. — 219 момчад м.1ада. — 239. време»
— 291 име нигда.

63

,)Хајд'мо дићи земљу Арбанију!
))Да пуштимо огњене вјетрове
))На Пипере и Бјелопавлиће,
„Поробимо мало и велико, 25

»Изгоримо огњем свеколико,
))Док дођемо, браћо^ до Никшића,
))Ту хоћемо табор учинити,
))А распети бијело шаторје,
))Силну ћемо саставити војску 30

))0д све Босне и Херцеговине
))И од наше земље Арбаније;
))Па на троје дијелити војску :
))Једну ћемо оправити војску
))До Новога града бијелога, 35

))Што је наше од старине било :
))Кад дођемо граду Дубровнику,
))Ту хоћемо, браћо, запашити
))Баш мојега брата Ибрахима,
))Да пашује и да господује, 40

))Нек се чудо на далеко чује ;
))Другој дати по мору бродове,
))Нека возе бумбе и топове,
))Пра, олово п другу захиру,
70 »Бој да бију, о миру не раде. 45

))Сад. не има у Боку Которску,
»У њу нСхМа момка ниједнога,
))Све је пошло у Талију равну,
))Баш да брани Млетке од Француза;
))Трећа ваља да отиде војска, 50

))Нека иде преко горе Црне,
))Да ми Црну гору освојимо,
))Гору Црну и приморје равно,

64

»И на мору коња напојимо,
»Док дођемо до Котора града. 55

»Кад дођемо до Котора града,
»Ту хоћемо, браћо, запашити
))Баш Мехмеда мојега синовца,
))Нек пашује и нек господује,
»Нека за то и Латини знаду : 60

))То је моја жеља превелика."
Тако вели Махмуте везире,
Па он скочи на ноге лагане,
Те довати дивит и хартију,
Брже пише једну ситну књигу, 65

Те је шаље ломној гори Црној,
На Цетиње до Петра владике :
))0 владико, Црногорски краљу I
))Ти ак' хоћеш, да смо пријатељи,
))Нел10Ј дават' помоћ Брђанима, 70

))Нити примај робља од Брђана,
))Не примај га малој горп Црној ;
))Хоћу пуштит' огњене вјетрове
))На Пипере и Бјелопавлиће,
71 ))Поробити мало и велико , 75

))Изгорјети огњем свеколико ;
))Јал' ћу своју изгубити главу,
))Јал' Брђане истражити листом
))До Острога високе планине.
))Још чујеш ме, Црногорски краљу ! 80

))Лк' уздајегп помоћ Брђанпма,
))Ил' успримап! робље од Брђана,
))Ја с' у моју уздам Лрбанију,
))Да Брђан'ма ни помоћи не ћеш."
Лл' не вели Турчин : ако Бог да! 85

65

е

Већ се Турчин у силу уздаше,
А сила је у Бога вишњега,
Који Турком ни помоћи не ће.
Кад владику књига допанула,
Књигу гледа Цетински владика, 90

А кад виђе, што му књига пише,
Проли сузе низ бијело лице.
Код њега се бјеху намјерили
Црногорски избрани главари,
Цетињани и други јунаци, 95

Још овако бесједи владика:
))Црногорци, моја браћо драга !
»Ево нас је књига допанула
))0д силнога Махмута везира,
»Јест се везир, браћо, заФалио, 100

))Да ће Брда истражити листом
))До Острога високе п.шнине ;
))Н то збори Махмуте везире,
))Да ће дати мита неколико,
72 ))Узеће га млади Црногорци, 105

))Продаће му ломну гору Црну,
))Гору Црну и приморје равно
))До бијела града Дубровника;
))Учиниће, што је њему драго,
))А знате ли, моја браћо драга! 110

))Како клети коре Србе Турци
))0д жалосна боја Косовскога,
,)0д издаје Бранковића Вука,
))Нек му буде вазда вјечна мука !
))Могу л' бити ране жесточије, 115

))Но кад уд'ри небеска стријела,
))Те устр'јели голема јунака?

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 5

66

))Није тако јака ни стријела,
))Да рашчупа срце у јунака,
„Као таки укор и срамота. 120

»Ваши стари (вели) војеваше,
»Војеваше, а и боја бише
))Ради вјере и слободе драге,
))Да у турско ропство не падају.
))0д Бога је велика гријота, 125

))А од људи укор и срамота
))Издавати Брђане јунаке,
))Брђани су наша браћа мила.
))Него, браћо, ако Бога знате I
))Да идемо у Бјелопавлиће, 130

))Да бранпмо Брђане јунаке.
))Да с' нијесу Турци посилрхли,
))Кад су пређе кроз нас проходили
))А без ране п без мртве главе,
73 »На Цетињи развалили цркву, 135

))Опалили б'јела манастира,
))Не би знали наше Кошћелице,
))Сад трзали пама утробице."
Кад то чуше млади Црногорци,
Сви владици р;летав учпнише, 140

Да Брђаие издавати пе ће,
Него скупа тпњима изгинути.
Каде виђе Цетински владпка,
Каде виђе слогу п слободу,
Оп ми пише једну ситну књигу, 145

Те је шаље Махмуту везиру :
,)0ј Турчине, Махмуте везпре !
))Ти се прођи Брдске сиротиње,
,)Немој њпма врпјеђати рана,

74

67

»Које си им, пашо, задавао : 150

))Бог ће дати да их скор' освете.

»Ако си се, пашо, посилио,

))Што си пређе кроз нас проходио

»А без ране и без мртве главе

))На Цетињи развалио цркву, 155

))Опалио б'јела манастира :

))Што си б'јелу разва.1ио цркву,

))То си сваког млада Црногорца,

))Свакога си у срце уд'рио ;

))Што л' опали бЈела манастира, 160

))То си, пашо, свима ране зад'о ;

))Што ли знадеш наше Кошћелице,

))То нам трзаш саде утробице/^

Кад везира књига допанула,

И он виђе, што му књига пише, 165

За то везир ни хабера нема,

Већ он диже земљу Арбанију,

Шњоме дође на Дољане равне

Крај Златице више Подгорице,

Ту је везир табор учинио 170

А распео бијело шаторје.

Но владику гласи допадоше,

Кад владика гласе разумио,

Владика ми бјеше излазио

На зелену гору Вртије.Бку, 175

Па опали топа убојнога,

Неколико војске сакупио,

Цетињане и друге јунаке,

Шњима оде преко горе Црне,

Докле дође у Бјелопавлиће 180-

Под бијелу кулу Боижовића,

68

Ту владика ноћцу преноћио.
Кад у јутру јутро освануло,
Зету ладну воду прегазише,
На Слатину воду доходише 185

Пред бијелу Врачевима цркву,
Ту владика табор учинио
А распео бијело шаторје.
Кад то виђе Махмуте везире,
Он се бјеше ближе примакнуо 190

Више Спужа града бијелога,
Више Спужа спрема Дердемеза
Под зелену гору Височицу,
Ту је везир табор учинио
75 А распео бијело ша^горје. 195

Кад то виђе Цетински владика,
Он отоле ситне књиге пише,
Па их шиље преко горе Црне
Црногорским главарим' на руке,
А кад књиге земље пријеђоше, 200

И главаре дома находипге,
И виђеше, што им књиге пишу,
Оставише мајке и љубовце,
И овчари у планинам' овце,
Доватише торбе упртњаче, 205

Танке пушке у руке деснице,
Па одоше преко горе Црне,
Сваки хита, за владику пита.
Док владику бјеху находили :
На Слатини њега находише 210

Пред бијелом Врачевима црквом,
Ту се силна искупила војска.
Код владике војске не бијаше,

69

Свега, брате, петнаест стотина
Ама што је војска код владике, 21б

То су мрки од планине вуци ;
Што л' пред војском јесу человође,
То бијаху крилати орлови ;
Што ли момчад млади барјактари,
То бијаху сиви соколови. 220

Још овако везир говораше,
Пуштио је по војсци телала :
,)Ко доведе живога владику,
))Ил' донесе главу владичину,
76 ))Ево њему Зета земља равна, 225

))11 у Зети три бијела града,
))И још више три товара блага/^
Вели Јакуп ага Сердаревић,
И делија Мехмед Кокотлија,
Бијаху се они заФалили, 230

Да ће довест' живога владику,
Јал' донијет' главу владичину,
Ма не веле Турци : ако Бог да !
Већ се Турци у силу уздаху,
А сила је у Бога вишњега, ,235

Који Турком ни помоћи не ће.
Ту ми сташе три неђеље дана.
Од шта земан, од тог и вријеме,
Вр'јеме дође, ударит' се хоће :
У четвртак сигура се војска, 140

У петак ће да ударе Турци.
Но владика војску искупио
Пред бијелу Врачевима цркву,
Те им даде Божје благосове,
И вишњему Богу препоручи, 245

70

Да м' он буде војсци предводптељ,
А Турцима скори побједитељ.
Кад у петак јутро освануло,
Ево Турци на њих ударише :
Погоне се војске по мегдану, 250

Докле било дневи по по подне,
Али Турци плећи окренуше,
Плећи даше, бијегати сташе.
Да је тебе стати погледати,
77 Тешку бруку Махмута везира, 255

Како бјежи с главом без обзира,
Док утече Спужу бијеломе
У гиздаво село Мартиниће.
Ту погибе цвијет од Турака :
Кулуглије и младе делије, 260

Хазнадари, паше, силиктари,
Ево млоги огњени чауши,
И остале аге и спахије
Од Ушћупа и од Албасана,
И од Љеша и од Драча града, 265

Од Каваја и Облома града,
•Од Тирана и Дибрана града,
Од Призрена и од Вучитрна,
Од Сјенице и од Митровице,
И лијепе шехер Ђаковице, 270

И од Оче и од Ораовца,
Р1 од Пећи, Аса п Гусиња,
Од Вуциња и Бара бијела,
Љешкопољци на гласу јунаци,
И од Спужа града крвавога, 275

И гиздаве шехер Подгорице ;
И остале Скадарске дслије ;

71

Ту погибе Јакуп Сердаревић,
И делија Мехмед Кокотлија,
Којино се бјеху заФалили, 280

Да доведу живога владику,
Јал' донесу главу владичину.
Ту везиру изгинуло војске,
Свега, брате, петнаест стотина,
78 А владици војске не погибе, 285

Свега, брате, осамнаест друга,
Међу њима три најбоља друга :
Крцун Саво од мјеста Бјелица,
С .Буботина Станко барјактаре,
И од Брда Војводића Бего ; 290

Њима нигда име не умире ;
Бог им дао у рају насеље !
А осталихМ здравље и весеље !

11.
Опет Црногорци и Махмут-паша

јЛЛ.или Боже, на свему ти Фала !
Од када је војску изгубио
Махмут везир од Скадра бијела,
Ратујући и боја бијући
С Брђанима и с Црногорцима
У гиздаво село Мартиниће
Више Спужа у Бјелопавлиће,
|Ту је Махмут војску погубио,
Погубио аге и бегове,

ПР, 256. — 36. на Цетињу равну. — 44. ттреко Ннкш'ћа.
73, 148. па гледати.

72

Кулуглије и своје делије 10

79 Које ласно бројит' не могапте),

Нити спава, ни се разговара,

Нити клања ни авдес узима,

Но се срдп на Петра владику

И на оне младе Црногорце, 15

Који с Петром у Брда идоше,

Па се уд'ри шаком по кољену:

»Ала јунак што сам учинио !

»Од кога се јесам поплашио,

»Од једнога црна калуђера ! 20

»Ко ће моју силу придобити,

))Докле ми је у ћесу новаца,

))А у Црну гору издајника,

))Који су ми лакоми на бл аго :

»Продаће мп ломпу гору Црну, 25

»Црну гору и приморје равпо

))До бијела града Дубровника;

))Све ћу јунак огњем попалити;

))Ту ћу врћи брата Ибрахима,

))Да краљује п да господује, ' 30

))Да се и ја чујем на далеко/^

Ово рече, купи силну војску,

С војском паде на Дољане равне

Крај Златице випш Подгорице :

Отлен паша ситну књигу пише, 35

А шаље је на Цетиње равно :

))0 владико, Црногорски краљу !

))Купи мене царева харача,

))Донеси га Скадру бијеломе ;

))Ако л' ми га донијети не ћепт, 40

-5 0 „Похараћу ломну гору Црну;

73

))Су три ћу ти стране ударити :
))Једну ћу ти војску оправити
))Про Никшића и преко Грахова,
))Да ми дође на Новога града; 45

))Другу ћу ти војску оправити
))Преко Бара града бијелога,
))Преко Бара и Папттројевића,
))Ка ће војска на Солило доћи ;
))Трећу војску уз ту гору Црну, 50

))Да изгори твоје манастире,
))И ис'јече младе Црногорце,
))И пороби младе Црногорке :
))Све ће ми се војске састанути
))На куФину дужда Млетачкога; 55

,)Са мном боја учинити не ћеш."
Кад владици ситна књига дође,
Књигу гледа, купи Црногорце,
Па пред њима књигу казиваше :
))Црногорци, моја браћо драга ! 60

))Али ћете, да му харач дамо,
))Ал' с Турчином да боја чинимо?^^
Сви говоре : ))Харач да не дамо,
))Но с Турчином да боја чинимо/^
Владика је сакупио војску, 65

Мало војске, до седам хиљада,
Шњоме пође Виленици малој.
Ту стадоше млади Црногорци,
Ту стадоше за петнаест дана.
Кад погледа Махмуте везире, 70

81 Он погледа јунак у планину,
Те угледа војску владичину.
Да је тебе стати, погледати

74

Соколове младе Црногорце,
Како чине иску и весеље^ 75

Међу собом зборе п говоре :
»Како ћемо паши ударити,
))Ударити паши наоколо?^^
Оно мало доба постајало,

Дође петак Турски светац дође, 80

Кад Турчину погибао дође,
Но је Махмут силу подигао,
И отиде преко Тгемовскога
На село је Крусе ударио
Пређе но је огријало сунце, 85

Богме Крусе село опалио.
Кад владика гласе разумио,
Е се везир с војском подигао.
Владика ми разређује војску,
Меће редом племе до племена, 90

Међу њима меће человође,
Који су ми учни боја бити,
Учни боја, желе војевати ;
Међу њима стануо владика,
Па им био тако говорио : 95

»Црногорци, моја браћо драга !
»Знате, како Србе коре Турци
))0д жалосна поља Косовога,
»Од издаје Бранковића Вука,
,)Да би њему била вјечна мука ! 100

82 »Је ли кака рана жесточија,
))Но сгрије.1а кад уд'ри у срце?
))А ни она није тако јака,
))Ни никаква остала работа,
))Као такви укор и срамога. 105

I

75

»Да нас није пређе прегазио,
))И неслоге наше опазио,
))Не би знао, ђе су Кошћелпце,
»Ни бп трз'о наше утробпце,
»Нити би се Турчин заФалио, 1 1 0

))Да ће коња напојпт' на мору, ф
»А попалпт' огњем свеколико.
))Црногорцп, моја браћо драга!
»Часнијем се крстом прекрстпте,
))Ристу Богу руке подигните, 115

))Сви једанак сабље повадите,
))А у Турке јуриш учинпте,
))Бог ће ласно погубити Турке."
Како их је дивно научио,

Јоште су га бо.ве послушалп. 120

Ево на њих ударпше Турцп,
И бише се дневп неколпко,
Живпјем се огњем погоњаху
По мегдану тамо п овамо ;
Мало бпло, Турцп плећп дају, 125

Плећп дају и бјежатп стају ;
Црногорци Бога споменуше,
А у Турке јурпш учпнише,
До Сптнице поћераше Турке,
Трп хиљаде глава осјекоше. 130

83 Кад дођоше на Ситнпцу Турцп,
Ситница се вода премостпла
Од Турака и добријех коња.
Не утече ништа до камена,
Но утече паша Ибрахиме, 135

А ни он ми утећп не ћаше,
Но Бог уби једно попче младо,

76

Унесе га на илећи јуначке.
Ту погибе цвијет од Турака,
Од старијех Турскијех оџака : 140

Од Призрена и од Вучитрна,
Од Сјенице и од Ђаковице,
И оф Пећи и Нова Пазара,
Од Гусиња и од Колашина,
И од Скадра града широкога, 145

И од Бара на крајини града;
Од Вуциња нитко не утече.
Па да ти је стати, погледати !
Црногорци сад су соколовци
Крвавијех нога до кољена, 150

Крвавијех крила до рамена,
Сијекући Турке витезове.
Мало било, ево, једно момче,
Ево једно момче владичино,
Али јаше хата Махмутова; 155

Мало било, ето друго греде,
Али носи од Махмута главу ;
Треће носи пушке Махмутове,
Сваки носи биљег од Турчина :
Нетко сабље, а нетко барјаке, 160

84 Нетко јаше коње седленнке.
Црногорци сад су соколовци.

12.
Ћелошеви!) Перо

(ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ)

Оанак снила Турска була млада,
Санак снила под главицом Спушком,
Вјерна љуба Бећиров Амета:

77

Е се до ње момче догоњаше,
Ка' да бјеше од Бјелопавлићах, 5

Од Китице села Мартинићах,
По имену Тгелошевић Перо,
Окиде јој златнога ђердана,
Понесе га селу Мартинићах.
Они санак својој госпи каже, 10

Госпи милој, Аметовој мајци ;
Но је була були бесједила:
»Мучи, снахо, већ га не заспала!
»Ласно ти се сану овизиват' :
))Ја сам јуче на догање била, 15

86 ))И/гу бјеху на искупу Турци,
»Збораху се Турци за јунаштво :
„Дигле су се овце Војводића,
))Оне пасу на поље Кошице,
))А пландују броду Косицкоме, 20

»Код овацах Ћелошевић Перо ;
))А тако јој јада и грдила !
)) Јесам чула, ђе говоре Турци :
))Онакога у сва Брда нема,
))По три коња једанак прескаче : 2б

»Данас те му Турци ударити,
»И Перо ће посјећ' Амет-агу/^
У ријечи, у које бијаху,
Али Амет Бећировић дође,
Скупио је војске пет стотинах, 30

И он узе свијетло оруже,
Води војску између главицах,
И на троје војску дијелио :
Пред једном је Туре Смаил-ага,
Пред другом је Мратовића Јело, 35

78

А пред трећом Омовић-Мурате,
За Муратом Амет Бећировић;
На Перове отидоше овце.
Смаил с војском на Грабину пође,
Да се бије с доњосеоцима; 40

Јело броду Лукиноме пође,
Да он чека индат низ Кошице ;
Оно дневи око подне било,
Уљегле су овце у пландишта,
Код овацах поспали чобани, 45

86 Но не спава Јездовић Мушика,
Нема мајка до њега једнога,
Он од муке спати не могаше,
Фаташе га трољетна грозница,
На далеко опазио Турке, 50

Скочи момче, а Пера пробуди :
))Диг' се, стрико, већ га не заспао !
^Ево на нас војска од Тураках/^
Скочи Перо, како суха муња,
Једном руком уФати оруже, 55

Другом брата под пазухо Марка ;
Сви овчари уз ливаду бјеже.
Но су Турске пушке попуцале,
И убипте Петра Вујашкова
И јаднога Мирковића Сава, 60

Обојици посјекоше главе ;
А остаде Јездовић Мушика,
Па је момче Перу говорило :
»Благо тебе, о мој стриче Перо !
))Кој' утече селу Мартинић'ма, 65

»Аманат ти моја стара мајка!"
А да ВИДИИ1 Ћелопшвић-Пера!

1

79

Он извади пушку леденнцу,
Те је даде своме брату Марку :
»На је тебе, остала ти пуста ! 70

„Бјежи шњоме селу Мартинић'ма.
,)Мене пута до Милице нема,
))Но ја хоћу до Мушике доћи/^
Па се загна Перо низ ливаду,
И нагна се јунак на јунака, 75

87 Ћелошевић на Бећировића,
Ђено Амет сијече Мушику ;
Перо свога ножа извадио,
И Амета добро ударио,

Рас'јече га до међу раменах. 80

Амет паде, а Перо припаде,
Уграби му двије кумбурлије,
Па у Турке обље обрнуо,
Но му пусте ватру не хоћаху,
Од крви су пушке закиснуле ; 85

Он их бачи, а вељу доФати,
И доброга обали Турчина,
А делију Махмут-Кокотлију,
Мртва га је земља дочекала.
Па побјеже Перо уз ливаду, 90

Од онијех утећи могаше,
Но га срете војска од Кошицах.
Перо грлом и авазом впка:
»Ко је јунак, ако Бога знате !
,)А да мене дође на индату, 95

„И да види муку од јунака ^^
Но му Турци овце плијенише,
Не да Перо без зле среће овце,
Он у овце скочи на угича,

80

Те с угича саломи чактара, 100

Па га бачи у њедра јуначка,
А у Турке уриш учинио,
Дочека га Омовић-Мурате,
И удари сила на јапију ;

Мурат њега пос^јече по глави, 105

88 Перо руком рану притиснуо,
Да му крвца очи не залива,
Па Мурата добро ударио,
По рамена ос'јече Турчину.
Цикну Туре, побјеже у војску. 110

Али с банде други доскочио,
Авдул-ага од Смаиловићах,
Уд^рише се два добри јунака,
По му Перо ни манут' не даде,
Окиде му иза шаке руку. 115

Заскачу га са свакоје банде,
Пушкама га убити не могу,
А Перо се не да ножевима;
Претијече на потоке Турке,
Од Тураках многи јада гради : 120

Четворици руке окинуо,
И дванаес обранн Тураках,
А једноме скочи на рамена,
Та Турчину Гришевић-Алији.
Таде Туре ријеч бесједило : 125

»Фала Богу, чуда великога!
„Ђе пос'јече Ћелопшвић Перо,
»Посијече толике јунаке
»И ископа Спужа на крајину !
Испод себе пали пушку малу, 130

Те је Перу ногу саломио.

81

Паде Перо на зелену траву,
И добру му посјекоше главу.
Па се Турци Богом кунијаху :
Триш му је труп без главе скочио !
8 9 Ма се Перо добро осветио,

Што мртвијех, што ли рањенијех,

Има пуно осамнаес другах.

Ах ! нека га, свијетла му душа !

Такви јунак никад не умире, 140

Но остаје, да се споменује.

13.
Лука Пустахија и Веризови^! Рамо

(ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ)

Ј!лЈЊигу пише Веризовић Рамо
У питому Жупу крај Никшића,
Па је посла ломној гори Црној
А на Кчево Пустахији Луки ;
))Море чу ли, драги побратиме ! б

„Мож' ли знати, јеси л' запазио,
»Када смо се, побро, братимили?
))Братимисмо с\ а не извршисмо.
))Ходи, побро, у питому Жупу,
„Да ми брацку нашу извршимо, 10

))Да се, побро, дарујемо даром.
90 Каде Луку књига допанула,

Те он виђе, што му књига пише,

Но се дилшо Лука ођеднуо,

И под руку узе џеФердара, 1 5

Па отиде преко .1иповице,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV, 6

82

И навали долом пптомијем,
И изљезе уз Острог планину,
Докле дође у питому Жупу
На дворове Веризовпћ Рама, 20

Па зацука зећирОхМ у врата
Скочи Рамо, отвори му врата,
Руке шире, у лица се љубе,
Па му даје вино и ракију ;
Док се Лука добро напојио, 25

Паде јунак трудап и уморан,
Па га бје]пе санак преварио.
Скочи Рамо од земље на поге
И на Луку меће гвожђе љуто :
А на ноге коњске букагије, 30

Копопцем му савезао руке,
Па је Рамо вранца доФатпо,
Хитро му се у рамена бачи,
И отиде пиз »Хиверовиће ;

И умипу село Озринпће, 35

Докле дође у Никшпће граду
На дворове Луковац-Алије,
Те Алију зове полагано ;
Скочи Туре пред бијелу кулу,
Но му збори Веризовић Рамо : 40

ЈчЗнапт, Алија, игго је ланих било,
91 »Када ти је погинуо бабо,
))Пос'јече га Пустахија Лука,
„Крвника сам добавио твога,
))Дај ми твоје двије пушко мале 45

,)И твојега коња големога,
))А даћу ти у руке крвника/'
То ј' Алија једва дочекао,

83

Те му даје пушке п ђогина.
Па с' опдоле оба подигоше, 50

И ојдоше у питому Жупу,
И дођоше Раму на дворове.
Ал' се бјеше Лука пробудио,
Куне Лука побратима свога :
»Што је ово, побратиме Рамо ! 55

))Што је ово, вино те губало !
))Што превари побратима свога
))На лијепу Божу вјеру тврду?^^
Но да рече Веризовић Рамо :
))Полакоде, побратиме Лука! 60

))Није ласно сјећи наше Турке,
))Па слободно ходит' овудије."
Рамо Луку поклони Алији,
Алија га зајми савезана,

Поведе га низ питому Жупу. 65

Кад дођоше према Озринићах,
Но погледа Луковац Алија,
Па Алија Луки говорио :
„Ну погледај, мој крвниче Лука,
))Погледајдер на бедем од града! 70

,)Ка' се црне Црногорске главе^
92 ))И твоја ће оњен, ако Бог да!^^
Но му Лука таде бесједио :
))0 Алија, жалосна ти мајка !
))У1аних сам ти изгубио баба, 75

))А јутрос ћу тебе, ако Бог да!^^
Ијетко се напучи Алија,
Ману сабљом, да га посијече,
А Лука му руке надодаје,
Пос'јечему конопац на руке ; 80

84

Кад се Лука руку доФатио,
Ср:очи Лука, ка' четири вука,
Он покупи од оке камење,
Те удари на коња Турчина ;
Тако му је Бог и срећа дала, 85

Те он димно Турчина погоди,
Паде Туре коњу под копита,
А припаде Пустахија Лука,
Пос'јече му главу од раменах,
И узе му коња и оруже, 90

И ођело, што је на Турчина,
Њега свуче, а себе обуче,
И побјеже преко Озринићах,
Ко га види, свак од њега бјежи,
Докле дође у Острог планину, - 95

Ту је Лука коња оставио,
А отиде преко Буавицах,
Докле дође у Веризовиће,
На Турску је језик преврнуо,
Зове Лука Веризовић Рама: 100

,)Ну ход', Рамо, пред бијелу кулу,
93 »Мен' утече Црној гори Лука,

»Но м' изнеси двије пушке мале,

),И изведи бијесна ђогата!^^

Скочи Рамо на стубе пред кулу, 105

А упали Лука џеФердара,

Те је Раму срце опалио,

Па побјеже зеленом планином,

Докле дође у Острог планину,

Ту окрочи коња Алијина, 110

Па отиде низ Брда питома,

Здраво дође Кчеву крвавоме,

Здраво дође, весела му мајка !

85

14.

Ускок Кариман

Овај ускок Кариман био је Црногорац из Цуца и:з села
Ровина од братства Томановића, и било му је име Живко. Прп-
повиједа се да је па кући био потребан и инокосан или као што
се онамо каже нејак и најакушица, а на Трешњеву била
је кућа Пешиканова задружна и силна и бијесна, која се није
бојала никога, него је чинила све шта јој год драго било, па
је тако и Живку често браве крала и на срамоту отимала, н
он је све трпио. Једном пред малу Госпођу, коју прислужују
Томановићи , пошаље Живко своју мајку и сестру у приморје
да донесу десетак боца впна н мало ракнје п још коју по-
требу за прислужбпцу ; Пешпкани дознавши за то договоре се
па отиду те их дочекају, кад се поврате из приморја , и отму
им вино и ракију п све остало. Кад Жпвко дозна за то, он
прво јутро изишавшп пред кућу повиче : „оставајте с Богом
Црногорци! и ти света Госпођо , не покарај ме , што те више
никад славити не ћу1" п отоле ускочи у Требиње и потурчив-
пш се онамо стане четовати на Црну гору : приповиједа се да
је посјекао внше од 40 Црногорскијех глава, међу којима су
биле и двије браће Пешикана: Пеја и Коице. Кажу да кроз
Бијелу гору и поље Дврсно и Стрекавицу и сад стоји мрамо-
рије, које је ударано на гробовима онијех људи што их је он
поубијао ; и приповједа се да је понајвише ишао само сам у
чету па је Црногорце дочекивао из бусије. Као што се и у
овој пјесми види, и у Црној гори се приповнједа да су Црно-
горци навратили и поткупили Шаренце те га некако убију.

хЗино пију Турци Требињани

У Требињу граду бијеломе,

Међу њима Ускок Каримане.

Кад се Турци напојише вина,

Тад' бесједе Ускок-Кариману : 5

Даница IV. 52. — Без напомене. — 54. постајало. —
60. силом отимаше. — 67. приваташе. — 89. Нема тог стиха.
— 94. Б'јеле им је.

86

))0ј Турчине, Ускок-Каримане I
))Што се, Туре, оженити не ћеш
))Из Требиња Туркињом ђевојком?
))Ево овђе до тридесет ага,
„Сваки има у двору својему 10

))Који шћерцу, који милу сеју;
))Проси, Туре*, ђе је тебе драго,
))0д тебе се нитко понест' не ће,
95 ))Свак ће дати за тебе ђевојку/^

Ма бесједи Ускок-Каримане : 15

))Чујете ли, Турци, браћо моја !

))Не мислим се женит' у Требињу

))Ни Туркињом ни влашком ђевојком ;

))Но ћу једну чету покупити,

))Пак ћу поћи Чеву на крајину, 20

))Б'јелој кули Драга војеводе ;

))Б'јелу ћу му кулу похарати,

))А његову посјећи ћу главу,

))Јешу ћу му шћерцу заробити,

))Довешћу је у Требиња града, 25

))Пак је хоћу јунак потурчити,

))Узећу је за вјерну љубовцу/^

Ријеч бјеше, брате, ходилица,

Она оде од уста до уста,

Доклен дође до војводе Драга: 30

Кад то чуо војевода Драго,

Бојаше се Ускок-Каримана,

Па он пише једну ситну књигу,

Тер је итље у Херцеговину,

У Рудине селу Шаренцима, 35

А на руке Кресојевић-Крсту :

))Чујеп1 ли ме, Кресојевић-Крсто !

87

„Изгубн ми Ускок-Карпмана ;
))Ако тебе Бог н срећа даде,
))Те нзгубнш Ускок-Каримана/) 40

))Бјежн к мене Чеву на крајнну,
))Вјера моја мене не убнла !
))Б'јеле ћу ти дворе оградптн
))Код мојнјех, боље од мојијех;
))Све нмање твоје потпунићу. 45

96 ))И даћу тн Јешу за Перншу/^
Књнга дође Кресојевпћ-Крсту,
Кад он впђе, што му књпга каже,
Књпгу гледа, на се књнзи смнје :
))Боже мнлн, чуда велпкога ! бО

))0д кога се нлаши војевода !
))Да од кога? веће нн од кога,
))0д Турчина једног невјерника !^^
То вријеме мало постојало,
Ма.к) стаде, до Ђурђева дана, бб

Но се диже Ускок-Карнмане
У Рудине, да он кунп овце :
Ђегођ Туре бјеше доходпло,
Сваки њему овцу дарпваше,
Ко не даде, оном' отнмапЈе, 60

Докле дође у село ИЈаренце
Баш под кулу Кресојевић-Крста
На чатрњу на воду студену,
Ту находи Крстову љубовцу,
Божју помоћ њојзн називаше : 6б

))Божја помоћ, Крстова љубовцо
))И она му номоћ приватпла.

*) Ст. 39 и 40 из Даииие.

'(С

88

Још јој вели Ускок Каримане :
))0ј Бога ти, Крстова љубовцо !
))Додај мене воде у маштраФи, 70

))Јер сам Турчин ожеднио љуто/^
Кад то чула Крстова љубовца,
Додаде му воде у маштраФи ;
Не шће Турчин воду ни маштраФу,
Но Српкињу за бијелу руку; 75

^7 Ма му вели Крстова љубовца:

))Сједи с миром, Ускок-Каримане,

))Јер тако ми Бога истинога!

))Да те види мој ђевер Периша,

))Би он твоју изгубио главу/^ 80

То Перпша и слуша п гледа

Са чардака са бијеле куле,

Па он пали сјајна џеФердара,

Те погоди Ускок-Карпмана

Посред паса, укпде га с гласа, ' 85

Мртав паде код воде чатрње.

У то доба Крсто прискочио ,

Те с Турчина скинуо оружје

И русу му одсјекао главу;

Пак с' отоле браћа подигоше 90

Побјегоше Чеву на крајину

Б^јелу двору војеводе Драга.

Ту их Драго дочекао дивно,

Бијеле им дворе оградио

Код својијех, љепше од својијех, 95

Потпунио све њино имање,

И даде му Јешу за Перишу.

89

98 15.

По смрти Ускок-Каримана

ХЈ.ИЈУ аге од Требиња вино,
Трпдес ага и више четири,
Шњима сједи паша од Требиња,
Паша сједи, агама бесједи:
))Аге моје од мога Требиња! 5

))Ви сви знате, није било давно,
))Кад ускочи Томановић Жпвко
))Из Ровина са сред горе Црне,
))Нама ускок у Требиње дође,
))Ми ускока дивно дочекасмо, 10

))Дочекасмо па га потурчисмо,
))Дадосмо му кулу и читлука,
))А Требињском булом оженисмо,
))А лијепо име изабрасмо,

))Р1ме Турско ускок-Каримане : Ј б

))Сада знате, аге моје драге,
))Какав бјеше соко Каримане.
))Док бијаше ускок у Требиње,
))Све тамнице пуне каур1ша,
))А на граду доста бјеше глава 20

,)0д проклете ломне горе Црне,
09 »Од каура нашијех душмана;
))Саде неста соко-Каримана,
))Нама неста на бедему глава,
))У тамници влаха ђавољега : 25

))А боље би, Турци браћо, било,
))Да је двадесет ага погинуло
))0д Никшића и од Корјенића,
))0д Требиња и Турских крајина

90

))Него један соко-Каримане ; 30

»Зашто би нас соко осветио,
»А градове главам' окитио,
))Све тамнице влаха напунио ;
))А сад нема влаха ни Турчина
))Да освети соко-Каримана,
))Да убије два брата Шаренца, 35

))Што убише ускок-Каримана,
))Ја бих њега добро даровао,
))Бијелу му кулу начинио,

))А дао му шћерцу за љубовцу; 40

))Ако ли се влаше море наћи,
))Даћу њему ситну бурунтију,
»Да не дава гроша ни харача
))Док од њега тече мушке главе/^
Кад то чуше аге свеколике, 45

Аге чуше, али не дочуше,
Него крешу а у лулу пушу,
Ма не креше Асан-Беговићу,
Него Асан паши одговара:
))Силан пашо, драги Господаре ! 50

))Куј лш, пашо, златну перјаницу,
100 ))Е ја имам вјерену љубовцу,
))А гради ми кулу у Придворце,
))Ја ћу поћи кули два Шаренца,
))И оба ћу брата погубити 55

))И донијет' двије влапп^е главе
))3а једнога соко-Каримана/^
На јеглен се Туре заФалило,
Па^; је зором Туре подранило, .
Опремило себе и дората, 60

И отиде да тражи Шаренце ;

I

91

А кад Туре бјеше уз Погачу,
Путем срете бољега јунака,
Од Никшића Маруновнћ-Муја:
»Здраво Мујо, драги побратиме !^^ 65

Пита њега Мујо побратиме :
))Докле си се, х\со, подигао?^^
Све му Асан по истини каже,
А вели му Маруновић Мујо :
))Ја ћу с тобом, драги побратиме!^^ 70

Пак обадва заједно пођоше.
Док дођоше кули два Шаренца,
Али дома браћа не бијаху,
Него пошли у сестре на пиће.
Отолен се Турци подигоше 75

И одоше у Пиву питомну
На дворове сестри два Шаренца ;
А кад близу куле испадоше,
Угледа их сестра два Шаренца,
Браћу своју сестра авизала, 80

А вели јој Кресојевић Крсто :
101 »Драга сејо од оца и мајке !
))Ти истрчи пред бијелу кулу,
))Па ако те упитају Турци,
))Камо тебе Петар али Крсто, 85

))Ти им реци, дома су отишли/^
У то доба Турци на вратима,
Анђелија дочека на врата,
А силни је Турци уватише
И на живе муке ударише, 90

Она млада муку подношаше :
Али браће казат' не хоћаше ;
А то гледа и Петар и Крсто,

92

Па је Крсто Петру говорио :
»Виђи, брате од оца у мајке ! 95

»Како сестру Турци намучише !
))Јуриш, брате, да им ударимо,
»Да се кући ни вратити не ће/^
Па скочише на ноге лагане,
Петар вата Маруновић-^1уја, 100

Крсто вата Асан-Беговића,
Па се носе по трави зеленој ;
А Крсто се јачи намјерио,
Пак освоји Асан-Беговића,
Па га закла као жива брава; 105

А Мујо се бољи намјерио,
И освоји Петра на долини,
Удари га ножем по образу,
Пос'јече му брка и образа,
Петар викну а брата поклир:ну : 110

))Не дај, Крсто, брате од матере!^^
102 А Крсто се на Муја поврати,
Удари га ножем по појасу
И просу му трбух по долини ;
Обојици главе посјекоше 115

И узеше коње и оружје,
А својој се кули не свраћаше,
Побјегоше низ Херцеговину,
Док дођоше Рисну на габелу,
РиппБани их дочекаше дивно, 120

Дароваше по дв'је пушке мале
И на плећи зелене доламе
Под Кошћелу кућу и авлију.

93

16.
Јаут-бег и Перо Мркоњи!*

ЈП.и зорице ни бијела дана,
Од данице нн спомена нема,
Док с' у Скадру врата отворише,
Из града је јунак излазио
На дорату коњу од мегдана, 5

Зелен га је барјак поклопио,
Поклопио њега и дорина,
За њим иде до тридест Турака :
То бијаше силан Јаут-бего.
103 Па говори силан Јаут-бего : 10

))Браћо моја, до тридесет Турака !
))Није л' мајка родила јунака,
))Јал' сестрица брата одгојила
„На чистоме ђевојачр:ом крилу
)>11 мушким га опасала пасом 15

))И јуначким дозивала гласом,
))Спремила га у чету јуначку,
))Да је данас у мојој дружини,
))Ко би знао село неробљено,
))Неробљено ни скоро паљено, 20

))Ђе бисмо ми шнћар шићарили?^^
Све му ћути тридесет Турака,
Проговара луди Амет-ага :
))Ја мој брато, силан Јаут-бего !
))Што ће тебе село и ђаволи, 55

))Откле ће нас власи поћерати?
))Већ ја знадем ћара и шићара :
))Да идемо цркви у Дечане,
))Да бијелу поробимо цркву,

94

»Да носпмо благо Немањића, 30

))А нико нас поћерати нема,
))Него сами црни калуђери,
»Ни у једног ни пушке ни ножа/^
Кад^то чуо силан Јаут-беже,
Он послуша свога брата мила, 35

Па окрену тридесет Турака,
Отидоше цркви у Дечане.
Далеко их старац угледао,
Угледао старац игумане,
104 А мало их ближе сусретнуо, 40

Те им добре коње приватио,
Па одведе коње у подруме,
А одведе у ћелије Турке.
)) Ја чујеш ли, старац игумане !
))Готов', море, госпоску вечеру, 45

))Јање пеци, а туку пирјани,
))А замеди препеке ракије.^^
То је њега сгарац послушао,
Те зготови госпоску вечеру,
Те вечера тридесет Турака. 50

И ту Турци ноћцу преноћише.
Каде свану и огрија сунце,
Поранило тридесет Турака,
Они пију каву и ракију;

Кад се мало понапили Турци, 55

Проговори силан Јаут-бего :
))Ја чујеш ли, старац игумане,
))Ид' отиђи у бијелу цркву,
))Те донеси благо Немањића,
))Да ти б'јелу не поробим цркву.^* 60

Ал' говори старац игумане :

^

95

»Прођи ме се, сплан Јаут-беже !
))Овђе није Немањића благо,
»Веће нешто сиротињског блага ;
5)Ак' однесеш сиротињско благо, 65

»Клеће тебе млога сиротЈива/^
За то Турчин хаје и не хаје,
Већ дозива опет игумана :
„Игумане, један папазино !
105 »Зар ти људскн послушати не ћеш? 70

))Ако викнем Арнауте љуте,
))Жива ће те на ватру ложити
))И на сваке муке ударати,
))Па их опет мораш донијети/^
Опет вели старац игумане : 75

))Ви можете како гођ хоћете,
))Али нема блага Пемањића/^
Тек да скочи тридесет Турака
• Да увате старца игумана
Да на муке њега ударају, 80

Ал' се Турцим' даде погледати,
Погледати низ поље зелено,
Ал' ето ти једнога јунака,
Све курјачки каса преко поља :
Какво му је свијетло оружје ! 85

Све у срми и у суву злату ;
Кад га виђе силан Јаут-бе>1;е,
Он је своме говорио друштву :
,)Морете ли, браћо, познавати
))Оно псето што каса уз поље?^^ 90

Познаје га тридесет Турака,
Познаје га, познат' га не може :
У то доба јунак у ћелију,

96

Те Турцима добро јутро виче,
И Турци му помоћ прнватили: 95

))Да си здраво, силан каурине ! ^^
А|то бјеше Мркоњићу-Перо :
Помаче се тридесет Турака,
Те и Перу мјесто направише
106 У застави према Јаут-бегу ; 100

Дадоше му чаше неколике
Ожђелдије и добродошлице,
Док се Перо мало напојио.
Када чаша Јаут-бегу дође,
Онда вели силан Јаут-бего : 105

))3драв да си ми, Мркоњићу Перо !
))Ни у моје ни у твоје здравље,
,)Ни у здравље цара ни ћесара,
))Ни у каква проча господара,
))Већ у мога мача зеленога, 110

))Који ће ти осијећи главу/^
Ћути Перо, ништа не бесједи,
Чаша иде од руке до руке,
Доке сиђе у Перове руке,
Онда Перо бегу наздравио : 115

))3драв да си ми, силан Јаут-бего !
))Ни у моје ни у твоје здравље,
))Већ у име Бога истинога
))И светога краља Дечанскога,
))Коме сам се данас замучио, 150

))И у мога бистра џевердана,
))Који ће ти срце прекинути."
Чап1у попи, на синију баци,
А положи пушку по синији,
Доброј пун1ци даде ватру живу, 155

#

97

Добра пушка ватр^ прпватила.

Не поквари токе на прсима

Већ поквари срце у Турчину.

Како беже паде по трпези,

А то цикну луди Амет-ага, 130

Па потеже од бедрице ћорду,

Шћаше Перу осијећи главу,

Дочека га Брђанине-Перо

А на своје двије пушке мале,

На прси му токе проломио 135

И на леђи пенџер отворио ;

Онда скочи Мркоњићу-Перо,

Па потеже ножа окована,

У остале ударио Турке,

Седам, осам осијече глава, 140

А остали побјегоше Турци:

Од тридесет двадест утјецало,

Нити траже коња ни оружја,

Нити траже блага Немањића,

Већ да кажу како им је било, 145

Кад су ишли цркви у Дечане

Те тражили Немањића благо.

108 17.

Јанко У1акети11 и Петар Бошкови11

(ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ)

Јл;њигу пише Лакетићу Јанко,

Па је посла у Бјелопавлиће,

А на име Петру Бошковићу :

»Море чу ли, Петре Бошковићу :

))Што ми ћераш сестру Комненију? 5

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 7

98

»Што преко ње гледаш на другије?

))Но ако ти није мајка курва,

»Ти окупи све Бјелопавлиће,

))Ходи шњима на Сливље зелено ;

))Ја ћу скупит' сву питому Жупу 10

»И Дробњаке све до воде Таре,

,)Сву крајину од Херцеговине;

))Да ми онђе медан под'јелимо/^

Кад је Петра књига допанула,

И он виђе што му књига пише, 15

Он окупи све Бјелопавлиће,
Џ Све им, што је и како је, каже :

»Затака ме Лакетићу Јанко

))3а његову сестру Комненију;
109 ))Не ћерам је, е ј' од рода злога, 20

))Но шњом немам од срца порода;

»Но устан'те, моја браћо драга !

»Да ми Јанку на медан идемо/^

Поведе их на Сливље зелено,

А одонуд Лакетићу-Јанко, 25

Он доведе сву Херцеговину,

Шњом изљезе ниже Озринићах,

Па се двије силе примакоше,

Изљегоше двије меданџије :

Јанко узе за себе ђевера 30

А од Жупе војводу Вучура,

Петар узе војеводу Рада;

Сретоше се четири јунака,

Ема Јанко иде пријеварно :

Пушку пали вој'вода Вучуре, 35

Те зађеде Петра Бошковића,

Понесе му пуца са доламе ;

99

Кад то виђе војевода Раде,
Он извади сабљу од бедрице,
Те пос'јече војводу Вучура. 40

Онада се боја зађенуло,
Убише се прахом и оловом :
Е се бију Сливљем зеленијем,
Бјелопавлић плећи обрнуо,
А он бјежи преко Планинице, 4б

Угнаше их низ плочу Повијнску
Догнаше их и до Дабовићах,
И шеснаест посјекоше главах.
Но кад бише до куле ^ијеле,
110 А до куле Видића Николе, бО

Искочише два Видановића,
Искочише на бијелу кулу,
Кад то виђе Видићу Никола,
Од образа пали џеФердара,
Те погоди Виданов' Николу, бб

Паде јунак на бијелу кулу,
А прискочи Видићу Никола,
И Никола пос'јече Николу;
Поломи се сва Херцеговпна,
Бјелопавлић њима кеисао 60

И пред њиме тридест Повијанах,
Загнаше их уз плочу Повијнску,
Навалише преко Планинице
До крај Сливља ниже Озринићах,
Тридест и пет посјекоше главах. 6б

Бјелопавлић шамлак учинио,
Али нема Петра Бошковића.
Мало било, ништа не стануло,
Али иде Петар Бошковића.

7»

100

И он води »1акетића Јанка 70

Без никакве ране на јунака,

Поведе га у Бјелопавлиће,

Дарова му црвену доламу,

И даде му сестру Комненију,

Поведе је у питому Жупу. 75

111 18.

Ме1^ику^и11И с Брђанима

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе)

Оацмиљеше два Мећикућића
На ливаде више Подгорице
Уз кољено паше Крујанина :
))А помагај, пашо господару!
))0д зулума живјет' не можемо : 5

))Уложише н' Брда сваколика,
))Е не бију с три, четири стране :
))С једне стране ломна гора Црна,
))Она бије хаге и бегове ;
))С друге стране племе Бјелопавлић' 10

))Роби робље, а сијече главе;
))С треће бију крвави Пипери,
))Т\ерају ни голема плијена,
))0д воде ни затворише врата.
))Но ни подај војску и топове, 15

))Да уд'римо на Бјелопавлиће,
))На најдоње село Мартиниће,
))Ђе имаде седам, осам кулах,
))Ми ћемо то село похарати,
))Влашкијех се иакидати главах, 20

112 ))Поробити влахиње ђевојке,

101

))А оженит' млоге пашајлпје/^
Но им паша ријеч говорпо :
))Хај'те јадни, два Мећикућића!
))Ја не имам војске за Брђане, 2б

))Ту је Махмут везир ударио,
„Дочека га Црногорски краљу,
))Пос'јече га војске пет стотинах,
))Отолен се грдан повратио/^
Но му рече Туре Мехмед-ага: 30

»Ту можемо ласно ударити
))И то ћемо село опалити
))Без мртвога и без рањенога. "
Таде телар у ливаде вика :
))Ко је коњик, коња сигураје I Зб

))Ко је пјешац, сигурај опанке!^^
Па се бјеше војска опремила,
И радосно боју узиграла.
Ондолен се сила покренула,
Докле дође Спужу крвавоме, 40

Ту их срете Мехмед-капетане,
Па је војсци стиму учинио :
Све механе Спушке отворио,
Те сву војску напоји ракијом,
Неваљали с' јунак учинио ; 45

Оњен су му Турци починули,
Доклен п'јевци у крила уд^рише,
И питоме тице запојаше,
Ондолен се сила подигнула,
Стоји тутањ коњах и јунаках. 50

113 Ма је стража војску опазила,
Од Црнацах Пуровић-Јакове,
Пушком меће, ))К0 је јунак!^* вика.

102

Њега зачу Мартинићка стража,
Пушо Минин су дванаест другах, 55

Мартинић'ма хабер учинио-
Оно зачу сабља попе Раде,
Скочи попе из бијеле куле,
И он браћу Мартиниће вика,
За њим скочи четиридест другах, 60

А да Турску силу дочекају ;
Потрчаше преко Горевићах
Више куле Ђурановић-Сава ;
Али иде по дно села војска,
Шњом се бију оба Бојанића. 65

Мили Боже, чуда големога !
Ка' је Турска сила пресилила,
Од градине до поља Бјелиша
Све је Турска сила пресилила,
И све доње село опалише ; 70

Но је мука и невоља љута :
Куће пале, из њих носе благо,
Робе робље, а сијеку главе ;
И бијеле куле попалише,

До не могу Стојковића кулу, 75

У кулу је Стојковићу Лако,
Но га Турска сила опколила,
А једно му Туре бесједило,
Ја од Спужа Цолевић-Омере :
»Бјеж' из куле, Стојковићу Лако ! 80

114 »Бјеж' из куле, да те не горимо/^
Но говори Митар-Стојковићу :
))Ха напријед, курвино копиле !
))Ми смо вама сигурали ручак:
))Из пупЈаках врућијех крушаках, 85

103

»Од ножевах црвенога вина;
»Сад те доћп Брда п крајпне,
„Прискочпте мало и велико,
»Да се бије боја свеколико/^
Оно рече, танку пушку пали, 90

Те погоди Спужанин-Оомана,
И од куле одагони Турке.
Обезнани с' Малесија љута,
Те обрну уз ломну Рудпну,
Но се кољу ђеца Мартпнићи, 95

А сили се одржат' не могу,
Мартинићи плећп обрнули,
Претекоше сабљу попа Рада,
Шњим је јунак Милановпћ Мушо ;
Јунак попе, п од ^куће му је, 100

Од ' образа пали џеФердара,
И од војске одвојп војника,
Пос'јече му главу од раменах,
Па је Мушу ријеч говорио :
))У њих, Мушо, ако Бога љубиш! 105

»Ко погине данас од Тураках,
))Тај се хоће вјечно спомениват'/*
Оба танке пушке напунише,
По тројицу убише пушкама;
А од војске пушке попуцале, 110

115 Са земљом их мртве саставише,
Узеше им главе и оружје.
Но из војске јунак искочио,
Шабан Ђека Грудски војевода,
Ћаше Туре роба да уФати, 1 1 5-

Но не даду ђеца Мартинићи,
Но брањаху робље од Тураках.

104

И танке су пушке попуцале,
Те војводи срце опалише,
Узеше му главу и оружје. 120

Таде пуче пушка од Тураках,
Те погоди Марка Миловога,
Паде јунак на зелену траву,
Па дозива Рашка Бојанина :
))Ну ход\ Рашко, жалосна ти мајка! 125

))На муку се гледају јунаци,
»Узми мога камена шићара,
»Па ако те не убију Турци,
))Те би мене ко жив остануо,
))Предај му га, Божиј ти аманет!^^ 130

А што ћу ти веће јаде казат' ?
Мартиниће Турци опколише,
Ту на једно седам посјекоше,
А ранише двадест и четири.
Они бјеже к селу Мартинић'ма, 135

Боја бију, бране рањенике,
Док дођоше к селу Мартинић'ма ,
Мартинићи куће оставише,
До Ћелошев не хће Милутине,
Од образа танку пушку пали, 140

416 И од војске обали војника.
Ного пуче друга од Тураках,
Милутину срце опалила.
Да да ти је, побро, погледати,
Како пишти робље Мартинићко ! 145

Бој се бије, крв се пролијева,
Крајина се брани од Тураках,
Војска куће Мартинићке пали.
Турчину би до истока рука.

105

Од Р1стока обрну нерука: 150

Мало било^ ништа нестануло,
Али дође стотина Црнацах,
Пред њима је Пуљев Радоване,
Халакнуше, Бога споменуше,
И Турчина брзо поломише ; 155

Стаде цика танкијех пушаках,
Стаде виска младијех момаках,
Е су момчад на Турчина гибна
И на Турске главе и оружје ;
Прах сијева, крв се пролијева; 160

Тек Пиперске пушке запуцале,
А Турске су буле закукале :
))Куку нама јутрос и до вијек' !
))Ено Пипер удари Турчину,
))Ништа пуштит', до камена, не те." 165

Бјежи војска преко Мартинпћах,
А за њоме Брда и крајине,
Угнаше их пољу зеленоме.
Но се загна Пуљев Радоване
Су његову стотину Црнацах, 170

117 А на Пулић ниже Мартинићах
На барјаке бега задримскога ;
Пушку пали Пуљевићу-Мило,
Те погоди бега задримскога,
Па прискочи, уграби му главу, 175

Мило главу, Радован оружје,
Пет Турскијех посјекоше главах,
А ћерају низ Копрпву Турке.
У то индат од Пипера дође,
А стотина и педесет другах 180

Испријека не даду лијека.

106

И убише педесет Тураках.

Брђани их грдне заврнуше,

Двадест и пет главах уграбише,

А мртвијех, ни броја им нема. 185

19.
Ага од Медуна и Јован Ба6ови11

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе)

ХлЈЊигу пише ага од Медуна,
Те ју посла у Васојевиће
А на име Бабовић-Јовану :
118 »Море чу ли, Бабовић-Јоване !

»Е сам чуо, ђе говори људи, 5

иДа си добар јунак на свијету,

))Ма ни мене не куде дружина;

»За тобом је вјереница љуба,

))Да је такве за влашићем нема :

))Но ако ти мајка није курва, 10

))Ходи, дођи на Кучко збориште,

))И доведи вјереницу љубу ;

))Ја ћ' одовуд моју каду младу,

))Ко добије, нек води обије!^^

Кад Јована књига допанула, 15

Књигу гледа, а мајци кажује,

А Јовану мајка говорила :

))Хајде, синко, Турчину на медан !

))Радија сам без тебе једнога,

))Но да тако под срамоту живиш." 20

Ондолен се Јован подигнуо,

С собом води вјереницу љубу,

107

И отиде на Кучко збориште,

И ту хагу од Медуна нађе,

Он извео своју каду младу. 25

На брицке се сабље ударише !

Једном ману Бабовић-Јоване,

И доФати хагу од Медуна,

Окиде му иза шаке руку.

Но га куми хага од Медуна : 30

»Не за Бога, Бабовић-Јоване !

))Немој моју окинути главу,

))Но ми узми коња и оружје,
119 ))И узми ми вјереницу љубу;

))Имам блага, да се раним шњиме.^' 35

То је Јован за Бога примио,

Оправи га грдна на дворове,

А узе му коња и оружје,

И одведе л>убу вјереницу.

Тако стаде за годину дана. 40

Опет хага ситну књигу пише,

И посла је Бабовић-Јовану :

))Копиљане, Бабовић-Јоване !

))Коме узе коња и оружје,

))И одведе вјереницу љубу, 45

))А окиде иза шаке руку?

))Десна ме је пребољела рука,

))Лијевом сам сјећи научио ;

))Ходи, курво, мене на медана!"

Кад Јована књига допанула, 50

\ И он виђе што му књига пише.

Он отиде хаги на медана :

На брицке се ћорде ударише,

Једном ману хага од Медуна,

108

И доФати Бабовић-Јована, 55

ДоФати га по свилену пасу,
Лпјева је за^машита рука :
Пос'јече му двије пушке мале ;
А Јован се добро насрдио,
Једном ману, хагу доФатио, 60

Пос'јече му главу од рамена,
Па му узе коња и оружје
И његову булу каданџику ;
120 Здраво Јован на дворове пође,

Здраво пође, весела му мајка I 65

20.
Чета Спушка

(ИЗ ЦРБЕ ГОРе)

ЈЛ/1ала се је чета подигнула

А од Спужа града бијелога,

Чета мала, петнаес Тураках,

Пред њима су до два . побратима,

Једно ми је Бошковић-Смаиле, 5

А друго је Каро Реџовића.

Када чета Височици дође,

Па погледа село Мартиниће,

Али виђе овце Војводића,

Код овацах Стојковића Мато 10

Од малога села Мартинићах,

К њему су се Турци загонили ;

Стаде Мато подагонит' овце,

По му вика Бошковић-Смаиле :

»А не бој се, Стојковићу Мато ! 15

109

„Да л' нијесмо вјеру уФатили?^^

121 Но ми Мато ријеч проговара :
»0 Смаиле, родила те курва !
„Лијепу смо вјеру уфатили,

„Ал' је танка вјера у Турака, '20

))Ка' од вуне конац у везитку/'

А Смаиле танку пушку пали,

Те погоди Стојковнћа Мата,

Десну му је ногу саломио,

Па на њега Турци кеисаше ; 25

Но је Мато јунак од јунака,

Од образа танку пушку пали,

Те погоди Бошковић-Смаила,

Мртва га је земља дочекала ;

Таде скочи Реџовићу-Каро, 30

Да од Мата посијече главу, .

Не да Мато главу без мртвијех.

Од појаса пали пушку малу,

Реџовићу срце опалио,

Па му добру посјекоше главу. 35

Ондолена побјегоше Турци,

Мртве носе, а овце ћерају,

За њима се поточ подигнула

Од Црнацах и од ^Тартинићах,

Пред њима је Ђукановић бего, 40

Достигоше на Риманић Турке,

Ту с' убише огњем из пушаках.

И отеше овце свеколике.

Пуче једна пушка од Пиперах,

Те погоди Муја Булинога, 45

Са земљом га мртва саставила.

122 Кад то виђе Тодоров Илпја

Од Црнацах села каменога,
Трже ножа, да га посијече,
Ного пуче пушка од Тураках,
Те Илији срце покосила,
И на томе боја раздвојише.

21.
Пипери и Црнчани

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе)

ЈЗијела је вила кликовала
С Кошутице високе планине,
Те дозива у Црнце р:амене
А на име Јовановић-Вела :
»Чујеш, Вело, зло јутро ти било ! 5

ууАл' не чујеш, ал' се чут' не смијеш,
))Ка' удари Пипер на Копиље,
))И плијени овце свеколике/^
Ного вилу нико не зачује,
Но ју зачу Муча Раичевић, 10

Збори вили с пенџера од куле :
))Немаш кога кликовати, вило !
))Ево данас до седам годинах,
123 ))Ка' смо, вило, у рат с Пиперима,

))0д њих су ни браћа погинула 15

))Око сабље Бошка Јованова ;

))Ево, вило, дванаес годинах,

))Ка' смо у рат с Бјелопавлићима,

))0д П:>их су ни браћа погинула

))Око млада Боја Макопиша, 20

,)Л у село није ни камена,

5)До сам свега двадес и пет другах.«

111

Па он скочи од земље на ноге,
Те кликује своју сиротињу.
Потрчало двадес и пет другах, 25

Докле поточ у Китицу дође,
У Китицу, више Петровићах,
Ту претече овце и Пипере,
И отеше овце Пиперима,

И убише доброга јунака, 30

Од Петровић' Марка Премовога.
А кад брду Ђурђевоме дође,
Пиперима добар индат стиже,
Уз Копиље сва Стијена листом,
И с Црнцима боја заметнуше: 35

Пуче једна пушка са Стијене,
Те погоди Боп1ка Јованова;
Ного пуче друга од Пиперах,
Те погоди Мучу Раичева

Оба земља мртва дочекала ; 40

Ного трећа пуче од Стијене,
Те погоди Радоја Андријна;
И четврта пуче од Стијене,
♦ 24 Те погоди Вујошев' Андрију;

Пета пушка пуче од Пиперах, 45

И погоди Вујов' Радосава,

Све их земља мртве дочекала;

Не остаде до двадес Црнацах,

Мртве носе, и догнаше овце,

А кренуше браћу да копају, 50

Но им не да копат' Бјелопавлић,

Већ удари на поље Копиље,

Плијенише овце свеколике

Ту наједно седам посјекоше,

12б

112

Не остаде ништа до тринаес. 55

Тад' закука дван'ес удовицах,

Које ране тридес сирочади,

Но се јави Стаматов-Иване :

))А камо ве, небраћо Пипери?

))Немојте ми прштит' сиротињу ! 60

»Да се зајмим с Бјелопавлићима/^

Пиперима пуче срце живо,

Жао им је на свијету било :

))Ха удрите, убила ве муња!^^

Убише се боја низ Копиље, 65

Нагнаше их на врх Клисовика,

Ту отеше овце свеколике,

Па се бију низ гору Жупину

До равнога Вуксанова гувна,

Седамнаес посјекоше главах, 70

Изљегоше на Копиље равно,

Ал' су дошле од Пиперах куме,

Закумише, те се помирише.

22.
Иван Николин

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе)

^.ета се је мала подизала
А од Спужа града бијелога,
Чета мала, петнаес Турака,
Пред четом је бего Зотовића,
За бегом је Суљо Џаковића.
Оде чета низа Зету равну,
Докле чета у Пенаре дође

113

На дворове Шикмановић-Вука.
Ту их Вуче дпвно дочекује,
Доста даје, што је за Турчина. 10

Ного бего Вуку говорпо :
,)0 тако ти, Шикмановпћ-Вуче I
))Куда ћемо с четом обрнути?^
Вуче мислп, бегу говорио :
„Чујеш ли ме, бего Зотовићу ! 15

))Да идемо с четом на границе
))На бпјеле владпчпне овце,
»Него овце пмају овчаре,
))Који воде хрте и шљеднике,
))Шљедницп те чету опазпти, 20

126 ))11скопати чету Црногорци :
))Но хајдемо у Доње лугове,
))Да чекамо Цеклинске трговце,
))Ту ћемо пх исто дочекати,
))11осјећ' ћемо Црногорску главу, 25

))Понпјет' је на главицу Спушку,
))Да се мало уставе Брђани,
))Који дају јаде градовима.^^
Кад то зачу бего Зотовића,
Од страха се у болест метнуо, 30

Лежа Туре, главе не дигнуло !
Ондолен се чета покренула,.
Пред њом пође Шгшмановић-Вуче,
Западоше у Доње лугове,
Да чекају младе Црногорце. 35

Када сјутра дан и зора дође,
Јесте добри јунак испануо
Од простране ломне горе Црне,
Од Превлаке Николин Нване ;

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ IV, 5

114

Он је Турску чету угледао, 40

А кад виђе, е утећ' не може,
Он за плећи ножа сакриваше,
II ту њега Турци уФатише,
Узеше му пушке обадвије,
У лађу га бјеху убачили, 45

И водом га бјеху одвозили ;
Таде виђи Николин' Ивана,
Ка' поштено Турке упитао :
))Ко је овђе бего Зотовпћа?"
Турци кажу Суља Џаковића. 50

127 Таде виђи Николин' Ивана!
Он извади свога јатагана,
Јатагана испод талагана,
Те удари Суља Џаковића,
Удари га у прси јуначке, 55

На плећи му јатаган испао,
Па он јунак у воду скочио,
И за лађу рукам' доФатио ;
Маче Иван, да потопи Турке,
Но се Турци преврнут' не даду, 60

Већ тргоше ноже од појаса,
На лађу му прсте окидоше ;
Таде Иван воду подронио ;
Кад лри крају бјеше долазио,
На врх воде главу износио ; 65

Но је јунак Шикмановић Вуко,
Од образа танку пушку пали,
И Ивану срце опалио,
Иван паде у дно воде ладне.
Па ондолен Турци отидоше, 70

Под Жабл>ак се бјоху увозили.

И ту Сул>у ножа извадили,
И онђе му душа испанула.^*;

198 23.

Мујо Хркотиј) и БожовиЈ^и

(ИЗ ЦРНЕ ГОРе).

Јл;ад утече Хркотићу Мујо,
Кад утече из села Стијене,
Посијече три Стпјењанина,
Војеводу Мекина Синана,

И делију Сточков-Радована ; 5

Он отиде Спужу на крајину,
На сараје на Мећикућића.
Ту се бјеше јунак потурчио,
Па се Мујо пред Турцима Фали,
Да ћ' изгубит' Радојев-Савића 10

И војводу Пејов-Радована.
Оно зачу Радојев-Савићу,
Па окупи браћу Божовића,
Међу њима јунак говорио :
))Хо'те, браћо, да се покорихмо, 15

),Да врнемо на Стијену Муја,
»Да му нашу браћу опростимо.^^
Таде рече Мекића Чокета:
))Чујете л' ме, браћо Божовићи !
129 »Ја ви дајем Божу вјеру тврду, 20

))Теке дође на Стијену Мујо,
))То ћу јутро дизат' из Стијене ;

") Ово је све истинска истина: а и у осталијем Црно-
горскијем пјесмама внше је историје, него поезије.

8*

130

116

»Но ако сте браћа од освете,

))Да дајемо мито у Тураках,

))Не ћемо л' му изгубити главу/^ 25

Па ондолен књигу направише,

Послаше је Спужу на крајину

А на име Спушку капетану :

))Ходи, Туре, да се састанемо!^^

Кад Турчина књига допанула, 30

И он виђе, шта му књига каже,

Окупио све Мећикућиће,

И поведе уз Копито Турке,

Па засједе шњима у Пржпне ;

А одонуд Савић с Божовић'ма 35

Па се пита Савпћ с капетаном :

))3наш ли, Туре, твога добра баба?

))Ка' ни оци бјеху пријатељи,

))Ходи и ми да се познајемо;

))Издај мене Хркотића Муја, 40

))Узми блага колико ти драго/^

Кад то чуо Спушки капетане,

Издаде га, ријеч не чинио.

Па с' ондолен бјеху раздвојилн,

А отиде Савић с Божовић'ма, 45

И западе на Ив' Милетића.

А кад сјутра дан и зора дође,

Сву дружину санак преварио,

До сокола Радевић-Шћепана,

Кад погледа друмом зеленијем 50

Али иде Хркотића Мујо,

Напусти га Радевић-ПЈћепане,

Не кће будит' друга ни једнога,

Но упали сјајна џеФердара,

117

Те погоди Хркотића Муја; 55

За то Мујо ни хабера нема,

Но упали бијелу латинку,

Ал' му пуста огањ не приФати ;

Но скочише браћа Божовићи,

И на Муја огањ просипаше, 60

А припаде Савовић Мушика,

Пос'јече му главу од рамена,

И узеше с Турчина ођело,

Па одоше здраво на дворове.

24.
Почетак буне против дахија

ЈЗоже мили ! Чуда великога !

Кад се ћаше по земљи Србији,
По Србији земљи да преврне

1Р, 179. — 0 Почетку Србске бунс иротив' Дахгк
1804. лЂта. — 2, 438. хћаше. — б. ни су. — 15. сташе светцн.

— 20. хваташе. — 38. ухватп. — 40. 409. хвата. — 42. Бео-
градцн. — 46. Мехмед (тако свуда х). с' нвиме. — 51. Београду
(тако свуда е). — 51. 315. Станбол. — 54. чуднхе. — 56,75.
170, 301, 388, 406, 411,432,497, 540,561,603. пакЂ — 61.
похваташе. — 62. небесне. — 63, 87. посл1>дка. — 74. небма.

— 84, 88, 175. Очже. — 114, 115, 359, 360. арачЂ. — 118.
НБиове. — 122. доне.та. — 135. нбиово, — 138. гр^ћхоту. —
151. Бако наши. — 156. тко. — 162. ни гдБв. — 167. незна
ни еданЂ говорит'. — 171. с' кнбпгомђ говорнти. — 233. одђ
ц\'ела. — 245. ОстружнБице. — 248. хачжи (тако свуда х)
Руф^ма. — 258. крхата. — 268. гдБе. — 283. да у н-ћга гледамЂ.

— 309. М^хабла. — 317. жут\'е. — 331 хвала, — 340. махни.

— 363. хате поклонлбте. — 366. узЂ нби. — 373. све седамЂ Да-
х1л. — 382. тевтишу. — 383. нбиовнхђ. — 386. ГротскоГг. —

118

И да друга постане судија,
131 Ту кнезови нису ради кавзи, 5

Нит' су ради Турци изјелице,
Ал' је рада сиротиња раја,
Која глоба давати не може,
Ни трпити Турскога зулума ;
И ради су Божји угодници, 10

Јер је крвца из земље проврела,
Земан дош'о, ваља војевати,
За крст часни крвцу прољевати,
Сваки своје да покаје старе.
Небом свеци сташе војевати 15

И прилике различне метати
Виш' Србије по небу ведроме ;
'Ваку прву прилику вргоше :
Од Трипуна до светога Ђурђа
Сваку ноћцу мјесец се ваташе, 20

Да се Србљи на оружје дижу,
Ал' се Србљи дигнут' не смједоше.
Другу свеци вргоше прилику :
Од Ђурђева до Дмитрова дана
Све барјаци крвави идоше 25

Виш' Србије по небу ведроме,
Да се Србљи на оружје дижу,

392, 397. Булкжбашу. — 39б. нах'е. — 397. Мату. — 401.
Г^еру. — 447. поити. — 448, 449. хошт'. — 450. СрблБИ. —
454. одмах' дозна. — 477. Уноти: Валл да е ово причастхе!

— 485. хћеде, — 496. изиде. — 497. своихђ. — 510. кади-
фу. — 531. мртвнхЂ. — 538. каменЂ маГшн. — 545. предЂ
вљи. — 548. у сви градски. — 565. У ноти нема: (кажу да).
691. што годБ. — 593. нит' са. — 604. свКо. — 627. набрзо.

— ПР, 262. — 162. ниђе. — 245. Остружњице. — 459. јошт.

119

х\л' се Србљи дигнут' не смједоше.
Трећу свеци вргоше прилику :
Гром загрми на светога Саву 30

Усред зиме, кад му време није,
Сину муња на часне вериге,
Потресе се земља од истока,
Да се Србљи на оружје дижу,
138 Ал' се Србљи дигнут' не смједоше. Зб

А четврту вргоше прр1лику :
Виш' Србије на небу ведроме
Увати се сунце у прољеће,
У прољеће на светог Трипуна,
Један данак три пута се вата, 40

А три пута игра на истоку,
То гледају Турци Бијограци,
И из града сви седам дахија :
Аганлија и Кучук-Алија,

И два брата, два Фочића млада, 4б

Мемед-ага и шњиме Мус-ага,
Мула ЈусуФ велики дахија,
Дервиш-ага градски таинџија,
Старац Фочо од стотине љета,
Све седам се састало дахија бО

Бијограду на Стамбол-капији,
Огрнули скерлетне бињише,
Сузе роне, а прилике гледе :
))Ала кардаш I Чуднијех прилика !
))Оно, јолдаш, по нас добро није.^^ бб

Па од јада сви седам дахија
Начинише од стакла тепсију,
Заграбише воде из Дунава,
На Небојшу кулу изнесоше,

120

Наврх куле вргоше тепсију, дО

У тепсију зв'језде поваташе,
Да гледају небеске прилике,
Што ће њима бити до пошљетка.
Око ње се састаше дахије,
,133 Над тепсијом лице огледаше ; 65

Кад дахије лице огледаше,
Све дахије очима виђеше,
Ни на једном главе не бијаше.
Кад то виђе све седам дахија,
Потегоше наџак од челика, 70

Те разбише од стакла тепсију,
Бацпше је низ бијелу кулу,
Низ бијелу кулу у Дунаво,
Од тепсије нек' потрошка нема.
Па од јада свп седам дахија 75

Пошеташе брижни невеселп
Низ Небојшу кулу Јакшићеву,
Одшеташе у каву велпку,
Пак сједоше по кави великој,
Све сједоше један до другога, 80

Старца Фочу вргли у зачеље,
Бијела :^1у брада до појаса,
Пак повика све седам дахија :
. ))К нама брже, хоџе и 'ваизи !

»Понесите кРБиге инџијеле, 85

,)Те гледајте, што нам књиге кажу,

»Што ће нама бити до пошљетка.^^

Потекоше хоџе и 'ваизп,

Донесопш књиге инџијеле ;

Књиге гледе, грозне сузе роне, 90

Дахијама овако говоре :

121

»Турци, браћо, све седам дахија !
5>'Вако нама инџпјели кажу :
))Кад су 'наке бивале прилике
))Впш' Србије по небу ведроме, 9б

134 ))Ев' од онда пет стотин' година,
))Тад' је Српско погинуло царство,
))Ми смо онда царство задобили,
,)И два влашка цара погубилп :
»Костантина насред Цариграда 100

))Украј Шарца, украј воде ладне,
))И Лазара на по.Бу Косову ;
,)Милош убн за Лазу Мурата,
))Ал' га добро Милош не дотуче,
,)Већ све Мурат у животу бјеше, 10б

))Док ми Српско царство освојпсмо,
))Онда себп везире дозива:
))Турци браћо, лале и везири I
))Ја умријех, вама добих царство,
))Него ово мене послушајте, 110

))Да вам царство дуговјечно буде :
))Ви немојте раји горки бити,
))Веће раји врло добрп буд'те ;
„Нек је харач петнаест динари,
))Нек је харач п тридест динари ; 11б

))Не пзнос'те глоба ни пореза,
))Не пзнос'те на рају биједа;
„Не дирајте у њихове цркве,
„Нп у закон, нити у поштење ;
„Не ћерајте освете на раји, 1'20

„Што је мене Милопт распорио,
„То је срећа војничка дон'јела :
„Не може се царство задобити,

122

»На душеку све дуван пушећи ;
,)Ви немојте рају разгонити 125

135 »По шумама, да од вас зазире,
))Него паз'те рају к'о синове,
»Тако ће вам дуго бити царство ;
»Ако л' мене то не послушате,
))Већ почнете зулум чинит' раји, 130

))Ви ћет' онда изгубити царство. —
»Цар умрије, а ми остадосмо,
))И ми нашег цара не слушасмо,
))Већ велики зулум подигосмо :
))Погазисмо њихово поштење, 135

))Свакојаке б'једе износисмо,
))И на рају глобе навалисмо,
))И гријоту Богу учинисмо.
))Сад су 'наке постале прилике,
))Сад ће нетко изгубити царство, 140

))Не бојте се краља ниједнога,
))Краљ на цара ударити не ће,
))Нити може краљевство на царство,
))Јер је тако од Бога постало ;
))Чувајте се раје сиротиње ; 145

))Кад устане кука и мотика,
))Биће Турком по Медији мука,
))У Шаму ће каде проплакати,
))Јера ће их раја уцв'јелити.
))Турци браћо, све седам дахија! 150

,)Тако наши инџијели кажу,
))Да ће ванге куће погорети,
))Ви дахије главе погубити ;
))Из огњишта пронић' ће вам трава,
))А мунаре попаст' паучина, 155

123

136 »Не ће имат' ко језан учити ;
))Куд су наши друхми и калдрме,
»И куда су Турци пролазили

»И с коњскијем плочам' задирали,

))Из клина ће проникнути трава, 160

))Друмови ће пожељет' Турака,

))А Турака нигде бити не ће.

»Тако књиге инџијели кажу."

Кад то чуше сви седам дахија,

Све дахије ником понршоше, 165

И преда се у земљу поглаше,

С књигом не зна нико бесједити,

Ни како ће књизи отказатп.

Старац Фочо подавио браду,

Па је б'јелу са зубима гризе, 170

Ни он не зна с књигом бесједити,

Већ се и он томе послу чуди ;

Не пониче Фочић Мемед-ага,

Не пониче, већ јунак покличе :

»Дишер море, хоџе и 'ваизи! 175

))Мол'те Бога и језан учите

))Сваки данак а све по пет пута,

))Не брин'те се нама дахијама :

))Док је нама здравља и памети,

))И док нам је Биоградског града, 180

))Ми смо кадри управити градом,

))Око града сиротињом рајОхМ.

))Кад краљеви на нас војштит' не ће,

))Како ће нам раја досадити,

))Кад нас има у седам дахија, 185

137 ))У свакога по магаза блага?
))Каква блага? Све мека дуката,

124

>)А све пуста блага лежећега ;
»У нас, браћо, четири дахије,
))Аганлије и Кучук-Алије, 190

»И у мене и Мула-Јусуфа,
))У свакога има пуста блага
))Небројена по двије магазе ;
„Нас четири када устанемо,
))Устанемо на ноге лагане, 195

„А магазе с благом отворпмо,
))Просућемо рушпе по калдрми,
»На дукате покупити војску;
»Нас четири велике дахије
))На четверо разд'јелити војску, 200

))На четверо к'о четири брата,
„Ноћи ћемо из нашега града
»Кроз нашије седамн'ест нахија,
))Исјећ' ћемо све Српске кнезове,
))Све кнезове, Српске поглавице, 205

))И кметове што су за потребе,
))И попове Српске учитеље,
»Само луду ђецу оставити,
))Луду ђецу од седам година,
))Нак ће оно права бити раја, 210

))И добро ће Турке послужити.
))Док погубим кнеза Палалију
))Из лијепа села Бегаљице,
))0н је паша, а ја сам субаша.
»Док погубим и Јована кнеза 215

188 ))Из Ландова села маленога,

,)0н је паша, а ја сам субаша.
„И Станоја кнеза из Зеока,
))0н је паша, а ја сам субаша.

I

125

)»Док погубим Стеву Јаковљева ^20

))Из Лијевча гн'језда хајдучкога,
»Он је паша, а ја сам субаша;
)>И Јована кнеза из Крснице.
))Док погубим до два Чарапића
))Из потока Б'јелог од Авале, 225

))Кој' су кадри на Врачар изићи,
))У Биоград Турке затворити,
))Они с' паше, а ја сам субаша.
))Док погубим Црнога Ђорђија
))Из Тополе села поносита, "230

))Који с Бечким тргује ћесаром,
))0н је кадар сву џебану купит'
))0д бијела града Варадина,
))И оружје, што је за потребе,
))0н је кадар на нас завојштити, 235

»Он царује а ја субашујем.
))Дор: погубим протопоп' Николу
))Из лијепа села Ритопека,
))0н пашује, а ја субашујем.
))Док погубим Ђорђија Гузоњу 240

))И његова брата Арсенија
))Из лијепа села Жељезника,
))Кој' је кадар Топчидер затворит' ;
))Док погубим протопопа Марка
))Из лнјепа села Остружнице, 2 45

139 ))0н је паша, а ја сам субаша,
))Док погубим до два игумана,
))Аџи-Ђеру и Аџи-Рувима,
))Који знаду злато растапати
))И са њиме ситне књиге писат', 250

))Нас дахије цару опадати.

126

»Око себе рају сјетовати,
))Они паше, а ми смо субаше.
»Док погубим Бирчанин-Илију,
))Обор-кнеза испод Међедника, 255

))Ево има три године дана,
»Од како се врло посилио :
»Кудгођ иде, све крата јаше,
»А другога у поводу води ;
))0н буздован 0 ункашу носи, 260

))А бркове под калпаком држи,
))0н Турчину не да у кнежину,
))Кад Турчина у кнежини нађе,
))Топузом му ребра испребија,
))А кад Турчин стане умирати, 265

))А он виче на своје хајдуке :
))))Море, слуге ! тамо пашче бац'те,
))))Ђе му гавран кости наћи не ће/^
))А кад нама порезу донесе,
))Под оружјем на диван изиђе, 270

»Десну руку на јатаган метне,
»А лијевом порезу додаје:
)) ))Мемед-ага, ето ти порезе,
»»Сиротиња те је поздравила,
))))Више теби давати не може/^ 275

140 ))Ја порезу започнем бројити,
))А он на ме очима стријеља:
)) )) Мемед-ага ! зар ћеш је бројити?
))„Та ја сам је једном избројио;"
))А ја више бројити не сммјем, 280

))Већ порезу украј ссбе бацим,
))Једва чекам, да се скипе б'једа,
))Јер не могу да гледам у п>ега;

127

))0н је паша, а ја сам субаша.
))Док погубим кнеза Грбовића 28б

))Из лијепа села Мратишића,
))0н је паша, а ја сам субаша.
))Док погубим и Алексу кнеза
))Из лијепа села Бранковине,
))И Јакова брата Алексина: 290

))Цар и ћесар кад се завадише,
))Код ћесара обрштери бише,
))И носише од злата кашкете,
))Попл'јенише све Турске паланке,
))Поробише, ватром попалише, 29 б

))Цар и ћесар кад мир учинише,
))А они се цару предадоше,
))И код цара кнезови посташе,
))Млоге Турке цару опадаше,
„Седам паша, што су опаднули, 300

)) Опаднули, па их поморили ;
))Они паше, а ми смо субаше.
))Док погубим кнеза Тавнавскога,
))Из Љутица Станка обор-кнеза;
))Док погубим кнеза Мачванскога, ЗОб

141 ))С Богатића Мартиновић-Лазу,
))0н је паша, а ја сам субаша.
))Док погубим кнеза Поцерскога,
))С Метковића Рунсичић-Мијајла,
))0н је паша, а ја сам субаша. 310

))Док запалим Рачу украј Дрине,
),И погубим Аџи-Мелентија,
у)Кој' је иш'о преко мора сињег,
))Те је влапшу ћабу полазио,
))Пак се узгред у Стамбол свратио, .31б

)»И од цара Ферман излагао
»За стотину жутијех дуката,
))Да власима богомољу гради,
))Да је гради за седам година,
„Начини је за годину дана, 320

„Ево има шест година дана
))Како зида покрај цркве куле,
))А у куле набавља џебану
))И по мраку топове привлачи ;
))Видиш, јолдаш, да се нечем' нада ! 325

))Пак ћем' онда заћи кроз нахије,
»Те исјећи све Српске кметове.
))Како би нам раја додијала?"
Све дахије на ноге скочише,
Мемед-аги сви се поклонише : 330

),Фала јолдаш, Фочић-Мемед-ага !
))Твоја памет пашовати може,
))Ми ће^мо те пашом учинити,
))Тебе ћемо свагђе послушати."
Старац Фочо поче говорити : 335

142 »Нуто момка ! и нуто паметп !

))С којом р'јечи на пашалук сједе !

))Узми синко, Фочић-Мемед-ага,

))Узми сламе у бијелу руку,

))Мани сламом преко ватре живе : 340

))Ил' ћепЈ ватру са тим угасити,

))Нли ћеш је већма распалити?

))Ви можете, и Бог вам је дао,

))Тако силну покупити војску,

))И поћ' ћете, синко, кроз нахије ; 345

))Једног кнеза преварит' можете

))И на вјеру п>ега домамити;

129

»Своју ћете вјеру изгубпти,
„Једног посјећ', а два ће утећи^
»Два пос'јеци, четири одоше, 350

„Они ће вам куће попалити,
))Ви дахије од њих изгпнути.
))х\л' ви тако немојте радити,
))Него мене старца послушајте :
))Ја сам глед'о у нашем инџилу, 355

))Ово наше дуго бити не ће,
))Него ће се пром'јенити царство,
))Већ се, синко, подобрите раји :
))0д харача раји отпустите,
))Нек је харач, к'о што Мурат рече ; 360

))Прођите се глоба и пореза;
))С кнезовима ви се побратите,
))Кнезовима ате поклањајте,
))Кметовима осредње парипе,
))С поповима у дослуку буд'те, 365

143 ))Не би л' и ми уз њих преживљели,
»Јера наше дуго бити не ће.
))А што ће вам више пусто благо?
»Да мељете, изјест' не можете/^
Ал' говори Фочић Мемед-ага: 370

))Мој бабајко, не слушам те стари.^^
То изрече, а на ноге скочи,
И за њиме остале дахије,
Пак на граду бацише топове,
На дукате покупише војску, 375

Њи четири велике дахије :
Аганлија и Кучук-Алија,
Мула-ЈусуФ, Фочић Мемед-ага,
На четверо разд'јелише војску,

ВУКОВЕ НАРОДИЕ ПЕСМЕ, IV. У

130

Њп четири, к'о четири брата, 380

Пак на граду отворииЈе врата,
Р1 одоше с војском по теФтишу
Кроз ЊР1Х0ВИХ седамн'ест нахија.
Првог Српског кнеза преварише :
Домамише кнеза Палалију 385

И у Гроцкој њега погубише ;
И Станоја кнеза из Зеока
Преварише, па га погубише
У његову двору бијеломе.
Преварише Марка Чарапића, 390

Преварише, те га погубише ;
И Гагића Јанка буљубашу
Из Болеча села маленога ;
Погубише кнеза ТеоФана

Из Орашја Смедеревске на'је; 395

144 Та и кнеза Петра из Ресаве,
Преварише Мата буљубашу
Из Липовца близу Крагујевца,
Те и њега млада погубише.
Моравцима цркви допадоше; 400

И ту Аџи-Ђера погубише,
А Рувима у град опремише,
И у граду њега погубише.
Мемед-ага у Ваљево дође :
Грбовић се бјеше осјетио, 405

Па Грбовић на страну побјеже,
А дође му обор-кнез Алекса,
И дође му Бирчанин Илија,
Обојицу вата Мемед-ага,

Бијеле им савезао руке, 410

Па их води на мост Колубари;

131

А кад впђе обор-кнез Алекса,
Да ће Турци оба погубити,
Тад' он рече Фочић-Мемед-аги :
»Господару, Фочић-Мемед-ага ! 415

))Поклони ми живот на мејдану,
))Ево теби шесет кеса блага/^
Мемед-ага говори Алекси :
))Не могу те, Алекса, пустити,
))Да ми дадеш и сто кеса блага/^ 420

Ал' бесједи Бирчанин Илија :
»Господару, Фочић-Мемед-ага I
»Ево теби и сто кеса блага,
))Поклони ми живот на мејдану/^
Вели њему Фочић Мемед-ага: 42б

145 »Не будали, Бирчанин-Илија !

))Тко би горског упустио вука?^^

Мемед-ага викну на џелата,

Џелат трже сабљу испод скута,

Те Илији одсијече главу; 430

А х\лекса сједе на ћуприју,

Па овако поче говорити :

))Бог убио сваког ришћанина,

))Који држи вјеру у Турчршу !

))Ах Јакове, мој рођени брате! 43б

»Ти не држи вјере у Турцима,

))Ђе с' удесиш, удри се с Турцима/^ •

Још Алекса говорити шћаше,

Али џелат говорит' не даде,

Трже сабљу, одс'јече му главу. 440

Када до два кнеза погибоше

На ћуприји насред Колубаре :

Кнез Алекса, Бирчанин Нлија ;

132

Аџи-Рувим насред Биограда,

Једног дана, а једнога часа: 445

Виш' њих јарко помрчало сунце.

Мемед-ага конаку похити,

Не би л' још ког Срба застануо.

Да још бира ђеког да пос^јече.

Ал' кад Срби жалост опазише, 450

Из чартије на мах побјегоше,

Мемед-аги ниједан не дође.

Кад то виђе Фочић ^1емед-ага,

Одмах позна, да горе уради,

И одмах се бјеше покајао, 455

146 Ал' се веће доцкан покајати,

Већ повика дванаест делија,

И Узуна свога кавеџију:

»Чујете ли, моји соколови !

))Брзо добре коње посједните; 460

))Пак трчите у село Тополу,

))Не би л' Црног погубили Ђорђа:

»Ако ли нам сад утече Ђорђе,

))Нека знате добра бити не ће.^^

Кад то чуше дванаест делија, 465

Одмах добре коње посједоше,

И пред њима Узун кавеџија.

Отидоше у село Тополу

У суботу уочи неђеље ;

На освитак неђељи дођоше 470

Прије зоре и бијела дана,

И Ђорђијне опколипге дворе,

Ударипте с обадвије стране,

А са двије стране повикаше :
;' ))Изиђ' амо, Петровићу Ђорђе!" 475

133

Тко ће љута змаја преварити?
Тко ли њега спаваћива наћи?
Ђорђе се је јунак научио
Прије зоре свагда уранити,
Умити се и Богу молити, 480

И попити по чашу ракије :
Бјеше Ђорђе прије уранио
И отиш'о у доње подруме.
Када виђе око куће Турке,
Он се њима јавити не ћеде. 485

147 Јави им се млада Ђорђијница:

,)Да Бог с вама, Турци, ноћас био !

»Шта тражите овђе у то доба?

»Ђорђе сада пред кућом бијаше,

»Ту сад бјеше, пак некуд отиде, 490

»А ја не знам, куд је отишао.^^

А то Ђорђе и гледа и слуша.

Кад је Ђорђе избројио Турке,

Чашу попи, а пушку потпраши,

Узе доста праха и олова, 495

Па изиђе својему обору

Међу своји дванаест чобана;

А кад дође, чобане избуди,

И овако чобанима рече :

Браћо моја, дванаест чобана! 500

»Устаните, обор отворите,

»Из обора ишћерајте свиње,

»Нека иду, куда ко^ме драго ;

»А ви, браћо, мене послушајте,

»И шарене пушке потпрашите ; 505

»Ако Бог да, те се оно стече,

»Што сам данас радит' наумио,

134

»Честите ћу вас све учинити,
»Оковати у сребро и злато,
»А у свилу обућ' и кадиву." 510

Сви чобани једва дочекаше,
Ишћераше свиње из обора,
Пак шарене пушке потпрашише,
На мах они за Ђорђем пођоше.
Оде Ђорђе право своме двору, 515

148 А кад Турке с чобанима виђе,
Онда Ђорђе овако говори :
»Чујете ли, ^^анаест чобана:
))Сваки јако глајте по Турчина,
))Ал' немојте пушака метати, 520

»Докле моја најприје не пукне,
»Ја ћу гледат' Узуна Мемеда, *
))Виђећете, што ћ' од њега бити.^^
То изрече Петровићу Ђорђе,
Земљи паде, пушци огањ даде, 525

Пуче пушка, остат' пуста не ће ;
Ђе је глед'о, Ђорђе погодио,
Мртав паде Узун са кулаша.
Кад то виђе дванаест чобана,
На мах пуче дванаест пушака, 530

Мртви паде онђе шест Турака,
Шесторица на коњма побјеже.
На мах Ђорђе викну по Тополи,
Те сакупи јоште више друштва,
Све по трагу Турке поћерагпе, 535

До Сибнице села доћераше,
И ту Турци у хан побјегоше,
Ками мајци да остати могу !
Ту их Ђорђе опколи са друЈптвом,

135

Па он впкну у село Сибницу, 540

Сибнпчани сви му долећеше :
Ту се саста стотина јунака,
На мах Србљи хана запалише,
И тројица Турак' изгорјеше,
А тројица пред њих истрчаше, 545

149 И Србини сва три погубише.

На све стране Ђорђе књиге посла

У свих градских седамн'ест нахпја

На кметове селске поглаваре :

»Сваки свога убијте субашу ; 550

»Жене, ђецу у збјегове кријте/^

Кад то чуле српске поглавице,

На мах они послушаше Ђорђа :

Сви скочише на ноге лагане,

Припасаше свијетло оружје, 555

Сваки свога убише субашу,

Жене, ђецу у збјег одведоше.

Кад је Ђорђе Србље узбунио

И с Турцима веће завадпо,

Онда Ђорђе прође кроз нахпје, 560

Па попали Турске карауле,

И обори Турске теФериче,

И удари на Турске паланке,

Све паланке он Турске попалп,

Женско, мушко, све под мач удари, 565

Тешко Србље с Турцима завади.

Турци мисле, да је раја шала,*^)

*^) Кад су Србљи први пут дошли на Шабац (1804), онда
(кажу да) су Турске жене у Шапцу пјева,1е:

„Подигло се неколико влаха,
))И понели у тиквици праха,

136

-150 Ал' је раја градовима глава;

Уста раја к'о из земље трава.

У градове саћераше Турке ; 570

Трчи Ђорђе од града до града,

Р1 грађане свагђе довикује :

))Чујете ли, ви Турци грађани!

))На градов'ма отворајте врата,

))Измеђ' себе дајте зулумћаре, 575

. ))Ак' хоћете мирни да будете,

))Да градова цару не кваримо :

))Јер ако их ви дати не ћете,

))Измеђ' себе Турке зулумћаре,

))Те градове раја начинила, 580

„Градила их по девет година,

,)Кадра их је за дан оборити

))И са царем кавгу заметнути ;

»А када се с царем завадимо,

»Да устане сви седам краљева, 585

»Да нас мире, помирит' нас не ће;

))Бићемо се, море, до једнога/^

Тад' грађани сузе прољеваху,

И Ђорђији 'вако говораху :

))Бег-Ђорђије, од Србије главо ! 590

))Даваћемо штогод раја иште,

))Не кварите царевих градова,

))Ни са царем замећите кавге,

))Ми даћемо Турке зулумћаре/^

Па грађани устадоше Турци, 595

На градов'ма отворише врата,

))Да освоје Шабац од Турака;
))Они мисле, да је Шабац шала,
.л)Ал' је Шабац Биограду глава.*

137

Измеђ' себе дају зулумћаре,
151 Зулумћаре изјелице Турке,
Предају их у Србињске руке.
Боже мили и Богородице ! 600

Када Србљи докоиаше Турке
Зулумћаре у бијеле руке,
Па их сташе Србљи разводити
Преко поља без свијех хаљина,
Без ћурака и без антерија, 605

Без сарука у малим капама,
Без чизама и без јеменија,
Голе, босе топузима туку :
„Море, баша ! ка^м' пореза наша?^^
У по поља Ђорђе сабљу вади, 610

Зулумћарске одсијеца главе.
А кад Ђорђе исијече Турке,
Исијече Турке зулумћаре,
Онда Ђорђе у градове уђе ;
Што би Турак' по градов'ма 6'јелим, 61
Што би Турак' за сјече, ис'јече ;
За предаје што би, то предаде ;
За крштења што би, то искрсти.
Кад је Ђорђе Србијом завлад'о,
И Србију крстом прекрстио, 620

И својијем крилом закрилио

Од Видина пак до воде Дрине,
Од Косова те до Биограда,
'Вако Ђорђе Дрини говорио :
))Дрино водо ! племенита међо 625

))Измеђ' Босне и измеђ' Србије !
))Наскоро ће и то време доћи,
152 ))Када ћу ја и тебека прећи
))И честиту Босну полазити!^^

138

25.
Опет то из Црне горе

Фала Богу^ Фала великоме I
Од како је свијет настануо
Таквп зулум није постануо,
ТТТто постаде земљп Шумадпјп,
Шумадији и земљи Србијп 5

Од Тураках од Бпјограђанах,
Од четири Турачке дахпје :
Од Алије п Кучук-Салпје
И Турчина Салим-муселима .
И Османа брата Салимова, 10

А с њима субашах пет стотинах:
Тирани су рода хришћанскога,
По Србији тешки зулум граде,
По Србији и по Шумадпји :
Ђегођ Срба богатога наше, 15

На срамоту узимаху благо,
И то Срби опростити ћаху.
153 Алп Турци више јаде граде :
Ђегођ наше Срба богатога,
У Србина добра коња свога, 20

Узимљу га Турци без динара,
Узимљу га, паре му не дају,
И то Срби опростити ћаху.
Пего Турци ВИПП1 зулум граде :
Ђегођ наше гласита јунака 25

И на Срба добра џеФердара,
Узимљу га Турцп без динара.

139

Узимљу га, паре му не дају,
И то Срби опростити ћаху.
Али Турци виши зулум граде : 30

Ђегођ наше доброга јунака
Од Србије али Шумадије,
Свакојему посјекоше главу,
И то Срби опростити ћаху.
Него Турци виши зулум граде : 35

Ђе нађоше храброга витеза,
На вјеру га прикучују Турци,
Тер му нове муке ударају
На колац му душу истрзају,
И то Срби опростити ћаху. 40

Али Турци виши зулум граде :
Јер све иду по конаках Турци,
Р1ду силни четири дахије,
Собом воде башах пет стотинах
По Србији и по Шумадији, 45

Пак ђе нађу Срба зенђилога,
Њему дођу на конаку Турци,
154 Тер их рани од Митрова дана
До весела дана Ђурђевога,
Рани добро и коње и Турке, 50

Друкчије му бити не могаше,
Још му љубе на срамоту љубу,
И то Срби опростити ћаху.
Него Турци виши зулум граде :
Ђегођ наше лијепу ђевојрсу 55

Ал' невјесту скоро доведену,
Љубе Турци на срамоту лице,
Док свакојој лице обљубише,
И ту жалост Срби опрашћаху.

140

Али Турцп виши зулум граде : 60

Има пуно триста ђевојаках,
Вјерене су ал' не привјенчане,
Свакојзи је чедо под појасом,
Што су клети оградили Турци,
То жалосни Срби опрашћаху. 65

Него Турци виши зулум граде:
На срамоту попадије љубе
У неђељу, кад попови служе.
Фала Богу да је виђет' коме
Тешке муке од душманске руке 70

Од Турчина Српског душманина !
Зла зулума, гори нема рашта,
Већ Србима живовања нема.
Дигоше се четири дахије

И с њима субашах пет стотинах, 75

Сву Србију земљу обредише,
Најиослијед под Тополом доше,
155 Поред б'јеле војводине куле,
Поред куле Петровића Ђура,
Починуше под Тополом Турци 80

На широке зелене ливаде,
Ал^ Ђорђија два весеља гради :
Брата жени а сестру удаје ;
Јована је брата оженио

Р1сиод Саве из касабе тврде 85

Милом шћерцом Саве од Посавја ;
А удаје Јелу сестру драгу
За некога попа Мркоњића;
У кулу је хиљада сватовах,
Тер у кули пију вгшо ладно, 90

Пјесме поју и весеље граде,

141

Под кулом је коло ђевојаках,
Тер веселе пјесме извођаху,
Међу њима војводина Јела,
Мила сестра из Тополе Ђура, 95

Уз њу стоје два ручна ђевера.
Ал' да видиш војводину Јелу,
Колико је красна и угледна !
Све је коло главом надвисила
И дивнијим красом покрасила ; .100

На њу сјаше свила и кадиФа
Од врх главе до зелене траве ;
На грло јој трп струке ђердана,
Колико је грло у ђевојке,'
Што јој није ђердан уФатио, 105

Би јој стала рука од хајдука.
Ал' да видиш Салим-муселима !
156 Он доФати танкога дурбина,
Обрати га војводиној кули,
И угледа коло ђевојаках 110

Под бијелом војводином кулом
И у коло војводину Јелу,
Пак Турчину очп преграбила,
Но да велп Салим-муселиме,
Он Осману брату говораше : 115

))0 Османе, брате од матере !
))Доведи ми војводину Јелу,
))Да јој лице под чадором љубим/^
Ал' му тако Осман одговара :
))Прођ' се, брате, Сплим-муселиме ! 120

))Прођ' се врага п ђевојке младе,
))Ми смо страшни зулум учинили
))По Србијп п по Шумадпји,

142

»Опрашћају Срби за невољу,
»А ти знадеш, мој брате рођени ! 125

,)Баш црнога из Тополе Ђура,
„Пак ти Ђуро опростити не ће,
»Но ће прије изгубити главу,
»Пак ни тебе добро бити не ће/^
Ал^ Осдтана Салим прекорио 130

И тешку му ријеч бесједио :
))0 Османе, грђи од ђевојке I
))Доведи ми војводину Јелу,
))Доведи је, да јој љубим лице;
))Ако ли је ти довести не ћеш, 135

))Доиста си гори од ђевојке/^
Скочи Осман на ноге лагане,
157 Пак закрочи на свога гаврана,
Обрати га војводиној кули ; .
А кад дође под бијелом кулом, 140

И ту коло ђевојаках нађе,
Међу њима војводину Јелу,
Код ње стоје два ручна ђевера,
Турски ага Божју помоћ зваше,
Одговара коло ђевојаках: 145

))Бог и с тобом, аго Шумадијнски!«
Ал' говори Туре Осман-ага:
)) Је ли тестир, лијепе ђевојке !
))Је ли тестир у коло играти?^^ —
))Тестир ти је, ага, зашто није?^^ 150

Још овако говоре ђевојке :
))Немој нама зулум учинити,
))Играј, Туре, колико ти драго/^
Скочи Осман са коња гаврана,
ДоФати се кола ђевојаках, 155

143

Доброга се доФатио друга,
Баш за руку војводину Јелу,
Два пут колом Осман обратио,
Трећом Јелу за руке повуче,
Примаче је до коња гаврана, 160

Пак је бачи на гаврана свога.
То гледаху два ручна ђевера,
Ах нека их, црн им образ био !
То нијесу биле мушке главе,
Но су грђи од сваке ђевојке. 16б

Скочи Осман, посједе гаврана,
Добро бјеше Јелу прикучио,
158 Прикучио тер је придржава,

Пак поћера низ Тополу вранца,

Код Селима под чадором дође, 170

Даде Јелу Сали-аги своме,

Пак је ага пољубио дивно,

И даде јој Поцерску ракију,

И даде јој купу од ракије,

Да башама послужи ракију ; 175

Пак им служи војводина Јела.

Како коме коју чашу дава,

Сваки Јелу међу очи љуби ;

Али вели војводина Јела :

))0 за Бога, аге Шумадијнске, 180

))Ако могу свјема бити слуга,

))Ја не могу свјема бити љуба.^^

Ал' говори Салим-муселиме :

))А не бој се, војводина Јело !

))Ти никоме љуба бити не ћеш 18б

))Нако мене Салим-муселиму,

))А ни мени дуго бити не ћеш,

144

»Но док сване и огране сунце,
))Тадер ћу те двору отправити,
))Да те воде кићени сватови, 190

))Да те воде, јал' како ти драго/^
Ал' изиде војводина љуба
На прозоре од бијеле куле,
Пак погледа коло ђевојаках,
Играју ли коло наоколо, 195

Али кола никаквога нема,
Ни весеља имаху ђевојке,
159 Него роне сузе од образа,
А ни Јелу виђет' не могаше,
Пак се јаду била досјетила, 200

Тер доФати танкога дурбина,
И разгледа Турске чадорове,
Ту лијепу заву угледала,
Ђе Турцима служаше ракију,
А просипље сузе од образа. 205

Листо трчи војводина љуба
Код својијех хиљаду сватовах,
Пак Ђорђију кори господара:
))0 Ђорђије, весеље ти црно !
),Тебе Турци сестру одведоше." 210

Ал' кад зачу Петровићу Ђуро,
Скочи Ђуро, ка' да се помами,
Пак припаса сабљу о појасу,
За појас му седам самокреса,
Седам грла, четрнаест зрна, 215

И у руке лати џеФердара,
За њим Јован Петровићу пође,
И он узе од боја оружје:
За појас му двије пушке мале,

145

А у руке везена шишана 220

Полећеше пјешке на ногама,
Свн сватовп двору остадоше,
А Ђорђпја под шатором пође
За Јованом братом од матере,
Пак Турцима Божју помоћ зваху. 22б

))Бог и с вама, из Тополе Ђуро!^^
Ал' говорп Петровићу Ђуро :
160 ),Богом брате, Салим-муселиме !
))Пуштп мене моју сестру драгу,
))Немој њојзи нагрдити лице, 230

))На поклон ти моја остра ћорда,
))И даћу ти мога џевердара,
))А такога у Србију нема/^
На то Турчин не окреће главу.
Опет куми војевода Ђуро : 23б

))0 Турчине, Салим-муселиме !
))Пушти Јелу, не грди јој лице,
))А даћу ти мога џеФердара,
))И даћу тп моју оштру ћорду,
))И даћу ти добра коња мога, 240

))А такога у Србију нема/^
На то Турчин не окреће главу.
Ал' му трећом Ђуро говораше :
))0 Турчине, Салим-муселиме !
))Пушти Јелу, не грди јој лице, 24б

,)Све ти дајем, што ти обећајем,
»И даћу ти коња Јованова
))И на коња пуни товар блага,
))Све цешша жутога дуката.^^
Одговара Салим-муселиме : 2б0

))Прођ' с' од мене из Тополе Ђуро !

ВТКОВЕ НЛРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 10

146

))Благо није ни сребро ни злато,
))Но је благо, што је срцу драго ;
))А сад Јелу тебе дати не ћу,
))Док не сване и не гране сунце, 255

))Доклен Јели не обљубим лице ;
))Ни тадер је тебе дати нећу,
161 ))Но некакву попу Мркоњићу,

))Да је води, ал' како му драго/^

Ал' се Ђуро љуто насрдио, 260

Пак окрену пуптку џеФердара

На Турчина Салим-муселима,

ЏеФердар му ватру приФатио,

Не погоди Салим-муселима

Но Османа брата Салимова, 265

Дернуше га двије синџирлије

У повије међу очи двије,

Саломи му чело на четверо ;

Сали-ага вади пушке мале,

Да погуби из Тополе Ђура, 270

Обије му ватру приФатиле,

Не погоди из Тополе Ђура,

Но Јована брата војводина,

Живо му је срце изгорио ;

Т>уро вади седам самокреса, 275

У Турски их шатор обратио,

И живу му ватру приФатише :

Ту је седам ага погубио,

Пак је Ђуро сабљу извадио,

На Салима загон учгпшо, 280

Ал' је Салим коња уграбио,

Пак узјаха на коња лабуда,

Тер побјеже пољем ииз Тополу,

4

147

Ђорђија се на муку видио,
Ал' ево ти војводине Јеле: 285

Османова уграбила вранца,
До Ђорђије тер га провођаше.
162 Ал' да видиш Петровића Ђура!
Кад појаха Османова вранца,
За Салимом у поћеру пође, * 290

Тер га ћера низ Тополу равну
С голом сабљом у десници руци.
Колико се Салим препануо !
Брже бјежи војводиној кулрЈ,
Еда би га скапулала кула 295

И у кулу кићени сватови.,
Да би њему живот опростио,
Пак је б'јелу кулу уграбио,
А под кулом коња оставио,
Тер утече у бијелу кулу, 300

Он утече међу сватовима;
У то дође војевода Ђуро,
Пак пред кулом оставио вранца,
Брзо трчи у бпјелу кулу

С голом сабљом у десницу руку ; 305

Ал' кад дође на врата од куле,
Ту је свога находио баба,
Ђе од куле затворио врата,
Да сачува Салим-муселима.
Но Ђорђија тако говораше : 310

»Петре бабо, отвори ми врата !
))Да погубим дупЈманина мога.^^
Ал' га стари Петар закумио :
))Сине Ђуро, ако Бога знадеш !
))Не изгуби Салим-муселима, 31 5»

10*

148

))Опрости му живот на мегдану/^
Ал' овако Ђуро бесједио :
163 ))Петре бабо, отвори ми врата,
))Јере ће ти нестанути главе/^
Тако њему Петар одговара: 320

))Немој, синко, војевода Ђу{)о !
))Јована си брата осветио,
))И доста си јада учинио,
))То ти Турци опроститр! не ће/^
Колико се најадио Ђуро ! 325

Јер не хоће отворити врата,
Тер не може срцу одољети,
У Ђура се срце ражљутило,
Зубом шкрипну, иза гласа викну :
))Петре бабо, отвори ми врата, 330

))Јер ће твоја нестанути глава/^
Не шће Петар отворити врата,
Ногом махну војевода Ђуро,
Ногом махну, тер саломи врата,
Своме бабу одас^јече главу. 335

А кад виђе Салим-муселиме
Да је Ђуро оца погубио,
Бјежи Турчин проз бијелу кулу,
Пак искочи проз пенџер од куле,
Тако му је враг на помоћ био, 340

Тер под кулом коња находио,
Пак лабуда коња окрочио,

.^ утече низ Тополу равну,
А за њим је Петровићу Ђуро
На иустога вранца Османова 3 45

С голом сабљом у бијелу руку.
Утекоше низ Тополу Турци,

ч

149

464 Побјегоше стојну Биограду,

С њиме бјежи Салим-муселиме,

И Тополу Турци оставише. 350

То је било, кад се је чинило,

Ни Ту биО НР1Т' оком видио,

Но сам чуо, ђе ми други кажу.

Турчин не ће, ако те не може,

Србин вели: ^^Да ако ме не ће!^^ Збб

Сад велимо, да се веселимо,

0 Ђорђија, свијетла ти ћорда!

Који .знадеш за част и поштење,

И остави спомен вјековити,

Да се знаде, куд си пролазио. 360

26.
Бој на Чокешини

ХЈ^олећеше два врана гаврана
Са врх Цера изнад Чокешине
Крвавијех кљуна до очију
И крвавих ногу до кољена ;
Салећеше у богату Мачву, 5

Те падоше насред Прњавора
На бијеле Крсманове дворе,
Баш Крсмана кнеза Вуичића.
165 Ту излази љуба Крсманова,

Излазила, па је говорила : 10

)) Ја два врана, два по Богу брата !
»Јесте л' скоро са Цера планине?
»Јесте л' вид'ли цркву Чокешину

Ш^ 286. — 43. попаднула.

150

))И у цркви славна игумана,
»Игумана Аџи-Костантина ? 15

»Јесте л' вид'ли Ћурч'ју арамбашу,
))Који чува страже од Турака
))С његовије триста и три друга,
))Да не буде робља из Поцерја?
))Јесте л' вид'ли мога господара, 20

))А Крсмана кнеза Вуичића?
))Јесте л' вид'ли Ваљевца Јакова,
,)Та Јакова Српског комендата?
))Је ли дош'о Ваљевац Јакове?
))Је ли дош'о и довео војску? 25

))Је л' колпко војске у Јакова?
))Отиш'о је Крсман пред Јакова,
))Да дочека војску Јаковљеву,
))Под Јаковом коња да прпвати.
))Ђе је Крсман? Вода г' однпјела! 30

))Што с' не нађе код својега двора?
))Турска ћу се назвати робпња
)) За живота њему и за здравља ;
»Мене Турцп јесу додпјалп
))Свако вече двору долазећп, 35

))Свако вече п свако мп јуЈро,
))Не могу пм ватре надаватп,
))Ја како ћу љеба нам'јесптп,
166 »Како ли ћу воде нанијетп?

))Сви питају, куд је Крсман оп/о, 40

))А ја јадна казати не смпјем.

,)Јуче су се пушке пспуцале,

))Сву је Мачву тама попанула :

))11пје тама ода зла времена,

))Ни година што родпти не ће, 45

151

»Већ је тама од пра' пушчанога/^
Ал' бесједе двије тице вране :
))0 госпођо, Крсманова љубо I
))Ради бисмо добре казат' гласе,
))Не можемо, већ каконо јесте : бО

))Ми смо јутрос са Цера планине,
,)А јуче смо ваздан почивали
))Иа бијелој цркви Чокешини ;
))Виђели смо Аџи-Костантина,
))Костантина, славна игумана, 55

))Ђе Србиље јунак причешћује
»Без канона и без испов'једи:
))Јер Србиње на бој опремаше,
))3аклиње их крстом и законом,
))Да брат брата у боју не изда ; 60

))11 видлш смо 'Курч'ју арамбашу
))С његовије триста и три друга,
))Који чува страже од Турггка,
))Да не буде робља од Поцерја ;
»П вид'ли смо Ваљевца Јакова, 65

))У Јакова пије млого војске,
))Нема вигпе всћ трлсга Србова,
))Н четири с њ!1Л1е арамбаите :
167 »До два брата, два Недића млада :

))Димитрс1Је и с њим Глигојмтје ; 70

))Треће бјеше Дамњан Кут1ппанац,

))А четврто ДахМГБановпћ Панто ;

))Сва четири јесу једнолика,

))Једног раста, а једног погледа,

))Једне ћудп, а једне помисли ; 75

»На њима је рухо једнолико :

))Чиста свила до земље спуп1ћена,

152

))А кадиФа у краћем скројена,
))Све оружје у злато облито,
))У рукама пушке једнолике, 80

))Једног арча, од дванаест драма,
))На глави им капе кадиФлије,
))3латне ките бију по појасу;
))Јадној мајци, сви ти су једнаци I
))Када дође Ваљевац Јакове, 85

))Када дође и доведе војску,
))Под ЈаковОхМ Крсман коња прими,
))Добра р:оња крилата ђогата :
))Како дође Ваљевац Јакове,
))Како дође и доведе војску, 90

))Те се Јаков саста са Ћурчијом,
))У образ се они пољубише,
))Ал' за здравље питат' се не ћеше,
))Веће одма кавгу заметнуше :
))Вако рече Т1урч'ја арамбаша : 95

))))Та Јакове, Српски комендате !
))))Оћеш, болан, више довест' војске?
))))Ако л' не ћеш више довест' војске,
168 ))))Ја се први с Турци бити не ћу:

))))Јер ја нисам дрво врбовина, 100

))))Кад пос'јеку, да с' омладит' могу,

))))Па да будем врба, к'о и била,

))))Већ Ћурчија горски арамбаша,

))))Кад пос'јеку, омладит' се не ћу ;

))))Ја сам јупак дуп1у огр'јешио 105

))))И уз часне посте омрсио,

))))У Љешници три ноћи ноћио,

))))И три дана по њојзи одио,

))))Док сам Турску уводио војску,

153

))))С Турцима сам мрсно вечерао, 110

))))Вечерао мрсно и ручао,
))))С Турцима сам иш'о у џамију,
))))Турски клањам, Српски Бога молим ;
))))У Турака млого има војске :
))))Седам хиљад' и триста Турака, 115

))))И пред војском до два серашћера :
))))ДервииЈ-ага из града Зворника,
))))Ножин-ага од села Маоче ;
))))Па сам чуо, нјто говоре Турцп :
))))Турци веле, да Поцерје робе, 120

))))Да запале цркву Чокешину,
)) ))Да погубе Аџи-Костантина."
))Ал' беседи Ваљевац Јакове :
))))Ти Ћурчија, један пржибабо !
))))Ни стари ти четовали нису, 125

))))Већ чували краве по Сријему.*')
16» ))))Ласно ти је, море, бабе пржит'
))))У поноћи, кад нико не види,
))))Ал' је мучно мејдан дијелити
))))У по подне св'јету на видику : 130

))))Не ћу, море, више купит' друштва,
))))С ово брата дочекаћу Турке.^'
))Истом они у ријечи бише,
))Кренуше се Турци из .Бегинице:
))Бубњи бију, а свирале свире 135

))Сва се земља испод Цера тресе,
))Право Турци иду Чокешини.
))Кад то виђе Ћурч^ја арамбаша,
))0н докопа пушку по средини.

13

) Тхурчија је био родом пз Срнјема из села Босута.

154

))Обазре се рече три ријечи: 140

))))Моја браћо, до триста другова !
))))Ко ће са мнохм, нека иде за мном :
))))Ја се први с Турци бити не ћу/^
))Што бијаше огња пламенита,
))Са Тгурчр^ом оде у планину. 145

))Кнез Мијајло Ружичић пошао
))Из лијепа села Метковића,
))11 он води три хиљаде војске ;
))Кад Мијајло опази Тгурчију,
))Ђе Тгурчија струже уз планину, 150

))Препаде се Ружичић Мијајло,
))На мах своју распустио војску:
))))Моја браћо и моја друлчино !
))))Кад Ћурчија бјежи у планину,
))))Нема данас боја са Турцима, 155

))))Ви бјежите сваки своме двору,
170 »»Дс^^ се сваки код свог двора нађе/^
,)Ту Мијајло распустио војску.
))Чича "Јаков остаде пред црквом
))Су својијех три стотине друга, 160

))Су четири своје арамбаше ;
))А игуман Аџи-Костантине
))Није требе да с' у боју деси :
))Костантин се игуман уклони ;
))А чича се Јаков препаднуо, 165

»Посједнуо крилата ђогата,
))Голу сабљу држи у рукама,
))Па дружини 'вако говораше:
))))Браћо моја, три стотине друга !
))))Да црквену затворим' авлију, 170

))))Да бусије себе поградимо,

I

155

))))11а да овђе дочекамо Турке/^
))Ал' бесједе два брата Недића:
))))Чича Јашо! што сп полуђео?
))))Ми нијесмо једне женске главе, 175

))))Под затвором женскп да помремо,
))))Па да цркву крвп обојпмо,
))))Да костпма цркву потруспмо,
))))Већ хајдуци, убојни јунацп,
))))Што замећу по крајпнп кавгу 180

))))Измеђ' цара п пзмеђ' краљева ;
))))Да пдемо, да сретемо Турке,
))))Да се далек' с њпма побпјемо,
))))Ђе је свему св'јету на впдпку/^
))То рекоше, па се послушатпе, 185

))Свп шарене пушке потпрашпше,
171 ))Па Недпћп напрпјед пођоше,
))А за њпма Дамњан Кутпшанац,
))3а Дамњаном Дамњановпћ Панто,
))А за Пантом дружина остала. 190

))Чпча Јаков на ђогату јаше,
))Голу сабљу у рукама носп,
))Иде впђет\ побпт' како ће се.
))На далеко сусретоше Турке.
))Повпсоко од бпјеле цркве, 195

))Впш' Врањевца дубока пото?:а,
))На високу брду голетноме,
))Ђе .Бешницп јесте на погледу :
))Слушај, госпо, ко заврже кавгу :
))Два Недпћа буспје не траже, 200

))Већ падоше оба на кољена,
))А обадва пушке оборише,
))Обје пукле, остаће им пустс.

156

))Бого мили, чуда големога !
))Ђе два брата, два Неднћа млада, 205

))Погодише у Турској орднји
))До два брата, два Турчина млада,
))Оба брата нзвр Вуковија,
))Оба брата, оба барјактара,
))Оба па'ше, ногом не макоше, 210

))Барјаци нм пустн остадонте;
))3емљи паде Дамњан Кутишанац,
))3емљи паде, пушцн огањ даде,
))И он уби у Турској орднји
))Из Зворника Асан-барјактара, 21б

))Асан паде, барјак му остаде ;
172 ))3емљи паде Дамњановић Панто,
))3емљи паде, пушцн огањ даде ;
))Пантелија уби у ордији

))Из Брчкога Глибан-барјактара, 220

))И он паде, ни ногом не маче.
))На ма пуче од трнста Србова,
))На ма пуче триста џевердана,
))Мртвих паде за триста Турака ;
))0д Турака седам хиљад' пуче, 225

))Магла паде од неба до земље,
))Нит' се види неба ни облака
))0д онога праха пушчанога.
))Боже мили! срца слободнога
))У два брата, два Недића млада ! 230

))Ђе с Турцима завргоше кавгу,
))Триста Срба са седам хиљада:
))Два Србина уд^ригн' на педесет,
»Четворица на стотину Турак',
))Осморица на двјеста Турака. 235

157

))Бој чинише пуно п за млого,
,)Ја у дану пуно седам сата ;
))Све разбише Турке на буљуке.
))Сташе Турцп натраг узмицатп,
))Рањенике Јањп проносити ; 240

))Ев' Турцима индат придолази,
))Недићпма нико ни откуда,
))Ђе је срећа, ту је и несрећа ;
))Кад се седам навршило сата,
))Ев' Недићп рана допадоше : 245

))Пребпше пм Турци обој^шп
173 ))Из пушака ноге до кољена;
))Оба сјела један до другога,
))Они вичу, рек'о б' вино пију,
))Око себе Србадпју рабре, 250

))Пушке пуне, на Турке бацају.
))Ђе је срећа ту је п несрећа :
))У Недића нестаде џебане,
))А пе могу на ноге устати,
))Да потраже по друштву впшека, 255

))Већ из гласа сташе дозивати :
))))0 дружино, браћо Србадпјо !
))))Није ли се у ког догодило
))))Ја вишека, да нама докучп :
))))Празне су нам пушке у рукама, 260

))))Јоп1 видпмо према себе Турке ;
))))^' кога се вишек' догодило,
))))3а вишек му ево по жут дукат,
))))Ако му се п то мало чинп,
))))3а вишек му ево десет дукат'.^^ 265

))Доста злата, ал' џебане нема.
))Стаде викат' један до другога,

158

))Ни у једног није се десило ;
,)А то Турски шпијуни зачуше,
»Отрчаше, Турцима казапте, 270

))Да ј' у Срба нестало џебане.
))Кад то чуше до два серашћера,
))Ножин-ага и с њим Дервиш-ага,
))0д појаса сабље повадише,
))Издалека Турке повратише, 275

»И на силу Турке наћераше :
174 ))))Јала кардаш, јуриш на душмана !
))))У душмана нестало џебане/^
))Кад ли, болан, Турцп јалакнуше,
))На Србпње јурпп! учинише! 280

))Ту се Србљп покорпти не ће,
))Већ се бране п празним пупткама :
»Изломпше пушке на седморо,
))Ев' тукућп око себе Турке ;
))А кад танке пушке изломпше, 285

))Свакп Србпн вата по Турчина,
))Како којп докопа ТурчЈша,
))Сваки паде по Турчину своме :
))Сваки Србин мори по Турч1ша,
,)А Србина по двадест Турака. 290

»Погибоше два Р1едића млада,
))И погибе Дамњан Кутишанац,
))И погибе Дам1Бановпћ Панто,
))Погуби га Дервигп од Звориика:
,)Дервиш-ага Панту долећео, 295

„Удари га сабљом изненада,
))У једиом му одсијече главу,
))Пантелија оста на ногама,
„Глава паде у траву пред тело,

159

))Мртва глава са земље говори: 300

,)»Ти си, Дедо, ј**у мп ти нену!
), ))Јер ме тако из преваре тучеш?^^
))Сви се Турци онда зачудише,
))Та што рече мртва Српска глава.
))Ту погибе за триста Србиња, 305

))А Турака Јањи донесоше
175 »Пет стотина, онђе укопаше,
))Вергијаша ни носили нису.
))И данаске стоји коштурница
))0д Србаља и још од Турака 310

))Виш' Врањевца дубока потока
))На високу брду голетноме ;
))Та знаће се њнно разбојиште,
))Док је Цера и Видојевпце.
))И на небу сунца и мјесеца. 315

))Ђе Недићи јесу погинули
))У суботу на светог Лазара
))Нред Ристово пред цвјетоносије.
))Чича Јаков на ђоги утече
))Стрампутице путем пријекијем; 320

))А Ћурчији 'вако говорапге:
))))Еј Ћурчпја, да те Бог убије!
))))Јер ме данас издаде Турцима?
))))Ако Бог да и срећа од Бога,
))))Ти се не ћетп наносггги главе, 325

))))Наносити, за ту пријевару."
))И што рече Јаков, не порече."

176

27.
Узимање Ужица

г^

Оанак снила Кучукова када,
Чудан санак, а у чудан данак,
У суботу у очи неђеље,
Ђе Ужице тама попанула ;
Крчагово ружом процавтило 5

Пола плавом а пола црвеном,
Вију вуци на Терезијама,
Са Татинца лајаше лисица,
Нешто пуца са малих Крушчица,
Уз Ђетињу муње сијевају, 10

На Забучју орли пролијећу,
Понајвише орли крсташићи,
И међ' њима тица кукавица.
Кад се била из сна пробудила,
Она оде млада на чардаке, 15

Те казује Кучук-Заим-аги,
Шта је млада у сану видила ;
Но јој вели Кучук-Заим-ага :
»Зло си снила, горе ће ти бити:
»Што Ужице тама попанула, 20

»То ће Срби града освојити ;
177 »Што је поље ружом процватило,
))Пола плавом а пола црвеном,
))То су, кадо, крстати барјаци ;
))А под њима бијели чадори, 25

))Под чадоре Српске поглавице
))Пију вино и бистру ракију,
))Сутра јурип! хоће на Ужице.
))Што су вуци на Терезијама,

161

))Оно јесте Ваљевац Јакове 30

))11 са њиме Ваљевска нахија.
))Са Татинца што лаје лисица,
»Оно јесте Лазаре Мутаве
))И са њиме Гружа и Морава.
))А што пуца са малих Крушчица, 35

))Оно јесте Милан од Бруснице
»И са њиме Рудничка нахија;
))Они вуку убојне топове,
))Шњима наше обаљују куле.
))Уз Ђетињу што с'јевају муње, 40

»Оно јесте од Тоноле Ђорђе
,)И са њиме ломна Шумадија.
))У Забучју орли што пролећу,
»Понајвише орли крсташићи,
»Оно јесте Ужичка нахија 45

))И са њоме ломно Драгачево
))И пред њима обор-кнез Алекса.
))А што кука тица кукавица,
»Оно јесте прото Милутине
))Та од Гуче села питомога; 50

)1,Са њихМ кажу гридесет попова
178 »И тридесет црни калуђера,

))Те се моле Богу без престанка,
))Не би л' нашег освојили града."

28.
Бој на Салашу

Хјино пију три Српске војводе
У богатој и поносној Мачви,

II*, 202. — 0 битки Србско^ с' Турцима на Салашу
(у МачвиЈ 1806. мЂсеца Марта. — 4. Херићева. — 16. по-

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 11

162

У лијепу селу Метковићу,
А код двора Петра Ерићева :
Прво бјеше Српска војевода 5

Катић Јанко из села Рогаче
Од Космаја гн'језда соколова;
А друго је војвода Вуица
Из Азање сниже Смедерева ;
А треће је Српска војевода 10

Чупић Стојан змају из Ноћаја ;
С њима пије до двјеста Србина,
Ту Србина без коња не бјеше,
Већ све Срби на коњма добријем,
На хатима, а под миздрацима. 15

Ја када се напојише винца,
179 Те им винце изиђе у лице,

напише вшца — 33. в-ћрнни слуга. — 48. Мехмед (тако и даље
са х). — 61 Булгокбаша. — 52, 265. сво1не. — 59. ухватише.

— 77, 110, 122, 168, 183, 187,201, 224, 247, 280, 284, 297,
374, 424. 434. пакЂ. — 85, 174, 215. неГша. — 213. мени.
сутри. — 117. сутра. — 118. гр^хоте. — 120, 266, 419 гдБе.

— 12б.мо1е. — Србала. — 153, хатима. — 162, 262. халакаго.

— 166. хоћете ли. — 173 176, 214. стахе. — 178. хвала. —

— 184 гћло, — 18[. добрхе. - 208, 213. препаднути. — 224.
хаидемо. — 226, 296. иомоћЂ иде. — 229, 255. црвенхе. — 266
музовн*1е. — 265. Ива овога стиха: Веће виде гдве су лбанлхе.

— 267. жели — 274. нитко. — 285. хаите. — 298. неГшашЂ. —
299. хћели. — 314. шћеше. — 321. УметЂ и. — 325. Арамбаша. —
332 себи. — 343. поменуо. — 344. У ноти*.... бно е врло скрив\*о,
и бнла е заиов^ћстЂ изишла... пакЂ с' е тимђ случаемЂ... 372. хћеде
да се конл. — 381. сах'та. — 385, допаднуо. — 387. 10шт'.. —
419. У ноти: Те године м-ћсеца Авфуста погинуо е на Мишар-
скомЂ полн. — 428. Бога ти милога. — 435. хвали. — 444. У
поти: ИзЂ Богатића. — ПР, 299. — 154. Кано.

163

А ракија прпче говорпти,
Поче им се Чуппћ туговатп :
),Ах мој брате, Јанко п Вуица! 20

))Тешко су мп Турцп додпјалп,
))Јер сам, браћо, на крајпнп љутој,
))Украј Дрине, украј воде ладне,
))Пак ми Мачву из преваре краду,
»Не могу се с њима удеспти, 25

))А да ми се с њима удесити,
))Волио би нег' царево благо,
))Да ја видпм, чија јесте Мачва,
))Чија јесте, чпја л' ће остати;
))То бп сада, браћо, највољео. — ^^ 30

Истом Чупић у рР1Јечп бјеше,
А стражарче долеће са страже,
Вјерна слуга Јурпшића Станка,
Иза Батра, са села Салаша,
Гологлаво бјеше, без обуће, 35

Без обуће и без дуге пушке ;
Од шумскога трња одерано,
Грознијем се сузам' упрљало ;
Војводама када оно дође,
Оно њима Бога не назива, 40

Већ овако њима проговара :
))Жл>е га сјели, три Српске војводе!
))Жље га сјели и вино попили !
))Ви пијете и поппјевате,

))Сиротиња у невољи цвили: 45

»На Мачву вам Турци ударише,
180 ))Седам хиљад' и триста Турака,
))И пред њима Мемед-капетане
))0д Зворника града бијелога,

н*

164

»Бијела му брада до појаса; 50

„Буљугбаша Јуришићу Станко
»Са својијех седамдесет друга,
»Шћаше јунак да узбије Турке,
»И на Турке огањ оборише,
))Пуче пушак', од Јуришић-Станка, 55

»Пуче пушак' седамдесет равно,
»Од Турака седам хиљад' пуче:
))Ми не знасмо један за другога,
))Ко л' погибе, ког' ли уватише,
))Ко л' утече, који ли остаде, 60

))Нит' знадосмо, куд се ђеде Станко.
))Еле Турци Мачву прегазише,
))Поробише Совљак и Глоговац.
))Тко је вама коње набавио?
))Тко је вама чоху порезао? 65

))Тко ли вам је поков'о оружје?
))Разма јадна сиротиња раја,
))Пак с Турцима рају завадисте,
))П Турцима сада издадосте ;
))Што чините? да вас Бог убије! 70

))Што чините, јер се не бијете?
))Не бијете, јал' се предајете?"
))Кад то чуо Чупићу Стојане,
У руци му пуна чаша вина,
Пуна му се чаша задесила, 75

Од ешка му задрктала рука,
181 Па испусти чашу на синију

(Нит' се разби нит' се проли вино),

А пљесну се руком по кољену,

Под кољеном скерлет чоха пуче, 80

И бијела кожа на кољену ;

165

90

На руцл му трп з.штна прстена,
Та сва три му цркла на прстима;
Чупић Стојан грозне сузе проли:
У Стојана нема млого друга, §5

Разма цигле двије вјерне слуге,
Једно бјеше Спћићу Маринко,
А друго је Шуманац Васиљу ;
Стојан викну двије вјерне слуге :
))Слуге моје! брже коње ваше.«
А он скочи, ирипаса оружје,
Собом Стојан до мркова дође,
Па мркову притеже колане,
Притеже му четири колана,
А и пету ибришим-тканицу, 95

Узду врже, на мркова сједе;
Око њега двије вјерне слуге.
'Вако Чупић рече са мркова:
))Браћо моја, Вуица и Јанко !
»Будите ми данас у невољи, 1оо

))Да идемо дочекати Турке."
А Вуица гледну на Катића,
Катић Јанко у земљу преда се,
Јер Катићу мило не бијаше
Бој заметат' у земљи незнаној 105

С мало друштва, а с млого Турака,
182 Друштва мало, а и то невјешто,
Не познаје стаза ни богаза,
Проли сузе Чупићу Стојане,'
Сузе проли, па опет говори: цо

))Браћо моја, Вуица и Јанко !
))Будите ми данас у невољи,
))Данас мене, ја ћу сјутра вама;

166

))Ил' ви пошли ил' не пошли, браћо,
))Ја ћу један ударит' на Турке, 115

»Под срамотом овом остат' не ћу,
))Мрет' ми данас или мрети сјутра,
»Волим прије о мање гријоте/^
Кад погледа војвода Вујица^
Та ђе Чупић грозне сузе лије, 120

Вуици се врло ражалило,
Па он скочи на ноге лагане,
И Чупићу овако говори :
))Побратиме, Чупићу Стојане !
))Нека знадеш, ја те издат' не ћу 125

))Са мојијех сто педесет друга;
))Ко те изд'о, издало га љето!
))Бијело му жито не родило !
))Стара њега мајка не виђела !
))Њим се мила сестра не заклела!^^ 130

Пак Вуица викну на друл^ину :
))А на ноге, моји соколови !
))Брзо своје коње опремајте/^
Вујо оде до коња алата,

Притеже му четири колана, 135

А и пету ибришим-тканицу,
183 Узду врже, сједе на алата,
Око њега сто педесет друга:
Ту се Вујо и Стојан састаи1е
Срамота се Јанку учинила, 140

Да он јунак од друиггва остане,
Да остане и да их издаде,
Веће и он иа ноге устаде,
И долеће до р:ои>а ђогата,
До ђогата грпве окнивене, 145

167

Притеже му четпри колана,
А II пету пбришим-тканпцу,
Узду врже, на ђогата сједе,
Око њега педесет момака.
Три војводе заједно пођоше, 1бО

Три војводе као трп сокола,
А за њима до двјеста Србпна
На атима и под миздрацима,
Коно сродно јато голубова ;

Боже милп, да лијепе кпге! 155^^

С Метковића села полећеше,
Пак Богатић село прелећеше,
У Клијење село долећеше,
А кад бише у село Клпјење,
Чупић Стојан гледну пспод руке, 160

Ал' му Совљак огњем горијаше,
А по њему Турци алакају.
Онда Чупић 'вако проговори :
))Браћо моја, Вуица и Јанко!
»И ви браћо, дв'је стотине Срба! 165

,)Оћете ли, да се послушамо :
184 »Да ми добре коње одјашемо,
))Па да с коња збацимо теркпје,
))Да ми добрим коњма облакшамо :
))Да колане коњма притегнемо ; 170

))Брзо ћемо с' ударпт' с Турцима:
»А немојте жалитп теркија,
))Ја сам чуо од старпјех људи :
))Онђе нема нигда старјешине,
))Старјешине, ни да судит' може, 175

))Који није кадар платит' вина
))У механи за потребна друга ;

168

,)Вала Богу! и Бог ми је дао,
))Ако Бог да^ те здраво будемо,
))Теркије ћу вама допунити, 1 80

))И хоћу вас вином напојити ;
))Ако л' који у боју погине,
))Тражићу га, па га саранити,
))Л'јепо ћу му тело опојати/^
Кад то чуло дв'је стотине Срба, . 185

Сви Стојана одмах послушаше,
Па с добријех коња одсједоше,
Позбацаше са коња теркије,
И колане коњма притегоше,
Пак на добре коње усједоше, 190

Потекоше путем пријекијем,
На Салашко поље истрчаше.
А кад они на друм изиђоше,
Турци прошли друмом шгфоршјем,
Прошли Турци у богату Мачву, 19

Око пута преко поља равна
185 На плочама траву одадрли,
Ал' се јоште повратили нису.
Кад је Стојан саглед'о друмове,
Опет онђе уставио друштво, 200

Па он својој дружини говори :
))Браћо моја, Јанко и Вуица !
))И ви браћо, дв'је стотине Срба !
))Ја сам ноћас лијеп сан уснио,
))Нека знате, наш ће мејдан бити, 205

))Ако Бог да, добићемо Турке,
))Само, браћо, држ'те се јуначки:
))Немојте се, браћо, препанути;
))Видите ли то Салашко поље,

169

))Колико је дуго и широко, 210

»Кад се Турци с плијеном помоле,
))Све ће поље собом закрилити,
))Ви се, браћо, препанут' немојте ;
))Ја сам чуо од старијех људи :
„Нема смрти без суђена дана, 215

))Ни јунака без првога брата;
))Нека знате, ја ћу бити први ;
„Већ овако да се послушамо :
»Око главе саруке завијте,
,)А по Турски сабље припашите, 220

))И по Турски р:оње разиграјте,
))Да се Турци далек' не осјете,
))Нас је мало, а млого Турака ;
))Па ајдемо право међу Турке,
))Ко нас гође види од Турака, 225

))Свак ће мислит\ њима индат иде ;
186 »А када се с Турцим' изм'јешамо
))Да сви, браћо, Бога поменемо,
))А по једну пушку избацимо,
))Више пушак' немојте бацати, 230

))Већ тргните сабље од појаса,
,)Да кроз Турке јуриш учинимо,
))Пак да Турке одмах рас'јечемо,
),Рас'јечемо Турке на буљуке,
„Нека не зна један за другога; 235

„Тако ћемо Турке забунити.
„Јоште, браћо, да вам ријеч кажем :
„Извадите дрвене чутуре,
„Напијте се Поцерске ракије,
„Зарад' срца и зарад слободе/^ 240

Кад то чуло дв'је стотина Срба,

170

Сви по Турски главе замоташе,
А по Турски сабље припасаше,
Пак тргоше дрвене чутуре,
' И стадоше све два и два пити; 245

Чупић трже дрвену чутуру,
Па он пије са два побратима.
По једном се пићем обредише,
А по другу пити започеше,
Ал' се Турци пољем помолипш. 250

Колика је сила у Турака !
Све су поље собом закрилили,
Они гоне плијен од Совљака:
Седам хиљад' бијелих оваца,
Пет хиљада црвепијех р;оза, 255

Три хиљаде крава музовнијех,
187 Шест стотина Мачванских волова ;
Стоји блека овац' за јањцима,
Стоји мека јањац' за овцама,
Века стоји коза за јарићи, 260

А јарића дрека за козама ;
Стоји рика крава за теладма,
А телади мека за кравама ;
Бука стоји Мачванских волова,
Ие познају својијех чобана, 265

Види стока ђе ће путовати,
Паке жали свога завичаја ;
А за њима Турци алакају.
Виче Турчин јсдан до другога:
»Лашпе, Мујо, не умори марве.^^ — 270

))Хоћу, Усо, а да како не ћу ;
„Далеко је Дрини путовати,
»Бојати се Чуиића Стојана.^^

I

171

Турци мисле, нико их не слуша,
Чупић слуша, пак сузе прољева, 275

Та од јада гледајућ' очима,
Како Турци Српски плијен гоне
(У звјерки би срце препукнуло,
А камо ли у живу јунаку !)
Па говори Чупићу Стојане : 280

„Видиш, брате, Јанко и Вуица !
))Видите ли сиротињског пл^јена!
))Тр:о б' остао под овом срамотом!^^
Па он сарук на очи намаче :
))Ајте за мном, како који може/^ 285

Сви саруке на очи нам^коше,
188 А по Турски копља окренуше,
И по Турски коње разиграше,
Пак сви шуте, ништа не говоре,
Већ одоше на сусрет Турцима: 290

Пајнапријед Стојан на хмркову,
За Стојаном Вујо на алату,
За Вуицом Јанко на ђогату,
А за Јанком дв'је стотине Срба.
А када их Турци опазише, 295

Они мисле, њима индат иде,
Па овако њима говораху :
))Вала, кардаш, немаш куда амо ;
))Што смо ћели, то смо учинили ;
))Овђе вама не има исета." 300

Србљи шуте, ништа не говоре,
А када се с Турци пзм'јешаше,
Изм'јешапЈе, пак се познадои1е,
Тад' сви Србљи Бога поменуше,
А на Турке огањ оборпше ; 305

172

Од Србаља дв'јеста пушак' пуче,

Мртвих паде за двјеста Турака;

Од Турака седам хиљад^ пуче,

Паде магла од неба до земље,

Нит' се види неба ни облака, 310

Виш' њих јарко помрчало сунце

Од пушчаног праха и олова :

Али Србљи, старе мејданџије,

Више пушак' метати не шћеше,

Већ тргоше сабље од нојаса, 315

И кроз Турке јурип! учинише,
189 Растиснуше Турке на буљуке

Као вуцп бијеле јагањце,

Да не знаде један за другога,

Тко ли гине^ тко ли задобива. 320

Турци вичу :. ))Умети Мухамед!^^

Србљи вичу: »За вјеру ришћанску

»И за славу имена Српскога!^^
Кад се двије ударише војске,

Црнобарац Станко харамбаша 325

На даништу бјеше крај Салаша

С побратимом Нинковић Јовицом

И са побром Латковић Јованом ;

Кад стадопте сабље сијевати,

Стапко срцу одољет' не може, 330

Веће онп с дангпнта скочише,

Сваки себе уби по Турчипа,

Пак на Турске коње усједоше,

И по пољу Турке поћерагпе.

Када виђе Чупићу Стојане 335

Ја у боју Црнобарца Станка,

Чупић њему 'вако проговори :

|ј

))Бе аФерим^ Црнобарац-Станко !
))Да сп синоћ мог брата убио,
))И да си ми дворе запалио, 340

))Та све би ти данас опростио,
))Нити би те игда прекорио ;
))Проклет био, тко ти споменуо !
))Кад си Србљу тако у помоћи.« **)
190 Да се коме стати нагледати, 345

Како Српске сабље сијевају,
Мртве Турске главе зијевају!
Ту не оста Србљин у дружини,
Који Турске не одс'јече главе,
Који по дв'је, који по четири, 350

Војводама ни бррја но има.
Сјече Турке од Рогаче Јанко,
Што би Јанко Турак' оставио,
Дочекује војвода Вујица;

Што б' Вујица Турак' пропустио, 355

Дочекује Црнобарац Станко ;
Што би Станко Турак' промашио,
Дочекује Латковић Јоване ;
Што би Јован Турак' оставио,
Дочекује Нинковић Јовица; 360

Што б' Јовица Турак' пропустио,
Дочекује Чупићу Стојане.
Чупић ради, да гласник не оде :
Сабљом с'јече, а мрковом гази,
Другом руком буздованом туче, 365

^*) Станко из Црне баре бпо је нешто скривио, па по-
бјегао у хајдуке, и била је изншла заповијест, да се не може
предати, него да се мора погубити ; но тим се случајем предао
и остао на миру.

174

На све стране Чупић посла има,
Јер он жели, да гласник не оде.
Од Србаља нитко не иогибе,
Разма једно цигло момче младо,
А ни оно не би погинуло, 370

191 Али смотри токе на Турчину,

Пак не шћеде коња да се држи,

Већ сјах' с коња да токе добије,

Па га Србљи у боју згазише ;

Ет' тако је лудо погинуло ! 375

Од Турака мало ко утече,

Разма један Мемед-капетане

Па ђогату коњу виловноме ;

Поћера га Чупић на мркову,

Ћераше се преко поља равна, 380

Ћераше се за пуно два сата :

Пит' му може Мемед измакнути,

Пит' га може Чупић престигнути,

Јер је Чупић коња уморио,

И мрков му рана допануо, 385

Па мркову седам грдних рана,

Јогп се коњма покорити не ће.

Ал' говори Чупић са мркова : ^

))Потурицо, Мемед-капетане !

))0базри се, да се огледамо, 390

))Да видимо, чија је сад Мачва:

))Ил' је твоја, ил' ће бити моја,

))Чија ли је од старине била/^

Турчин мучи, ништа не говори,

Веће бјежи с главом без обзира. 395

Опет Чупић п^ему проговара:

))Јао, курво, Мемед-капетане !

17

))Т1ераћу те Дрини до обале,
))Док те јунак у Дрнну не нагнам,
))Ја се тебе оканитп не ћу; 4 00

192 ))Ако ли ми уз Дрину побјегнеш,
))Тгераћу те до града Зворника,
))Да би знао, да ћу погинути,
))Ја те данас оставити не ћу/^
Тад' се Турчин натраг обазрео, 405

Десну руку на прси метнуо,
Стојану се до сед.ш поклања :
))Богом брате, Чупићу Стојане !
))Поклони ми живот на мејдану ;
))Твоја Мачва, и твоја старина, 410

))Ја се у њу нигда вратит' не ћу;
))Нит' ћу доћи, нит' ћу завојштити,
))Већ ћу с тобом у дослуку бити,
,)Држаћу те како брата свога ;
))Ако л' би се у њу кад вратио, 41б

))Еда Бог да и Мухамед светац,
))Те ја из ње главе не изнијо!^^
(Боже мили, чуда великога !
Ђе сам Турчин тада себе прокле!
Ал' се Стојан не би повратио, 420

Т\ер'о би га макар и пјешице ;
Али Катић прист'о за Стојаном
На ђогату гриве окнивене,
Па га Катић сустићи не може,
Већ Стојана грлом дозиваше, 42б

Грлом виче, б'јелом руком маше :
))Побратиме, Чупићу Стојане !
))Врат' се амо, Бога ти једнога!
))Пуст' Турчина једног огласника.

176

))Нека каже Босанском везиру, 430

193 »Како јесте војску покупио
»Без Фермана и без бурунтије
»И без р'јечи цара честитога;
»Па како је поробио Мачву
))(Нек' се вали по Босни каменој), 435

»Оћерао краве и волове
))Оћерао и козе и овце,
»Нек^ им буле сир и масло купе/^
Онда Чупић послуша Катића,
Пак се прође Мемед-капетана, 440

Поврати се Јанку у Салаша,
Од Турака шићар покупише,
Сиротињски плијен повратише
А Илију Срба саранише.

Од како је гавран поцрнио, 445

Није змија гују дочекала,
Као Чупић Мемед-капетана
У широку пољу Салашкоме ;
Ако ли тко вјеровати не ће,
Нека иде те очима види : 450

Знати ће се Турска коштурница,
Докле тече сунца и Салаша.

194 29.

Кнез Иван Кнежеви11

ХЈојску купи Кулин-капетане
Крајишнике Турке невјернике,
Који драгог Бога не познају,

Забавник за 1820 г., стр. 165. — Народна пјесма о Кнезу
Ивану Кнсжсви^у (из преко Дрине из села Попова — имен.
Попови) и Добрићком робљу (1086). — 84. утре. — 88 љепши.

177

Не имају ни вјере ни душе ;

Војску води на богату Мачву, 5

Кудгођ пређе, свуда Србљу прети :

>^Ако Бог да, те с' одовуд вратим,

»Хоћу, море, Србље разредити,

»Ви Кулина хоћете познати/^

Ришћанске га мајке проклињаху: 10

»Тамо ош'о, Кулин-капетане,

„Тамо ош'о, амо не дошао !

Кулин пређе сву Босну поносну,

Семберију земљу па до Дрине,

Дрину пређе, украј Мачве стаде, 15

104, 109, 152, 156, мени. — 106, 109, 113, 151, 245. теби.
— 264. завали. — 268. У ноти :

Мислим да ће свакоме Србљину бити мило јоште коју
ријеч чути 0 Ивану Кнежевићу.

Из саме се пјесме види, да је он био од старине обор-
кнез од Бијељинског кадилука, који се зове Сембсрија (у
Зворннчкој наији на лијевом бријегу Дрине). Ја сам га очима
мојим виђео 1802-ге године, кад је долазио у Јадар А.шбегу
Видаићу, брату Капетанпашину. — Он је најприје постао свима
познат у Јадру и у Мачви, и у цијелом .вудству славе и че-
сти вриједан, 1806-те године, кад је то Добрићко робље отку-
пио. Пос.шје тога одма почело му се зло задобро враћати, као
што често бива међу људма: те исте године уватио га је по-
знати арамбаша Црнобарац Станко са својим друштвом,
и водили га са собом по шуми (као Реџепов арамбаша Гица
Старовлашкога кнеза Јову Рашковића, 1812.) док се није
откупио, као од ајдука. — 1809-те године, кад су српске вој-
ске прешле преко Дрине у Босну, морао је и он са својом
кнежином устати на Турке. Тога истог љета, кад Срб.ЂИ буду
несретњи на Каменици (код Ниша), и покварп се сав онај крај
до Мораве, онда Црни Ђорђије заповједи, да се војске Српске
врате из Босне за Дрину, и само оне оближње наије да чувају

ВУКОВЕ НАРОДПЕ ПЕСМЕ, IV. 1 2

178

Поред Дрине улогори војску,
Па Србију зове на предају;
Од Србије нико доћ' му не ће,
Већ Кулина у дубину маме;
Више Кулин путоват' не смије. 20

Иван-кнеже Семберији глава,
195 Он Кулину често одлажаше,
Под чадоре принос доношаше,
Не би л' њему Србљи мирни били ;
И тешко се кнеже додворио, 25

За свашто се умолит' могаше.
Мудар бјеше Кулин-капетане,
Виђе Кулин, да је кнеже мудар,

границу, а остала сва војска да иде пред Турке на Мораву
(као и он што се вратио од Васојевића (с Црногорске грани-
це), и оставивши Сјеницу и НовиПазар, повукао се за
планине) ; тада јеикнез Иван морао оставити своју баштину
и све имање, и с млогима другим Прекодринцима доћи у Србију.
— До 1813-те године живио је у Мачви доста добро ; а 181б-те
године чуо сам, да се био намјестио у селу Грабовцу (више
Земуна), и да има једно кљусе и таљиге, те с љима заслужује
љеб себи и својима. И може бити да онђе још тако живи; ако
није већ отишао на истину, или се опет вратио у Србију, како
се сад умирило под Господаром Милошем Обреновићем.

Тако је дакле Ивана Кнежевића већ одавно поће-
рала срећа, као млоге поштене и знаменпте људе на овоме
свијету. — Он је у Сријему прошавшнје година бпо сиромаш-
нији, него ико у његовој кнежини ; а Бог зна, и сад како живи:
али Ристос Господ, кад стане свакоме плаћати по свом
ђелу, платиће и њему за сва добра, што је коме починио, и
накнадиће му за све муке, што је поднијо на овом свијету;
а народ Српски, доклегођ својим језиком узговори, пјеваће му
име, и с највећим поштовањем и благодарности опомињаће га се.

1Ш, — 316.

179

Па се Кулин с кнезом побратио :
))Побратиме, оборкнеже Иво ! 30

,)Ев' ти јеси Семберији глава,
))А ја јесам над крајином Турском;
))0д сад, кнеже, да се побратимо/^
То рекоше, па се побратише.
Иде Иво двору Поповима, 35

Па кметове Семберске дозива:
))Не бојте се ропства од Кулина/^
Оде Иван по својој нахији,
Турској војсци таин да саставља.
А Кулин је Иву преварио, 40

Једно јутро курва поранио,
По васкрсу пред светога Ђурђа,
С војском оде уз ту воду Дрину;
Каде дође Јадру води ладној,
У Добрићу селу освануо. 45

Добрићане Србље дозиваше:
))ОдЧе, море, р:оње приватајте,
))Праву рају нР1гда робит' не ћу,
))А с хајдуци како начинимо.^^
Сви у скупу Добрићани дошли, 50

Онда Кулин викну на војнике,
196 Турци бритке сабље повадише,
Добрићанске кмете исјекоше :
Седамдесет и четири главе,
Што Србињске исјекоше Турци ; 55

Па Илију кнеза уватише,
И Вилипа попа Добрићкога,
Бијеле им повезаше руке ;
А сав Добрртћ село поробише,
Поробише, ватром попалише, 60

12*

180

Заробише триста робињица,
Плијен гоне, а робпње воде.
Савезана и попа и кнеза
Кад ордији Турци доћераше^
Обадва их на коље набише 65

И ружном их смрти поморише,
Под чадор^ма робље под'јелише.
Ето кнеже из нахије иде,
Таин вуче у Турску ордију
Су својијех дванаест кметова. 70

Кад се кнеже Турцима прикучи,
Испод руке гледну по ордији,
Ал' се Турска војска ишарала,
Ђе је чадор, ту је и робиња.
Виђе кнеже, да је дошло робље, 75

Колико је срца милостива,
Трипут пада, па он обумира,
Гледајући јада ев' од робља,
Низ образе грозне сузе лије :
))Нуто, браћо, јада од Србије ! 80

))Неђе Турци јесу преварилп,
197 ))Те ришћанску славу погазили.^^
А кад Иван међу Турке уђе,
Утр сузе, па се сплом смпје,
Турски Турци^м' Бога називаше : 85

))Добро тп сте, Турцп, уранили !
))И добар сте ловак уловили.^^ —
„Јесмо, кнеже, не може се љепше.^^
Каде дође Кулпнову кнеже,
Кулинову свплену чадору, 90

Па му иође руци п папучи,
Па му Турскп Бога називаиге ;

181

А Кулин му Бога прпваташе.
Па се Кулпн с мјеста помицаше, 95

До себе му мјесто начпњаше,
Па му пружа каву са шећером ;
Ал' се Пван за невољу смпје,
И Кулпну 'вако говораше :
»Та Кулпне, драгп побратпме ! 10 0

»Нп ћу спђет', нп ћу каве пптп,
))Кад сп мене тако преварпо,
))И без мене ловак уловпо ;
))Хоћеш мене учпнитп псе?
))Ја без тебе што сам уловпо, 105

))Све ћу, побро, тебе поклонптп/^
Ал' бесједи Кулин-капетане :
))Побратпме, оборкнеже Р1во !
))Биће тебе псе к'о и мене ;
))На поклон ти тридесет робиња/^ 110

Кад то чуо Кнежевић-Иване,
198 Пред Кулином у земљу пољуби :
))Вала тебе, Кулин-капетане !
))А на робљу и на дару твоме/^
Кад виђеше робиње остале, 115

Та да Пван може помоћ' робљу,
Све пз једног грла процвпљеше,
И до Бога тешко протужпше,
Па кроз Турке јуриш учинише,
Ивану се за скут уватише : 120

,)0 Иване, и отац и мајко !
))Избављај нас, какогоди знадеш,
»Не пусти нас ти у Турске руке/^
Која брати, а која очими.
Иван пође^ а робље му не да, 125

182

Иван срцу одољет' не може,
Сузе рони, а робиње тјеши :
»Не бојте се, драге сестре моје,
»Ја ћу молит' Србље око себе,
))Не би ли вас како избавили/^ 130

Оде Иван говорит' Кулину :
))0 Кулине, драги побратиме !
»Што ћу ти се нешто замолити,
))Хоћеш ли ме, побро, послушати?
»Продај мене свеколико робље, 135

))Ишти пусто небројено благо/^
Ал' бесједи Кулин-капетане :
»А мој побро, оборкнеже Иво !
))Ти не можеш купит' тога робља:
))Ја ћу искат', што ти дат' не можеш; 140
))Ти ћеш с робља изгубити главу.^
199 Ал' бесједи Кнежевић-Иване :
))А мој побро, Кулин-капетане !
))Ишти благо све жежено злато,
))Ишти блага, колико ти драго, 145

))Ти не жали ни мене ни робља/^
Узе Кулин цијенити робље :
))Даћеш, Иво, пет товара блага/^
Иван пред њим у земљицу љуби :
))Побратиме, Кулин-капетане ! 150

))Ево тебе три товара блага,
))Даћеш мене свеколико робље/^
То рекоше, па се погодише.
Узе Кулин бесједит' Ивану:
))Хоћеш, побро, сад водити робље? 155

))Кад ћеш мене донијети благо?^^
Вели њему Кнежевић-Иване :

А

183

))Хоћу, побро, сад водити робље,
»Благо ћу ти донијет' послије/^
Бесједи му Кулин-капетане : 160

»Р1маш, побро, тврде јамце за се?^*
Ал' бесједи Кнежевић-Иване :
))Ја увијек по три јамца држим :
))Једног јамца Бога великога,
))Другог јамца моју тврду вјеру, 16б

))Трећег јамца: преварит' те не ћу;
))Ако ли ми тима не вјерујеш,
))Ја имадем и друга четири,
))Сва четири господе Турчина:
))Дервиш-агу из града Зворника, 170

))Мул' Амета више Бијељине,
200 »И Турскога млада књижевника
))Из џамије млада мујезина,
»Четвртога агу Омер-агу."
Сва четири ту се догодише, 175

За Ивана тако с' ујамчише,
Седмог дана да донесе благо.
Онда Иван покупио лађе,
Па он стаде превозити робље,
Турцима се не да превозити; 180

Каде Иван све превезе робље,
Узја Иван дору помамнога,
Па он оде свом бијелу двору,
А за њиме триста робињица.
Када робље свом двору доведе, 185

Испред двора посадио робље,
Три товара љеба изломио,
И све јесте робљу разгодио,
Па изнесе вина и ракије,

184

Нарани их љебом бијелијем, 190

А напоји вином и ракијом.
Кад је Иван робље напојио,
Онда Иван коња посједнуо,
Па поведе све триста робиња,
Одведе их шеру Бијељини. 195

Кад доведе Бијељини робље,
На конаке робље наредио,
Па им даје ручак и вечеру;
Слуге Иван посла на све стране
По свој својој земљи Семберији, 500

А на село свако поручује :
201 ))0д свакога двора бијелога

»Нека овђе дође старјешина, ■

))Која жена јесте удовица

))У својему двору старјешина, *205

))Нек' и она Бијељини дође ;

»И која је жена нероткиња,

))Нек' и она дође Бијељини.^^

Кад то чула земља Семберија,

Сва Ивану по ријечи дође; 510

Кад се свијет слеж' у Бијељину,

Онда Иван по народу пође,

Низ образе грозне сузе лије,

А оваке ријечи говори :

))Ко не има од срца порода, 515

))Ев' сад може срце отворити,

))Купит' сина или милу ћерцу,

))Своју душу врћи у чистоту,

))Нерођено ј' боље нег' рођено ;

))А ко има од срца порода, 520

))Тај нек купи данас још једнога,

185

»Једног сина илп милу ћерцу
))3арад' Бога и заради душе ;
»Који братац миле сеје нема,
))Сад је може за бл аго купити, 225

))Својој души мјесто уватити:
))Откупљујте, моја браћо драга !
»Избављајте те Србињске душе
))А од Турске од нечисте руке/^
Кад то чуше Сембери Србињи, 230

Одмах сташе куповати робље,
202 А Иван им стаде продавати.
Не ће Иван да цијени робља,
Не би л' прије саставио благо :
Прода Иван триста робиРБица, 235

И састави два товара блага,
А трећега саставит' не може :
Трећп товар узајмио блага
Од Омера и од мул' Амета.
А кад Иван саставио благо, 240

Носи благо Кулин-капетану.
Кад је Кулин опазио благо,
То Кулину врло мило било,
Па Ивану кнезу говорио :
))Вала тебе, Иво оборкнеже ! 245

))Таког кнеза до Стамбола нема/^
Опет Иван Србље сакупио
Пред Бродачку пред бијелу цркву,
Па је Иван Србљем говорио :
))Чујете ли, Србљи, браћо драга! 250

))Оно робље, што сте куповали,
))Немојте га глади поморити,
»Већ све оно робље распустите,

186

»Нека иде, куд је коме драго;
»То је, браћо, мала задужбина, 255

»Откупити робље од Турака,
»Па држати, да код нас робује,
))Већ нек иде, куд је коме драго/^
Кад то чули Србљи свиколици,
Онда они распустише робље, 260

Оде, робље, куд је коме драго.
208 Благо Иви и Ивиној души !
И то Иви нико не припозна,
Ни Ивану когоди заФали,
А камо ли да Ивану плати. 265

Иван не ће ни од кога плате,
Ивану ће Ристос Господ платит'
Када Иван буде на истини.

30.
Бој на Мишару

ХЈ.олећела два врана гаврана,
Са Мишара поља широкога
А од Шапца града бијелога,

1Р, 219. — 0 битки Србско\\ с' Турцима на Митар'
ском^ полм 1806. мЂсеца Августа. У ноти : Една е п-^сна о
МишарскомБ бок) печатана у малоп п-ћснарицн [Види ниже],
но будући да е ова са свимђ другч1л (и ово е правшб ор1г1-
налЂ), зато нека се и она напечата. — 4. крвавхе. — 16,
51. до^н^ћ. — 25. кои с' е. — 27. араче. — 28. ухватити.
— 32. опремш. — 42. Мачванск1е. — 43. Сербсте. — 47,
91. птице. — 61. У Гборгбс. — 84. овако говори. — 86,
88. 10шт' — 96, 167. Мехмед. — 113. камен-в. — 120, 122.
Богата. — 124. ни еси. — 128. хачжи. — 130. Мости. —

187

Крвавијех кљуна до очију,
И крвавих ногу до кољена. 5

Прелећеше сву богату Мачву,
Валовиту Дрину пребродише,
И честиту Босну прејездише,
Те падоше на крајину љуту,
Баш у Вакуп проклету паланку, 10

А на кулу Кулин-капетана ;
Како па'ше, оба загракташе.
Ту излази када Кулинова,
Ј04 Излазила, те је говорила:

))Ја два врана, два по Богу брата ! 15

»Јесте л' скоро од доње крајине,

135. паБЂ. — 139. похваташе. — 140. а нбн. — 188. доде
паде. — Ш^ 326.
I*, 117:

0 омерти Кулин-Капзтана,

КОИ в ПОГИНУО КОД ШАБЦА НА ЛШШАРСКОМ П0.1БУ 1806 .1БЕТА:
КАД СУ СРБ.1БИ НАД ТУРЦИМА СЛАВНУ ПОБвДУ ОДРЖА.Ш.

Полетила два врана гаврана
Крвавие клБуна до очик),
И крвави ногу до колБена,
Полетили из Турске ордие
Са Мишара полБа широкога.
Одлетили преко Босне славне
Чак далеко на Суву Краину,
Те паднули на биеле дворе,
По имену Кулин-Капетана.

Лл' излази ЛБуба Кулинова.
Маше на нби сво10м десном руком,
Десном руком и златном марамом :
Ал' ни едан полетити неће.
Тад' говори лБуба Кулинова :

188

»Од Мишара поља широкога

))А од Шапца града бијелога?

))Јесте л' вид'ли млогу Турску војску,

))Око Шапца града бијелога 20

))0б Бога вам два врана гаврана
»Од кудасте? од кое ли землве?
»Ни стел' скоро од Сербске краине
» Са Мишара полБа широкога ?
„Ни сте л' видли мога Господара,
„Господара Кулин-Капетана ;
))вл' већ скоро Серблве покорио
))И сву нБину землБу освоио?
»бли много роблве заробио,
))И велики плиен задобио?
))Оће л' скоро белу двору доћи,
))И довести младие робинБа,
))Све лиепи Сербски деволка ;
))Да ми децу по двору нбилк),
))И да служе око бела двора.
))Оће ли ми доста дотерати
))Лиепие крава Мачванские
))И велики Тамнавски сивулва?

Кад то чуше два врана гаврана,
вдан гракће, други проговара :
»Ои Бога ми Госпо Кулинова !
))Ми смо синоћ од Сербске краине,
))Са Мишара полва широкога ;
))Ради би смо добре донет' гласе,
))Али треба право казивати :
))Видили смо твога Господара,
))Господара Кулин-Капетана ;
))0н 6 Н)че гориш учинио
))Да разбие Серблве на Мишару
))И да продве граду Београду ;
))Али га 6 срећа преварила,
))врбо су га СерблБи дочекали,

189

»И у војсци Турске поглавице ?
»Јесте л' вид'ли мога господара,
»Господара Кулин-капетана,
„Кој' је глава на сто хиљад' војске,

И сву су му вопску разтерали ;
И он ти е гонак погинуо
Са своием милим побратимом,
Побратимом Мехмед-Капетаном,
(Од Зворника града биелога)
Коино е био десно крпло
Целе Босне п нвене крапне.
И мисмо им очп повадпли,
Р1 нБинесе крвце напоилп.
Већ ти неће више двору доћи
Ни довести младие робпнБа,
Нит' дотерат' плпен од Сербие ;
Бритку саблБу твога Господара,
Каквеоно у свои Боснп неима,
И остало руо п оруже
То су биле слуге понпеле
Да донесу двору биеломе ;
Али су и СерблБИ председнули
У Китогу, и све задобпли.
И еноти сада бритке саблБе
У Милоша Поцерског' воПводе,
И личи му ЛБепше бпт' неможе,
Баш канда е за нБега кована/^
Кад то зачу ЛБуба Кулинова,
Баци лглук из деснице руке,
Пак си чупа свое русе косе,
И запева из грла биела :
„Кара ГБоргБе невеселиосе!
„Ои Китоже незелениосе !
))3ашт' погуби мога Господара,
„И остале Босанске гонаке,
„Какве Босна нигда родит' неКе."

190

»И који се цару затекао, 25

»Да ћ' Србију земљу умирити
))И од раје покупит' хараче :
))Да ће Црног Ђорђа уватити
»И жива га цару опремити;
))И да ћ^ исјећ' Српске поглавице, 30

))Кој' су кавгу најпре заметнули?
))Је ли Ђорђа цару оправио?
)) Је л' Јакова на колац набио ?
))Је ли Луку жива огулио?
))Је л' Цинцара на ватри испек'о? 35

))Је л' Чупића сабљом посјекао?
))Је л' Милоша с коњма истргао?
))Је л' Србију земљу умирио?
))Иде ли ми Кулин-капетане ?
))Води л' војску од Босне поносне? 40

,)Иде ли ми, хоће л' скоро доћи?
))Не гони ли Мачванскијех крава?
))Не води ли Српскијех робиња,
505 ))Које би ме вјерно послужиле?

))Каж'те мене, кад ће Кулин доћи? 45

))Кад ће доћи, да се њему надам?^*

Ал' бесједе двије тице вране :

))0ј госпођо, Кулинова љубо !

))Ради бисмо добре казат' гласе,

))Не може^мо, већ каконо јесте: 50

))Ми смо скоро од доње крајине

))А од Шапца града бијелога

))Са Мишара поља широкога,

))Виђели смо млогу Турску војску

))Око Шапца града бијелога, 55

))И у војсци Турске поглавице,

191

»И вид'ли смо твога господара,
))Господара Кулин-капетана,
))И вид'ли смо Црнога Ђорђија
))У Мишару пољу широкоме ; 60

))У Ђорђија петн'ест хиљад' Срба,
))А у твога Кулин-капетана,
))У њег' бјеше сто хиљад' Турака.
))Ту смо били, очима гледали,
))Кад се двије ударише војске 65

))У Мишару пољу широкоме,
))Једно Српска, а друго је Турска;
))Пред Турском је Кулин-капетане,
))А пред Српском Петровићу Ђорђе ;
))Српска војска Турску надвладала. 70

))Погибе ти Кулин-капетане,
))Погуби га Петровићу Ђорђе ;
»С њим погибе тридест хиљад' Турак' ;
206 ))Изгибоше Турске поглавице,

))По избору бољи од бољега, 75

))0д честите Босне камените,

))Нити иде Кулин-капетане,

))Нити иде нити ће ти доћи,

))Нит' се надај, нити га погледај,

))Рани сина, пак ша^Би на војску : 80

))Србија се умирит' не може/*г

Кад то зачу Кулинова када,

Она цикну како љута гуја,

Па кадуна 'вако говорила :

))Јао врани, да зла тога гласа! 85

))Још ми каж'ге, два по Богу брата!

))Кад сте били, очима гледали,

))3надете ли још ког по имену

102

»Поглавара, кој' је погинуо,
))0д честите Босне камените ?^^ 90

Говоре јој двије тице вране:
))Знамо сваког, госпо Кулинова,
))Сваког знамо, и казат' хоћемо
))Поглавара сваког по имену,
))И ко их је, кадо, погубио : 95

))Погибе ти Мемед-капетане
))0д Зворника града бијелога,
))Погуби га Милош од ПоцерЈа;
))Пак погибе паша Синан-паша
))Из Горажда са Херцеговине, 100

))Погуби га Лазаревић Луко ;
))Погибе ти Мула Сарајлија,
))Погуби га Чупић код Дреновца ;
207 ))Погибе ти Асан Беширевић

))У Китогу лугу зеленоме, 105

»Погуби га попе Смиљанићу ;

))Погибе ти Дервентски капетан,

))Погуби га Ваљевац Јакове,

))На Добрави одс'јече му главу.

))Нешто Турак на Саву удари, • 110

))На добријем коњма препловише.

))Утекоше у земљу Њемачку,

))Ками 1^ајци да утећи могу !

))Зачуо их витез Цинцар Јанко,

))И зачуо Лазаре Мутапе, 115

))Припасаше свијетло оружје,

))Пријеђоше у земљу Њемачку,

))Пак по трагу поћераше Турке;

))Стигоше их иа првом конаку,

„Багп на ушћу код воде Босута. 120

193

»Истом Турцп на конак одјали,
»У Босуту пред бијелохм крчмом,
))Али Цинцар из краја повика:
))Стани, Туре ! нијеси утекло.
,)С друге стране Мутап повикао. 12б

)>Кад то зачу Остроч-капетане,
))Лудо д'јете, одмах се препаде,
),Аџи-Мосто на мах обумрије ;
))Ту долеће Цинцар са Мутапом,
»Мутап Мосту одсијече главу, 130

))Цинцар Јанко Остроч-капетану ;
))Утече ИхМ од Градачца Дедо ;
))А ни он им не би утекао,
208 ))Ал' у Деда млого пријатеља,

))Па га сакри Њемачка господа. 13б

))Кад згубише Остроч-капетана,

))Ту Србини како мрки вуци

))0д њих пусто одузеше благо,

))11 добре им коње поваташе,

))А њих јадне у Саву бацише, 140

))И овако Сави говорише:

))))Саво водо, валовита, ладна !

))))Ждери, Саво, наше душманине."

))Иосјекоше Остроч-капетана

))У Њемачкој пред бијелом крчмом, 14б

))Ие стиде се цара ни ћесара.^^

Кад то зачу Кулинова када,

.Буто цвили, до Бога се чује,

Јадикује кано кукавица,

А преврће како ластавица ; 1бО

Иа овако проклињати стаде :

))Бјео ИЈапцу, не бијелио се,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 1 3

194

))Већ у живој ватри пзгорјео !
))Јер код тебе Турци изгибоше.
»Црни Ђорђе, да те Бог убије! 155

»Од како си ти закрајинио,
))Млогу ти си мајку уцв'јелио,
))А љубовцу у род опремио,
»И сестрицу у црно завио :
))И мене си јадну уцв'јелио, 160

))Јер ми згуби мога господара,
))Господара Кулин-капетана
))Иопе Луко, рана допаднуо !
209 »Јер погуби пашу Синан-пашу,

))Који знаде Босну сјетовати? 165

))0 Милошу, пушка те убила;

»Јер погубп Мемед-капетана,

))Којино је био десно крило

))Ц'јеле Босне и њене крајине?

))0 Јакове, да те Бог убије! 170

))Твоји двори пусти останули !

»Јер погуби Дервент-капетана ?

»0. Чупићу, жалости дочек^о !

))Јер погуби мулу Сарајевског,

»Који знаде и цару судити? 175

»0 Китоже, не зеленио се !

„Смиљанићу, не веселио се !

))Јер погуби Беширева Асу,

»Кога љепшег у свој Босни нема?

»Остаде му злато испрошено ; 180

»0 Цинцаре, да те Бог убије !

»Мало јада по Турћији радиш?

»Ја нЈта тражипг по земљи Њемачкој ?

,)Јер погуби Остроч-капетана,

195

))Лудо д'јете^ јединца у мајке?^^ 185

То говорр! Кулинова када,

То говори, а с душом се бори ;

Доље паде, горе не устаде,

Већ и она црче од жалости.

210 31.

Бој на Делиграду

Онате л\ браћо, јесте л' запамтили?
Кад Крушевац Срби приватише,
Сва се Турска земља усколеба,
Сташе Турци ситне књиге писат',
Те пошиљу један до другога. 5

Фала Богу ! који књиге пише?
Који пише, коме ли их шиље? —
Књиге пише паша Шашић-паша
У Лесковцу на Морави граду,
Пошиље их Скадру на Бојану 10

Ка ономе Бушатли-везиру,
По имену паши Ибраиму :
,)Аман, пашо ! ти отац, ти мајка!
))Да л' не знадеш, да л' за нас не ајеш?
))Ђаури нам земљу приватише, 1б

))И паланке наше попалише,
))Џамије нам наше оборише,
))Нашу децу луду погазише,
)) Паше каде резил починише :
))Развише им авлије мараме, 20

1Уб, :310. — (1806. године). — 121. У нотн: Јер кажу,
да се онде у чаршији (где се пазарн — купује и продаје)
све говори Арнаутски. — 248. Урумен.1ије. — ЗОб. виде. —
'408. мене.

13*

196

))И са леђа скидоше каФтане,

211 ))Испод грла скидоше ђердане,
))Све на њима енџије дукате,

)) И са ногу гаће од кумаша ;

))Што господа у соби сеђаше 25

))На миндеру и свил'ном душеку,

))То сад бежи боса по снијегу

))Усред зиме, кад није земана ;

»То је зазор цару у Стамболу,

))Камо л' тебе цареву већилу!" — 30

Књиге гледа Бушатли-везире,

Оне гледа, друге ситне пише,

Пошиље их паши Шашић-паши :

))Шашић-пашо, на крајини крило !

))Држ' се мало, не упусти града, 35

))Пратићу ти Мемед-пашу стара

))0д Гусиња града бијелога,

))Те се држ'те до Ђурђева дана ;

))А кад дође бијел данак Ђурђев,

))Те се гора листом преобуче, 40

))Црна земља травом и цвијетом,

))И ижљегне јагње за заклање,

))А свежу се коњи у пајване,

))Планине се наките јабланом;^*)

))Тад' ћу силну сакупити војску, 4 5

))Па ћу доћи Нишу бијеломе,

))0д Ниша ћу низ Мораву поћи,

))С паланке ћу уд'рит' на паланку,

212 »Докле дођем на Ђуприју равну.

))Па Ђуприј' ћу воду пребродити. 50

**) Пјевач ми рече, да овдје јабмаи значи некакав ила-
нипски цвијет.

197

),Растурићу војску у Србију,
))Србију ћу земљу поарати,
))Поарати, паке попалити,
,)Све ћу њино робље поробити,
»Што је женско, све ћу поробити, 55

))Што је мушко, све ћу погубити:
))Кнезове ћу њине извешати,
,)А војводе на коље уд'рити ;
„Уватићу Српска поглавара,
))По имену Црнога Ђорђија, 60

))Њега хоћу жива одерати,
»Кожу ћу му цару оправити."
То се Турчин тако поФалио,
Заборави рећи : Ако Бог да ! —
Тако*стаде до дана Ђурђева: 65

А кад дође бијел данак Ђурђев,
Сва се гора листом преобуче,
Црна земља травом и цвијетом,
И ижљезе јагње за заклање,
Свезаше се р:оњи у пајване, 70

Планине се китише јабланом ;
Таде везир сптне књиге пише,
Па их шаље на дванаест страна :
Прву шаље бегу Кавајскоме,
У Каваја покрај мора града, 75

Баш на бега, сестрића својега :
))Слушај мене, од Каваја бего !
))Бери војску, штогод више можеш,
213 ))Брже ајде Скадру бијеломе ;

,)Јер имамо с ђаурином кавгу/^ 80

Другу везир књигу опремио
У Топтана покрај мора града.

198

На онога бега Топтанскога:
))Чу ли мене, од Топтана бего !
))БрЛче бери силну млогу војску, 85

))Те ти ајде Скадру бијеломе ;
))Јер ИхМамо с каурином кавгу/^
Трећу књигу везир опремио,
Опреми је к Тепелену граду,
На онога Али-пашу стара : 90

))Али-пашо, од крајине крило !
))Брже бери Тоску љуту војску,
))Те ти ајде на Мораву Бинчу,
»Чекај мене на Морави Бинчи ;
»Јер имамо с каурином кавгу/^ 95

Па четврту књигу опремио,
Опреми је у Гусиње равно,
На Ђул-бега, на шуру својега :
))Чу ли мене, од Гусиња бего !
))Брже бери силну млогу војску, 100

))Све Брђане безумне јунар:е,
))Спушти војску к Пећи на крајину,
))Те ти ајде у Подримље равно,
))У Прпзрену да се састанемо ;
))Јер имамо с каурином кавгу/^ 105

Пету кгБигу везир опремио,
Опреми је Пећи на крајину,
Ка ономе Раман-пашп младу :
214 ))Прр1Јатељу, папш Раман-пашо !

))Бери, пашо, млогу силну војску, 110

))Прати војску у Подримље равно,
„П пред војском два твоја снновца,
))По имену два моја сестрића;
))Баш једнога Дервиш-пашу млада,

199

,) Л другога бега Етем-бега, 1 1 5

„Што бољега у Турчпна нема,
))У Призрену да се састанемо ;
))Јер имамо с каурином кавгу/^
Шесту књигу везир опремио,
Опреми је Ђаковицп равној, 120

Ђаковици, Арнаут-пазару,
На онога Мустај-пашу млада :
))Бери војску, пашо Мустај-пашо !
»Бери војску, што год више можеш,
))Те ти ајде у Подримље равно, 125

))У Призрену да се састанемо ;
»Јер имамо с каурпном кавгу."
Седму књигу везир опремио
У Призрена града бијелога,
На онога Саип-пашу млада: 130

))Чу лп, зете, пашо Саип-пашо !
))Бери војску, што год више можеш,
))П гради ми конак у Призрену;
))Јер имамо с каурином кавгу/^
Осму књигу везир опремио 135

У Косово у Приштину града,
На онога Малић-пашу млада :
)) Малић-пашо, од крајине крило !
21б ))Бери војску, што год више можеш,

))П гради ми конак у Косову, 140

»У Липљану да се састанемо ;

),Јер се ђаур на оружје диже,

,)Примпче се на Косову ближе."

Па девету књигу опрелпго,

Опреми је Врањи на Мораву, 145

На онога Мемед-паиху млада:

200

))Чу ли мене, пашо Мемед-пашо!
))Бери, пашо, силну млогу војску,
»И чекај ме на Морави Бинчи ;
))Јер имамо с каурином кавгу/^ 150

А десету књигу опремио
У Кратово града бијелога
Наазару цареву већилу:
))Наазаре, цареви већиле !
))Бери војску, што год више можеш,
))Ајде брже Нишу бијеломе ;
))Јер имамо с каурином кавгу/^
Један'есту књигу опремио
Ка ономе Кара-Фејзи младу:
))Кара-Фејзо, од крајине крило ! , 160

))Крени војску, твоје крџалије,
))Те ти ајде Нишу бијеломе ;
))Јер имамо с каурином кавгу/^
Дванаесту књигу опремио,
Опреми је великом Видину, 165

На онога пашу Осман-пашу :
))Чу ли мене, пашо Осман-пашо !
))Прати мене војску у индата,
216 ))Прати војску Нишу бијеломе,

))П прати ми топе и кухмбаре ; 70

))Јер имамо с каурином кавгу/^ —

Силне су се књиге растуриле.

Књигу гледа од Каваја бего,

Па он бере силну млогу војску,

Одведе је Скадру бијеломе. 175

Књигу гледа од Топтана бего,

Па он бере силну млогу војску,

С војском оде Скадру бијеломе.

201

Књигу гледа паша Али-паша,
Он покупи Тоску љуту војску, 180

С војском оде на Мораву Бинчу,
Онде чека Бушатли-везира.
Војску бере од Гусиња бего,
Он покупи све Гусиње редом,
Суводола и Бијора равна, 185

И покупи Драгу и Рожаја,
Све Брђане безумне јунаке ;
Спусти војску Пећи на крајину,
Оде с војском у Подримље равно,
Стаде чекат' Бушатли-везира. 190

Књигу гледа паша Раман-паша,
Па он стаде силну брати војску ;
Он покупи Полог-Метоију,
П покупи Прекорупље равно,
И сву подгор изнад Метоије, 195

И Ругову више Пећи равне ;
Спреми војску у Подримље равно,
И пред војском два своја синовца,
•217 Везирева два млада сестрића,

По имену Дервиш-пашу млада 500

И са шњиме бега Етем-бега,

ГПто бољега у Турчина нема :

Оде војска у Подримље равно,

Стаде чекат' Бушатли-везира.

Мустај-паша стаде брати војску, 505

Он покупи Ђаковицу равну,

Ђаковицу, Арнаут-пазара,

И покупи Реку и Јуника,

Оде с војском у Подримље равно,

Стаде чекат' Бушатли-везира. 210

202

Саип-паша стаде брати војску,
Он покупи бијела Призрена,
II покупи све Подрпмље равно,
II покупи Гору и Сиринић,
II покупи Љуму и Тополу ; 215

Стаде чекат' Бушатли-везира.
Малић-паша стаде брати војску,
Он покупи сву Приштину равну,
И покупи Ново брдо редом,
И покупи све Јањево равно, 220

И бијела града Вучитрна,
И покупи Дмитровицу равну,
И покупи сву паланку Бањску,
II сву Шаљу изнад Митровице,
И Дреницу испод Чичавице, 225

Стаде чекат' Бушатли-везира.
Мемед-паша покупио војску,
Па он паде на Мораву Бинчу,
218 Стаде чекат' Бушатли-везира.

И Наазар покупио војску, 230

Све Јуруке и Бугаре младе ;

Прати војску Нишу бпјеломе.

Кара-Фејзо диже силну војску,

Силну војску, крџалије младе,

Те отиде Нишу бијеломе, 235

Стаде чекат' Бушатли-везира.

Осман-паша силну бере војску,

Па опреми Нишу бијеломе ;

Млоге спреми топе и кумбаре,

Да чекају Буп1атли-везира. 240

Таде везир стаде брати војску,

Он покупи Малесију љуту,

#

203

И покупи Скадра на Бојани,
И покупи Миридита равна,
Покрај мора све Латине љуте, 245

И пред њима Ђон-Маркова сина ;
И покупи све спахије редом,
Све спахије од Урумелије,
И делије од Анадолије ;

Па кад било у очи недеље, 550

У суботу заучило подне,
Пукоше му на граду топови,
Ето везир из Скадра се крену,
Те удари преко Малесије,
Дође везир у Призрена града, 255

Онде седе за петнаест дана,
Док се силна сустигнула војска.
А кад било уочи недеље,
'219 У суботу заучило подне,

Пукоше му на граду топови, 260

Таде везир из Призрена пође,

Те отиде у Косово равно,

У Липљану шатор разапео,

Онде седе за недељу дана,

Док се силна сустигнула војска, 265

Па се везир из Косова крену,

Те он паде на Мораву Бинчу,

Онде везир шатор разапео,

Те он седе три бијела дана,

Док се силна сустигнула војска. 270

Ондале се везир подигнуо,

Те отиде Нишу бијеломе ;

Онде седе три недеље дана,

Док се силна сустигнула војска.

204

И на теФтер војску пребројио, 275-

Изиђе му сто иљада војске.
Па кад било уочи недеље,
У суботу заучило подне,
Пукоше му на граду топови ,
Ето везир из Ниша се крену, 580

Крену везир силну млогу војску,
И понесе топе кавалије,
И повезе топе баљемезе,
И кумбаре, чим градове прима,
И лумбарде, чим градове пали; 285

Па удари низ Мораву ладну.
Но да видиш чуда великога!
Колико су Турци пресилили,
220 Нагони се јунак на јунака,

Бре који ће понапријед поћи, 290

Ко ће прије Срба погубити,

А ко ли ће роба заробити,

А кад били испод Алексинца,

Лоша јих је срећа сусретнула:

Савила се насред друма гуја, 295

уБута гуја Петар од Добриње,

Насред друма шанац начинио,

Па у шанацу птатор разапео,

Под шатором пије ладно вино.

А кад Петра Турци опазише, 300

На Петра се Турци нагоњау,

Петар тури момке у параду,

На Турке је ватру оборио,

И Турке је љуто изранио.

Каде виђе Бушатли-везире, 305

Где не може ништа на јуришу.

205

Таде војску натраг поврнуо,
Па намести табље и топове,
Те на Петра ватру оборио,
Оборио топе и кумбаре. 310

Према њему на Морави ладној,
Онде беше Младене везире,
И са шњиме војвода Станоје,
И са шњима до два обор-кнеза :
Једно беше обор-кнеже ЈеФто, 31б

А друго је обор-кнез Милоје ;
Сви гледају јаде према себе.
Турци бију Петра од Добриње,
221 Бију њега топом и кумбаром ;

Тешко му је војска изгинула, 3*20

Што остало, све се поплашило,

И свакоме лице потамнело

Од проклета топа и ку^мбаре,

Од брзога праа и олова.

Често Петар по бедену шета, 3*25

По бедему и по метеризу,

Те огледа страже и капије,

И слободи сву дружину редом ;

Ето пуче проклета кумбара,

Те удари Иетра господара, 330

Удари га у десницу руку,

Клону рука низ чошну доламу;

Ио је јунак, Бог му помагао !

Те не уче Петар ни лелече,

Да не тура страве у дружину, 335

Да не квари ћеФа војводама;

Тек се маши дебелу ђогину

Те отиде Младену везиру,

206

Па Младену рпјеч говорпо :
„Бог т' убио, Младене везире, 340

))Да л' не видиш, њима не видео !
))Да л' не видиш, да л' за нас не ајеш?
))Тешко мене досадише Турци,
))Досадише топом и кумбаром,
))Млога ми је војска изгинула, 345

))Што остало, све се поплашило,
))И сваком је лице потамнело,
))0д проклета топа и кумбаре,
222 »Од брзога праха и олова ;

))Р1 ја сам се, брате обранио, 350

))Обранио у десницу руку ;

))Но ти прати војску на измену,

))Те потпуни мога Делиграда,

,)Да ми Турци шанац не привате ;

))Вера моја и тако ми Бога ! 355

»Ако Турци мој шанац привате.

))Приватиће сву нашу Србију/^

Итро Младен Петра послушао,

Те опреми војску на измену,

И потпуни шанца Петровога. 360

Мили Боже, на свем тебе вала !

Често ли се војске ударау,

Ударау по пољу широку,

По зелену лугу Моравскоме,

Нагоне се у воду Мораву, 365

Крвави се сва вода Морава

Од јунака и добријех коња :

Тако били три недеље дана.

Докле Петру одлакнула рука,

Он отиде под итатора свога, 370

207

Под шатором ситну књигу пише,
Па дозивље ТуФекчију Стева :
„Побратрше, ТуФерсчија Стево I
>)Ти понеои књигу у недрима,
,)Право пди у село Тополу, 375

))Ка нашему господару Ђорђу,
))Те му баци књигу на колено/^
Узе књигу ТуФекчија Стево,
223 Па се маши хату маленоме,

Оде право друмом питрокијем, 380

Те он дође у село Тополу,

Онде нађе господара Ђорђа.

Књигу њему на колено баци.

Узе књигу господар Ђорђије,

Па је даје писару Стевану. 385

Узе Стево књигу прегледати,

Књигу гледа, грозне сузе рони ;

Пита њега господар Ђорђије:

))Мили куме, ппсаре Стеване !

))Кака књига, кака ли је гласа? 390

))И до сад су књиге долазиле,

))Нијесмо их сузне пропраћалр!,

))А данаске грозне сузе рониш/^

Ал' говори писаре Стеване :

))Мили кухме, господару Ђорђе ! 39б

))Књига лоша, а лоша је гласа :

))Књигу пише Петар од Добриње,

))?1а њега су Турци навалили,

))Навалио Бушатли-везире

))С његовијех сто иљада војс?:е, 400

))Тешко Петру војска изгинула,

))Што остало, све се поплашило,

208

,)И њпно је лице потамнело
)>0д проклета топа и кумбаре,
))0д брзога праха и олова, 405

»Нама Петар ситну књигу пише :
»))Где си саде, господару Ђорђе?
))))Да се мени на невољи нађеш,
2 24 »»Да мн Турци шанац не привате ;

„))Вера моја и тако ми Бога! 410

))))Ако Турци мој шанац привате^

))))Г[риватиће сву нашу Србију/^^^

Кад то зачу господар Ђорђије,

Он се маши џепу свиленоме,

Те извади два дуката жута, 415

Те их даје ТуФекчији Стеву:

»Нај ти, Стево, два дуката жута,

»Те ти иди, те се напиј вина/^

Па он диже силну своју војску,

Све атлије и све токалије, 420

Сваки носи џиду на рамену,

До по џиде опшивено вуком

Да с' јунаку не помичу руке ;

Те удари преко Шумадије ;

Леонтије Српски Митрополит, 425

И он иде друмом широкијем,

И са собом све води попове,

И он вози велике топове,

Дође Ђорђе равну Крагујевцу.

Но са града покликнула вила, 430

Баш са града према манастиру,

Манастиру бијелу Коњицу,

Она зове БунЈатли-везира :

))0 везире, жалосна ти мајка!

209

»Да л' не знадеш, да л' за се не ајеш? 435
,)Ето на те Црнога Ђорђија
»Са његовом силном млогом војском!
»Све атлије и све токалије,
225 ))Сваки носи џиду на рамену,

))До по џиде опшпвено вуком, 440

))Да с' јунаку не помичу руке ;
))Леонтије Српски митрополит,
,)И он пде друмом шпрокијем,
))П са собом све водп попове,
))И он возп велике топове; 445

))Вера моји п тако мп Бога!
))Ако стигне господар Ђорђпје,
' ))Те затече тебе на Морави,
»Да ти пмаш крпла соколова,
))Не бп перје пзнпјело меса: 450

))Бпјежаћеш, но побећи не ћеш;
))Бранпћеш се, одбранит' се не мо'ш ;
))Молпћеш се, похмоћи ти не ће/^
Кад то зачу Бушатлп везире,
У поноћи учпнио лонџу: 455

Он дозива паше и бегове
И остале њине поглаваре,
Сваки својој заказаше војсцп,
Од петала онп подранпше,
Плећи даше, бијегатп сташе. 460

Мили Боже, на свем тебе ва.1а !
Кад иђаху нпз Мораву Турци,
Све скакаху Турци, ка' јелени ;
А кад ли се натраг поврнуше,
Отидоше Турци, ка' * * * 465

ВУКОВЕ НЛРОДНЕ ПБСМК, IV. 1 4

210

226 32.

Милош Стои11еви11 и Мехо Оругџиј^!

Оакукала сиња кукавица

На главици више Бијељине ;

То не била сиња кукавица,

Веће мајка Оругџијћа Меха.

Ако кука, јест јој за невољу: 5

Синоћ мајка оженила Меха,

А јутрос га на војску опрема,

Остаје му љуба нељубљена,

Нељубљена и незагрљена ;

Мајка Меха на војску опрема 10

На Прудове Дрини валовитој,

С њиме иде паша Али-пан1а,

А за пашом сва остала војска.

Али-паша Меха сјетоваше :

))0 јолдашу, Оругџијћу Мехо ! 15

„Српска војска Дрину воду пређе,

))И пред војском Српске поглавице:

„Прво јесте Лазаревић Луко,

1Р, 226. — 0 смрти Мехе Орукчжи^а, коега е МилошЋ
СтоиКевиКту, По'церскШ Вотода, посЂкао на меидану 1809.

м^сеиа Мага 4. Мехе. — 6, 10, 14, 197, 272, 303, 310,

343. Меху. — 21. старнхг. — ЗЗ.Л'1>огу. — 39. ше си. —
71, 86, 93, 115, 123, 171, 179, 185, 198, 270, 279. 288, 308.
пакЂ. — 98. 149. гбогн. — 114. Пеизе. — 153. дори. —
167. хћеше. — 183. Србсше. — 190. одохђ. — 216. нах'е.

— 238, 337. теби. — 239. ни 'си. — 248. Панц*рл1л. — 244.
одимЂ. — 260. хала, хала. хвала. — 265, 309. махну. —
266. гребу ми ти. — 272. хћаше. — 288. страх*. — 310. себи.

— 311. дохвату. — 325. очжа изђ Станбола. — 333. шех'ру.

— 344. храброг'. — 111.^ 333.

211

))Који Шапцем комендира градом,
))А на Луку Турске мајке туже, 20

»Млого их је стари уцв'јелпо ;
»А друго је Српска поглавица,
227 ))Цпнцар Јанко од Орпда града,
))Којп кавге по свијету тражи,
))Ђе је кавга, да се онђе нађе; 25

))А треће је Српска поглавица.
))Из Ноћаја Чуппћу Стојане,
),Који није пријатељ Турцима;
))Четврто је Српска поглавица,
))Из Поцерја Поцерац Милошу, 30

,)У кога је сабља Кулинова,
))Турцима је паше на срамоту,
))Ђога туче, сабљом Турке с'јече,
))Не стиди се цара нп везира:
))Оди мудро^ не погини лудо, 35

))Сачувај се од душманске руке
,)А од Срба Турског душманина;
))Јер ти јеси Бијељини глава,
))А нијеси самој Бијељики,
,)Већ сп глава над по Босне славне/^ 40

Ал' бесједи Оругџијћу Мехо :
))Не будали, пашо Али-пашо !
))Ево пма три године дана,
))0д како је Кулин погинуо
))У Мишару пољу широкоме, 45

„Сабља му се јесте огласила
))У некаква Поцерца Милопш,
))И ја одим п чету проводим,
)) Кудгођ идем, за Милошм питам ;
))Волио б' се с њиме удесити. 50^

14*

212

))Нег' царево благо задобити :
,)Да покајем Кулин-капетана,
538 ))Да повратим сабљу Кулинову;
))Ако буде Милош преш'о Дрину,
»Милоша ћу ни мејдан зазвати, 55

»С њиме ћу се данас огледати,
))Макар своју изгубио главу/^
Истом они у ријечи били,
Српске страже припазише Турке,
Отрчаше у логор, казаше 60

Под шаторе Лазаревић-Луки ;
А кад чуо Лазаревић Луко,
Хитро скочи у шатору своме,
Пак припаса свијетло оружје;
Уста Луко, пође по логору, 65

Стаде дизат' пјешце и коњике ;
Пјешацима 'вако говораше :
))Србљи пјешци ! браћо моја драга!
))Притежите за ноге опанке,
))Гарабиље пушке потпрашујте, 70

))Па у равно поље излазите :
))Силни Турци у поље дођоше,
))Ваља, браћо, дочекати Турке
))На шарене пушке гарабиље/*
Кад пјешаци Луку саслушаше, 75

Сви притежу за ноге опанке,
Гарабиље пушке потпрашују,
На алаје у поље излазе :
Шарке пушке по средини носе,
А на Турке попријеко гледе 80

Као вуци на б'јеле јагањце.
Коњицима Луко говораше.:

213

229 »Коњаници, моја браћо драга I

,)Ко је коњик, коње опремајте,

»Сабље паш'те, колане притеж'те, 85

))Па у равно поље излазите :

))Силш1 Турци у поље дођоше,

))Ваља, браћо, дочекати Турке,

))По равну се пољу поћерати,

))На св'јетлу се сабљу огледати, 90

))Срамота је побјећ' са мејдана/^

Од коњика најпре Милош чуо :

Па прршаса свијетло оружје,

А долеће до коња ђогата,

До ђогата ока шаренога; 95

Притеже му четири колана

А и пету ибришим-тканицу ;

Када Милош ђогу колан стеже,

Ту се ђогат боју осјетио,

Па првијем закопа ногама, 100

Ногам' копа, а ушима стриже,

Милошу се живо срце смије ;

Види Милош на коњу ђогату,

Ђе ће тај дан мејдан отворити,

Наком себе спомен оставити. 105

Друго чуо јунак од коњика,

Чуппћ Стојан из села Ноћаја,

Скочи Чупић у шатору своме,

И припаса свијетло оружје,

Па долеће до коња дората, 110

Који ваља кутије дуката,

А Чупића стоји без динара,
130 Јера га је Чупић задобпо

Од Турчина Пејза Мехмед-аге,

214

Па га јаше Турком на срамоту ; 115

Притеже му четири колана
А и пету ибришим-тканицу.
Треће чуо Богићевић Анта
Од Лознице, од бијела града,
Скочи Анта у шатору своме, 120

И припаса свијетло оружје,
Па долеће до коња мркова,
Притеже му четири колана
А и пету свилену тканицу ;
Узде вргли, а на коње сјели. 1 25

Луко силну искупљаше војску,
Искупљаше пјешце и коњике,
А војводе војске очекују.
Под Милошем смиром ђогат не ће,
Већ Милоша забољела рука 130

Устежући виловна ђогата,
Кад с' Милошу веће додијало,
Он с' обазре на оба рамена,
'Вако рече двије, три ријечи:
))Браћо моја, пјешцп и коњици ! 135

)3и хајдете, како ви можете,
»А ја одо, како ђогат хоће :
»Ђогат ми је боја пожељео,
»Моја десна засилила рука,
»Рада се је с Турцима играти, 140

»При појасу сабља ожедњела,
»Пожељела крви од јунака;
531 ))Ја отидо, да сабљу напојим,
»Да напојим крви од Турака.^^
То изрече Поцерац Милошу, 145

А ђогату попусти дизгене ;

215

Тад се слеже ђогат преко поља,
А за њиме Чупић на дорату,
Доро ђогу не да одмакнути,
На сапи му главу наслонио ; 150

За Чупићем Богићевић Анта
На мркову коњу виловноме,
Мрков не да дору одмакнути,
На сапи му главу наслонио.
Три војводе у једно одоше, 155

Боже лшли! срца слободнога !
Помислише на старе јунаке,
Како ваља мријет' на мејдану,
Њих тројица пред двадесЧ хиљада!
И далеко сусретоше Турке, 160

'Вако с Турци кавгу заметнуше :
Њих тројица три пушке бацише,
Од Турака двадес'т хиљад' пуче :
Војводама Бог и срећа даде,
Пиједна им ране не зададе ; 165

Ал' војводе старе мејданџпје
Више пушак' метати не шћеше,
Већ тргоше сабљс од појаса,
Сташе збијат' Турке у буљуке.
А заост'о Лазаревић Луко, 170

Па се Луко пред логором креће
Преко поља кано и планпна,
232 Далек' бјеше Оругџијћу Мехо,

Далек' бјеше пред својом ордпјом,

На ђогату коњу виловномс ; 175

Под њиме се ђогат помамио.

Преко себе б'јелу пјену баца;

Турчин носи сабљу у зубима,

216

Па се Српској прикучује војсци;
Да се Турчин Срба докопао, 180

Не би ни он главе изнесао,
Ал' би доста јада починио,
И Српскијех мајки уцв'јелио ;
Опази га Поцерац Милошу,
Па говори Анти и Стојану: 185

))Чујеп1 брате^ Анто и Стојане !
»Вас двојица Турке узбијајте,
))Сад ће вама наша браћа доћи,
»Виђећете јада од Турака;
»А ја одо на коњу ђогату, 190

))Да повратим ону потурицу,
))Да нам каква квара не учини,
»Да Србињске мајке не уцв'јели,
»Свака мајка рада виђет' сина/^
То изрече Поцерац Милошу, 195

Трже сабљу у десницу руку,
Лако пође, па Меха престиже,
Па са сабљом њега повраћаше,
И овако њему говораше :
))Стан', Турчине, куд си насрнуо? 200

»ВидиШј море, да си погинуо/^
Ал' се Турчин не да повратити.
233 По равну се пољу поћераше,
На чарку се збиља ишћерап1е.
Двије војске стале, те гледале, 205

Ђе с' јунаци по мејдану гоне/
Па се ђешто из пушака туку,
Један другом ране не задаје
(Двије војске стоје, те гледају,
Кој' ће коме очи преварити! ; 210

217

А кад мале пушке поизбаце,
Обојица коње зауставе,
Пушке пуне, са коња говоре,
Један другом љуте јаде даје;
'Вако рече Оругџијћу Мехо : 215

))Море влаше ! из које си на'је
))Како ли се зовеш по имену?
))Имадеш ли остарјелу мајку?
))Јеси ли се, море, оженио?
»Постаће ти мајка кукавица, 220

))Остаће ти љуба удовица ;
„С киме си се данас поћерао ^^
Бесједи му Поцерац Милошу:
»Што ме питаш, море, потурицо?
))Ја имена свога крнти не ћу : 225

))Ја сам с врха Шабачке нахије,
))Из Поцерја Поцерац Милошу,
»Код кога је сабља Кулинова ;
))Стара ме се нагледала мајка,
»Младога ме мајка оженила, 230

))Вјерне сам се љубе наљубио,
))Турских сам се глава насјекао,
534 ))Свом сам срцу жељу испунио,

))Већ не желим свијет пром'јенити;

))Веће, море, млада потурицо ! 235

))Ти окле си, из кога ли града?

))Како ли се зовеш по имену?

))Је ли тебе у животу мајка?

))Да се ниси скоро оженио?

))Постаће ти мајка кукавица, 240

))Остаће ти була нељубљена;

))С киме си се данас поћерао/^

18

Бесједи му Оругџнјћу Мехо :
))Ни ја, влаше, имена не кријем ;
))Ја сам, море, исред Бијељине, 245

))По имену Оругџијћу Мехо,
))Којино сам Бр1јељини глава,
))ПанцирлР1Ја над по Босне глава;
))Ево има три године дана,
»Од како је Кулин погинуо 250

))У Мишару пољу широкоме,
,)Сабл>а му се јесте огла.срхла
))У некаква Поцерца Милоша;
))И ја ходим, и чету проводим,
))Кудгођ идем, за Милоша питам, 255

))Волио б' се с њиме удесити
))Нег' царево благо задобити :
))Да покајем Кулин-капетана,
))И повратим сабљу Кулинову :
))Ала, ала ! милом Богу вала! 260

))Ето, влаше, сад се удесимо
))У по поља св^јету на видику,
235 »Сад ћемо се, море, огледати/*^
Кад то чуо Поцерац Милошу,
Главом ману, зубима шкргутну: 265

))Ти си, Мехо, ј** у ми ти нену !
))3а ме питаш, а ја тебе тражим :
))Жена био, тко ти побјегао!^^
Намјери се ђетић на ђетића,
Па на сусрет коње потекопте, 270

Трже Милош сабљу у десницу ;
ЋапЈе Милои! дочекати Меха
На десницу и на опЈтру саб.ву,
Нека виде војске обадвије,

2^9^

Како ђетић од Србије с'јече ; 275

А кад виђе Оругџијћу Мехо,
Препаде се, да га Бог убије !
На далеко свог коња устави,
Па потрже двије пушке мале,
Нанишани обје на Милоша, 280

Обадв^јема живу ватру даде,
Обје пукле, остануће пусте :
Ал' Милошу Бог и срећа даде,
Ниједна му ране не зададе,
А кад виђе Оругџијћу Мехо, 385

Ђе остаде Милош на ђогату,
Препаде се, срамота га било !
Па он од стра' обје пушке баци,
Даде плећа бјежат' у ордију.
Њега ћера Поцерац Милошу 290

На ђогату коњу виловноме :
»Стани, море, Оругџијћу Мехо !
236 »Обазри се, да се огледамо,

»Срамота је бјежат' са мејдана;

»Није шала, двије војске гледе/^ 295

Ал' се Турчпн не см'је обазрети,

Веће бјежи с главо^л без обзира.

Злу се Милош послу домислио :

Он потеже пушку кубурлију,

Пушци Милош живу ватру даде, 300

Пуче пушка, запјева Милошу,

Оругџијћу на жалост одјеку ;

Враг догоди, те Меха погоди.

Поче Мехо дремат' на ђогату,

А Милош му стаде говоритп: 305

))Море Мехо ! Је л' ти мало пића?

220

»Млогога сам тако напојио,
»Па кад заспи, више се не диже/^
Ману Милош сабљом и десницом,
Према себе ударио Меха 310

На довату по бијелу врату,
У једном му одсијече главу.
Кад погибе Оругџијћу Мехо,
Остали се препадоше Турци,
Од све војске погибе им глава; 315

Онда Србљи у глас повнкаше,
А на Турке сложно ударише.
Да се коме стати нагледати
Како Српске сабље сијевају,
Мртве Турске главе зијевају, 320

Ту не оста Србин у дружини,
Који Турске главе не одс'јече.
237 Од Србаља мало тко погибе,
Од Турака мало тко утече ;
Изгибоше Турске поглавице: 325

Погибе им хоџа из Стамбола,
Који благе р'јечи говораше,
Ког је царе био опремио^
Да по земљи благе збори р'јечи,
Не би л' како земљу умирио; 330

С њим погибе дван^ест поглавара ;
Утече им паша Али-паша,
Утече им шеру Бијељини.
Весели се, под Цером Поцерје !
Којено си гн'јездо соколово : 335

Кад Србину буде за невољу,
У тебе се по соко излеже,
Те Србину буде у помоћи.

338

221

Весели се, Милошева мајко,

Ти, која си Милоша родила. 340

Весели се, Поцерац Милошу!

Десна ти се посветила рука !

Која знаде погубити Меха,

Свпм Турцима раброг поглавара,

А Србима свима душманина. 345

Весели се, Поцерац Милошу !

Дуго ти се име спомињало :

Докле текло сунца и мјесеца !

33.
Бој на Лозници

Оатјече се паша Али-паша

У Зворнику у својему граду

На ћитапу своме алкурану :

»Ој да би ме не родила мајка

))Ни влахиња ни млада Туркиња, 5

»Већ кобила, која хата мога,

„Хоћу силну покупити војску

))По Зворнику и по Мулалуку;

))Па ћу звати пашу Сребрницу,

))Херцеговце соколове Турке, 10

))Мостаране до мора јунаке;

))Па ћу звати млоге капетане,

))Крајишнике љуте убојице,

))И четири санџак-алајбега,

))Седам паша са седам санџака, 15

))11 осмога пашу учтуглију ;

ПР, 346. -

222

))Кад сакупим војску у Зворника,
))Поградићу орахове шајке,
))Шајке лаке, орахове лађе,
»У Зворнику, у мојему граду, 20

))Па ћу шајке спустити низ Дрину,
))Ја пред војском покрај Дрине поћи,
239 ))С војском сићи до поља Тичара
))На Тичару с војском Дрину прећи,
))На Лозницу хоћу ударити, 25

))На Лозницу, моју ђедовину,
))Коју ми је ђеде освојио,
))У Косову пољу задобио,
))У Косову на свијетлу сабљу.
))Па од мене Раци преотеше, 30

))Преотеше на љуту срамоту.
))Код мојијех пет стотина кмета;
))Сад ја кмета немам ниједнога.
))Мислим сјести у б'јелу Лозницу
))До Илијна ил' до Пантелијна; 35

))А кад сједнем у б'јелу Лозницу,
))Поватаћу влашке поглавице :
))Јакова ћу на колац набити,
,)А Луку ћу жива одерати,
))Милоша ћу с коњма истргати, 40

))Чупића ћу бритком сабљом посјећ',
))Цинцара ћу на ватри спалити ;
))Кучку курву Богићевић-Анту,
))Који ми је Јадар посвојио
))И под своје крило приватио, 45

))Хоћу њега на коло вргнути,
))Ја не могу рала уватити,
))Нит' умијем орат' ни копати.

223

))Веће хоћу тако урадитп,
„Да би своју изгубио главу; 50

»Већ с' овако живљети не може/^
То говори паша Али-паша,
240 То говори, ал' Бога не моли,
Већ окрете силну купит' војску
По Зворнику и по Мулалуку: 55

Књпгу пише, посла Сребрници,
Другу посла на Херцеговину,
Трећу посла бијелу Мостару
На Мостарце до мора јунаке,
А четврту Босанском везиру, 6 0

Учтуглији паши Кукавици ;
Пету посла у крајину љуту,
На тридесет и трР1 капетана;
Шесту посла, брате, на четири,
На четпри санџак-алајбега ; 65

Седму посла ев' књигу клетвену
На Бошњаке Турке Муслолшне,
На мечете и на све џамије,
На све хоџе и на мујезине:
))Ко је Турчин и Турског племена, 70

))Те га јесте Туркиња родила
»И Турскијем мл'јеком задојила,
))Те вјерује свеца Мухамеда,
))Нек се диже тући ђаурина :
))Ђаури нам тешко додијаше, 75

))Нашег цара прво уцв'јелише,
))Уцв'јелише, за срце ујеше :
))Двије њему земље освојише :
„Ођунлију и Маћедонију;
))Исјекоше Турке јењичаре, 80

224

))Јењичаре, цареве синове,
»А градове б'јеле поурваше,
241 »Од џамија цркве поградише;
»И те би им јаде опростили,
))Ал' видите л\ ђе ће горе бити? 85

,)П'јани власи мировати не ће ;
))По Зворнику и по Бијељини
))Ми се Турци маћи не смијемо
))0д влашкијех љутијех змајева,
))Прелијећу преко воде Дрине, 90

))Па се наше Босне приваћају,
»Дочекују по друмов'ма Турке,
))И русе им ос'јецају главе;
))Из чаршије изић' не смијемо
))Нит' на воду Дрину извирити; 95

))Нека знате, више ћ' јада бити :
))Сву ће нашу Босну посвојити:
,)Од'те, дођ'те, ако Бога знате!^^
Оде књига по свој Босни славној
На све Турке Турске поглавице, 100

Када Турци књиге проучише,
Низ образе сузе прољеваше,
Па скочише на ноге јуначке,
Из подрума коње изведоше,
Припасаше свијетло оружје, 105

Са сви страна војску сакупише,
Па Зворнику граду одведоше.
Кад се Турци под Зворник слегоше,
Те их паша на теФтер узео,
Ал' Турака сто хиљада дође. 110

То је паши врло мило било,
Па он гради орахове шајке,

225

242 Шајке лаке, орахове лађе,

У Зворнику у својему граду ;

Па он шајке отиште низ Дрину, 115

А он с војском покрај Дрине сиђе,

На Тичару с војском Дрину пређе ;

Изиђоше у поља Лозничка,

Украј Дрине табор учинише

И Лозничка поља притискоше : 120

Све је бијел чадор до чадора,

Коњ до коња, јунак до јунака,

Бојна копља кано чарна гора,

Све с' вијају по пољу барјаци

Кано мрки по небу облаци ; 125

Товни коњи, а бијесни Турци,

На алаје по пољу одлазе,

На Лозницу попријеко гледе.

Ту су Турци мудри и паметни :

Бише Турци украј воде Дрине, 130

Бише Турци за петнаест дана,

Не шћедоше заметати кавге.

Л кад своју одморише војску,

Па се војска у једно сустиже,

Прије зоре и бијела дана, 135

Лозници се граду прикучише,

На Лозницу сложно ударише,

Прве Турци шанце освојише

И по шанцу адет поставише :

По бедену вргоше барјаке, 140

А у шанцу амаз проучише ; •

На Лозницу на град ударише,
^43 Како Турци нагло ударају,

За беден се рукам' приваћају,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 15

226

Лозница се из темеља креће. 145

У граду су до три војеводе :
Прво јесте Српока војевода
Од Лознице Богићевпћ Анто,
А друго је Српска војевода
По имену Милош од Поцерја, 150

А треће је Српска војевода
Ја из Шапца Бакал Милосаве.
Трчи Анто по бе,'],еиу граду
Кано соко по јелову грању,
По бедену поређа барјаке, 155

А Србине меће на бусије ;
Виче Анто грлом бијелијем,
Виче Анто, к'о да соко кликће,
Око себе Србадију рабри :
))0 Србини, не бојте се, браћо ! 160

))Пун'те пушке, а туците Турке;
))Нек је Турак' сто хиљада војско,
»Нас у граду двадесег стотипа,
))Нека знате, разбићемо Турке,
))Не жалите праха ни олова, 165

))У мене је за доста џебане ;
))Да ложимо три мјесеца дана,
))Да ложимо, војску би гријали :
))Џебане пам иестати не може.^*
Стоји цика Српскијех пушака, 170

Јаук стоји око град' Турака;
Црвен пламен свезан је Зс' небо
244 А од онс ватре из пушака.
Бој чинитпе три бијела дана :
Ни престаи1е, нити сна имаи1е, 175

Ни сједопЈе, ни љеба једопге,

227

Нит' стадоше, нити воде пише ;
Нагло Турци на град ударају,
Ништа Турци успрегнути не ће.
Бре какав је Поцерац Милошу, 180

И какав је Бакал Милосаве,
Прије би се они полшмили,
Него би се Турцима предали.
Излијеће Поцерац Милошу,
Излијеће на горњу капију^ 185

На ђогату коњу крилатоме,
Па сијече Турке око града ;
Ту се Милош не зна уморити,
Док под собом коња не озноји ;
А кад ђогат под њиме сустане, 190

Он се онда ев' у град иоврати,
Ђога сјаше, дората узјаше,
Па изгони дора на капију,
Све једнако Милош с'јече Турке,
Јер се Милош не зна уморР1ти. 195

С другу страну на доњу каппју
Излијеће Бакал Милосаве
На јагрзу коњу великоме,
Па сијече Турке око града ;
Ту се Бакал не зна уморити, 500

Већ разгони Турке око града,
Док под собом коња не умори ;
245 Кад јагрза у пјену учини,

Тад се с коњем он у град поврати,

С оног сјаше, а другог узјаше, 205

Па једнако он разгони Турке.

Ко ће сили Бож'јој одол>еги?

Ко л' побити све цареве Турке?

15*

228

Све једнако бојак без престанка :
Нити знаду, кад им данак прође, 210

Данак прође, кад ли ноћца дође :
Све једнако магла од пушака.
Дан четврти кад је освануо,
Ев' пошета Богићевић Анто
По Лозници по бедену граду : 215

Анто гледа свуда око града,
Јесу л^ Турци ишто узмакнули^;
Турци нису ништа узмакнули,
Већ се граду ближе примакнули.
Кад то виђе Богићевић Анто, 220

Препаде се Богићевић Анто,
Па процвиље из грла бијела,
Цвили Анто како љута гуја,
Како љута гуја под каменом,
Вели Анто : »Јаој моја мајко ! 225

„Мили Бого ! Што ли ћу ти јако ?
»Сад ће Турци Лозницу узети,
^Ми војводе главе погубити,
»Сиротиња муке допаднути ;
»Ја не жалим нит' се тога страшим, 230

»Ми војводе што би изгинули,
,)Али што ће наше јадне душе?
246 »Душе не ће виђет' Бож'јег лица:
»Сиротиња с нас муке допада.^^
Ту му дође Поцерац Милошу, 235

Крвава му сабља до балчака
И десница до рамена рука,
Сијекући око града Турке,
Милоп! тјеши Богићевић-Анту :
» Ја мој брате, Богићевић-Анто ! 240

229

»Немој тужит^ не плаши Србова,
»Еда Бога и Богородице !
»Како смо се побили с Турци^ма,
»Ево има шест година дана,
))Ђегођ смо се с Турцим' ударили, 245

))Свагђе јесмо Турке разбијали :
))Добре коње у срму облисмо,
))У скерлет се чоху обукосмо,
))Све од Турак' што смо добивали ;
))Еда и сад Турке разбијемо, 250

))0д Турака шићар добијемо!^^
Ал' бесједи Богићевић Анто :
))А мој брате, Поцерац-Милошу !
))До сад смо се с Турцим' ударали,
))Кад на Турке огањ оборимо, 255

))Одмах почну Турци узмицати,
»А сад Турци узмакнути не ће ;
))Је ли бојак три бијела дана?
))Је ли ово ватра без престанка?
))Ништа Турци узмакнути не ће, 260

))Већ се ближе прикучују граду,
»На Лозницу нагло ударају :
247 ))Сад ће Турци Лозницу отети,
))Ми војводе главе погубити,
))Сиротиња муке допаднути. 265

»Слатки Бого ! што ли ћу ти јако?^^
Ал' ето ти Бакал-Милосава,
Крвава му сабља до балчака
И десница до рамена рука,
Сијекући око града Турке, 270

Бакал кара обје војеводе :
))Не будал^те, двије војеводе!

230

))Ил' сте луди, ил' сте се препали?
,)Што се, болан, 'нако не владате,
))К*о су с' старе војводе владале? 275

»Ђе је вама дивит и хартија?
»Што ви ситну књигу не пишете,
»Не пишете, па је не шаљете
))Б'јелу Шапцу, Лазаревић-Луки,
))Комендату од Шапца бијела, 280

))Нек вам даде индат у Лозницу?
))Другу пиш'те, Чупићу пошљите,
))Трећу пиш'те шеру Парашници
))Голом сину Зеки буљубаши :
))Та они су на гласу јунаци, 285

))Њих се боје сви Турци Бошњаци;
))Ако нама од њих помоћ дође,
))Нека знате, разбићемо Турке/^
Кад то чуо Богићевић Анто,
Та онда се пера осјетио. 290

Узе Анто перо и хартију,
Дркћу руке, писати не може,
248 Веће даде Иоцсрцу Милошу :

))Иај ти, побро, Поцерац-Милошу !

))Нај ти, побро, перо и хартију, 295

))Књигу пиши, ја ћу говорити/^

Узе Милош дивит и хартију,

Милош пише, а говори Анто.

'Вако Анто у књизи говори :

))Господару, Лазаревић-Луко ! 300

)) Ја из Шапца Српски комендате !

))Или чујепЈ, болан, ил' не чујепГ?

»Или за нас хајеш, ил' не хајеп!?

,)На Лозницу Турци ударили

231

„Р1 прве нам шанце освојплп 305

)>И по њима адет поставпли
»(По бедену уд'рпли барјаке,
))И у њихма амаз проучпли),
),А Лозницу града опасали ;
„Нагло Турцп на град ударају, 310

))3а беден се рукам' прпватају,
„Лозница се пз темеља креће,
))Хоће Турцп Лознпцу узети.
))Да тп ВИДИП1, Лазаревић-Луко,
»Ја каква је сила у Турака ! 315

„И какви су коњп у Турака !
))Још да Турцп 1П1Ју рујно вино,
),Рујно вино јал' бистру ракију,
))Би нагнали своје добре коње,
))Би Лознпцп на беден скакали ; 320

))Ал' не ппју в1П1а нп ракпје,
))Па уздама коњо помотају.
2^^ ))Дај нам пндаг до неђе.Бе прве,
))Ако ли нам не дпде1п пндата,
))Ја индата до неђеље прве. 325

))Када буде у свету неђељу,
)) Ја ћу Турцпм' предатп Лознпцу :
))Бранити се впшо не можемо."
Оде књига Шапцу бијеломе.
Учи књпгу Лазаревпћ Луко, 330

Учп књпгу, грозне сузе лије;
Другу Луко на ко.Бену пипЈе,
Те је шаље бпјелој Лозницп,
А на руке Богићевић-Анти
И свом побру Бакал-Милосаву 335

И Милошу, крилу од Поцерјн :

232

»Чујете ли, до три војеводе!
' „Браните се, не дајте Лознице
»Ја у Турске у проклете руке,
»Не дај града без велика јада, 340

»Без прољева крви од Србина;
'))Не ће проћи три бијела дана,
))Стићи ће вам помоћ са свих страна,
))Виђећете јада од Турака/^
Оде књР1га бијелој Лозници. 345

Оде Луко друге књиге писат' :
Прву пише, шаље у .Бешницу
Ев' Р13 Борка Симеуну кнезу :
))Симеуне, Бијоградски кнеже !
))Ие распусти Бијоградске војске, 350

,)У Љешници дочекаћеш мене :
»Лозница нам у невољи цвили,
250 ))Ваља дават' индат у Лозницу
»И Србињске избављати душе
»Од Турака из нечисте руке/^ 355

Другу пише, те Чупићу шаље :
»0 Чупићу, змају из Ноћаја !
»Бојску купи, хајде у Љептницу,
))Лозница нам у невољи цвили.*^
Трећу пише, шаље Парашници, 360

Голом сину Зеки буљубаши :
»Голи сине, буљубаша Зеко !
))Дед' устани и голаће крени,
))Да си брзо у б'јелу Љешницу,
))Лозница нам у невољи цвили.^^ 365

Трећу пише, те Катићу шаље :
))0 војводо, Катић-Симеуне !
У)Аеде крени твоје Прекодргшце,

233

))Тп си џаба госпоство добио,
»Сад ћ' у тебе срећу окушати ; 370

»Да сп брзо у »Бешнпцу б'јелу,
»Лозница нам у невољи цвплп,
»Онђе ћу те впђет' код Лознице,
»Онђе ћу тп љебац поклонптп."
Кад Чуппћу сптна књпга дође, 37б

Чуппћ учп, грозне сузе лпје,
Главом маше, зубима шкргуће,
Јер је Чуппћ тепЈко обољео,
И тешко га болест обрвала,
Па се коња држатп не може. 380

Впкну Чупић слуге п дворане :
„Чујете лп, моје вјерне слуге !
251 ))Трч'те боље по богатој Мачви,
))Поздравпте моје буљубаше :
))Побра Луку, Јоспповић-Перу, 385

))С Богатпћа Ковпћ-Мпхаила,
))А од Дрине Бјелић-Игњатију,
))И поздрав'те Срдана Илију;
))Моји момци, лави одабранп !
))Јаш'те коње, ?:ајте у /Бешницу, 390

»Војску куп'те по богатој Мачви,
))Хајте листом у Љешнпцу б'јелу:
))Лозница нам у невољп цвили."
Буљубаше кад чуше Чупића,
Сви скочише на ноге јуначке, 395

И по Мачви војску покупише,
Без Чупића лавови одоше,
Луко купи око себе војску
Ја по Шапцу п около Шапца,
По Посављу око воде Саве, 400

234

По Тавнави и по Поцерини ;
На мах Луко покупио војску.
У Љешницу шанцу дојездише
Једног сата а једног минута,
Поглавице уједно дођоше 405

У по с' ноћи онђе састадоше.
Једнако је бојак на Лозници :
Пушке праште, а топови гуде,
Испод неба лијећу лубарде :
Све баљемез баљемеза виче, 410

А лубарда лубарду дозива.
Ту Србињи спавати не могу :
352 Уста Луко, пође по логору,
Па он себе зове поглавице:
»Чујете ли, Српске поглавице ! 415

)) И ви, браћо, мали и велики !
»Послушајте, што ћу бесједити :
»Ако Бог да и Богородица,
»Те се сјутра с Турцим' ударимо,
))Дете, браћо, да се не пздалго: 420

))Ко издао, издало га љето ! ^
))Бијело му жито не родило !
»Стара РБега мајка не виђела !
))Њим се мила сестра не заклела !
»Јоште, браћо, да вам ово кажем : 425

))Који би што у боју добио,
,)Да добије везирево благо,
))Нека другу не даде исета,
))Проклет био ко од љег' искао !
))Свако себе нек пи^ћара тражи. 430

,)Хајте, браћо, бијелој Лозници,
))Оно ј' тежак бојак без престанка."

235

То рекоше, на ноге скочише,
Сви коњицп коње посједоше,
А пјешаци пушке докопаше ; 435

Све с' коњици по два поређаше,
А пјешаци по два загрлише ;
Поглавице напријед пођоше.
Из Љешнице у по ноћи погали,
Па на Јадар воду ударише, 440

Док Србињи Јадар пребродише,
Први Србљи у Руњане дошли,
253 Још посљедњи Јадар прелажаху,
У Руњаним' ишчекат' се хоће
Код студене воде ТеФерича 445

У Руњанским зеленим шљивицим',
Ту по ладу попадала војска :
Ко с' угриј'о, водом с' разлађује,
Ко је жедан, ладну воду пије,
Ко водицу, ко љуту ракију; 450

Пјешадија у пушке загледа,
А коњици'колане притежу,
На .'1озницу попријеко гледе.
Опет Луко пође по логору,
Стаде .1уко разређиват' војску, 455

Куд ће који уд'рит' поглавара,
'Вако рече Лазаревић Луко :
))0 из Борка кнеже Симеуне !
))Ти удари јунак од Истока,
))0д Истока са својега сента, 460

))Уза Штиру, уз воду студену;")

'^у Овђе се познаје, да је слијепац ову пјесму спјевао, јер
Штпра тече до Лознице од Југа к Сјеверу, а нспод Лознице се
савија, па иде готово управо к Западу.

236

„А бимбаша, Катић-Симеуне !
))Ти удари пољем од Липнице,
))Ту ћ' у тебе срећу окушати.
))Голи сине, Зеко буљубаша! 465

))Добро чувај брда и Гучева,
))Утећи ће у планину Турци ;
))А ја одо с мојом кумпанијом
254 ))0д куда су понајтјешњи кланци,

))0д Запада покрај воде Дрине. 470

))Ви Мачванске чујте буљубаше !

))Чупићеви лави изабрани !

))Кад Чупића међу вама нема,

,)Ви хоћете дру^мом ударити,

))Ево друмом најнапред на Турке : 475

))Ви најприје заметните кавгу,

))Нека буде сваколика кавга

))На онога Срдана Илију,

))И нек буде срећа Срданова.^^

То рекоше, па се посулише 480

Сваки своју страну разматраше ;

Ал' је мука на бој ударити.

Турци бију једнако Лозницу,

Три војводе по Лозници оде,

Ев' погледа Милош у Руњане, 485

Милош најпре Србе опазио,

Па дозивље Богићевић-Анту :

))Побратиме, Богићевић-Анто !

))Кака ј' војска по брдим' Руњанским?

))Ако оно Турцим' индат иде, 490

))И још оно буде Турска војска,

))Нико не ће остат' од Србина,

))Српска ће се св'јећа утрнути ;

237

))Ако л' оно буде Српска војска,
„Тере нама сада индат стигне, 495

))Сад ћеш виђет' јада од Турака.
„Деде узми дурбпн од биљура,
»Не би л' војску на дурбин познао/^
555 Узе Анто дурбин од биљура,

У шљивике Руњанске погледа, 500

И познаде, да је Српска војска,

И познаде Лазаревић-Луке ;

А кад позна Богићевић Анто,

Он казује Милошу Поцерцу :

))0 Милошу ! нама индат дође ! 505

))Ево Луке славна комендата/^

Онда рече Поцерац Милошу:

))Побратиме, Богићевић-Анто !

»Ти обуци све Турске хаљине,

))И ти узми три, четири друга, 510

))Кроз Турску се војску прокрадите,

,) Па идите у Руњанске башче :

»Ако Србља буде са јабане,

))Те не знаду од куд уд'рит' ваља,

))Ваља тебе уредити војску/^ 515

Кад то чуо Богићевић Анто,

Узе Анто три, четири друга,

Обукоше све турске хаљине,

Па на добре коње посједоше,

Кроз Турску се војску прокрадоше 520

И одоше баш пред Српску војску.

Кад с' машише брда Руњанскога,

Од Турака нико их не виђе,

Разма један паша Али-паша ;

Али-паша Турцим' бесједио : 525

238

»Јењичари, моја ђецо драга !
))Ен' утече градска поглавица,
»Од Лознице Богићевић Лнто,
256 ))Јал' утече, јал' по индат оде:

))Сад јуришом хајте на Лозницу, 530

»Готова је бијела Лозница/^

А кад, болан, Турци алакнуше

И Лозницу града опасаше !

Туку града са четири стране :

С једне стране топовима туку, 535

С друге стране бојним лубардама,

С треће стране лагум поткопаше

А с четврте јуриш без простанка,

Трчи Милош по Лозници граду,

Око себе Србадију рабри : 540

))Не бојте се, Србљрт, браћо драга!

))Пушке пунЧе, а туците Турке,

))Сад ће нама лијеп инДат стићи.

))Виђећете јада од Турака/^

Какав огањ гори на Лозници, 545

Црвен пламен до неба свезали.

Дође Анто Српскоме логору,

Опази га Лазаревић Луко,

Пред Анту је Луко потрчао,

Са Антом се у образ пољуби, 550

Немају се кад за здравље питат\

Веће рече Лазаревић Луко :

»Како ј', брате Анто, у Лозници?^^

Анто проли сузе низ образе,

Антонија нема П1та казиват' : 555

))Видиш, Луко, како ј' у Лозници !

))Сад су Турци ушли у Лозницу/^

257

239

Па се сада кољу по Лознпци

,)Већ потецЧе, ако Бога знате
Онда Луко викну поглавице : 560

))А Србпњи! свак на своју страну."
Па коњици коње посједоше,
А пјешаци пушке загрлише,
Па Лозници граду потекоше,
Најнапријед Срдане Илија, 565

И пред њиме Пурко барјактару,
Он пјешице свилен барјак носи,
Барјак носи, војсци калаузи,
А Илија за њим на ђогату.
Најпре Турци виђеше Илију 570

И пред њиме Пурр:а барјактара,
Па .се Турци тада препадоше,
Кад Илију за собом виђеше^
Па се Турци натраг окренуше,
Не би л' како узбили Илију, 575

На Илију огањ оборише ;
Ал' Илија успрегнути не шће,
Већ подвикну к'о да пије вино,
Па на Турке јуриш учиниа;
Са сви страна Србљи ударише, 80

Једнолико сложно ударише,
И на Турке огањ оборише,
Кано грозна киша из облака,
Тако с' просу пушка од Србаља.
Кад то виђе Поцерац Милошу, 585

Он на граду отворио врата,
Па из града јуриш учинио,
Са свих страна забунише Турке.
258 Боже мили и Богородице !

240

Кад се двије ударише војске, 590

Једно Српска, а друго је Турска,
Стоји цика тананих пушака,
Стоји јаук рањених јунака ;
Ето гребу мачи гребештаци,
Ев' шкргућу кости од јунака; 595

Је^^а стоји убојних топова,
Земља јечи ведро небо звечи,
А све зељош зељоша дозива,
Вин]' њих јарко помрчало сунце
Од онога праха и олова. 600

Турци даше плећа, побјегоп1е
Дрини води ладној на обалу :
Ево паше на ноге скочише,
А на добре коње посједоше,
Дрини води ладној утекоше ; 605

Оставише убојне топове
И џебану, што је за потребе,
И бубњари бубњеве бацише,
И свирачи свирале бацише,
Побацаше зиле и борије, 610

Погубише ситна ћиманета.
Мили Бого ! чуда големога !
Да се коме чуда нагледати,
Како Српске сабље сијевају,
Мртве Турске главе зијевају! 615

Ту не оста Србљин у друл^ини,
Који Турске не одс'јече главе.
Што Турака од сабље утече,
259 На Дрину их воду наћераше.

Колика је Дрина вода ладна, 620

А на њојзи ниђе брода нема,

241

Ту је Турчин тада пребродио,

Ђе је који доспјети могао.

Преко Дрине мало ко пријеђе,

Камо чудо, што у Дрини оста ! 625

Дрина вода не тражи теФтера,

Веће ждере без броја јунаке.

Бого мили и Богородице !

Од како је постала Лозница,

Нису љепше Србљи задобили, 630

Него тада, кад разбише Турке,

Од Турака шићар задобише.

Ова пјесма свјема Србињима,

Од мен' пјесма, а од Бога здравље !

34.
^уко У1азареви11 и Пејзо

и ога ни зоре ни бијела дана,
Али-паша Дрггаи води дође,
Дође пагаа и доведе војску,
Поред Дрине разапе шаторе,
Па се пагаа покрај Дрине гаеће, 5

260 А титра се златним буздованом,
К'о ђевојка зеленом јабуком,
У балчак се сабљи покуцкује,
А на Мачву попријеко гледи,
Па се пагаа и сам разговара : 1 0

»Док ми војска из дубљине дође,
,>Дрину воду пребродићу ладну,

1Ш, 370. ~ 18. добро. — 243. утјечу. — 305. раменБ.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. ^^

242

))Прегазићу сву богату Мачву,
„Китог проћи и у Шабац доћи
»У дворове Лазаревић-Луке, 15

))Хоћу њему назват' добро јутро.
))Ал' у 3^0 час по ме, али поњга,
))Г[о једнога добра бити не ће."
То говори паша Али-паша,
То говори, ал' Бога не моли, 20

Веће мисли тако да уради.
Ал' бесједи Пејзо Мехмед-ага :
))Господине, пашо х\ли-пашо !
))Ев' у нашој Босни каменитој
))Има, пашо, тридес'т капетана. 2б

))И имаде седам паша малих,
))И велики паша учтуглија ;
))У свакога има по ђевојка,
))У ког шћерца, у ког мила сеја,
))Рад је сваки, да ми је поклони, 30

))Сваки жели да ме зетом зовне ;
))Ал' сам Ббгу јемин учинио,
))Да с' Туркињом оженити не ћу,
))Него ћу се оженит' влахињом ;
»Из Поцерја главитом ђевојком, 35

261 ))Којано је б'јела и румена,
))Која пије вино и ракију;
))Та њом ћу се јунак оженити,
))Влахињу ћу младу обљубити
))На срамоту Лазаревић-У1уки, 40

))И Чупићу, који Дрине чува ;
))Веће, пашо, драги господине !
))Дај ти мене до два поглавара:
»Прво дај ми Осман-барјактара,

I

243

)>Друго дај ми Тузлу капетана^ 45

))И дај мене трп хпљаде Турак'
))На хатима, а под мпздрацима,
))Да ја пређем преко воде Дрпне,
))Да прегазим сву богату Мачву,
))Да осванем у Поцерју славном. бО

))Да поробпм села пспод Цера,
))Да запалим цркву Петковпцу,
»Па ћ' оданде уд'рит' низ Тавнаву.
»Тавнаву ћу попалит' до Саве,
„Уза Саву у Шабац ћу доћи: 55

))А тп хајде Шапцу бпјеломе,
))Онђе мене хоћеш дочекати,
))Онђе с', пашо, састати хоћемо/^
Кад то чуо паша Али-паша,
То је паша једва дочекао, 60

Па му даде до два поглавара,
Једно прво Осман-барјактара,
Друго даде Тузлу капетана,
Изабра му три хиљаде Турак'
На хатима, а под миздрацима, 65

262 Па овако Пејзп говораше :

))Пођи с Богом, Пејзо Мехмед-ага I

))Попалите села испод Цера,

))Све мушкиње под мач ударпте,

))А женскиње под робље довед'те. 70

))Док ми војска из дубине дође,

))И ја хоћу Дрину пребродитп,

))Мачву прећи и сву поробити,

))Китог проћи и у Шабац доћи :

))Онђе, Пејзо, да се састанемо/^ . 75

Одатле се Пејзо подигао,

16*

244

У по поћп Дрину пребродио,
И ту Пејзи Бог и срећа даде,
Српска њега не привиђе стража.
Оста паша Дрине чувајући, 80

Оде Пејзо у Поцерје славно.
Кад се д'јели срећа и несрећа,
Тавна ноћца од бијела дана,
У Поцерју освануше Турци
Код бијеле цркве Петковице, 85^

Петковицу опколише Турци,
Игумана старца затекоше,
Три му ђака млада посјекоше,
А тројица у гор' утекоше,
Пгумана жива уватише, 90

Намастирско благо покупише,
Како Турци добро задобише,
Више Турци у села не шћеше;
Игуману руке савезаше,

Па га туку перним буздованом, 95

263 Пјешке њега поред коња гоне,
Па се Турци паши повратише.
Кличе вила прије јарког сунца^
Саврх Цера високе планине,
Дозивати Српскоме логору, 100-

Украј Дрине шанцу Бадовинцу,
Из логора зове поглаваре :
Прво зове Лазаревић-Луку,
Друго зове Чупића Стојана:
»Жље заспали, српске поглавице I 105

»Жље заспали, зао сан уснили ! .
„Тешко су вас преварили Турци,
„Петковицу поробили цркву.

245

))Исаију старца уватили,

»Бијеле му савезали руке, 110

))Намастирско одузели благо,
»Три су њему ђака погубили,
»А тројица у гору утекла.
))Ви спавате, за то и не знате.
))Је ли вама од Бога гријота, Иб^

))А од људи покор и срамота ?
))Ђе је ваша вала и јунаштво?
))Што чините ? Јер се не бијете?'^
Кад то чуо Лазаревић Луко,
Он се пљесну руком по кољену, 120

Скерлет чоха пуче на кољену,
Па се скочи, припаса оружје,
И повика Чупића Стојана :
))А на ноге, Чупићу Стојане !
))Тешко су нас преварили Турцп : 125

Ј64 ))Мачву прешли, очли у Поцерје,
))Петковицу поробили цркву,
))Исапја заробили старца,
))А још може више јада бити ;
))Већ мој брате, Чупићу Стојане ! 130

))Ти припаши свијетло оружје,
))Па ти узми војске понајвипте,
))Па се спусти покрај воде Дрине,
))Тврде страже покрај воде врзи,
))Да не може тица пролећети, 135

))А камо ли татар прокасати
))И од Босне књигу пронијети :
))Бојати се Осман-капетана
))Из Градачца из бијела града,
,)Да богате не пороби Мачве; 140

246

„Па Кс1д дођеш шеру Парашннци,
»Тн поздрави Зека буљубашу,
))Нек' устане Зеко буљубаша,
))И нек' крене голаће јунаке,
))Поред Батра воде нек ностави 145

»Тврде страже све једну до друге/^
Чупнћ скочн, нрипаса оружје,
Узе Чунић понајвише војср^е,
Па се спусти покрај воде Дрнне,
Тврде страже на бродове баци ; 1бО

Када дође шеру Парашници,
Он поздравн Зека буљубашу,
Уста Зеко н голаће крену,
Тврде страже покрај Батра бацн ;
Да р;аквн су голаћи јунаци ! 155

265 Убили би под облаком ждрала,
А камо ли на земљн јунака !
Како би их Осман преварио ?
А кад страже тврде поставише,
Стаде Луко нребирати војску: 160

Узе себе четрест коњика
П стотину младијех пјешака,
П поведе Бакал-Милосава,
И поведе Марка из Штитара :
Милосава води ради дике, 165

Ради дике и рад' разговора,
А ПЈтитарца Марка рад' јунаштва ;
И поведе Глувца Михаила,
Који с'јече мачем без разлога,
И поведе Гркињића Ђорђа, 170

Когано је на сабљу отео
Од Турака из ропства Турскога,

247

И држи га као свога спна,
Који Луку свлачи и облачп
И свиленим опасује пасом. 175

Пође с њпме четрест коњика
И стотина младпјех пјешака,
Оде Луко уз ту воду Дрину,
Да обиђе шанац у Љешницп
И у шанцу свога брата Ђуру, 180

Свога брата Ђуру капетана,
Да га млада не преваре Турцп ;
х\ кад Луко Новом селу био,
Ђе су Турци Дрпну прегазпли,
Још се Турцп повратилп нпсу ; 185

266 Куд су Турци Мачву прегазплп,
Па плочама траву однпјелп,
Стаде ука Луке око пута.
Јоште Луко пута пстражује,
А Турци се пољем помолпше, 190

Савезана игумана воде ;
Није шала, трп хиљаде Турак' !
А у Луке четјЗест коњика
II стотина Србина пјешака !
Кад је Луко опазио Турке, 195

Препаде се .1азаревић Луко :
))Мили Бого ! та што ћу тп јако У
))На злу ти се мјесту затекосмо !
))У равноме пољу широкоме,
))Ђе не има нп трна п!1 грма, 200

))Нас је мало, а млого Турака:
))Да с' бијехмо, разбит' не можемо,
,)Да бјежимо, утећ' не можемо ;
»Шуме нема, да се заклонимо.

248^

))Већ можемо лудо изгинути, 205

))Веће, браћо, стотина пјешака!
»Покријте се по зеленој трави,
»Па пушака метати немојте,
»Нека за вас Турци и не знаду ; 210

»Ми коњици одосмо пред Турке,
»Па ће Турци на нас ударити,
))Ми с' пред њима измаћи хоћемо,
))К вама ћемо Турке напустити,
))Ви гледајте сваки по једнога. 215

267 »Па на Турке огањ оборите,
))Са пламеном Турке забуните,
))А ми ћемо сабље повадити
,)И у Турке јуриш учинити :
))Не би л' како Турке забунили, 220

))Не би л' старца од Турак' отели."
Тако Луко Србље сјетовао.
Пјешаци се по трави покрише,
-Оде Луко су четрест друга,
Коња љути, а пред Турке иде. 225

Како Турци опазише Луку,
Одмах Турци Луку познадоше,
Па говори Пејзо Мехмед-ага:
))Ти си, курво, Лазаревић-Луко !
»Што сам ћео, то сам удесио, 230

))С тобом ћу се, курво, огледати.^^
Трже Турчин сабљу дилп^шћију,
Трже сабљу у лијеву руку;^'')
Али Луко Пејзе не познаје,
Него мисли, да је Али-паша, 235

Па се њему јуначки јављап1е :
"') Кажу, да је Иејзо био 111увак.1ија.

249

»Ја сам, курво, пашо Али-пашо I
„Жена био, ко ти побјегао!"
Трже Луко сабљу у десницу,
Један другом добра коња пусти, '240

Доиста се ударити ћаху,
Ал' Србини не дадоше Луки,
Већ с' утјече један пред другога,
268 Да Србима Луко не погине,

Србима је жао поглавара ; . 24б

Утече се Бакал Милосаве

На јагрзу коњу високоме,

Па говори .1азаревић-Луки :

»Побратиме, Лазаревић-Луко !

»Ја ћу за те на мејдан изићп. 2б0

»Ти ћеш мене прије покајатп."

Трже Бакал сабљу у десницу,

Па полеће Пејзи Мехмед-аги,

Ал' тек што се коњи сусретопте.

А јунаци да с' сабљам' ударе, 2бб

А Бакала срећа изневјери :

Под Бакалом јагрз посрнуо,

Паде Бакал пред коња у траву,

Бакал паде, а Пејзо допаде ,

Да Бакалу одсијече главу ; 266

Ал' се Бакал п пјешице брани '

Бритком сабљом и десницом руком.

Бјежи Бакал около јагрза.

Када виђе Лазаревић Луко,

Ђе ће Турчин посјећи Бакала ; 56б

Скиде Луко пушку крџалијнку,

Којано је обљевена златом

Од јалмана до горњег нишана.

250

На којој је трпдесЧ белензука,
Све од чиста жеженога злата, 2 70

Паразлама од тридес'т дуката ;
На којој је до дванаест слова,
Свако слово у крв' окаљено,
269 На јуначко тело нам^јењено;

Она бије сваку амајлију;, '275

Па је Луко онда говорио :

оТа не бој се, брате Милосаве !

))Тај те Турчин ље погубит' не ће,

))Нит' ће виђет' буле ни матере."

Крџалијнки живу ватру даде, 280

Пуче шара, пуста остат' не ће,

Те погоди Пејзу Мехмед-агу,

Погоди га под грло бијело,

Закла Пејзу као јагње б'јело ;

Пејзо паде са коња у траву, 285

Ал' долеће Осман-барјактару

С голом сабљом у десници руци,

Да Бакалу одсијече главу,

Па му не да јагрза узјати,

Бакал бјежи око коња свога, 290

Па се Бакал и пјеиЈице брани,

х\л' би њега Турчин погубио,

У Бакала вјерна слуга бјеше:

Павлић момче из града Мостара,

Когано је Бакал одранио 295

Уз кољено к'о рођеног сипа

Зарад' Бога п заради душе,

Павлић собом заклоња Бакала,

Заклоња га собом и вранчићем,

Младо д'јете, одвипЈе слободпо, ЗОО

251

Трже Павлпћ двпје пушке мале,
У Османа обје окренуо :
„Стан' Турчпне I куд сп насрнуо?
270 »Не ће[п згубпт' мога господара,

,)Док је моје на рамена главе/^ 305

Обје пукле, Османа згодпле,

Спнџирли га зрна ударпла,

У Осману срце пстргала.

Кад падоше двпје поглавпце,

Онда Турци натраг устегнуше, 310

У то доба Бакал Мплосаве

Узја коња, па поћера Турке,

Лл' повпка Тузла капетане :

))Јао Турцп, моји јењпчарп I

,)Нема Лука већ. четјЗест друга, 315

»А нас пма трп хпљаде равно,

»Ето јако што се од нас радп I

»Јалах кардаш, јурпгп на душмана!^*

Тад' се Турцн опет повратише,

На коњпке Српске јуриш чпне, 510

Србљп сташе пред њпма бјегатп I

Та не бјеже да Турцим' утеку,

Веће маме Турке на пјешаке.

А кад Србљп Турке домамише,

На мах пуче од стотпне Срба, 3 25

На мах пуче стотпна пушака,

Мртвих паде стотпна Турака,

Погибе им Тузла капетане ;

А Србпњи онда јуришише,

Турцп сложно огањ оборише, 330

Под Штитарцем убише ђогата,

Под Ђорђијом убише дората ;

252

Ево Ђорђе пјешпце пзмаче,
Л71 А Штитарца ђогат притпснуо ;

На Штптарца Турци долећеше, ЗЗб

Лежећива да га посијеку.

Јадан Марко лежећи се брани :

Бритком сабљом п лежећи маше.

Око себе рашћерује Турке.

Доиста би ^1арко погпнуо, 340

Ал' опази Глувац Михаило,

Ђе су Марка забунили Турцп,

Трже мача Глувац Михаило,

Па кроз Турке јуриш учинио,

Док до Марка путе просијече, 345

Седамнаест Турак' посијече ;

С друге стране Пушибрк Остоја,

Док Остоја путе просијече,

Десет Турски глава одсијече;

Те Штптарца с коњем опростише. 350

Кад се Марко ногу докопао,

Кано соко крпла на планини,

Па поћера Турке на алаје,

Све разбише Турке на алаје,

Даше Турцп плећа, побјегоше, 355

А на Дрину воду нагазише,

Одведоше Исаију старца.

Од Турака млого и утече,

А млого их и онђе остаде ;

Седамнаест погибе Србина, 360

Оста мејдан Лазаревић-Луке.

Како Турци Дрину пребродппЈе,

Али-папга далеко их виђе,
272 Мало блпже пред њпх пстрча<Ј :

273

18

2бЗ

,,Јала кардаш I како ј' у Србији?^^ 36 5

Турци њему невесело веле :

,)Ал11-пашо, сиња кукавицо !

»Никако је у Србиј' по Турке I

»Колпко смо тебе говорили,

,)Да не шаљеш војске преко Мачве ; 3 70

„Та ђе тп је Пејзо Мехмед-ага ?

»И ђе тп је Осман барјактару?

))И ђе ти је Тузла капетане?

»Које Босна нпгда стећп не ће.

))Погубп пх Лазаревпћ Луко .375

,)Су својпјех четрест коњпка !

))Још да бјеше Чупићу Стојане,

,)Не бп тебе гласнпк Дрине преш'о,

))Нпт' бп' пм'о ко глас донпјети,

,)Да тп каже, каконо је било/^ 380

Од како је свијет постануо

Није Србпн Турке дочекао,

Мало Срба а млого Турака,

Разма тада Лазаревпћ Луко

Што дочека Турке код Новога, **) 385

И погубп Пејзу Мехмед-агу

0 крстову дану јесењему.

Ова пјесма свпма Србпњпма,

Од мен' пјесма, а од Бога здравље !

35.
Бјели11 Игњатије

ХЛротужпо Бјелпћ Игњатије
Уз кољено славном господару,

) т. ј. села.

254

Господару Чупићу Стојану:
»Господару, Чуппћу Стојане !
»Ево има шест година дана, 5

))Како тебе дворим, господару,
))Боље т' служим него баба мога,
))А од сад те ја служити не ћу :
))Ви с Турцима мира учините,
))Једни другим вјеру задајете, 10

))Ви Србиње своје позаптите,
))Не дате им ићи у Турћију -
))Ни Турака бити ни робити ;
))У Турчина тврде вјере нохма:
))Све нас Турци на вјери харају, 15

))Јуче су нам жалост учинилп.
))Ев' Шуманца Мићу погубилп, '
))Уцв'јелили и оца п мајку,
))11 украли коња испод мене,
))Р1 на коњу одн'јели оружје, 20

))Мноме јесу учинили спрдњу :
^74 »За живота коња м' одведоше,
))И од мене оружје однеше ;
))Веће чу ли, Чупићу Стојане !
))Дај ти мене, ако Бога знадеш ! 2б

>)Да ја идем у земљу Турћију,
))Не би л' своју покај'о срамоту;
))Ако ли ми ти то дати не ћеп1,
))Вјера моја тако ми помогла
»Не ћу служит' тебе, господару, 30

))11и ћу служит' цара нп ћесара,
))Већ ћу узет' пупЈку по средпни,
))На ћу одбећ' гори у хајдуке,
»Не би л' своју покај'о срамоту,

25б

„Ил' не би ли изгубио главу : Зб

«Под срамотом овом остат" не ћу/^
Ал' бесједи Чупићу Стојане :
»Буљубаша, Бјелић-Игњатије !
»Да не чиним мира са Турцима,
))Нит' да држим вјере у Турцима : 40

х,Купи друштво по богатој Мачви^
„Па ти иди те покај срамоту,
))Ходи мудро, не погинм лудо,
»И по Мачви избрфај дружину,
))Не.остави Чоњаге Живана : 45

))А кад друштво покупиш од Мачве,
,)Ти позови новога бимбашу,
))Та новога Катић-Симеуна,
„Нек покупи своје Прекодринце,
))Који знаду стазе преко Дрине, бО

))Па ако ћеш мене послушати,
^7б »Не остави голог сина Зеке,
))Голог сина Зеке буљубаше :
))Зеко знаде по Босни рсаменој,
))Ђе се може добит', ђе л" изгубит\ 5б

))На богазу ђе ће дочекати ;
))А кад, Игњо, друштво сакупите,
))Тад сви Зеку у образ љубите,
))Нек вам Зеко буде старјешина,
))Штогођ рече Зеко, послушајте/^ 60

Кад то чуо Бјелић Игњатије,
Капу скиде, на земљу је баца.
Па Чупића у руку пољуби,
Ниже руке у четири скута
И пред Стоком у земљицу чарну ; 6б

Па му 'вако Бјелић бесједио :

2б6

»0 вала тп, слатки господару !

))На твом дару, на слаткој бесједп/^

Узе Бјелић шару за средину,

Па он зађе по богатој Мачви, 70-

Те накупи двадесет Мачвана
И пред њима Чоњагу Живана,
Оде с друштвом Дрини на обалу,
Па он пише књигу на кољену,
Те је шаље новоме бимбаши : 75

»Господару, Катић-Симеуне ;
»Да си брзо к мени води Дрини,
»Доведи ми неколико друга,
))Да идемо у земљу Турћију,
))Да срамоту моју покајемо, 80

),Данас моју, ја ћу сјутра твоју/^
276 Кад то чуо Катић Симеуне,
Хитро скочи, припаса оружје^
Па накупи двадест Прекродринац',
И поведе Прекодринца Раду, 85

Радивоја, старога курјака,
Који добро пушком бити знаде,
Коме пушка назалуд не пуца ;
Води друштво Бјелић Игњатија,
А кад Игњат Симу опазио, 90

Пред њим скочи на ноге лагане,
Руке руче, у лица се љубе,
Па уједно друштво саставише,
Све се друпЈтво редом изљубило,
Нерођена браћа к'о рођена,, 95

Ту се њима мало учинило,
Већ саију шаљу Парапшици,
Голом сину Зеки буљубаши :

257

,)Да наш брате, Зеко бул>убаша!
„Да си брзо Дрини валовитој, 100

,)И поведи голаћа јунака,
))Да идемо у зелтљу Турћпју,
))Да срамоту твоју покајемо,
))И Шуманца Мићу осветимо/^
Саија је Зеку застанула 105

У меани, ђе он пије вино.
Када Зеки таки хабер дође,
То га Зеко једва дочекао,
Па потеже пушку од појаса,
Својој пушци живу ватру даде. 110

Кад Зекина пуче пушка мала,
277 Аваз оде по свој Парашници,
Сви голаћи пушку познадоше,
Да је пушка Зеке буљубаше,
Сви голаћи Зеки дотрчаше 1 1 5

Под оружјем и под свом оправом,
Долеће их четири стотине.
То се Зеки много учинило,
Уста Зеко одбирати друштво,
Ев' изабра деведесет брата, 120^

А триста их натраг повратио ;
Оно триста сузе прољевало,
И овако Зеки говорило :
,)Господару, Зеко буљубаша!
))Што смо гори те нас на бој не ћеш?^^ 125
Ал' бесједи Зеко буљубаша:
„Нисте гори, већ мени једнаци,
))Ко ће море чуват' Парашницу?^^
Узе Зеко шару за средину,
А за њиме деведесет друга 130

ВУКОВЕ ЦАРОДНЕ ПЕСМЕ IV. 17

258

Па он оде Дрини на обалу.
Кад га вид'ле двије поглавице,
Пред Зеком су на ноге скочиле,
Руке руче, у лице се љубе ;
Па међу се Зеку посадише. 135

А уједно друштво саставише.
Ту се саста сто и триест друга.
Онда рече Бјелић Игњатије
И бимбаша Катић Симеуне :
))Да наш брате, Зеко буљубаша! 140

»Од сад нама буди старјешина,
278 »Штогођ речеш, тебе ћемо слушат',
))А води нас на т^јесне богазе,
))Ђе би какве дочекали Турке,
))Да срамоту нашу покајемо.^^ 145

Онда рече Зеко буљубаша:
))Ако мене, браћо, услушате,
))Биће доста меса и гавраном
))И у гору зелену курјаку.^^
То рекоше, на ноге скочише, 150

Докопаше пушке по средини,
Валовиту Дрину пребродише,
Машише се пусте Семберије.
У пустињи обрасла је трава,
Та добри би коњи посустали, 155

Јер се трава газити не даде,
Зеко пође, па с друштвом почива,
Не ће свога друштва да умори,
Док прегази пусту Семберију,
Пак се маши луга Посавскога, 160

Лугом прође село Црљеново,
А кад прође село Црљеново,

259

Те је био покрај воде Саве
И на Сави скеле Суботишта,
У по луга сједе почивати. 165

Ту спртише торбе пртењаче,
Отворише дрвене чутуре,
Све два и два сјеше ужинати,
А заједно до три поглавице.
Онда рече Зеко буљубаша : 170

„Да мој брате, Бјелић Пгњатија !
379 »Господару, ти Катићу Симо !
))Куда ћемо, на коју ли страну?
))Да би ишли Брчко поробити,
»Далеко је бјежат' низа Саву ; 175

„А да би се натраг повратили,
„Бијељину би ми поробили,
))Бојати се војске од Турака,
))Па можемо лудо изпгаути
))На Јаменој скели Суботиште: 180

))Кад сам гође на њу долазио,
),Та на њој сам шићар задобио,
))Све по једног друга оставио,
))Она ми је срећа и несрећа,
))Нека з-нате, и сад ће остати, 185

))Осганути који гође брата,
))Да радимо да не оставимо,
))Веће, браћо, стотина голаћа!
))Није л^ мајка родила јунака,
))Да се испне на највише дрво, 190

))Да погледа друму Суботишком,
))А на скелу, прооде ли Турци,
))Да л' на скелу, јал' са скеле, браћо,
»Суботиште нигда није празно.*

260

Свп јунацм ником поникоше, 195

Не пониче Чоњага Живане,
Веће узе пушку за средину:
))Ја ћу ићи близу друма, Зеко !
(Па се крај њег' на дрво попео,)
))Како хмогу виђет' на све стране, 200

))Све ћу теби казат' од истине/^
280 Заскака се Чоњага Л^иване,
Како љељен од три годинице,
Па он оде друму Суботинском,
Украј друма на дрво се пење, 205

Па погледа на обије стране,
Али Турци цареве ичаге,
Ал' промичу на скелу Јамену,
И на силу рају поћерали,
Раја гони коње и коморе, 210

Јера тада од Босне везире
С Нијемцима, брате, трговаше,
Из Њехмачке рану узимаше,
Чим ће везир своју ранит' војску ;
Ту је млого св'јета и комора, 215

Млого Турак' цареви ичага:
Једни истом Саву прелажаху,
Други топрв на Саву долазе.
Кад то виђе Чоњага Живане,
Он се врати, па казује Зеки. 220

То је Зеко једва дочекао,
Па устаде на ноге лагане
И овако друштву бесједио :
))Чујеш, брате, Бјелмћ-Игњатије !
,)Како ћсхмо ударит' на Турке?^^ 225

Ал' говори Бјелмћ ИгњатиЈе :

261

))Сјетуј, Зеко, ти сп старјеппша/^
Онда Зеко поче сјетовати :
»Господару, Катић-Симеуне !
. »Е ти јеси госпоством најстар'ји, 230

»Узми друштва, па ти друма чувај :

281 ))Г0СП0ДСКИ Су ПуТИ И ДруМОВИ,

))А хајдучки тијесни богази !

))А ти брате, Бјелић-Игљатије !

))Твоја кавга, за тобом смо пошли, 23б

))Ти удари са својом дружином,

))Г1ди, Игњо, лугом зеленијем

))Уза Саву, уза воду ладну,

»Ти ћеш најпр'е ударит' на Турке ;

))Ако Турци почну бјежат' млади, 240

))Не ће Турци бјежат' низа Саву,

))Нит' ће Турци друмом широкијем :

))3наду Турци, на друму ј' бусија,

)>Већ ће Турци побјећ' уза Саву ;

))Ја ћу моју дружину узети, 245

))Па ћу засјест' Турке од запада,

))Не дам њима уза Саву ироћи/^

Мучно било Катић-Симеуну,

Јер у њега цигло двадест друга,

Заплака се Катић Симеуне 250

Голом сину Зеки буљубаии! :

))Дај ми, Зеко, дружине у зајам/^

Зеко даде тридесет голаћа,

Та даде му, ријечи не рече.

У Игњата двадесет Мачвана, 255

Ваља њему најире ударити,

Ал' је страшно са мало дружине,
Веће Игњат Зеки бесједио :

262

»Дај ми, Зеко, у зајам дружине/^
Даде Зеко, ријечи не рече, ^60

Даде Игњи тридесет голаћа.
282 Зеко узе понајмање друштва,
Понајмање тридесет голаћа.
Оде Симо друму са друниншм,
Симо оде су педесет друга, 265

Оде Бјелић право од истока
Уза Саву са педесет друга,
И овако Зеко бесјеђаше :
))Нико пушке прије да не баца,
))Док не пукне пугпка Бјелићева, 270

)Д1а остали на глас полетите,
))Са свих страна Турке забуните ;
))Мало Србља тш са Турцима,
))Ту хоћемо душу потопити,
))Све гледајте, Србља не уд^рите, 275

))Та чувајте, браћо, не шал'те се.^^
То рекоше, па се растадоше,
Оде Зеко засјест' од запада,
Да не бјеже Турци уза Саву.
А кад Симо на друм изашао, 280

Враг му не да, бусије чувати,
Веће Симо друмом путоваше,
Па на Турке често извирује
И дружини својој проговара :
))Браћо моја, педесет јунака ! 285

»Да ЛИ1, браћо, Зеке не слушамо,
))Већ да ирије уд'римо на Турке,
))Не би л' вип1е добили ишћара.^*
Ал' бесједи ^'ридесет голаћа :
))Господару, Катић-Симеуне ! 290

263

»Кад смо ћели унаточ радити,
283 »Јера си нас од Зеке искао?

))Ми не ћемо уд'рит' прије Зеке/^

Ал' не слуша Катић Симеуне,

Већ се ближе Турцим' прикучује, 295

У то доба Турци привиђеше,

Привиђеше Симу и бусију ;

Па се болан Турци узодаше,

Сташе своје потпрашиват' пушке

И оружје себи привлачити. 300

Када виђе Катић Симеуне,

Да су њега привиђели Турци,

Викну Симо Прекодринца Раду :

))3емљи падај, старац Радивоје,

))3емљи падај, пушци огањ даји, 305

»Веће су нас привиђели Турци,

„Ти на залуд пушке бацит' не ћеш/^

Земљи паде старац Радивоје,

Земљи паде, шарци ватру даде ;

Када шара пуче Рад'војева 310

Оде аваз на четири стране,

Познадоше у земљи Њемачкој,

Да је пушка Прекодринца Раде.

Ђе је глед'о, Раде ударио:

Ев' погоди Мулу евендију, 315

Удари га међу обје очи,

Чело прште, очи искочише,

Мртав паде Мула евендија.

А кад чуо Бјелић Игњатија,

Да је Симо прије ударио, 320

Ево Игњо с друштвом похићео,
184 Кад је близу Турцим' долећео,

264

Викну Бјелић Црљеновца Перу :
))3емљи падај, харамбаша Перо,
»Земљи падај, пушци огаљ даји 325

))Јер ти пушком промашитн не ћеш/^
Петар паде, ријечи не рече ;
Земљи паде, пушци ватру даде,
Ђе је глед'о, Петар ударио :
Ев' погоди агу Охмер-агу 330

Из Брчкога, што је Брчком глава,
Уд'рио га под грло бијело,
Закла агу к'о и јагње б'јело,
Мртав паде земљи Омер-ага.
Каде пушка пуче Перишнна, 335

Оде аваз на четири стране,
По РБемачкој пушку му познају,
Онда Бјелић викну на дружину :
))Сродна браћо, огањ оборите,
))А на Турке јуриш учините/^ 340

Од истока Игњат ударио,
А од друма Катић Симеуне,
Турци мртво огањ оборише,
Србињима Бог и срећа даде,
Ту од Срба нико не погпбе, 345

Разма Симин у његову друшгву.
Турци даше плећа, побјегоп1е
Уза Саву воду валовиту,
Ками мајци да утећи хоће !
Дочека их Зеко буљубаша, 350

Каде Зеко на њих подвикнуо,
285 Црвен пламен за пебо свезао,
Све са горе одлијеће лишће,
Ту се Турци забун учинише,

26б

Од стра' сташе у Саву скакати ; 355

Више Турак' добит' не могаше ;
И Србињи од стра' поскакаше,
А у Саву воду валовпту.
Турци вичу : оБогом сестро, Сава !
))Прождерг1 нас, не лусги нас Зеки/^ 360

Кад се Срби ста1,оше гу^шгги,
Зеко бјеше срца жалостива,
Трчи Зеко покрај воде Саве,
Г1а он с брда дугу пушку пружа :
))Србадијо браћо, не 'гоп'те се!^' 365

Сви голаћи Сави полећеше,
И Србпње по Сави ваташе,
Бог им даде Србље поватагпе,
Поватали, рта суво извели ;
А Турака ни ватат' не ћешс. 370

Од Србиња нико не погибе
Разма момче Катпћ Симеуне,
Од Турака нико не утече,
Разма један ев' Асан ђевојка,
Он утече путем пријекијем 375

Без сарука и без коња свога
И без свога свијетла оружја,
Да казује, каконо је било.
Сава лптого прождрпје Турака,
А двојпци, што на.јпр'е убшпе, 380

Омер-аги, Мули евендији,
286 Њпма Бјелић одспјече главе.
Покуппше шпћар од Турака,
Доста пуста задобише блага,
Цијел' товар везиреве каве, 385

Четрдесет коња задобпше.

266

Под такумом и под хаљннама,
Под пушкама и под кубурама,
Све Турскијех добријех бињака.
Поглавице коње посједоше, 390

Мртва оног Срба понесоше,
Не хћеше га браћа оставити ;
Узаједно шићар понијеше,
Па одоше шеру Парашници.
Кад дођоше пгеру Парапшици, 395

На весеље огањ оборише,
Сам је Чупић на радост дошао,
И Зеко му пешкеш учинио,
Учинио једну страну каве,
Другу страну Лазаревић-Луки. 400

Кад сједоше, шићар под'јелише
На добријех сто тридес'т јунака,
Сваком дође све по литра злата.
Од како је гавран поцрнио,
Није нико брже покајао, 405

Него Бјелић што покаја Мићу
И својега коња испод себе,
За једнога четрест добио ;
А на Мићин гробак доносио
Тузлелина Муле русу главу, 410

И из Брчког главу Омерову,
287 Па је Игњат Мићи бесједио :

»Брате Мићо ! није по те криво.^^

267

36.
Хвала Чупи11ева*^)

4^есто књиге земљу прелазише
Од Тополе оела поноспта,
Од онога Петровпћа Ђорђа,
Од Ђорђпје, од Србпје главе,
На господу и на војеводе, 5

На кнезове и на буљубаше :
))Весел'те се, ђецо Србадијо !
))х\мо Турке јесам поб'једио
))На нашему шанцу Делиграду,
))Разбио сам царску султанију ; 10

))Ал' су Турци брижни и срдити,
))Отишлп су земљи по ћенару,
))Невјернпци јесу свагда Турци,
283 ))Чувајте се од Босне поносне,

))Отуда ће Турци ударити, 15

»Чувајте се, да вас не преваре/^

Нрву књигу Шапцу граду посла :

))Попе Луко, моја десна руко I

))Добро чувај Посавине славне,

))Посавине и Тавнаве, Луко, 20

))Да ми Турци роба не одведу ;

))3а роба ћу тебе погубити/*

Другу пише, те у Јадар шаље,

У Лозницу Богићевић-Анти :

))Војеводо, Богићевић-Анто ! 2б

'*) Какогод што се Чупић хвалн овдје у пјесми, тако се
и у говору хва.1ио и јунаштвоз! и богаством и свачим.

1Ш. 385.

268

))Учувај се од града Зворника,
»Да тебека Турцп не преваре :
))Добро чувај Лознице и Јадра,
))А од Јадра не пусти робиње ;
))3а роба ћу тебе погубити/^ 30

Трећу пише, у Поцерје пшље,
Свом посинку, Поцерцу Милошу:
))Мој посинко, Поцерац-Милошу !
))Добро чувај Цера и .Бешнице,
))Да тебека Турци не преваре, 35

))Из Поцерја роба да не воде ;
))3а роба ћу тебе погубити/^
Књигу пише, те је шаље Ђорђе
Ев' Чупићу, змају из Ноћаја :
))0ј Чупићу, змају из Ноћаја ! 40

))Извуци се, море, иза бара,
))Па се свагда украј Дрине нађи :
))Добро чувај Мачве и Подриња,
289 »Да тебека Турци не преваре,

))Да из Мачве роба не одведу; 45

»За роба ћу тебе погубити/^

Кад Чупићу ситна књига дође,

Учи књигу Чупићу Стојане,

Другу Стојан на кољену пише,

Те је шаље у село Тополу, 50

А на руке Петровићу Ђорђу :

,)0ј ти Ђорђе, од Србије главо !

))Ја с' не бојим цара силенога ;

))Пуст' их на ме, ако су ти тешки;

))Турци на ме ударит' не смију, 55

))Док ј' у мене мојих капетана

))И момака, лава одбранијех,

269

))Кој' б' на ватру жпву ударпли :
))Док ј' у мене првог капетана,
))Капетана побратима Луке, 60

))0н с' не боји једнога везира;
))Па док ми је другог капетана,
))Капетана Ковић-Мијаила,
))0н с' не боји другога везира;
))Па док ми је трећег капетана, 65

))Да од Дрине Бјелић-Пгњатија,
))0н с' не боји трећега везира;
))Па док ми је Срдана Илије,
))Кој' с малијем боја бити не ће,
))Веће жели да на трумпу уд'ри; 70

»Он с' не боји четвртог везира;
))Па док ми је голог сина Зеке,
„Голог сина Зеке капетана,
290 ))И његових голаћа јунака,

))0н с' не боји петога везира ; 75

))Па док ми је слугу одбранијех,

))Одбранијех, лава избранијех,

))Кој' на ватру смију ударити :

))Та док хЛП1 је Сићића Маринка

»И док ми је Шуманца Васиља 80

))Па док ми је Латковић-Јована,

„И док ми је Пинковпћ-Јовице,

))Па док ми је Кара-Мијаила,

))Ето Кара из луга Китога,

))И док ми је ПЈиша Мијаила, 85

))Р1 док ми је Ђорђе с Бјелотића,

))Па док ми је Гаџуљић-Стјепана,

))0н без кавге ручати не може,

,)И док ми је Качкина Стевана;

270

»И док ми је лава одбранога, 90

»Кога гојпм у двору мојему,
))0д Сријема писара Андрије ;
))Г1а док ми је мог коЕва дората,
))И док ми је сабље Маџаркиње,
))Ја б' на цара јунак ударио, 95

».1ави би му чадор бастисали ;
))Бога молим, да ударе Турци/^
Оде књига Петровпћу Ђорђу,
Учи књигу Петровпћу Ђорђе,
И то Ђорђу врло мило било, 100.

Од милине на ноге скочио,
И 'вако је Ђорђе говорио :
))Вала синко, Чуппћу Стојане !
291 ))Нисам знао, што под скутом држим:

))Кад без мене можеш војевати, 105

))Сад ја, синко, могу почивати ;
))Да би тако, Стоко, и не било,
»Доста мене, што говориш рабро."

37

Бој на Кукутници

(комАд од пјесме)

ЈЛЛ.или Боже, иа свему ти вала !

Да ли грми, да л' се земља тресе?

Да ли пуца Крњо и Зеленко

На Зворнику, на бијелу граду,

Те се јека на далеко чује? 5

Од тог пије ништа ни једнога,

Већ се бију двије силпе војске

-У врлетну ломну Влаху старом

_271

На високу брду Кукутници :
Једно војска паше Скопљанина, 10

Та Српскога силна дуиЈманина ;
А друго је војводе Милоша
Од Рудничке на гласу нахије.
292 Били су се половину данка,

Па кад бјеше око заранака, 1б

Српска војска Турску надвладала

А ломнијем Влахом поћерала,

Ту се рани иаша Сулемане

У десницу у бијелу руку,

Изгибоше Босанске спахије 20

И Мостарске на гласу делије ;

Ту погибе Туранбеговићу

Од честите Босне камените,

Погуби га млади Шибалија

Од Мораче, гњезда хајдучкога, 25

Туна Срби добро задобише

Па се они рахат учинише,

Но повика са планине вила,

Она зове у Српску ордију

По имену војводу Милоша : 30

»0 Милошу, Српска војеводо !

,>Ал' не чујеш, али се не плашиш,

»Но се уздаш у твоје јунаке,

„А не чујеш јаде на Морави? ^°)

20^

) По свој прилиди је ово било годипе 1809. Кад је Кара-
Ђорђије оставно Сјеницу па отишао к Делиграду, а Сулеман-паша

272
Чави11 Мустај бег и Кара-Ђорђије

(КОМАД ОД ПЈЕСМБ.)

и ош зорица не забпјелила,
Ни даница помолила лица,
И од дана ни спомена нема,
Док прокликта са Јавора вила,
Виче вила у Сјеницу града 5

А на име Чавић-Мустај-бега
Од Мораве и од Шумадије :
»Ђе си данас, Чавић-Мустај-беже ?
))Ђе си данас? ниђе те не било!
,)Ал' не чујеш, ил' не ајеш, бего? 10

))Ето иде силна војска на те,
»А пред војском Петровићу Ђорђе
))0д Тополе, од његове куле,
))С њиме иде небројена војска,
))Три стотине младих барјактара, 15

»Пет стотина младих буљугбаша
))И дванаес главнијех војвода;
294 »Вуче Ђорђе Њемачке топове
»И ситнога праха Њсмачкога,
»Скоро ће ти граду досадити, 20

»Љута му је у дружини гуја
))МутаФ Лазо од воде Мораве,
))А са њиме Крцуле Јоване
))Из високе Рудничке планине,

потом нокоривиш Дробњаке и осталу Херцеговии> до Лима ва-
лада је лреко Старога Блаха дошао иа Србију и ту се с Ми-
лошем побио.

295

273

„Јаше Србин суру бедевпју, ^5

„Штоно му је Ђорђе поклонио/^

А кад зачу Чавић Мустај-беже,

Одмах бел^е одговори вили :

»Луда ти си, мила посестримо,

))Што ме плашиш црним каурином, 30

))Каурином од Тополе Ђорђем;

»Ђорђе тога нема ни једнога,

))Већ он вуче од трешње топове.

»Од куд Ђорђу Њемачки топови?

»А шта ће ми вала досадити? 35

,)Док је мени паша у Пазару,

))А у Скадру Мамуте везиру

))И Ђул-бего из Гусиња равног,

»И док су ми аге Колашинци

))А од Босне тридес капетана 40

))И са њима Травнички везиру,

,)Не бојим се црна каурина,

»Каурина од Тополе Ђорђа/*

Очет вила бега дозиваше

39.
Лазар Мутап и Арапин

Јл^њигу пише црни Арапине
Из ордије цара силенога
Од Видина, града бијелога,
Те је шаље у зем.ву Србију
У Тополу, село поносито,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. I 3

274

Црном Ђорђу од Србпје глави :
))Чујеш море^ каурпне Ђоко !
»На те јесте царе нротужио,
»Ти си цара за срце ујео,
»Србију му зем.1>у освојпОј 10

»Оборио мечет' и мунаре,
»Повиспо цркве и олтаре ;
>)Исјек'о си хоџе п муФтпје ;
»Још си већп зулум почпнпо :
))Р1сјек'о сп паше и кадпје; 15

)) Још си већп зулухМ починио :
))Туркнње сп млоге покрстиО;
))Имена им Српска нађенуо,
))3а СрблЈПна млогу удомио ;
))А ти знадеш, каурине Ђоко ! ■ 20

))Да то Турска вјера не подноси.
))Прођ' се тога, каурпне Ђоко,
296 ))Прођ' се тога, дај цареву рају;
))Ако ли се тога проћп не ћеш,
))Да цареве земл^е не газимо, 25

))Да цареве раје не таремо,
))Изиђи ми на :\1ејдан јуначки
))У шпроко у поље Впдпнско,
))Р1ли за се пошљп замјеника;
))Пак да знадеш, каурпне Ђоко ! 30

))Ако мене суђен данак нађе,
))Цар већ на те више вој[птит' не ће,
))Остаћ' твоја сва земља Србија,
))Остаћ' твоја од сад до впјека;
))Ако л' тебе суђеп данак нађе, 35

»Царсрса земља к'о п1то је и била.
»Ако ли ми изићп не смпјеги,

I

275

„Послаћу ти везак п преслицу,

»Те ми преди гаће п кошуљу

))А на мјесто моје наручнпце ; 40

))Пак ћу силну војску подигнути,

»Са војском ћу рају прегазптп,

))И тебп ћу у Тополу доћи,

))Б'јеле ћу тп дворе попалпти,

))Тебе хоћу жива уватптп, 45

))Везаћу ти руке наопако,

))Везана те у Стамбол пратптп,

))Те ћу тебе цару поклонити ;
))Тако ће се земља умирпти/^
Дође књига Петровпћу Ђорђу. 50

Учп књпгу Петровпћу Ђорђе,
Књпгу учп, грозне сузе ронп,
297 Пак од јада на ноге скочио,
И пшета из бпјела двора,
Нпже двора у зелену башчу, 55

Пак се спустп на зелену траву,
Мислп мислп Петровпћу Ђорђе :
))Моја мајко ! што лп ћу тп јако?
))Ја сам првп кавгу заметнуо,
»Црвоппсак на душу узео : 60

))Куд ће моја душа п тпјело?
))Да б' Арапу на мејдан изпш^о,
))Може мене суђен данак наћп,
))х\ очима нп впђетп пе ћу,
))На коме ће земља останутп ; 65

))Да бп посл'о за се замјеннка,
))Не знам данас, кога ћу послати.
))Да би посл'о Лазаревић-Луку,
))Лука није срећан на мејдану;

18*

276

»Да би посл'о Чупића Стојана, 70

„Чупић јесте срећан на мејдану,
))У њег' би се мог^о поуздати,
))Боље у њег', нег' у десну руку ;
„Ал' кад пошљем Чупића Стојана,
„Ко ће чуват' Мачве и Подриња 75

))0д Турака, проклетих Бошњака?
))Да би посл'о посинка Милоша,
))Ко ће чуват' Јадра и Поцерја
))0д проклетпх Турак' Зворничана?
))Да би посл'о Вељка харамбашу. 80

))Ко ће чуват' Бање и Косова^М
298 »Од Турака љутих Арнаута?

))Тог ни једног послати не могу.

))Имаде ми ђетић Цинцар Јанко,

))Ал' још није рана пребољео ; 85

))Чарапићу Васо, грдна рано !

)).1удо ти ми на граду погибе!^^

Мисли Ђорђе, мисли на све стране,

Мисли мисли, па на једно смисли,

Брже пише једну ситну књигу, 90

Те је шаље Чачку бијелохме

А на руке Мутапу Лазару :

))Десно крило, Мутапе Лазаре !

,)У које ти доба књига дође,

,)Да си брже к мени у Тополу ; 95

))Ти не жали до четири коња,

"^') По овоме се впди да слијепац Филип није знао, гдје
је Бања; али то није чудо, јер сам" ја читао на Њемачком је-
зику, како учен Нијемац прекрасно описује Зрињијеву јуначку
смрт у Сигету, па каже да је Спгет на утоку Мориша у
Тису. (Гдјеје Сигет Сегедин!)

277

»Да б' под тобом коњи поцркали,
))Ја ћу теби коње потпунитп/^
Оде књига ^1ачку бијеломе.
Истом Лазар за вечеру сјео, 100

Јоште прве чаше не попио,
Већ је држп и Богу се молп,
А књига му паде на кољено.
Кад је Мутап књигу сагледао,
Пуну чашу па синију баци, 105

299 Па узима ону ситну књигу ;

А кад виђе, што му књига каже,

Брже викну своје вјерне слуге :

„Слуге моје, итро поитајте,

))Опрем'те ми дору од мејдана: 110

))Нове њему плоче прохм^јените,

))Ситнијим га клинцима поткујте ;

))Измијте га ђулсом и сапуном,

))Оседлајте седлом сребрнијем,

»Зауздајте уздом позлаћеном ; 115

))С двије стране мећ'те у дората,

))Мећите му до двије гадаре,

))0 ункашу балту оковану;

„Док с' обучвхМ и узмем оружје.

))Ево има три бијела дана, 120

))Кад ја легнем, чудан санак усним,

))Чини ми се у кавзи ћу бити,

))Господар ме Петровићу Ђорђе

))Врло брзо своме двору зове.

»Бог ће дати, да ће добро бити." 125

Пак се Лазар поче облачити :

Он обуче свилу и кадиФу,

И припаса све сретно оружје,

278

Са којим је на бој ударао
И здраво се натраг повраћао. 130

А слуге му дора изведоше,
Изнова му плоче пром'јенили,
А новијем клинцим' потковали:
Измили га ђусом и сапуном,
Оседлали седлом сребрнијем, 135

300 Зауздали уздом позлаћеном ;
Двије стране вргли у дората,
Метнули му до двије гадаре,
0 ункашу балту оковану ;
Кад дорату потегли колане, 140

Трипут дорат увретен скочио
И првијем ногам' закопао :
Знаде дорат, да ће путовати,
А на кавгу на мејдан изићи.
Пак се Лазар ману на дората, 145

И заиска чашу са спније,
Са дората попи чашу вина.
' По вечери три сата прођоше,
Нит' бијаше зв'језде ни мјесеца;
Али Мутап и по мраку види, 150

Кано звјерка курјак у по ноћи.
Кад полеже дорат преко поља,
Кано зв'језда преко ведра неба ;
Веле људи, да је дван'ест сати
Од Тополе до бијела Чачка, 155

Мутап .јазар за два сата дође.
Кад на страже Ђорђине удари,
Стражанп га једва дочекап^е,
До б'јела га двора допратише,
Пред авлијом Лазу уставише, 160

279

Отрчаше у дворе Ђорђпји,
У ложнпци Ђорђа пробудппге:
„Господару! тебп Мутап дође/^
Ђорђе скочп пз меке постеље,
И без капе п без свог појаса, 165

30! Без чпзама п без јеменпја,
Без оружја у танкој кошуљи
Од радостп пред Лазу пзпђе ;
А кад Лазар Ђорђа опазпо,
Пред њим дору коња одсједнуо, 179

Капу скиде, Ђорђу к руцп пође,
Ал' му Ђорђе десне не да руке,
Већ га Ђорђе загрлп рука^ма,
Па Мутапа у образ пољубп,
П Ђорђе му 'вако одговорп : 1 7б

„Добро дош'о, мој сивп соколе!"
Па га узе за деснпцу руку,
Уведе га у бпјеле дворе,

Пак му даде прву чашу своју: 180

))Наппј мп се, мој спвп соколе!"
Али Лазар впна ппти не ће,
Веће Ђорђу Лазо говорпо :
„ПЈто ме зовеш, славнп господару?^^
Тад' му Ђорђе стаде говорпти : 98 б

»Знадеш, Лазо, знадеш, мплп спне !
,)Мене Арап иа мејдан познва
,)Ев' под Видин у поље Видпнско,
))х\ли за ме иште замјеника;
))Би л' се, Лазо, у се поуздао, 190

))Да Арапу на мејдан изиђеп!,
»А да мене, спне, зампјениш?
,)Ако Бог да, те ти здраво дођегп,

280

))Не ћу знати, што ћу теби дати :
))^1естита ћу тебе учинитп Ј95

))К'о и сина нејака х\лексу ;
302 »Ако ли те суђен данак нађе,
))Л'јепо ћу ти име опојати,
))Дуго ћу те, синко, спомињати/^
Мутап Лазар Ђорђи проговори : 200

))Господару, Петровићу Ђорђе I
))Би се јунак у се поуздао,
))Нити би се Арапа препао,
))Арапу би на хмејдан изиш'о;
))Али немам коња за мејдана, 205

))Дорат ми је тешко остарио,
))Остарио, па је отеитчао,
))У Турака с' врло добри коњи,
))А на коњма Турци бињаџије/^
Ал' бесједи Петровићу Ђорђа : 210

))Имаш, синко, коња за мејдана:
))Из мојијех седам стотин' коња
))11збер' коња, кога теби драго. "
У по ноћи св^јећу зажегопге,
Па одоше коње пробирати. 215

Мутап Лазар коња наћ' не може,
Ту за њега коња не бијаше :
))Пемаи1, Ђорђа, слатки господару !
))Т11 не имаш коња за мејдана,
))Већ ћу ићи на дорату моме. 225

))1;)еће Ђорђа, слатки господару !
))Дај ти мени седам сготин' Срба
,)Па хатима а иод миздрацима
))И под свијем Турским хаљинама,
))Да чувају страже од Турака, 225

))Док с х\ра110м мејдан подијелим :
303 »У Турака нигда вјере нема,

»Могу мене опколитп Турци,

))Па у руке жива уватптп ;

))Иек' чувају мене од Турака/^ 230

То је Ђорђа једва дочекао,

Изабра му седам стотјпГ Срба,

Све под Турср:пм св'јетлпм хаљинама,

На хатпма а под мпздрацпма.

Зађе 'Борђа сваког дарпватп, *235

Сваком даде по трпест дуката,

Л Мутапу не шће нп бројитп,

Четирп му џепа напунио.

Одатле се Лазар подигао

И за њиме седам стотпн' Срба, 240

Лијепо пх Ђорђа пспратио.

Да вам кажем, кога дана пође :

У суботу на светог Лазара

Пред Рпстово нред цвјетоноспје.
* Да вам кажем, кога доба пође : 245

Прије зоре и дана бијела,

Кад с' даница роди од пстока.

Од Тоноле нико га не виђе

Са својијех седам стотин' друга.

Заведе пх Лазар у планине 250

Од свијета, куд га виђет' не ће,

Куд с' не чује вашке ни кокота.

Мудро Лазар водн своје друштво,

Јер се боји Турскпх пријатеља,

Да не кажу црну Арапину. 255

Води Лазо друштво седам дана,
' 304 Нитко Лаза привиђет' не може

282

Разма Бога и горе зелене ;
А кад бпло на Велики петак,
Те с' угледа то поље Видинско, 260

По Видину куле пребијеле,
Пзмеђ' кула високе џамије^
Онда Лазар мудро уредио >
Своје друштво по горп сакрио,
II суботу онђе преданио, 265

Од Турака нико га не виђе.
Кад је било на васкрсеније
Прије зоре и бијела дана,
Мутап Лазар друштво сјетовао :
))Моја браћо, седам стотии' Срба! 270

))Добро коњма притеж'те колане,
))Сваки свога добра коња сакриј,
))Нека коњи под серсаном стоје,
))А п ви се по гори покријте,
))Па гледајте преко поља равна, 275

))А ја одо на моме дорату
))Преко равна поља Видипскога
))Па биљегу, ђе је Арап рек'о ;
))Ако буде црни Арап допГо,
))Те се с њиме по пољу поћерам, 280

))Ја ћу бјежат' пред Арапом црним,
))Ви гледајте добро по дурбину,
))Пе ћу бјежат', да утечем њему,
,)Веће ћу га мамит' од Турака,
»Ближе ћу га вама прпкучити; 285

))А када се, браћо, ја окреисм,
305 »Те се оиггрим гвожђем огледамо,
))Ви гледајте, мене познајите:
))Ако падие са Арапа глава,

Ј

283

))х\ ви онда коње посједните, 290

))Па у поље к мени потеците,
))И по једну пушку нзбаците,
))А Србињски у глас подвикните,
))Не би л' како Турке поплашили,
))Да менека не увате Турци ; 295

))Ако л' моја падне руса глава,
))Ви се онда јављати немојте ;
»Већ готове коње посједните, '
))Па бјежргте у земљу Србртју,
. ))Бјеж'те, браћо, не гинпте лудо." 300

То изрече војвода Лазаре,
Пак посједе виловна дората,
Оде право преко поља равна,
Као зв'језда преко ведра неба.
Када Лазо на биљегу дође, 305

Али Арап прије бјеше дош^о,
И извео седам хиљад' Турак' :
Све попели по пољу шаторе,
Приставили кавене ибрике,
А просули сребрне Филџане, 310

А стоје Р1М коњи под седлима
Повезати, зопца устакнута ;
Арап шатор с краја разапео
Под шатором пије рујно вино,
Пред шатор је копље ударио, 315

А за копље свез'о бедевију ;
306 Често Арап гледа преко поља,
Кад ће му се Ђорђа помолити.
Прије Турци Лазу опазип1е
Од онога црна Арапина, 320

Дотрчаше Турци Арапину,

284

Па овако њему говораху :
))Арап-ага, ето иде Ђорђа,
))А не води момка ниједнога,.
»Нека знадеш, на предају иде, 325

»И он теби носи млого благо/^
Кад то чуо црни Арапине,
Итро скочи, припаса оружје,
Пак посједе суру бедевију,
И на сусрет иотече Лазару; 330

А остали Турци устадоше,
Устадоше, па се поређапте,
Те гледају Лазу и Арапа,
Кој' ће коме очи заварати.
Кад се Арап прикучи Мутапу, 335

Поче њему Мутап говорити :
))Море курво, црни Арапине !
»Јер се мени не даш одморити?
»Ја сам јунак трудан и уморан.
))Та мејдан се тако не дијели, 340

))Већ јунаци од коња одјаигу,
))Па се онда обадва рукују,
))Р1 по једну чашу пију вина,
„Један другом док опрости крвцу.
))Та ласно је кавгу заметнути, 345

))Ал' је тешко крвцу опростити.^^
307 Ал^ то Арап ни слунтти не ће,
Већ потеже сабљу димишћију,
На Мутапа јуриш учинио ;
Ал' га Мутап не игће дочекати, 350

Већ окрену помамна дората,
Пак побјеже преко пол>а равна,
Л за њиме Арап на кобили.

28б

Сва ордија Турска ев' устала,
Пак се смију и рукама пљешту, 355

И међ' собом Турски говораху :
))Ала! ала! јада од хајдука !
))Како Ђорђе пред Арапом струже!^^
Ал' не бјежи Лазо да утече,
Већ Арапа мами од Турака. 360

Кад га Лазо далек' измамио
На помолу својим Србињима,
Онда Лазо окрену дората,
А потрже сабљу димишћију,
Иза себе удари Арапа, 365

Иза себе преко лЈеве руке,
На довату по црноме врату,
У једном му одсијече главу,
Паде глава у зелену траву,
Остаде му тело на кобили, 370

Мртва глава из траве говори :
»Богом брате, Петровићу Ђорђе !
))Твоја земља и твоја Србија!
))Немој мене више ударахи.
))Чини ми се, могу пребољети/^ 375

Да вам кажем, ког' сата погибе :
308 У неђељу на васкрсеније,

Кад се рађа сунце од истока.

А кад виђе седам стотин' Срба,

Ђе погибе црни Арапине, 380

Сви на добре коње посједоше,

А у поље равно истрчаше,

Пламенито грлом подвпкнуше,

И по једну пушку избацише,

И Лазару брже долећеше. 385

286

Кад то вид'лн Турцп Видинлпје.
Свн пјешице граду побјегоше,
Оставише распете шаторе,
Оставише коње повезане,

Пристављене кавене ибрике 390

И просуте сребрне Филџане ;
Ал' Србињи нагло ударише,
Од појаса сабље повадише
И у Турке јуриш учинише.
Да је коме стати па гледати. 395

Како Српске сабље сијевају !
Како Турске главе зијевају!
Видинлије с' Турци препадоше,
И на граду затворише врата,
А са града пукоше топови 400

Ту не оста Србин у дружини,
Који Турске не одс'јече главе.
Пак се Србљи пољем повратише,
И све Турске коње поваташе,
Оборише све Турске шаторе, 405

У терћије шаторе савише ;
309 Покупише кавене ибрике,
Покупише сребрне Филцане ;
Сваки С|>бин десет коња доби.
Мутап узе Арапову главу, 410

Дорату је у зобницу баци,
Пак дората у поводу води,
Арапову јаше бедевију.
Одатле се Лазар подигао,
Оде право у зем.х^у Србију 415

Пјевајућп, коња играјући.
Када дође у село Тополу,

287

Далеко га Ђорђе опазио,

Пред њега је брже пстрчао :

Руке руче, у лпца се љубе ; 4 '20

Мутап узе од Арапа главу,

Р1 он рече Црноме Ђорђпју:

»Господару, Петровпћу Ђорђе !

),Нај ти даре црног Араппна,

))Арап тп је јабуку поолао/^ 425

Па пред Ђорђа русу главу бацп.

Кад је Ђорђе главу сагледао,

Онда Ђорђе весеље учинп,

И изврже тридесет топова.

Оде абер по земљи Србпјп, 430

Сви Србини весеље чпнпше,

На градов'ма пуцаше топовп,

Јер је Лазар посјек'о хАрапа,

Србинима свима дика јесте.

А кад чулп Турци Босанлије, 435

И онп су весел^е чинп.и!,

310 Са градова бацали топове,

Јер Босанци млпдијау Турци,

Да с' Србпја земља умприла.

Не зна Ђорђе, пгга ће Лазп дати, 440

Већ га пита : »Пштп, спне Лазо !

«Ишти, сине, небројено благо'

))Р1шти, сине, шта је теби драго.*^

Али Мутап на благо не гледа,

Веће Ђорђа у руку пољуби : 445

^лГосподару, Петровпћу Ђорђе !

„Даћеш мени, што је теби драго ;

)^аћеш мени слободу јуначку,

,)Да ми нико судити не може,

))Осим Бога и тебе једнога." 450

288

40.
Растанак Кара-Ђорђија са Србијом

ЈОиче вила с Рудничке иланине
Изнад воде танке Јасенице,
Она зове у Тополу равну,
А на И1\1е Петровића Ђока :
„0 курвићу, Ђоко Петровићу ! 5

))Ђе си данас? Ниђе те не било !
.:311 ))Ако пијеш у механи вино,

,)Вино ти се на ране нролилио !
))Ако лежиш у ложници с љубом,
))Удова ти љуба останула ! 10

))3ар не видиш, њима не виђео !
))Ђе ти Турци земљу преотеше?^^
Ал' говори Ђоко Петровићу :
))Мучи, вило, муком се замукла !
))Док је мене на Тимоку Вељка, 15

»И док ми је на Равњу Милоша,
))И док ми је Лазара Мутапа
))На тврдоме П1анцу Делиграду,
))Не бојим се цара ни везмра/^
Таде њему вила говораше: 20

))Бјежи, Ђоко, л^алосна ти мајка!
))Погибе ти на Тимоку Вел^ко,
))Разби ти се на Равњу Милошу,
))Мутапа ти Турци затворипЈе
))У тврдоме П1анцу Делиграду, 2б

))И прођоше на воду Мораву,
»И на ушћу воду пријеђоше, •

1Д'^ 327. — Растанак Ђорђија... — 86. И Сплистре.

289

),И ето их у Годомин, Ђоко !
))Годомин су поље напунили :
))Коњ до коња, јунак до јунака, 30

))Барјаци су. кано и облаци,
))А чадори, ка' бијеле овце,
))Бојна копља, кано гора чарна;
))Не уздај се ни у кога, Ђоко,
))Нико тебе помоћи не може ; 35

))Но товари мазге и сејсане,
312 »А на мазге млого твоје благо,
))На сејсане чоху нерезану,
))Бјежи, Ђоко, Сријем-земљи равној/^
Кад то зачу Ђоко Петровићу, 40

Проли сузе низ бијело лице,
Удари се руком по кољену,
Нова чоха прште на кољену,
И од злата бурме на рукама :
))Авај мене, до Бога милога! 45

))Ђе ме жива уватише Турци
))Код толиких мојијех војвода!^^
Па товари мазге и сејсане,
Оде Ђоко Сријем-земљи равној ;
Кад је бпо воду прељегао, 50

На своју се земљу окреташе .
))Остан' с Богом, земљо Шумадијо !
»Ако Бог да и срећа јуначка,
))Проћи не ће ни година дана,
))Опет ћу те, земљо, поодити." 55

Оде Ђоко Сријем-земљи равној.
Таде Турци земљу одузеше,
И по земљи зулум поч1шише,
Поробише танке Шумадинке,

ВУКОВЕ НАРОДНК ПЕСМВ, IV. 19

290

Исјекоше младе Тумадинце. ' 60

Да је кол1е статп, те гледати
И љута се јада наслушати,
Како вију по косама вуци,
А пјевају по селима Турци !
Тако стаде за годину дана, 65

И од друге половгша прође.
313 Онет виче од Посавља вила,
Она зове Петровића Ђока :
»Ђе си, Ђоко? ниђе те не било !
»Знаш, ђе си се зарекао лани, 70

»Да поодиш земљу Шумадију
))И бијеле у Тополи дворе.
))Да ти видиш, каки су ти двори !
»ПохараниЈ огњем попаљени;
))Како ти је порушена црква, 75

))Како су ти парлог виногради,
))И друмови твоји засјечени,
))Обаљене твоје задужбине.^^
Проговара Петровићу Ђоко :
))Богом сестро, од Посавља вило ! 80

))Поздрави се мојој ПЈумадији,
))И мом куму обор-кнез-Милошу,
))?1ек ћерају по селима Турке,
^)Ја ћу њему доста оправити,
))Оправити праха и олова, 85

))Из Силистре оиггрога кремења ;
))А ја одо цару Московскоме,
))Да га служим за годину дана,
))Пе би ли ме тамо оправио,
))Да поодим земљу П1умадију 90

))И бијеле у Тополи дворе/^

291

314

41.
Скопл>ак војшти на Шумадију

(ПЗ ЦРПЕ ГОРЕј

ХЛЈЊигу пише паша Скопљанине,
И посла је Колашину граду,
А на име бегу Мушовићу :
))Море чу ли, бего Мушовића!
)) Јес' ли чуо, је л' ти ко кажева' : 5

))Ка' је Турска земља пропанула
))0д силнога војводе Ђорђије,
))И кршнога Мутапа Лазара?
))Попрштише Турску сиротињу,
»Посјекоше тридест муселимах, 10

»ПриФатише тридест паланаках.
))Ти се, бего, добрп јунак кажеш,
))И још Фалиш Колашинске Турке,
))А тако му Мухамеда свеца !
))Да ти знадеш, бего Мушовића, 15

»Какови су Власи Шумадијнски,
))А да дође Мутапе Лазаре,
))Да уљезе Колашину граду,
))Примио би Колашина твога,
315 ))Изагна' би Колашгшске Турке/- 20

Таде рече бего Мушовићу :
))А да би га не родила мајка,
))Но кобила, која коња мога!
))Хоћу моју силу окупити.
))Окупити Колашина града 25

))И подграђе око Колашина,
))Пријепоље и Бијело поље ;
))И уд'рићу насред Шумадије,
))Опалићу огњем свеколпко,

19'

292

»И учињет', што је мене драго : 30

»УФатићу Петровића Ђока !
))И његову вјереницу ^убу;
))И уФатит' Мутапа Лазара
»И његову вјереницу л>убу;
))И Милоша и његову љубу ; 35

))Милоша ћу цару поклонити,
))Љубу ћу му мене оставити,
»Шњом ћу женит' Ђул-бега, мог сина ;
»Лазара ћу у пешкеш послати,
))Послаћу га на Скадар везиру ; 40

))Лазареву лвубу поклонптп,
))Поклонит' је моме зету милу,
))По имену Шишу Омер-аги ;
))А послаћу Петровића Ђока,
))Шњим дароват' Босанска везира, 45

))А његову љубу поклонити,
))Поклонит' је паши Скопљанину/^
Оно рече, а зета дозива:
))Ђе си зете, Шишов Омер-ага?
316 ))Узјашиде врана големога, 50

))Поћерај га преко Колашина,
))Те .свакога на војску позивај/^
Скочи Туре, те га послугпало,
Хабер чини Колашину граду ;
Свак једанак на ноге скочио, 55

Кренуло се мало и велико,
Да се бије боја свеколико.
Силну војску бего окупио :
Три хил^аде пјешца и коњика,
Поведе их Шумадији равној. 60

А кад бего Шумадији дође,

293

Ту шаторе разапеше Турци.
Мало било, ништа не трајало,
Али иде паша Скопљанине, 65

И он води војске три хиљаде,
Табор стави један до другога.
Пође паша бегу под шатору,
Те се димно Турцп упиташе,
За јунаштво Турци говораху, 70

А како те харат' Шумадију.
У ријечп, у које бијаху,
Али трећа сила исианула,
Пред њоме је паша Џиналија,
Води војску од Уру.мелије ; 75

Стадоше се три табора војске,
Па се димно војска разредила.
А одонду Власи Шумадијнски:
Мутап Лазар п Милош војвода,
С треће стране Петровић Ђорђија, 80

317 За њим има војске трп стотине,
Све Шијака, крвава јунака.
Кренуо се паша Џиналија
На сокола, Милоша војводу,
А отиде паша Скопљанине 85

На силнога Ђока Петровића,
А отиде бего Мушовићу
На силнога Мутапа Лазара.
Но се Власи добро наредише,
И велике шанце направише, 90

Да се из њих од Тураках бране.
А кад сјутра дан и зора дође,
Но удари бего Мушовићу
На силнога Мутапа Лазара,

294

На силни му шанац ударише, 95

Стаде цика танкијех пушаках,
А удари сваки на својега,
Заклаше се с три, четири стране.
Ту падају мртви без хесапа;
Но се Турска војска поломила, 100

Тадер вика бего Мушовића :
))Ђе си курво, Мутапе Лазаре?
„Ну изљези мене на мејдану/^
Скочи Лазар на коња зекуна.
И изљезе бегу на мејдану. 105

Уд'рише се два кршни јунака;
Често маха Мутапе Лазаре,
Силну главу бегу уграбио ;
Кад то виђе Ђул-бег дите лудо,
На срце га бабо заболио, 1 1 0

318 Те пз војске коња изгонио,
На .1азара уриш учинио :
))Стан' полако, Мутапе Лазаре !
))Ласно ти је старца изгубити,
))Но је мука момче дочершти.^^ 115

Ђе се срели, ту се ударили,
Но му Лазар не чињаше реда,
Ману сабљом, пос'јече му главу.
Кад то виђе Шишов Омер-ага,
Њега добро забоље тазбина, 120

Па он вика из грла бијела:
))Стан', Лазаре, од курве кониле !
))Обрни се, да се погледамо.^^
А Лазар се к Јвему загонио,
Но га Туре чекати не смије, 125

А папЈче се бјеп1е научило,

295

Научило уз пушку гледати,
Од образа танку пушку пали,
И Лазара димно погодио

А у руку на десну рамену; 130

Зато Лазо ни хабера нема,
Но га зајми на коња зекуна,
Коња угна у Турску ордију,
Те он гони Шишов' Омер-агу,
Турчина је брзо сустигнуо, 135

И њему је уграбио главу.
Па се врну проз Турску ордију,
Двадест и пет главах окинуо ;
Па потрча к Нетровића-Ђоку,
Ал' је Ђоко пашу поломио, 140

319 И главама шанац окитио ;

Па потрча к Милошу војводи,

И погледа Мутапе Лазаре,

х\л' Милоша Турцн опколили,

Лазар виђе, ђога узмучио, 145

Па га угна у Турску ордију,

И од шанца одагони Турке,

И петнаест главах окинуо,

А Милоша љуто прекорио :

,)Ах Милошу, рђа те убила ! 150

))Што чините, те се не бмјете?

))Навур;осмо Турке на Влахиње,

))Остаћемо вазда пријекорни ;

))Но удрите, ако Бога знаге !

))Та ршјесам нп ја од камена, 155

))Не жалите мријет' за поштење.

))А сад, браћо ! а помози Боже!

»За крст часни и вјеру Христову/^

296

Сви једанак на ноге скочише,
А у Турке јуриш учинише, 160

Жестокога боја заметнуше,
С великијем трудом и умором
Уд'рише им су четири стране,
Са оваке им банде опколише,
Претекоше друме и путове ; 165

Бјеже Турци пољем зеленијем,
Угнаше их у Ужице граду;
Ного куми паша Скопљанине :
)) Не, за Бога, Мутапе Лазаре !
))Пушти мене на аману Турке, 170

320 ))А дајем вн Божу вјеру тврду,

))Никад не ћу војштит' на Мораву.'")^^

То су Ласи на Бога гледали,

Турцима су аман допуштили,

Посла Лазар двР1Је вјерне слуге, 175

Те стадоше на Ужичка врата,

Па метнупге сабље изнад врата,

Испод сабље излазаху Турцп,

Три хиљаде изљезе Тураках ;

Но се бјеше Туре нагонило 180

Од простране земље Скендерије,

Од Жабљака, града бијелога,

Па упали сјајна џеФердара,

И погоди Лазареву слугу ;

Кад то виђе Мутапе Лазаре, 185

Скочи Лазар с двије војеводе

'^) Јужни Срби иза нахије Ужичко и Пожешке све амо
преко иланина к сјеверу зову Морава, н. и. отишао у Мо-
раву, дошао из Мораве.

321

297

И за њима сила сваколика,

Посјекоше три хиљаде војске,

Од Жабљака Туре уФатише,

На Ужичка врата објесише. 190

42.
Поп Драгови!^ и Марко Таушан

Ј.Хије вино Шундић калуђере
На Јавору на росној ливади,
Шњиме пије тридест Морачана,
Међу њима три гооподска сина :
Једно бјеше Миња Радовићу, 5

Друго бјеше попе Драговићу,
А треће је Милетић-Мијате.
Вино пију, разговарају се,
А кад су се напојили вина,
Те им винце уљезе у лице, 10

Проговара Шундић калуђере ;
))Браћо моја и дружино драга !
»Од како смо царство изгубили
))На Косову, пољу крвавоме,
))Још не није сунце огријало, 15

))А данас је огријало сунце :
))Заратио Петровићу Ђуро
))0д Србије, наше земље славне,
))Роби буле а сијече Турке,
»А приФата цареве градове, 20

))А на Ђура Турци долазише
322 ))0д све Босне и Херцеговине,
))Арбаније и Урумелије,

298

))Још од много турскијех градова;
))Којп Турци Ђуру долазише, 25

))Ни пола се дома не враћаше,
»Све потрије у Србији Ђуро ;
))Најпослије наши Колашинци
))На Србију изгибоше Турци,
))11 погибе господско кољено, 30

))Браћо моја, силан Зејнал-ага
))Са Ђул-бегом, његовијем сином,
))И погибе Омер-агин Шишо.
))Вас Колашин обезглави листом,
))Но залудо, моја браћо драга ! 35

))Кад је љута гуја останулп,
))Љута гуја Ђурђевић-Мурате,
))Те ти иде силан Ђурђевићу
))На Бојану Скадарском везиру,
))Везир га је дивно дочекао, 40

))И баш-агом њега поставио.
))Купи Мурат војску по крајини,
))Хоће с војском на Србију славну,
))Ми невјеру учги^исмо Ђуру,
))Те с Муратом вјеру уфатисмо, 45

))Продајемо коње седленике,
))Опремамо на Србију Турке ;
„Сјутра иде дан света неђеља,
»Хоће Мурат на Нотрк плпнину,
))Да купује кои^е седленике. 50

))Да је мајка родила јунака,
323 »А муиЈкијем насом онасала,
))И данас га овђен намјерила,
))Да отиде сјутра на иланину,
,)Да убије Ђурђевић-Мурата, 55

299

))Дао бих му мавену доламу
))И пол чохе од три стотин' пуља ;
))Кунем му се и вјеру му давам,
))Отићићу на Цетиње краљу,
))Издворит' му од злата колајну/^ 60

Сва дружина у траву гледају,
Не гледају три главна јунака,
Но гледају један на другога,
Сва три муче, ништа не говоре;,
Доцкан Мијат ријеч проговара: 65

))А чујеш ли, Радовић-војвода !
))Што говори Шундић калуђере?
))Хајде, брате, сјутра на п.танину,
))Удри пушком Ђурђевић-Мурата,
))Ми ћемо ти оба у заплеће/^ 70

Одговара Радовић војвода :
))Браћо моја, луде ти ве нађох I
))Да како ћу убпти Мурата?
))Кад се стану Турцп и Брђанп,
))А кад лане пушка у гомили, 75

))Побиће се љути Колашинци,
))Изгинуће браћа Морачани/^
Таде попе ријеч проговара:
))А војводаЈ луда ти те нађох !
))Што ми браћу Морачане кажеш, 80

))Сваки има руке п оружје,
324 ))Па нека се бране од Турака.
))А тако ме не родила мајка,
))Но кобила, која п дорина,
»Хоћу сјутра на планину поћи, 85

))И мојом ћу пуптком наватрити
))На Турчина Ђурђевић-Мурата,

300

,)Да ћу своју главу изгубити,
))И ако ћу главу изгубити,
»Хоћу сјутра, браћо, направити, 90

,)Да се мира нигда не учини,
))Браћо моја, за овнјех људи/^
То изрече, попи чашу вина,
Па од земље на ноге скочио,
Дружини се редом поклонио, 95

А дората свога поклопио,
Па окрену стану бијеломе,
Калуђер му благослове дава,
Код стана је ноћцу преноћио,
У неђељу рано подранио, 100

Подранио, Богу се молио,
А дората свога опремио :
Оседла га, што се тврђе може,
Па заузда ђемом од челика,
0 дорату вјеша кубурлије, 105

А нод колан сабљу привезује ;
Пак на себе одијело тура,
Припасује свијетло оружје,
У силава двије пушке мале,
Међу њима свијетт ханџара, 110

0 рамену бистра џеФердара,
32!» Па посједе својега дорина,
Па дозива свога побратима,
Побратима Марка Таушана :
оПобратиме, Марко Таушане! 115

))Ну устани на ноге лагане,
))Те припапн! свијетло оружје,
,)П опреми твојега мркова,
,)Да идемо на Потрке равне,

301

))Да ми наше коње продајемо, 120

„Побратиме, по што нама драго."
Кад то зачу Таушане Марко,
Од земље је на ноге скочио,
И мркова свога опремио.

Иа на себе одијело тура, 125

Ирипасује свијетло оружје,
У силаве двије пушке хмале,
Међу њима ножа јатагана,
0 рамену зелену латинку,
На њој девет сребрнијех лама ; 130

Па посједе својега мркова.
Окренуше оба побратима,
И Јаворје пријеђоше равно ;
Кад су били граду Семољеву,
У Семољску гору угазише, 135

И Семољску гору пријеђоше,
Окренуше уз Баре зелене ;
А када су на Развршје били,
Ту нађоше Пековића кнеза.
Око њега ђеца Морачани, 140

Онђе њима помоћ називаше,
326 Лијепо им помоћ приФатише,
И онђе се шњима поздравише ;
Спаде попе са коња дорина,
Па доФати дурбин од биљура. 145

Прегледује у Потрка равна,
Ал' Турчина нема ни једнога ;
Па претури у Грково равно,
Ал' Турчина ни једнога нема;
Тури дурбин право ка Јаблану, 150

Од Јаблана Турке угледао,

302

Угледао Турке на буљуке,
И познаде Ђурђевић-Мурата
На ђогату ка' на горској вили,
Поред њега Ђурђевићу Суљо 155

На путаљу коњу великоме,
Одмакнули пред дружином Турци.
А кад виђе попе и познаде,
Сави дурбин, тури у бисаге,
А дората узе за дизгине, 160

Па окрену низ Развршје равно,
А за њиме побратиме Марко,
А за Марком Пековићу кнеже,
А за кнезом ђеца Морачани.
Кад сидоше на Потрка равна, 165

Но да видиш до два побратима !
До два добра коња посједоше,
Уз Потрка равна окренуше,
И Потрка хитро пријеђоше,
Пјевајући, коње играјући, 170

Док сидоше у Грково равно,
327 У Грково Турке угледаше,

Два Турчина на два коња силна,
. Проговара попе са дорина :

„Побратиме, ако знаш за Бога ! 175

»Кад сретемо у Грково Турке,

))Да ми данас вјеру претуримо,

»Да не иду на Србију Турци :

„Удри, побре, Ђурђевића Суља,

„А не гледај Ђурђевић-Мурата, 180

))Ја ћу живот дијелити пиБиме.^^

А рече му Марко побратиме :

»Побратиме, попе Драговићу !

303

))Ти не гледај Ђурђев^тћа Су.Ба,
))Ако Бог да и срећа јуначка, 18б

))Ја ћу Суља сместп на путаљу;
))Но се чувај бијеснога вука,
))Ја сам чуо, ђе кажују људи,
»Јунака га ннје настајало

))0д Турчина Ђерђелез-Алије, 190

»Е сам чуо, мио побратиме !
))Двадест и шест убио Турака
))А четрдест на броју Хришћана;
))Ја се бојим јада великога,
))0н ће твоју главу укинути, 19б

»Па ни моју не ће оставити/^
А попе му ријеч проговара :
))А не бој се, драги побратиме!
))Ако Бог да и срећа јуначка,
))Оба ћемо данас изгубити : 200

))Ја сам ноћас чудан санак сн^ш,
328 ))Санак снио, у санку видио,
))Ђе бијасмо оба побратима
,)На два коња у Гркову равну,
,)Сретоше нас двије змије .^уте, 20 б

))Ћаху нама очи извадпти,
,)Побисмо се шњима из пушака,
,)Једну убих пушком срмалијом,
))Брате, убих, и одсјекох главу,
„А ти другу зеленом латинком, 210

,)Па јој русу не одс'јече главу,
,)Но утече преко поља равна,
))Мртва паде у зелену траву/*
Таман они у ријечи били,
Близу су им Турци пригрејали. 21 б

304

А када се на близу сретоше,
Силан Мурат помоћ називаше,
Аопопе му помоћ приФаташе,
И овако ријеч говораше ;
»Добро доша', силан Ђурђевићу ! ^20

))Јес' ли какву војску покупио?
»Хоћеш брзо на Србију славну?
))Дошао сам тебе на планину,
))И довео коње седленике,
»Да ми данас р:оље пазаримо, 225

))И хоћемо вјеру потврдити,
„Сувише се даром даровати,
))Из пушака врућијех крушака/^
Па доФати пушку срмалију,
На Мурата нагони дорина; 230

Но да видиш силна Ђурђевића !
329 Са рамена скида џеФердана,
Па на попа нагони ђогина,
Прсима се коњи ударише,
Обадвије пушке заватрише, 235

Турчина је пушка преварила,
А попова ватру приФатила,
Устријели у срце Турчина,
Мртав паде под коња ђогина;
Но да видиш Ђурђевића Суља 240

И дел ије Марка Таушана !
На танке се пушке доФатипле,
Обадвије пушке заватрише,
Суљова је пушка преварила,
А Маркова ватру приФатила, 245

Те Турчина добро погодила
По његовом свилену појасу,

305

Опаса се цријевима Суљо ;

А кад виђе, е је попшуо,

Он побјеже на путаљу своме, 2б0

Донесе га до дружине жива,

А кад путаљ код дружине дође,

Мртав Суљо паде са путаља.

9

Са дората попе одскочио,
Те Мурату одсијече главу, 255

Однесе је на Цетиње краљу,
Краље га је дивно дочекао,
Дочекао, па га даровао,
Даровао и омиловао :

Није шала Муратова глава^ 260

Првог слуге Скадарског везира,
330 Много му је доносио дара,
Много дара од Брђана глава,
Све подлпфе на Гркову равну,
Два мрамора од два Ђурђевића, 265

На Гркову, зеленој планини.
Од таде се закрви крајина
Чак од Кома те до Корјенића,
Нож сијева, крв се пролијева.
Како таде, тако и данаске. 270

4 3.
Стани11 Станојло

и ош зорица не забијељела,
Ни даница лица помолила,
А од дана ни помена нема,
Кличе вила из Посавља славна

ВУКОВЕ НАРОДНВ ПЕСМЕ, IV. '20

306

Из зелена луга посавскога, 5

А Станојла зове харамбашу:
))0 чујеш ли, Станићу Станојло !
))Турцп су ти жалост учпнпли,
))Јер су твога брата погубили,
))Мила брата, нејакога Гојка, 10

))Погуби га Омер Белегија,
331 »И однесе он Гојкову главу,
))Однесе је бпјелу Зворнику,
))Онђе добре даре задобио,
))Задобпо себп агалуке ; 15

,)Ал' се јесте тешко замислио, ^
))На дивану Турцим' говорпо :
))„Јадни ће ми бити агалуци !
))))3алуду сам Гојка погубио,
))))Кад је змија друга останула, 20

))))А Станојло Станић харамбаша,
))))0н ће брата Гојка покајати ;
))))Ал' што Бог да и срећа јуначка,
)),)Оћу њега јунак потражити."
,)Пак је Омер с четам' отишао ; 25

))Веће брате, Станићу Станојло !
))Оди мудро, не погини лудо,
))Учувај се Омер' Белегије."
Кад то чуо Станићу Станојло,
Проли сузе низ бијело лице, 30

Па Станојло 'вако говорио :
))Брате Гојко ! зелена јабуко !
))Ал' ти нејак ти погибе, брате !
))Већ те, Гојко, пигда виђет' не ћу ;
))Јали ћу те брзо покајати, 35

»Јал' ћу своју изгубити главу."

307

Па Станојло на ноге скочио,
СедеФлију пушку загрлио,
А дружини својој говорпо :
»А на ноге, седам брата мојих! 40

»Седам брата, горскпјех хајдука!
332 ))Да идемо потражит' Турака,
))Не би л' брата покајао Гојка:
„Ако ли га брзо не покајем,
),0ћ' у мени живом срце пући/^ 45

За њим пође до седам хајдука,
А до њега Банцетићу Раде,
Младо д'јете, ал' је змајевито,
А Станојло оде Бијељини,
И оптражи Турске кованлуке, 50

Не би ли ђе десио Турака,
Ал' их нигђе десР1ти не може,
Чувају се Турци од хајдука.
Станојло се ману до Обарске,
А кад био на воду Дашницу, 55

Онђе Стако деси два Турчина,
Бијељинца Омера Исмића
И Османа млада Амиџића ;
Кад Станојло опазио Турке,
Онда рече Банцетићу Раду: 60

„Гледај, Раде, х\миџић' Османа,
))Ја ћу гледат' Исмића Омера,
»И ти, Раде, ев' не мећи пушке,
))Док најприје моја пушка пукне ;
))Ти ћеш, Раде, намирит' Османа, 65

))Ако л' мени Омер и утече,
))Ја ћ' Омера ћерат' Бијељгши,
»А ви, браћо остала дружино,

20*

308

))Ви ниједан за мном не трчнте/^
То изрече Станићу Станојло, 70

То изрече, црној земљи клече,
333 Својој јунак шарци ватру даде,
Пуче пушка, к'о гром од небеса,
Сви се пусти лузи проломише.
Ђе Станојло глед'о, ударио, 75

Баш Омера погоди у прси
Међу пуца, ђе му срце куца,
Синџирли га зрна ударише,
Разбише му срце на седмеро,
Мртав Омер паде у травпцу. ^О

Онда Раде пушци ватру даде,
И погоди Амиџић' Османа
Баш у чело међу обје очи,
Ђе Осману мелем требат' не ће,
Чело пуче, очи искочишеЈ 85

Осман мртав паде крај Омера,
А Станојло мача повадио,
Обојици главе одсијече,
Украј друма обје наби Станко,
Наби обје на глогово коље. 90

Па Станојло пође пред дружином,
Отлен пође, па пјесму запјева,
А чудну је пјесму запјевао :
))Ао Стано, Станојлова мајко!
»Гојка ти је Стако покајао, 90

»За Гојка сам двојпцу убио,
))Ев' Османа и Исмић' Омера;
))Веће, Стано, иди Бијељини,
»Те с' састани с Омеровом мајком,
))Једна другој јаде изјадите, 100

1

309

„Како којој јесте без срдашца/^

334 Пак Станојло оде у Гојсевац,
У Гојсевцу паде на даниште,
Леже с друштвом санак боравити,

Чува Раде страже од Турака. 105

Затим мало постајало вр'јеме,

Ал' ето ти три Турчина млада,

Кад их виђе Банцетићу Раде,

Он допаде, пробуди Станојла:

))Устан' горе, драги харамбаша! 110

))Ти си рек'о, да с' Гојка покај'о,

))Ал' га јоште покајао ниси,

))Ев' нам Турци и на ноге иду,

))Већ устани да их поватамо/^

Кад Станојло иза сна скочио, 1 1 5

Те он јунак опазио Турке,

Он је своме друштву говорио :

))Потеците са четири стране,

))Те ви Турке живе поватајте ;

))Ако Бог да, те их поватате, 120

))Сав ћу вама шићар поклонити,

,)Вама шићар, мени Турско здравље/*

Кад то чуло до седам хајдука,

Потекоше, Турке оптекоше,

Оптекоше, па их поваташе, 125

Од њи св'јетло отеше оружје,

Бијеле им повезаше руке,

Пред Станојла на данак их воде.

Харамбашу кад виђеше Турци,

Сузе роне, Станојлу се моле : 130

))Харамбаша, поклони нам здравље !

335 ))Узми благо, колико ти драго.^^

310

Ал' Станојло њима говорио :
))Та гато ће ми ваше пусто благо,
))Када нема мога брата Гојка!^^ 135

Онда рече Банцетићу Раде :
»0 Станојло, Српска харамбашо !
»Кад смо Турке живе поватали,
))Да их Шапцу граду одведемо,
„Комендату Луки поклонимо, 140

»Луко ће нам за добро примити/^
Ал' бесједи харамбаша Станко:
))0д Луке се пустит' могу Турци,
»У Турака доста пуста блага,
»Па нам опет могу додијати : 145

))Ја их не ћу водит' Шапцу граду,
))Веће ћу их овђе оставити/^
Па Станојло мача повадио,
Све тројици главе осијече,
Па на Турске коње усједоше, 150

Отидоше шеру Парашници.
Кад дођоше шеру Парашници,
Те је Зеко видио Станојла,
У б'јело га лице пољубио,
И овако њему говорио : 155

))0 Станојло, моја десна руко !
»Кад си тако брата покајао,
))Нико тебе омразит' не може,
))0мразити Богу и народуЛ^
И Станојло своје другптво врже 160

У механе, стаде дават' вино,
336 Друштво поји за неђељу дана.
Ова пјесма свјема Србинима,
Од мен' пјесма, од Бога вам здравље!

311

44.
Војевање Црногораца и Руса на Никши^^е

Хјино пију до два побратима
На Цетињу код бијеле цркве,
Једно бјеше Петровић владика,
А друго је Москов ђенералу,
"На име га Брагодпјер вичу, 5

Кад се рујна вина напојише,
О свачему јеглен затурише,
Онда вели Петровић владика :
))Побратиме, Москов-ђенералу !
))Мене^ брате, додијаше Турци, 10

))Кидисали су четирп стране,
))Робе, пале, а сијеку главе,
))Баш се Турска раширила пшром,
))А Црна се гора стпјеснила,
))0д Турака н^ивљет' пе можемо. 15

))По те молим, милп побратпме,
))Да ми дадеш азне п џебанс
33 7 ^)П Москова убојних солдата,
))Да ударим на четпрп стране ;
))Прву ћемо дијелитп војску, 20

))Па Пикшића са љом ударити ;
))Другу ћемо оправити војску
),На Жабјака, града бпјелога;
))Трећу, брате, варош-Подгорпцп;
))А четврту Колашпну тврду. 25

))АкО) брате, Турке надбијемо,
))Црна ће те гора помињати,
))Паком себе спомен оставптп
))Док је сунца и док је мјесеца/^

312

Онда вели Москов ђенерале : 30

,)Побратиме, Петровпћ владпка!
))Све би дао, што си заискао,
»Тек не смијем, мили побратпме,
»Док не питам цара Александра."
Опет вели Петровић владика: 35

»Побратиме, Москов-ђенерале !
))Ти се, брате, немој препанути
))0д честита цара Александра,
))Цар ће дати, што иска владика,
))Јер он браћу Црногорце љуби 40

))Као своје Русе по Руспји/^
То се побра оба послушаше,
Да Никшића отму од Турака,
Па голему покупише војску,
Брагодијер подиже солдате, 45

А владика младе Црногорце ;
Право иду бијелу Никшићу.
338 Док дођоше мосту великому,
На помолу бијела Никшића,
Ту су Турци кланце поватали, 50

Поградили метеризе тврде,
Не да Турчин на мос нагазити,
Ту се бише ватром из пуптака,
Неколико погибе јунака,

А бесједи Петровић владика: 55

„Није л' мајка родила јунака
))У ордију млада Црногорца,
))Да потргне јатагана иожа,
))Да јурипи/1 на мос међу Турке
»И за њиме млади Црногорци, 60

»Да грађапе потиснемо Турке!"

31а

Ту се јунак наћи не могаше.
Онда вели Петровић владика :
„Браћо моја, младп Црногорци !
»Зовите ми Бела барјактара, 65

))0д Чкрнића на гласу јунака,
„Који носи свилена барјака,
))0н ће први ударпт' на Турке/^
Црногорци сви владици вичу :
))Бело узе стотину јунака, 70

))Па отиде низ Рудине равне."
Таман они у ријечи бјагу,
Док ето ти Бела барјактара,
Све Рудине ватром попалио,
Неколике погубпо главе, 7б

И Турака седам уватио.
Како дође Бело барјактару,
339 Пред владику мртве тури главе,
Владика му муштулуке даје,
Бело узе крстата барјака, 80

Па потрже пламена анџара,
А повика браћу Црногорце,
На ћуприју први ударио,
А за њихме млади Црногорци.
Када Турци то чудо виђеше, 85

Ту пламене ноже повадише,
И поводе коњма исјекоше,
Млоги јаше, а коњиц му свезат,
Тог свакога жива уФатише ;
Па отале Турке поћераше 90

До Никшића града бијелога;
А кад Турци војску сагледаше,
На бедем се граду начетише,

314

Заиста се јако препадоше,
Па барјаке земљи положише, 95

У трппута темена чи1Багу,
Србима се смјерно предавагу ;
Ту послаше до два поглавара
Да замоле Бела барјактара,
Када сјутра буде на предају, 100

Те им даду бијела Никшића,
Да поштеде од Никшића Турке
Од Москова и Црногораца.
Млого благо обећају Белу,
И Бело иг води пред владику 105

И његова Богом побратима,
Брагодијер' млада ђенерала,
340 Ту им вјеру тврду зададоше,
Да предаду свијетло оружје
И Никшића, града бијелога, 110

Па им нипгга учинитп не ће,
Нека иду, враг их и однио !
Поглаваре у град повратише,
Па Никшића тврдо опасаше.
Ту иг бијел данак оставио,
А тамна иг ноћца приФатила. 1 1 5

Ђе је срећа, ту је и несрећа :
Завади се Цетињски владика
Са Московом, Богом побратимОхЧ,
Овако му Москов говорагпс : 120

»Побратиме, Цетии,ски владпка !
,)1Пто ми на број не буде солдата,
»За свакога Москова солдага
))Да ми дадеш по два Црпогорца.^^
Л владика каза ђенералу, 125

315

Да му не да богме ђавољега.
Ту неслога, да је Бог убије I
Оставише бијела Никшића,
Па одоше на поље Цетиње.

841 ^5.

Устанак Кнеза Милоша на Турке

хЛолећела два врана гаврана
Од Србије зем.ве племените,
И Мораве, воде валовите,
Са кубета цркве Немањића,
Сврацимира од старине бана, 5

Све Моравске земље господара,
Прелећеше равно Драгачево
И врлетну Ужичку нахију,
Машише се ломна Влаха старог,
Док дођоше Дрини валовитој, 10

Валовиту Дрину пребродише,
Сву камену Босну прелећеше,
Док дођоше Скопљу на крајину,
Ни на ЧР1ЈУ кулу не падоше,
Но се вију од куле до куле, 15

Тражећ' кулу паше Иаја-паше,
Док пашину кулу познадоше,
Те падоше на бпјелу кулу.
Како паше оба загракташе,
И на кули н^урбу учинише, 20

А из куле нико не чујаше, ,

345 Но кадуна Ћаја-папишица,
Па изиђе пре бијелу кулу.

316

Те кад када тР1це угледала,
А она им оде говорити : 25

),Зло вам било, двије тице вране,
»Мало л' ви је Босанских планина
))И по Скопљу бијелијех кула,
))Да ви ваша крпла одморите?
))Но падосте баш на моју кулу, 30

»Те кобите мога господара,
))У Србији пашу Ћаја-пашу/^
Кади веле два црна гаврана :
))0 госпођо Ћаја-пашинице !
))Ми ако смо на кулу панули, 35

))Ми нијесмо пали злорадице,
))Но смо аир абер донијели/^
А кад када тице саслушала,
А она им оде говорити :

))0ј Бога вИј два врана гаврана! 40

))Одакле сте јутрос полећели?
))Да нијесте од земље Србије?
»Не знате ли за мог господара,
))У Србији паиЈу Тгаја-пашу?
»Је л' сишао земљи Србадији? 45

))Је ли паша земљу освојио,
))И задоста робља наробио?
)) Је л' војводе Српске поватао ?
))Да л' је од њих благо покупио ?
))Је л' Србију земљу ухмирио? 50

))Је л' с Милошем паша у дослуку?
343 »Да л' ће скоро Скопљу на крајину,
))Да доведе младијех робиња,
))И донесе тока и долама?^^
Но да видиш двије тице вране, 55

I

317

Једна грокну, друга проговорп :

))Чујеш, кадо Ћаја-пашпнпце !

))Ради бисмо добро казпватп,

))Али, кадо, добра чулп нисмо,

))И јутрос смо рано полећели 60

))0д Србпје, земље племените,

))Са кубета цркве НехМанпћа,

))Са пашпне бпјеле џамије,

))Впђели смо твога господара, 65

))У Србпји пашу Ћаја-пашу,

))И срећно је паша задобио,

))И боље је, кадо, умпрпо,

))И с Милошем у дослуку бпо/^

Кад кадуна тпце саслушала, 70

Апр дову Богу учпнила,

Па потрча на бијелу кулу,

Јер јој тамо два бега бпјаху,

Да и њима аир абер каже,

Њојзи веле два врана гаврана: 75

))Стани мало, Ћаја-пашпнпце,

))Мало слушај, те се разговарај :

))Каде паша земљу умприо,

))Не даде му ђаво мпровати,

))Но се, кадо, паша посилпо, 80

))И по земљи зулум поставио :

))Роби паша младе и ђевојке,

))А избира по избору молше,

))Те их кољу по Врачару Турци,

,)1\ао стадо по планпнп вуцп ; 85

))Но кад виђе сиротиња раја,

))Ђе зулуми њојзи досадпше,

))А војводе млоге изгибоше.

318

))Одмах, кадо, на ноге скочише,
))И Милошу кнезу отидоше. 90

»Њега Срби главом учинише,
)>И тврду му вјеру зададоше,
»Сви овако пред њиме рекоше:
))))Господару, славан кнез-Милошу,
))))Буди Српству данас у помоћи, 95

))))Избави нас из душманске руке
))))И пашине превелике муке,
))))А сви ћемо тебе послушати,
))))И за Српску вјеру умријети/*
))Кад је Милош Србе саслушао, 100

))0д паше се, кадо, одвојио
,)У планину, ђе зимују внле,
))Сам сјеђаше, и књиге писаше
))На војводе и на буљубаше,
))Капетане и на барјактаре, 105

))На кнезове и селске кметове;
)) Овако им у књигам' говори :
)) ^)Браћо моја, Српске војеводе !
)) »Барјактари, млади капетани !
))))Побацајте куке и мотике, 110

))))Па удрите по селима Турке,
345 ))))Ви кнезови и селски кметови !
)) оДпжите се скупа на оружје,
))))Јали сада, ја више никада,
))))Јер оћемо скупа изгинути, 115

))))Д'јеца наша муке допанути
))))И под Турским јармом останути ;
))))Но на ноге, моји соколови !
))))Припашите свијетло ору^кје,
))))Из потаје коње изведите, 120

19

)),)Г[а ви мене на .Бубпћ одите ;
)) ))Ваља, браћо, на мејдан изићи,
))))3а Ришћанску вјеру умријети,
))))Јер је гуја пала крај Мораве,
))))Љута гуја, паша Т\аја-паша 125

))))И са пашом петнаест иљада
))))Убојника, љута Арнаута,
))))Та млого су мајки уцв'јелили
))))И Српскога робља наробили
))))И нашијех цркви опустили/^ 130

))Вала Богу, вала јединоме!
))Када књиге земљу преиђоше,
))Кад војводе књиге прочиташе,
))Соколови на ноге устагае,
))Па оружје Србе подигоше, .135

)јСложну, кадо, војску покупише,
))Сви на Љубић брдо отидоше,
))Према паши табор учинише,
))Пред њима је војвода Јоване,
))Мио братац славна кнез-Милоша, 140

»Он лијепу војску огледаше,
346 ))А побоље страже намјешташе,
))Но Милоша дома не бијаше,
))Већ отиш'о Сави валовитој,
))Да набавља рану и џебану 145

))Р1 оружје, што у Срба нема,
))Р1о и то је мало постајало :
))Једно јутро јунак уранио,
))Уранио војвода Јоване,

))По Љубићу шанце огледати 150

))И побоље страже намештити,
))Али стаде јека из пријер:а.

320

))3ачуше се јасЕш таланбаси
))И велики ћесарски добоши,
»И засјаше крстати барјаци 155

»Низ широко поље Мијоковце,
»Када виђе војвода Јоване,
))0н весело у дружину рече :
))))Браћо моја, Српср:е поглавице!
))))Ето нашег славна господара, 160

))))Води војску од богате Мачве,
))))А носи ни ране и џебане,
)) ))Води, браћо, два топа витешка,
))))Шњима ћехмо задобити Турке."
))Да ти, кадо, беше погледати, 165

))Кад војводе коње посједонте,
))У сусрећу кнезу отидоше,
))Те сретоше свога господара,
))На Љубића брдо допратише :
»Кад га силна опазила војска, 170

))Силни Срби просуше плотуне,
347 ))Па се они рахат учининте,
))А твој паша, стари варалица,
))Посла, кадо, дванаес увода,'")
))Да уводе војску Милошеву: 175

))Но им лоша срећа прискочила,
))Српска их је стража поватала,
))Па их воде своме господару,
„Свих дванаес Милош исијече ;
))0н не гледа царева Фермана, 180

^^) Ово су били некикви кметови и сеоски кнезови, које
је Ћаја-паша, идући из Биограда к Чачку, похватао и повео
са собом, па их сад с бурунтијама послао, да народ зову на
предају.

I

321

»Нн пашине ситне бурунтије.
»Када паши, кадо, доказаше,
))А он плану као ватра жива,
))Па подвикну огњене чауше,
»А чауши по царевој војсци: 185

„»Азурала аге и бегови !
))„Ко је коњик, коње опремајте,
))))Сабље паш'те, колане прите/к^те,
))))Ко је пјешак, притежи опанке,
))))Па на ноге, децо Арнаути, 190

))))Јуриш данас Турци на кауре,
))))Јера су се власи посилили,
))))И са нама кавгу заметнули/^
))Кад то, кадо, Турска чула војска,
))Коњаници коње појахаше, 195

))А пешаци пушке загрлише,
348 »На Мораву воду нагазише,

))Српску, кадо, војску нападоше,

))Добра паши срећа прискочила,

))Ево Српску крдисао војску, 200

))Отео им два топа витеза,

))И осјек'о глава неколико,

))Па се здраво Чачку повратио/*

Кад кадуна вране саслушала,

Од радости по авлији скаче. 205

Ио њој веле .два врана гаврана:

»Стани, кадо, сад ће бити јада !

,)Твој се паша пљачки научио ,

,)Па трећи дан опет уранио,

))Па Милоша војску подигао, 210

,)По ђе срећа, ту је и несрећа !

,)Дочека га Милош крај Мораве

ВУКОВЕ НАРОДиЕ ПЕСМЕ, IV. 31

322

»Са његовим силним војводама,
»Те с' погнаше ватром по мегдану,
„Намампше Турке на пешаке, 215

))Пуцањ стаде Српских џевердана,
))Јаук стаде пашиних делрЈЈа,
))Писка, кадо, љутих Арнаута.
))Срби Турску надвалише војску,
^)По равну је пољу поћераше, 220

))На Мораву воду наћераше,
;))Напред бежи паша на лабуду,
:))Но га позна Српско момче младо^
^)Ево земљр! на кољена паде,
))Џевердану живу ватру даде, 2^5

))Укину ти пашу са лабуда,
349 ))Мртав паде у воду Мораву,
))Ту се рани паша Врањалија,
))И погибе пет стотин' делија,
))Арнаута ни броја им нема. 230

))Други, кадо, Чачку побјегоше,
»У своје се шанце затворише,
»Па ти пашу по табору траже;
))А кад паше не би у табору,
))Устадоше аге и бегови, 235

))Ситну књигу они написаше,
))Те Милошу, кадо, оправише,
))Овако му у књиги говоре :
))))0 Милоше, Српска поглавицо !
))))Ако си ни пашу уватио, 240

))))Јал' му русу задобио главу,
))))Оправи ни пашу Ћаја-пашу
))))Јали жива, јали мртву главу,
))))Даћемо ти роба шес стотина

323

»))И све благо паше Ћаја-паше 245

,)»И његову сабљу са лабудом/^
»Кад Мплошу ситна књига дође,
))Те виђео, што се у њој пише,
))На књигу се гротом насмијао ;
))То Милошу врло мило бјеше, 250

,)Па Турцима другу отписује:
)),)Чусте ли ме, Турци крајишници!
))))Амо нема паше Ћаја-паше,
))))Нити жива нити мртве главе,
))))Но га траж'те низ воду Мораву, 255

))))Ђе је вахма брода запушио/^
350 ))Каде, кадо, Турци разабраше,
))Низ Мораву воду отидоше,
,)0д једнога брода до другога,
))На другоме пашу угледаше, 260

,)Из Мораве њега извадише,
))Код капије шанцу укопаше,
))Па у зору, кадо, побегоше.^^
То кад чула Ћаја-пашиница,
Л)уто куне двије тице вране : 265

»Е да Бог да, два врана гаврана,
))Те ви мрка опанула крила,
))Те са шњима више не летили,
))Ни гласова Босни доносили/*
То им рече, уз кулу утече, 270

Њојзи веле два врана гаврана :
,)Стани мало, Ћаја-пашинице,
))Да ти јаде потекар кажемо.
))Кад из Чачка Турци побегоше,
))А Милошу страже доказаше : 275

,))))0 Милошу, славан господару !

21*

324

))))Из Чачка тп утекоше Турци,
))))И све наше робље одведоше.^
»Кад је Милош страже разумео,
))А он викну на своје војводе, 280

))А војводе младе барјактаре,
))Те барјаке горе подигоше,
))А на своје коње посједоше,
))Српској војсци абер учинише,
»И на ноге војску подигоше, ' 285

))У поћеру Турцима одоше,
Ј51 »У БјслицИј високој планини,
))Ту их једна војска сусретнула,
))Јелицом их гором поћераше,
»У Ртарско поље истјераше. 290

))Слушај, кадо, ту ће бити јада !
))Ту их једна чета дочекала,
))Дочека их војвода Мићићу,
»И са њиме млади Драгачевци,
))Погнаше се с њиме по ме.гдану, 295

))Но се Турци не боје Мићића,
))Ал' огрија са Јелпце сунце,
»И то, кадо, сунце ие бијаше,
,)Но бијаше Милош с војводама.
))Како дође, он заметну кавгу, 300

,)Оде збијат' Турке у буљуке
,)И прогоиит' стражње мимо прве,
))0д њи грдне починише јаде,
))Ту топове своје повратише
,)И око ПЛ1Х млоге исјекоше, 305

»Изгинупш Турске поглавице,
))По избору болзИ од бољега,
»Од камеиа Скопља на крајини.

325

»Погибе ти паиптћ Усепне,

))Погуби га Милош са вранчпћа, 310

»Ту погибе бего Мемед-бего

»Од Сереза, мјеста питомога,

))Погуби га Мићић са кулаша ;

))Шњим погибе Омер капета.не,

))Погуби га од Љеваје Рако, 315

))И скиде му зелепу доламу.
352 ))Одатле их, кадо, поћераше,

))У Тијанске луге наћераше.

))Ту их друга чета сусретнула

))А међу се, кадо, упуштала, 350

))На њих живу ватру оборила,

»Млогим туна плануше димлије,

))И осташе капе дињарлије,

))Туна добро Срби задобише

))И све своје робље повратише, 325

))Па их даље тјерат' отидоше,
.))У Бјеличко поље ишћераше,

))На Бјелицу воду натераше,

))Туна млоги, кадо, изгибоше

))0д пашиних на гласу делија; 330

»Ту погибе оџа Скопљанине,

))Погуби га Менто калуђере

»Од бијеле Враћевшнице цркве,

))Са путаља осјече му главу ;

))Још погибе Асан-барјактаре, 335

))0д Мостара града бијелога,

))Погуби га од Паштрме Симо,

))Пуст му оста барјак на ледини ;

))Ту осташе аге и бегови
- , ))И пашини на гласу кавази, 340

326

))0д њих Срби рухо покупише,
»И атове млоге задобише.
))Ту заоста Милош с војводама,
«Да искупи робље на гомилу,
))Али не шће љута сиротиња, 345

»Жељна, кадо, крви од Турака,
353 »Па их даље ћерати одоше

»До питома ломна Влаха старог,

))Дотле су их, кадо, доћерали,

^^У клисуру сињу наћералп, 350

))А кад бише уз клисуру Турци,

»Изиђоше пз горе хајдуци,

))Па међу се упустип^е Турке,

))На њих живу ватру оборише,

))И ту млоге, кадо, изранише, 255

))Па их даље ћерат' отидоше ;

))Хајдуцима сустадоше руке,

))Сијекући. по клисури Турке ;

))Да с' не бјеше Мутав преставио,

))Ниједан ти не би остануо, 360

),Ето вале твога Ћаја-паше,

))Па ти било мило ил' не било/^

Па са куле врани одлећеше,

А кадуну тужну оставише.

854 46.

Бој на Чачку

(КОМАДИ од цјесме)

и ош зорица не забијелила,
Ни даница лица помолила,

■ ПР, 389.

327

Ал' покличе пребијела вила
Са Авале изнад Биограда,
Она зове стојну Биограду, 5

А на име Сулеман-везира :
»Зар не видиш (њима не виђео)
))Ђе се твоја одметнула раја?
»Залуду си земљу одузео,
»Рашћерао Српске војеводе, 10

»Једне к мору, а друге к Дунаву,
»Кад, везиру, јеси оставио,
»Оставио до три љуте гује :
„Једно гују војводу Мутава,
„Друго гују Лома Арсенија, 15

»Треће гују посинка Милоша;
»Још је један акреп настануо,
»Љути акреп од Добраче Јово ;
»Сву ти редом одметнуше рају:
»Одметнуше Гружу и Мораву, 20

355 )) А покрај њих Млаву и Ресаву ;
»И на Чачку учинише кавгу :
))Чачак су ти попалили листом,
»И сагнали робље у џамију ;
_ »Не ће проћи три бијела дана, 25

»Све ће им се предавати робље/^
Кад то зачу Сулеман везире,
Удари се руком по кољену:
»Авај мене до Бога милога !
))Још тројицу да сам погубио, 30

))Сва би моја останула раја/^
Па дозивље пашу Ћаја-пашу :
^^Ћаја пашо, од крајине крило !
))Хајде купи млогу силну војску.

328

))1Та ти иди Руднпчкој нахијн; 35

„Похарајте, огњем попалите
))До Мораве и око Мораве,
»Па у Чачку логор учините,
»Уватите три војводе Српске,
»Вежите ми посинка Милоша, 40

»Вежите му руке наонако,
))А на ноге желез-гвожђе тешко,
))Турите га на коње мезилске,
))Пратите га мене к Биограду,
))0д њега ћу сехир учинити ; 45

))Ту двојицу горе погубите,
))Драгачево себе призовте,
))Све кметове и њине кнезове,
))Па их пола онђе погубите,
))А пола их к мене оправите ; '50

356 ))Поћерајте робље и плијене,
))Па хајдете стојну Биограду/^
То је паша једва дочекао,
Брл^е оде у своје конаке,
Пред конаке изнесе барјаке, 55

Под барјаке покупи јунаке,
Све бекрију горег од горега,
А јунака бољег од бољега,
Који може стићи и утећи
И на страшну мјесту постајати, 60

А не жали јунак погинутп ;
Ком је сабља и отац и мајка,
Кабаница кућа ђе му драго,
А за вјерну љубу и не знаде,
Но се мисли скоро о^кенити 65

Ја Моравком, јали Шумадинком ;

329

Он покупи петнаест хиљада,
Па истури војску у Врачара.
Њега гледа Сулеман везире
Бат са куле, ђе му сати стоје, 70

Мало му се учинило војске,
Па дозива спна Амет-агу :
,)Амет-ага, да мој мио СЈИге !
))Куп' јапју дарева пјеишка
»И атлију пашине кавазе, 75

»Па ти иди пагии у индата ;
))Млого ћете робље придобити/^
Амет-ага оца послуи1ао,
Сву је војску бпо покупио,
И он оде с пашом у нахију, 80

357 И падоше на прве конаке

По Врбици и по Трешњев1иди.

С миром Турци иду уз нахију :

Ником' с' не да у село свратити.

Ником' не да зулум учинити. 85

Кад дођоше у Таково Турци,

Ту је пашу књига сусретнула

Од онога бега Асан-Гоља : '^*\

))'Каја-пашо, сунце огријано !

))Пушти, пашо, у нахију војску, 90

))Похарајте, огњем поиалите ;

))На мене су власи насилили,

»И воду су мене узаптили,

))Ево данас три неђеље дана/^

Каде паши така књига дође, 95

Пушћа паша своју млогу војску,

24

) Из Чачка.

330

Похараше, огњем попалише
До Мораве и око Мораве,
Млого пусто робље придобише ;
И ту Турци на конак падоше 100

У малено село Коњевиће,
Заноћише а не освануше,
До у Чачку освануше Турци,
Туна Турци логор учинише.
А кад виђе господар Јоване, 105

Он истури војску на Љубића,
358 На Љубићу шанце начинише —

Враг нанесе пашу Ћаја-пашу

На јунака Книћанина Васа.

Кад је Васо пашу угледао, 110

Он је својој пушци бесједио :

»Пушко моја, не остала пуста!

»Немој мене данас преварити !

»Досле сам те сребром окивао,

„Одселе ћу жеженијем златом 115

»Код мојега славна господара/*

Пушци рече, а оку примаче,

Пуче пушка, свијетла му рука !

На лоше га мјесто погодио,

Ђе спучава токе на прсима, 120

Не уквари тока на јунаку,

Но уквари срце у јунаку;

Паде Турчин у воду Мораву —

331

359 Када Турцп угледаше војску,"

Ђе удари са четпрп стране, 125

Побјегоше, робље оставпше,

Оставише робље и топове,

Оставпше хазну п џебану ;

За њима се Срби натурише,

Да испрате уз нахпју Турке. 130

Од Јелице до воде Бјелице,

Све осташе бапЈе и субаше

Око пута отуд и одовуд,

Све осташе један до другога,

Да не жали један на другога ; 13б

Од Бјелпце те до Моравпце,

Све осташе аге и беговп

Око пута отуд п одовуд,

Све осташе један до другога,

Да не жали један на другога ; 140

Од Морав'це те до у Водице,

Све осташе пашини кавази

Око пута отуд и одовуд,

Све осташе један до другога,

Да не жали један на другога; 145

Од Водице до села Кладнице,

Ту осташе хоџе и хаџије,

Око пута отуд и одовуд,

•Све осташе један до другога,

Да не жали један на другога; 150

Док дођоше у Сјенпцу Турци.

У Сјеницп по доњем сокаку

Око оних кућа Убанића,
860 Туна су се састајали Турци,

361

332

Па пријепис казивали војоку, 155

Колико им изгинуло војске,

Изгинуло дванаест хиљада,

И што дошло, остати не може.

Кад се Српска искупила војска,

Доведоше деведесет роба 160

И тридесет живијех Турака,

Доведонш у село Коиће,

Све господар исијече Турке,

Л робл>у им даше пратиоце,

Он оправи робље у Ужице, 165

Да казују по Ужицу каде,

Како јесу Срби задобили, -

Како ли су заглавили Турци ;

Нек се прича и нек се казује,

Кад је паша војску подигао, 170

Да ува.ти обор-кнез' Милоша.

47.
Петар Бошкови11 и Гарван барјактар

^Јвце чува Петре Бошковићу

У Острогу високој планини,

Друга нема, поредника нема,

Но са собом два луда синовца,

Те му врћу ио планипи овце, 5

Па се силан Петар разболио,

Чувајући у Острогу овце,

Па је ситну кљигу написао,

А шаље је у Брда камена,

А на руке снаси Анђелији: 10

333

))Попад11Јо, снахо Анђелијо !
))Ево сам се Петар разболио,
„Чувајући у Острогу овце,
„Но ми довед' вранца коња мога,
„Е ћах сићи у Брда камена/^ 15

Каде снаси глас и књига дође,
Она цикну ка' и змија љута,
А закука кано кукавица,
Као, брате, за мила ђевера,
Па устаде на ноге лагане, 20

И довати коња дебелога,
862 Па отиде у Острог планину,
Докле дође на мутно језеро,
Ту је Турску чету находила.
А пред четом Гарван-барјактара, 2б

За Гарваном Севере Пипере,
За Севером десетак Тураках,
Биранијех на гласу јунаках.
Када Турци виђеше Српкињу,
Ал' говори Севере Пипере: 30

»Плијенимо коња и Брђанку,
))Е на бољи шићар удрит' не ћеш.^^
Ал' му рече Гарван барјактаре :
))Муч', Севере, с каменом ти стале !
))То је снаха Петра Богпковића, 35

))Пред Петром сам три пута бјежао,
))Да ме коњиц није уносио,
))Ја се главе не бих наноспо,
))Јере има Петар џеФСрдара,
,)Ђе обрне, хоће нишанити, 40

,)Ђе нишани, хоће погодити,
»Ђе погоди, мелем ие требује.^^

334

Кад зачула млада Анђелија,
Што говори Гарван барјактаре,
Да га Петар љуто уплашно, 45

Она ћера уз планину вранца,
Докле Петру на торину дође,
Ту ђевера болеснога нађе;
Љуто плаче Анђелија млада,
Ма јој рече Петре Бошковићу : 50

»А не плачи, снахо Анђелија,
363 »Но ми привед' вранца дебелога,
,)Е ћах јездит' у Брда камена;
,)И принеси лака џеФердара,
»Јер се шњиме раздвојити не ћу, 55

))Док раздвоји кука и мотика/^
Хитро га је послушала млада,
Приведе му коња дебелога,
И приноси лака џеФердара,
Отидоше низ Острог планину, 60

Док дођоше у Брда камена,
На гранично мјесто Црногорско.
Како дође на своје дворове,
Паде јунак трудан на постељу,
Ту ми лежи три бијела дана, 65

Кад четврти на објутро било,
Пуче пушка у Острог планину,
Ал' дијете кликује Вукале
Свога стрица Петра Бошковића:
))Ај ђе си ми, Петре, мио стриче ! 70

))Али сада али до вијека,
»Е ме робом заробин1е Турци,
»Заробише мене и Радоја,
))И бијоле плијенише овце/*

335

Ко чујаше, чут' се не хоћаше, 75

Али чула млада Анђелија,
Па ми цвили, и невоља јој је,
А зачу је Петре Бошковићу,
Па је снаси тихо говорио :
))А не ивили, снахо Анђелија ! 80

))Чини ми се, умријети не ћу/^
364. Ал' му вели снаха Анђелија:
))0 ђевере, Петре Бошковићу!
,>Ја не цмилим, не да' Бог, за тобом,
»Ного цмилим, и невоља ми је, 85

»Пуче пушка у Острог планину,
»И дијете кликује Вукале
„Свога стрица Петра Бошковића
))По имену и по ирезимену:
))»Ај ђе си ми, о мој мијо стриче? 90

))))Али сада, али до вијека,
,)))Е ме робом заробише Турци,
• )),)Заробише мене и Радоја,
))))А бијеле плијенише овце/^^*
Када Петар снаху разумио, 95

Скочи јунак ка' и соко сиви,
И окрочи коња вранца свога,
Обрну га уз Острог планину,
Докле дође јунак на торину,
Ал' не хоће свртат' на торину, 100

Ного пође Турком у претијеч,
Па погледа Хаином планином,
И догледа Гарван-барјактара,
Ђе ми јави пребијеле овце,
А уз њега Раде и Вукале, 105

Свезанијех рука наопако ;

330

А кад виђе Петре Бошковићу,
Пуче њвхму срце у прсима,
Од образа па^и џевердана,
А погоди Гарван-харамбагпу 1 1 0

Баш под грло^ ђе пуце запуча,
;365 Паде Туре стрмено на главу.
Кад виђеше двоје ђеце лудо,
Побјегоше гором и планином
Докле Петру стрицу долазише, 115

Те им б'јеле ослободи руке.
Опет Петар пали џевердана,
Те погоди Севера Пипера
Посред паса, укиде га с гласа,
Ни трава га не дочека жива; 120

А прискочи Раде и Вукале,
Посјекоше Север' и Гарвана,
И скидоше свијетло оружје ;
Када ђеца пушке доватише,
За Турцима јуриш учпнише, 125

Бошрсовићи сиви соколови
По планини прегијечу Турке,
Пе пуштише ђавољега жква
До самога Груде барјактара,
Нека бјежи, кукала му мајка! 130

И њему је салохмљена рука.
У то стаса Брцка нокрајина,
Ал' је Петар све посјека' Турке
Су његова два храбра синовца,
И поврати на торину овце. 135

Ал' за Фајду, драги побратиме,
Е је љуго Петар оболио,
И болова за пет неђељ' дана,

337

Доке њему испанула душа,
Ту се купе Брђанп јунаци, 140

Те ми Петра укопаше дпхмно,
366 Укопаше и ожаловаше.

Бог му дао у рају насеље,
Нама, браћо, здравље и весеље.

48
Бој на Морачи

\-^ултан Махмут од Стамбола б'јела
Он пошпље на Босну везпра,
По имену пашу Џеладина ;
Јер у Босну не има везира,
Но се Босна земља похасила, 5

И цару су даве додијале ;
-Зато шпље првога везира
Да по Боснп ћера јарамазе,
И умпри све крајине редом
Но свој Босни и Херцеговини. 10

И кад везир Боснп земљи дође,
Оретоше га паше и кадр1је
И остале баше и бегови,
Пред везиром свп чине давије,
Јер је њима зулум додијао 15

Од Мораче и горње и доње :
»Од ускоках, горскијех хајдуках,
:367 »Скоро су се од нас одметнули,
))Не дају нам царева харача,
»Ни остале цареве верђпје, 20

))Нити Турску приФатају руку,

ЈЈУКООВ ИЛРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 2 2

338

))Они иду ломној гори Црној
))На Цетиње, тер владику моле,
))И његову приФатају руку,
»И још њему приносе дарове, 25

„Владика их добро дочекује,
))Поклања им злаћене медаље
))Великога цара Московскога,
»Поставља им по жељи главаре
»И сердаре и војводе младе; 30

))Ђегођ бјеше влаха ваљатнога
»У сву Босну и Херцеговину,
))Све побјежа у Морачу горњу,
»Робе, пале, а сијеку Турке,
»Разбијају по друму трговце, 35

))Одјавише из планине овце
))Одагнаше коње и волове,
))Похараше господске дворове,
»Раскопаше куле и чардаке,
))Поведоше буле кадуџике, 40

))Узимл>у их за вјерне љубовце;
»Аман везир, за царево здравље !
»Ти освети Турке на власима,
))Ако ли их осветити не ћеш,
))Носићемо кључе од градовах 45

))И оставит' Р1аше пашалуке,
»Чинићемо у цара давију,
368 »Твоју ћемо одријети главу/^
А кад везир у Травнику дође,
Сву господу на диван скупио, 50

И овако њима говорио :
))Није л' мајка родила јунака,
))Да му дадем силовиту војску.

339

,)Да отиде у Брда камена,
))Да Морачу горњу похарају, 55

))Све пороби и под мач окрене,
))Све ускоке и горске хајдуке,
))Свеколико мало п велико ;
))Да потурчи у Морачу цркву,
))Да начини мечет и мунаре, 60

))3а пашу бих њега учинио/^
Муче Турци пишта не говоре,
Но гледају на ћилиме шаре,
Но не мучи делибаша Ибро,
Но везиру Ибро бесјеђаше : 65

„0 везиру, сунце огријано !
))Дај ми војске петнаест хиљадах
,)И сокола Али-барјактара
))И делију Мусу Ратована,
))Ја ћу^поћи на Морачу горњу; 70

))Еда би ме не родила хмајка,
))Већ кобила, која коње ждреби,
))Те ја Турке осветити не ћу
))И све влахе под мач окренути
))И бијелу цркву потурчити 75

))И начинит' мечет и мунаре/^
То везиру врло мило било,
369 Даде њему петнаест хиљадах
По избору силнијех војниках
Од све Босне и Херцеговине, 80

Пет хи^Бада царевих дел ија
Од'тле пође делибаша Ибро
Преко Босне и Херцеговине,
Код Мораче на границу дође
У Тушину, пољу маленоме, 85

22*

340

Код бијеле куле Церовића,
Ту је Ибро табор учинио,
По Тушини рају поФатао,
Двадест и пет глава окинуо,
Толико је роба заробио ; 90

Из табора ситну књигу пише,
Тер је шаље у Морачу горњу,
Баш мишл^аше, да ће преварити,
Тер овако њима говораше:
»Морачани, моја права рајо ! 95

,)0д зулума што сте побјегнули,
))То је вама за невољу било,
,)Јер је Босна самовољна била,
,)А сад ево на Босну везира,
))Тер по Босни ћера јарамазе, 100

»А нам'јешта по Босни кадије,
»Да му раји по ћрггапу суде,
»Мисли рахат учинити рају,
»Но пуштите мене у Морачу,
»Ја ви дајем божу вјеру тврду, 105

»Тврда јемца Мухамеда свеца,
»Да ви хиле учинити не ћу,
370 ))Тек четирр! ноћи преноћити
ссИ покупнт' порез и хараче,
»Па ви раја као пгго сте били, 110

»Немојте се, рајо, преварити,
»Но слушајте цара честитога,
»Оштра сабља Бога великога
»Посјећи ће вас све до једнога,
»Све поФатат', у ропсгво одвести/^ 115

А кад књига у Морачу дође
Војеводи Мини Радулову,

341

Он покупи браћу и главаре
Од ускоках п од Морачанах,
И даде им књигу од Тураках; 120

А кад они књигу разумјеше,
Одмах Ибру другу оправише :
»Што се кунеш, Турска арамијо?
»Знаш ли, што си јучер учинио
))Баш од своје у Тушпни раје, 125

))Која тебе нпшта крива није?
))Двадест п пет пос'јече пм главах,
))И толико пороби робовах !
))Сам ти кажеш, да ти јавно лажеш ;
))Ми смо тебе харач прпправилп: 130

))Из пушаках праха и олова,
))У десници оштријех сабаљах,
))Хајде к нама, кад је тебе драго/^
Па су другу књпгу оправили
На Цетиње насред горе Црне, 135

Да владици учпне на знање :
„Господару Петровић-владико !
371 рНа нас иде сила превелика,

))Турске војске двадесет хиљадах

))А пред војском делпбаша Ибро ; 140

))Ми немамо праха ни олова

))Ни спрам њега од боја јунаках,

))Јер је много сР1ле у Тураках;

))Но за Бога, драги Господару !

))Пошљи нама војске и џебане, 145

))Немој пуштит' ти своје душмане,

))Да погубе твоју сиротињу,

))И изгоре у Морачу цркву,

»Задужбину Српскијех краљева,

342

))Па је од њих тебе останула/^ 150

Кад владици ситна књига дође,
Он им шаље праха и олова,
Па је ситне књиге оправио :
Прву шаље у плехме Пјешивце
На јунака Мркоја сердара : 155

))0 Мркоје, моја вјерна слуго !
))Ти покупи Пјешивце јунаке,
))Хајде с њима у Морачу горњу,
))Те ћеш тамо Турке дочекати/^
Па је другу књигу оправио 160

Под Острогом игухмну Ђорђију :
))Сиди, слуго, у Бјелопавлиће
))Код војводе Радовић-Вуксана,
))Тер окуп'те њеколико војске,
))Хајте брже у Морачу горњу, 165

))Те ви тамо Турке причекајте/^
Кад Мркоју књига допанула,
372 Он покупи браћу све Пјешивце,
Три стотине бираних јунаках,
Брже иде у Морачу горњу. 170

И игухмну кад књига допаде,
Једнак брже на коња усједе,
Тер отиде војводи Вуксану,
Три стотине другах окупише,
У Морачу горњу отидоше, 175

Ту нађоше здраво Морачане.
Једном бјеху Турци ударили
На стражаре на равно Јаворје,
Ал' нијесу ништа учинили,
Пего тридест глава оставили, 180

Па се натраг грдни поврагили,

343

Ту се онн мало одморншо,
И џебану војсци разд'јелнше.
Стало вр^јеме за неђељу данах,
Када осмо јутро освануло, - 185

Ал' изнде делнбаша Ибро
На Јаворје внсоку планину,
И извуче од боја топове,
Пушта силну на Морачу војску
А пред војском Омер-барјактара 190

И силнога Мусу Ратована.
Кад Брђани војску угледаше,
Многа бјеше сила у Тураках,
Силне војске двадесет хнљадах,
А Брђана хиљаду и двјеста, 195

Па пред Турке изићи не смију,
Но по гори разд'јелише војску,
373 Низ Морачу ударише Турци,
Сву Морачу огњем изгорјеше
До на Ратњу воду каменнту 200

И до двора Мпјата сердара,
Не да сердар изгорјети куле,
Собом има тридесет момаках,
Дочека их огњем из пушаках;
Тад' скочише два добра јунака, 205

Од Мораче Мина војевода,
Од ускоках Петар Кршикапа,
Повикаше грлом бијелијем:
»Сад, Брђани, соколови сиви!
))Сад је вр'јеме, да им ударимо.^* 2Ш

Тад искочи један јунак добар
Из дружине из горе зелене,
По имену Бајо Кнежевићу.

344

И дозивље Омер-барјактара :
))Стан, Турчине, куд си похитао?^^ 215

Па од ока пали џевердара,
Те погоди Омер-барјактара,
Турчин паде, барјак му остаде,
У Тураках сва јакост нестаде,
Тад Брђани на Турке удригне, 220

И живијем огњем навалише,
С једне стране Мина војевода,
С друге стране Јакша Гачанине,
Који знаде све Турске крајине
Јер је много одсјекао главах ; 225

С треће стране Мркоје сердару
А с четврте Вуксан војевода,
374 С пете стране Ратко харамбаша.
Кад Брђане Турци угледапте,
Плећи даше, а бјежати сташе, 230

Ал' Брђани бјежати не дају,
Но пламене нол^е повадипЈе,
И у Турке јуриш учинише.
Боже мили чуда великога !
Ту се нросу крвца од јунаках 235

Како бурна киша из облака.
Из планине гледа делибаша,
Пали Ибро убојне топове,
Да препадне Брдске соколове,
Ал' се они више раздражиите. 240

И на Турке боље ударише ;
Кад то виђе делибанга Ибро,
Плећи даде, а бјежати стаде,
Ту Турцима мало Бог поможе,
Јер их брзо тамна поћца стиже. 245

345

А Брђани уморили руке,
Сијекући поглавите Турке.
Ту погибе Муса Ратоване
II са њиме хил>аду Тураках ;
Од Брђана три добра јунака: 550

Од Пјешивца Мркоје сердаре,
Од Ускоках Крушевац Никола,
Једно момче од Бјелопавлићах ;
Седам другах ранах допадоше,
А остали здраво остадоше. 255

Од Тураках шићар задобише
Дв'је хиљаде коњах седленијех,
375 Л'јепо турско рухо и оружје
А и много небројено благо.
Слава Богу и богородици, 560

На Цетиње светоме владици.

49.
Бој Морачана с Турцима^

ХЗијела је кликовала вила

Од Јаворја зелене планине,

Те дозива у Морачу горњу

А на име Мину војеводу :

»0 војводо од двије Мораче! 5

»Сјутра те те ударити Турци

))И Мораче обље похарати

))До бијеле намастира цркве ;

»Шиљи књигу у Ровца камена,

))Ровчани су пушка напрешита, 10

1У<5, 343. — (1820. године).

346

»До подне те у бој долазити ;
)>Шиљи другу у Морачу доњу,
))Да 'ко дође барем половина/^
Но је Мина вили говорио :
»Хајд' отоле, пребијела вила! 15

376 »Већ се мене додијало тврдо,

»Шиљућ' ситне књиге по Брдима

»По Брдима и по гори Црној.

»И ако те ударити Турци,

»Мене дошло пет стотин' Брђана; 20

))х\ко Бог да и срећа јуначка,

))Ако нама и ударе Турци,

,)Те Морачу похарају горњу,

))Отолен те обрнути грдно/^

Каде сјутра саба-зора дође, 25

А на гору огријало сунце,

Од Јаворја ударипЈе Турци,

Развише се бијели барјаци, •

И Морачу опалише горњу

А до Ратње до воде студене ; 30

Преко Ратње робље прегонише,

У Потајску гору нагонише,

Отле Мина војевода виче :

))0ј Брђани, моја браћо драга!

))Ка' ми клете упупггисмо Турке, 35

))Те Морачу похараше горњу,

))Оте б'јелу намастира цркву;

))А што ћете по Брдима казат',

))По Брдима и по гори Црној?^^

То је Мина у ријечи био, 40

Ио је младо момче искочило,

Ускок момче од Мицановића,

347

Од образа танку пушку плли,
Те погодп једно Туре младо,
Па прискочи, пос'јече му главу; 45

877 Та је глава свјема Брд\ма Фала:
Отале се поломили Турци,
Преко Ратње воде побјегоше.
Да је било коме погледати !
На малену селу Трновици бО

Искочише два сиви сокола :
То не бјеху два сокола сиви,
Но два брата до два Секулића,
Једнак танке пушке изметаху,
А на Турке загон учинише, 55

Погубише Турска барјактара^
С Трновице поломише Турке.
А да ти је погледати, друже,
Чудне муке, што је од Турака !
х\ за њима Мина војевода, 90

И за њиме до два Секулића,
На алаје предвајаху Турке.
Од бијеле куле Драговића
До крваве ступе Поповића,
Пет стотина гл ава посјекоше, 65

Док дођоше на воду Морачу,
Са банде им Брда ударише,
Ударише вуци и хајдуци,
А пред њима попе и Вуксане,
С друге стране Мркоје сердару, 70

На Морачу предвојише Турке,
Алабанда заврже се ?;авга.
И да ти је погледати, друже,
Ка' каурске сабље сијевају,

348

Мртве Турске главе зијевају ! 75

378 У Морачу погибоше Турци,

Уз Љевишке подагнаше стране

До Јаворја зелене планине ;

Ту погибе шест стотин' Турака,

Ту .Л1И попе цмили Драговићу : 80

))Ај си њему до Бога једнога !

»Ђе погибе Мркоје сердару,

))Но таквога у сву војску нема."

Нека гине, весела му мајка !

Е се сердар добро осветио : . 85

Шест стотина за њега једнога.

50.'
Опет Морачани с Турцима

Фала Богу ! Фала јединоме !

Ка' Морачу тама притиснула

Од жестока праха и олова

А од паре коњске и јуначке,

Не види се коња ни јунака ; 5

Бога моли војводина љуба:

»Боже! вијор од планине пушти,

))Да разагна маглу у крајеве,

))Да ја виђу, чија гине војска,

379 »Чија гине, чија ли добива.^^ 10
Бога моли, и умолила га :

Тихо вјетар од Јаворја пуну,
Те разагна маглу у крајеве,
Испод магле млада погледала,

1Ув, 346.

349

Те угледа младога јунака^ 15

Боја кнеза од Мораче доње,
На њега су седам, осам рана,
0 коњу му седамнаест глава,
Те му млада ријеч говорила :
))Млади кнеже од Мораче доње ! 20

»Умијеш ли мене право казат'
»А за Мину, мога господара,
))И СтеФана, његовога сина,
))Је ли њина погинула војска?"
Но јој Бајо ријеч говорио : 25

))Кад ме питаш, војводина љубо !
))Ја ћу тебе право кажевати:
))Војводи се уморише руке,
))По Морачи сијекући Турке,
))Шест стотина погибе Турака : 30

))И погибе од Брда сердару,
))Око њега седам, осам друга.
))Још се момче нагна од Роваца,
))По имену Шћепановић Ново,
))Те он узе алај-барјак царев, 35

))И у барјак небројено благо ;
))Нека носи, весела му мајка!
))Е су њему двори опанули,
))Не би л' своје дворе поновио.
380 ))Да је суда у овијех људи, 40

))Још би Нова добро даровали,
))Даровали злаћеном челенком;
))Теке њима Ново не заФаља,
))Но је њему Бог и срећа дала,
))Добио је на мејдан јуначки!^' 45

В50 _

51.
Поп ЉешевиЈ! и 1Угатија Јушнови-ћ

ЈлЈЊигу пише попе Љешевићу,
Те је шиље у Морачу горњу,
А на руке Јушковић-Матији :
))0 мој куме, Јушковић Матија!
»Да л' не чујеш, ил не ајеш за ме? 5

»Од зулума дурат' не можемо
»Од Ченгијћа, паше са Загорја:
»Ево има баш петнаест дана,
))Како ми је пао на Горанско,
))Кољем њему овце и јагањце ; 10

))Р1 тај би му зулум прегорео,
))Ал' не могу Аировић-Ибра :
))Ево има три неђеље дана,
:381 ))Како купи по Пиви хараче,

))Још харачи њему доста нису, 15

))Већ он глоби преко мјере л>уде,

))Скоро нам је Ибро оглобио

))Кнеза с Унча стотину овнова

))И Чавића голема дорина;

))И тај би му зулум опростио, 20

))Ал' не могу бегова Усицу :

»Он ми вата Пивљане јунаке,

))Узима им сјајне џеФердаре :

»Скоро нам је, рече, узимао

))ЏеФердара ТуФекчијћа Мића 25

))И Аџијћа кнеза из Лисине ;

))Е његов би зулум опростио,

1Уб 301.

351

„Ал' не могу Наргилу Алију:
,)0н ми вата Пивљанке Српкиње,
„Скида њима в'јенце и обоце, 30

))А љуби их силом на срамоту;
))То је мене зазор и срамота.
))Изгуби ми Аировић-Ибра,
»Ево тебе двије кесе блага,
))Све у жуту ситна Млечанина; • 35

))А остали ПиЕљани јунаци
))Чиниће ти дочек и поштење.
))Но покупи друга неколико,
))А пред њима Балић-Милутина,
))Не остави. друга најбољега 40

))По имену Вујачића Крста;
))Ајде с њима под Гол'ју планину,
))Под Голију у Дугу крваву,
88? ))Скоро ћ' Ибро у Никшиће поћи,

))Чекај њега у Дугој крвавој, 45

))Не би ли ти Бог и срећа дала,

))Да би њега мог'о дочекати ;

))Добро гађај Аировић-Ибра

))На Чавића помамну дорину,

))У њега су од Пиве харачи.^^ 50

Кад Матију књига допанула,

И он виђе^ што му књига пише,

Седам осам покупио друга,

И пред њима Балић-Милутина,

Не оставља Вујачића Крста, 55

Па одоше уз Морачке стране,

Док Крњево клето ум.инуше,

Све Крњево и племе Дробњачко,

Ватише сс Пиви Дурмитора,

352

Дурмитора здраво пријеђоше, 60

/ На Горанско село доодише,
Б'јелој кули попа Љешевића.
Кад хајдуци кули доодише,
Алком куца Јушковић Матија
Р1а авлији попа Љешевића, 65

Али попа дома не бијаше,
Но Росанда млада попадија,
Чим зачула^ одмах се сјетила,
Трком трчи низ бијелу кулу,
Те Матији отворила врата, 70

Руке шире^ у лице се љубе,
На одоше на бијелу кулу,
За здравље се свију упиташе.
383 У ријечи, коју бесједише,

Ето ти им попа Љешевића, 75

Са шњима се изљубио дивно,

За јуначко здравље питаше се,

На за пуну совру посадише,

Сташе пити вино и ракију.

Јоште рече Јушковић Матија: 80

))0 мој куме, попе Љешевићу !

))Ђе је тебе паша од Загорја?

))Ђе ли ти је Аировић-Нбро?^^

Одговара попе уБешевићу :

))Ено, вели, паше од Загорја 85

»И са шњиме Аировић-Ибра

))Код бијеле цркве манастира

»У Орашју, мјесту питомоме,

))Код игумна Гаговић-Аџије ;

»Ту је паша конак учинио^ ^О

,)Л сјутра ће рано одлазити,

353

))Одлазитп Гацку пространоме,
,)И са шњиме Аировић Ибро/^
Колика је тавна ноћца била,
Не спаваше попе ни Матија, 9 5

Но разговор код совре водише ;
Матијино све поспало друштво
Око совре попа Љешевића,
Све поспало, као и поклано. .
Ноћца прође, и зорица дође; 100

Тад Матија пробудио фуштво,
Ту се с попом изљубшле дивно,
Па одоше у Гол'ју планину,
384 Спустише се у Дугу крваву.

Кад им сјутра јутро освануло, 105

Подиже се паша од Загорја,

Те он иде Гацку прстраноме,

С њиме иде Аировић Ибро.

Док дођоше на Равно планину,

Ту лш Турци коње одсједоше, 110

И мало се они одморише,

И по једну каву испекоше,

Каву пише, тутун запалише,

Учинише мало разговора.

Још говори Аировић Ибро : 115

))0 мој куме, пашо од Загорја !

))Ти ћеш ићи Гацку пространоме,

))А с Гацка ћеш у Рудине равне ;

))Но кад дођеш у Рудине равне,

))Имам кмете села Корављице, 120

))А до њих је село Делеуша,

,)На њих ћ' доћи млоге давуџије,

„Кумим тебе Богом истинијем,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 23

354

))Богом кумим, а руку ти љубим.
))Немој кмета кога изгубити!^^ 12б

Њему вели паша од Загорја :
))0 мој куме, Аировић Ибро !
»Оди са мном Гацку пространоме,
))С Гацка ћемо у Рудине равне,
))Одатле ћеш, Ибро, у Никшиће ; 130

))Стра је мене, ја се бојим љуто
))Пролазити проз Дугу крваву,
))Хоће тебе дочекат' хајдуци/^
385 Ма му* рече Аировић Ибро :

))А не бој се, мој милосни куме ! 135

))Ја имадем мила кмета свога

))Под Голијом Баја Балетића,

))Проз Дугу ће мене пропратити,

))Те ћу проћи мирно од хајдука."

То му рече, па се раздвојише, 140

Пољуби га у скут и у руку.

Паша оде Гацку пространоме,

Ибро оде под Гол'ју планину

Своме кмету Балетићу Бају,

Ту га Бајо дочекао дивно, 145

Даде њему конак и вечеру.

Онда рече Аировић Ибро :

))0 мој кмете, Балетићу Бајо !

))Ти покупи младе Голијане,

))Да ме пратиш проз Дугу крваву, 150

))Јер се бојим љуто од хајдука.^^

Кад у јутро јутро освануло,

Бајо купи младе Голијане,

Те он прати Аировић-Ибра,

Прати њега проз Дугу крваву ; 155

355

Неколико Дуге проодр1ше,
Тад' завика Аировић Нбро :
))Мио кмете, Балетићу Бајо !
»Што је било гњезда вучијега,
))Све смо данас у Дугој проишли; 160

))Но ти вратр! твоје Голијане/^
То је Бајо једва дочекао,
Па се с друштвом враћа на трагове.
:386 Но хајдуци међ' собом говоре :

))Милутине, наша харамбашо ! 165

»Или нас је срећа оставила,

))Те су Турци прије проодили ;

))Или правог не згодисмо пута,

))Одимо се враћат' на трагове/^

Тада рече Балић Милутине: 170

))Браћо моја, љубимна дружино !

))Да чекамо, докле ноћца дође/^

То су они у ријечи били,

Ал' хајдучка стража допаднула,

И њима је 'вако бесједила: 175

))Милутине, наша харамбашо !

))Покриј друштво по трави зеленој,

,)Ев' одовуд тридесет Турака,

))Пред њима је Аировић Ибро

))На дорату коњу помамноме." 180

Кад хајдуци ријеч разумјеше,

Покрише се по трави зеленој ;

Још говори Јушковић Матија :

))Браћо моја, љубимна дружино !

))Немој који пушку опалити 185

))На бијесна Аировић-Ибра,

))Док ја не би моју опалио ;

23*

356

»Ако не би Ибра погодио,
))Удри који, родила га мајка!^^
У ријечи коју бесједише, 190

У то доба навалише Турци.
Добро гађа Јушковић Матија
Баш онога Аировић-Ибра,
387 Добро гађа, ал' лоше погађа:

Не погоди Аировић-РТбра, 195

Но код њега бегова Усицу,

По добру га мјесту погодио,

У сковију међу очи црне,

Мртав паде у траву зелену.

Пуче друга пушка од хајдука, 200

Добра друга Вујачића Крста,

Те погоди Наргилу Алију

Посред паса, укиде га с гласа,

Мртав паде у траву зелену.

Тад' побјеже тридесет Турака, 205

Ал' не бјежи Аировић Ибро,

Он нагони коња у хајдуке,

А кликује од Никшића Турке :

»Ну од', Турци, родила вас курва !

))Ну од', Турци, мало је хајдука, 210

»Не ћемо л' их данас рашћерати.^^

Пушку пали Балић Милутине ;

Он погоди Аировић-Ибра,

По добру га мјесту погодио,

Међу пуца, ђе му душа куца, 215.

Мртав паде са коња дорина ;

Пак хајдуци на ноге скочише,

Те им турске осјекоше главе ;

Ал' је њима лоита срећа била,

357

Утече им Ибрапмов доро 220

И однесе од Пиве хараче.
За њим они трчат' ћадијаху,
Ал' не даде Балић Милутине :
388 »Не трчите, љубимна дружино !

,јМи за доста имамо шићара : 225

))Са Турака одијело дивно,

))И још више свијетло оружје;

))Даће нама попе Љешевићу,

,)Хоће дати двије кесе блага,

))Све у жуто ситна Млечанина/^ 230

Одатле се натраг повратише,

У Морачу здраво доодише,

Мртве Турске донијеше главе,

На б'је.1у их кулу поставише,

Б'јелу кулу Малише сердара, 135

Нек' се чудо на далеко чује.

52.
Смрт Би6и11а Зеинила

ХХолећеле двије тице црне
Од Рудина и од Омутића,
Трубјело су тице прелећеле,
У Никшићко поље долећеле,
Док су у град долећеле биле, 5

Вијале се тамо и овамо,
Ни на чије дворе не пануле,
389 Но на дворе Бибић-Зеинила.
Из двора их нико не виђаше
Него доцкан кићена кадуна. 10

358

Она млада гола излазила,
Само гола у танку кошуљу,
Само гола како мушка глава,
Јесте боса у папуче жуте,
Она црне тице угледала, 15'

Па покупи дрвље и камење,
Пано црне тице сагоњаше :
.»Двије тице, да вас Бог убије!
))Окле сте ми јутрос дораниле?
))Ја сам чула од старијех људи, 20

»Ђено пану двије тице црне,
,)Да ту нема добра никаквога,
))Е вас е је срећа донијела
))0д Рудина и од Омутића,
))Тамо ми је Бибић на паланзи, 25'

))Тено кланце чува од хајдука,
))Ја сам јутрос млада подранила,
))Те сам везак на ђерђеву везла,
))Па ми хабер од Рудина дође,
))Да пуцају шибе и топови, 30-

))А он иде често у планину,
))Собом води хрте и огаре,
))И да лови срне и кошуте ;
,)Је ли Таир главу доносио
))0д Трешњева поља маленога? 35-

))Е се својој кади заФалио,
))Да ће посјећ' Туровића Станка
390 ))И донијет' на Оногошт главу,
))Понијет' је на Мостар везиру,
))Ту се хљеба задобити нада/^ 40

Кад то чуле двије тице црне,
Једна граче, у облаке скаче,

359

А друга је с булом бесједила :
„Стани, кадо, да ти јаде кажем :
»Бисмо раде казат' добре гласе, 45

„Ма не ћемо, но што је истина :
пЗле ти срне, а кошуте црне !
))Није Таир главу доносио
))0д Трешњева поља маленога,
))Ни Зеинил лова уловио, 50

))Него им је војска ударила/^
Кад то чула Турска була млада :
)>Двије тице, да вас Бог убије !
))Да знасте ли, чија бјеше војска?^'
Много тице опет бесједиле : 55

))Стани, кадо, да ти јаде кажем :
))Бјеше војска од Цуца сердара;
))Ну кад бјеше о акшаму, кадо,
))Ми смо силну војску угледале,
»Угледале на воду Ракиту, 60

))Међу војском од Цуца сердара,
))Ђе дугачки тутун запалио,
))А. ијетко проз ордију шета,
))Па га Трипко Беговићу пита:
))))Што је тебе, од Цуца сердару, 65

), »Те ијетко проз ордију шеташ?^^
»Ма му вели од Цуца сердару :
391 »))Да ти, Трипко Беговићу, кажем :
))))Нема мене два добра јунака,
))))Нема мене Кривокапић-Рада 70

)) »На његова Муја од мегдана,
))))И нема ми Шћепановић-Вука/^
))У ту ријеч, коју бесјеђаху,
))Ал' ето ти Кривокапић-Рада

360

))На његова Муја од мегдана, 75

))А за њима Шћепановић-Вуче
,)На његова космата вранчића,
))Пала му је коса до копита,
))Из седла се Вуко не виђаше,
))Ђегођ дође, свуд замеће кавгу. 80

))Кад дођои1е у ордију, кадо,
»Е су сјели, ноге прекрстили,
))Са сердаром ријеч бесједили :
))))Ђе си војску силну сакупио?
), »А ђе ли ћеш с њоме ударити?^^ 85

))Ма да чујеш од Цуца сердара:
))))Ласно ћу ја с војском ударити,
))))Док је мене Туровићу Станко,
))))И док ми је Косовић-Дрекале,
))))Хоћу удрит' на Омутић с војском, 90

))))На троје ћу војску разредити,
))))Баш на троје на около града/^
))Па ми посла Косовић-Дрекала
))У Лужину доље покрај града,
))И посла ми Туровића Станка 95

))Баш управо на бијелу кулу,
»Те затвори у кулу пандура;
392 »Но стан', кадо, да ти јаде кажем :
))Подрани ти Бибић-Зеиниле,
))Каконо се, кадо, научио, 100

))Научио често у план1И1у,
))Дано лови срне и кошуте ;
»Не обрну, кадо, у плангшу,
))Но окрену, кадо, у Лужине,
))У Лул^ине, кадо, испод града, 105

5)Угледа га Косовић-Дрекале,

361

,)]\1а га гшта једно момче младо,
»Кадо моја, од поља Трешњева,
))Баш бијаше од Банићевића:
)))^Да за Бога, Косовић-Дрекале ! 110

))))Који ј' оно јунак по имену?
))))Лоше пушке, а добра јунака!^'
))Вели њему Косовић Дрекале :
))))Да чу ли ме, дијете Никола !
))))Оно ми је Бибић-Зеиниле, 115

))))Онакога на крајину нема,
))))Но чу ли ме, дијете Нир:ола !
))))Дано Туре близу напуштимо,
))))Е су брата изгубили мога,
))))Не ћу ли га данас осветпти/' 120

))Па су Туре близу напуштили,
))Ма га гађа Кнежевић Филиие,
))11 дивно је Туре погодио,
Ј)Десну му је ногу саломпо ;
))Ма да видиш Бибић-Зеинила ! 125

))Ђе се Турчин крајем луга вуче,
))Ками мајци, да утећ' могаше ;
393 ))Но га ћера Банићу Никола,
))Лоше ћера^ пристиже га брзо,
))Јест му русу изгубио главу, 130

))Но стан', кадо, да ти јаде кажем :
))Таир њему помоћи хоћаше,
))Но не даде Туровићу Станко,
))Затвори га у бијелу кулу,
))Докле војска ирође испод града. 135

))Но стан', кадо, да ти јаде кажем :
»Када воЈска дође код сердара,
,)Сердар војску добро дариваше :

362

»Неком гроша, а некОхМ дуката,
))А Николи коња пспод себе. 140

)Ј1 још, кадо, стани да ти кажем :
»Кад је сердар главу причекао,
»Пренесе је преко горе Црне,
»Док дођоше на поље Цетиње,
»Кад дођоше у Петра владике, 145

))Владика их добро дариваше,
))Ма најбоље Банића Николу;
»Даде њему лака џевердара,
))0н долази пет стотину гроша."
Кад то зачу Турска була млада, 1бО

Оде клети и јадиковати :
»0 сердару, да те Бог убије !
))0д како си ти закрајинио,
))Многе ти си мајке ојадио,
))А љубовце у род опремио, 1бб

))И сестрице у црно завио !
))Косовићу, не веселио се !
394 ))Што ти тражиш на Омутић с војском?
))Те изгуби мога господара,
,)Господара Бибић-Зеинила.^^ 160

Јоште була бесједити ћаше,
Но не могла од жалости млада,
Па зависе кули низ пенџере,
Жива скочи, земљи паде мртва.

Г)3.
Морачани и Колашинци

Јл^њигу пипЈе Радовић војвода
На Јаворју зеленој пла}шни.

363

Те је сптну књнгу онравпо
У Морачу Качаницу тврду
А на руке Мнјату сердару : 5

„Чујеш ли ме, Мијате сердаре I
))Јес' лп чуо, је л' ти ко казао,
))Е сам шићар добар уводно ?
^)Робе нде четрдест товара
,)0д Приштнне града бијелога, 10

,)А ћерају ТурШ1 од Никшића,
„Ту шнћара доста за дружнну;
395 ))Скунно сам амо крајичннке

,)0д Љевншта све ускоке лнстом :

))Но покупи твоје крајичнике, 1б

))Мој сердару, лнстом Морачане,

))Хнтро хајде нољу Тушинскоме,

),П новеди кнеза Пековића,

))Не оставн пона Драговнћа

))На његова дебела дорина, 20

))Ако буде ћерат' ал' бјежатн,

))Хоће нама доро требоватн/^

Кад Мијату глас н књнга дође,

И кад внђе, што му снтна каже,

Он је танку књнгу онравно 25

У зелено поље Драговића :

))Чујеш лн ме, нопе Драговићу !

))Како сјутра б'јели данак дође,

))Тн појаши твојега дорнна ;

))Хитро хајде нољу Тушинскоме, 30

))Е смо шићар добар уводили/^

Па се Мијат на ноге дигнуо

И ђогата свога поклопио,

Па на Свирке ишћера ђогина,

364

Те дозива кнеза Пековића, 35

Све му каже, што му књига пише,
Пушке мећу, а пз грла вмчу,
Даше гласе на четири стране,
Окупише листом Морачане,
И отолем с војском окренуше, 40

А када су на планпну били,
На планину, на баре зелене,
Ј96 Ту их данак био оставио,

А тамна их ноћца приФатила ;

На барама ноћцу преноћише, 45

А у јутро рано подранише.

А кад бише пољу Тушинскоме,

Ту нађоше Радовић-војводу,

Онђе њему помоћ називаше,

Војвода им помоћ приФатио, 50

Руке шире, у лица се љубе,

За јуначко испитују здравље,

Одоше се разговарат' онђе.

Доклем им се војска искупила,

Онђе војс?:у на број ударише : 55

Седам стотин' и седам јунака

Убојника љута крајичника,

По је њима данак навалио,

Вријеме је војсци полазити,

Полазити војсци уз планину 60

У Воровца на врх Буковице,

Но се бјеху тешко уздртили,

Ђе им нема попа на дорину,

Па гледају често уз планпну,

Угледаше попа на дорину, 65

Ђеце неп1то води нпз пла}пп1у.

365

А кад попе ка дружини дође,
Помоћ даде, низ дората спаде,
Онђе њему помоћ приФатише,
Лијепо се с њиме поздравише, 70

Оде попе прегледати војску,
Па овако ријеч проговара :
397 »Боже драги, огњевите војске/^
Сједе попе у траву зелену,
Преко крила тура џеФердана, 75

Па овако ријеч проговара:
»Браћо моја и дружино драга I
,)Куд сте ову војску окренули?"
А рече му Мина и Мијате :
))Јес' ли чуо, је л' ти ко казао, 80

))Е су нама гласи допанули
))0д нашега главна пријатеља,
))Робе иде четрдест товара
))0д Приштине града бијелога,
))А ћерају Турци од Никшића, 85

))Хоће сјутра у Језера равна,
))Да идемо, да им ударимо,
))Ту шићара доста за дружину.
Гротко им се попе насмијао,
Па овако ријеч говорио : 90

))Браћо моја, луде ти ве нађох I
»За што ће ви мријет' даганџије
,)И свилари, који мјере свилу?
оДа хоћете мене послушати,
,)Ја бих ову војску окренуо 95

))На нашега старога крвника,
„Крвавоме граду Колашипу,
„Који су нам много јада дали.

366

»Да на једно село ударимо,
»На пространу Штитарицу равну, 100

»Да крвничке куће похарамо
»А живијем огњем заватримо,
398 ))Окупимо робље и пљенове,
))А бијемо боја с јунацима:
))Ево данас не пуна година, 105

))0д како смо боја пожељели,
))Да се сјутра с њима изиграмо
))По планини равној Сињавини/^
Но дружина много проговара :
))Чујете ли, наши поглавари ! 110

- »Колашинци с' од боја јунаци,
рСјутра ћемо тамо изгинути/^
А на то им попе одговара :
))Браћо моја и дружино драга !
))Који жали јуначкога меса, 11б

))Нек' не иде нигда на Турчина,
))На Турчина љута Колашинца/^
Таде рече Мијате сердаре :
»Устај, попе, на ноге лагане,
))Те потражи лаке калаузе, 120

))Баш хоћемо Штитарици равној/^
То је попе једва дочекао,
Од земље је на ноге скочио,
А дората свога поклопио,
На повикну грлом и авазом, 12б

И дозива Баковића Лаза:
»Чујеш ли ме, Баковићу Лазо !
»Зови, Лазо, Томов-Нетронију,
»И позови Лазовића Рада,
»Зови, Лазо, Чулковић-Милоига : 130

367

))Сва четири јесте ускочили
))0д простране Штитарице равне,
399 ))Калауз'те нама уз планину,
))Е хоћемо Штитарици равној ;
))Ако Бог да и срећа јуначка, 135

))Сјутра ћемо њима ударити,
))Брате Лазо, су четири стране."
То кад зачу Баковићу Лазо,
То је Лазо једва дочекао,
Од земље је на ноге скочио, 140

Узе шару преко половине,
Заскака се Лазо низ планину,
Како јелен од седам гоДина,
А за њиме до три калауза,
А за њиме три главна јунака 14б

На три коња кано горске виле,
А за њима остала крајина,
Сињавину пријеђоше равну,
А када су у Мулече били,
Ту их био данак оставио, 150

А тамна их ноћца приФатила,
Ту заставу тврду оставише,
На заставу Пековић-Станишу ;
На четворо дијелише војску
За четири лака калауза, 155

Окренуше низ гору зелену,
Док срЈдоше Штитарици равној.
Кад у јутро био данак дође,
Јединога Бога поменуше,

Су четири ст^ране ударише : 160

Многе Турске куће похараше
И живијем огњем заватрише,

368

лоо Од Тураках штету учипише,

Ал' делија Чулковић Милошу

Двије русе уграбио главе; 165

Окупише робље и пљенове,

Окренуше уз гору зелену,

А напријед војска и пљенови,

У заплеће убојни јунаци,

Те се огњем бране из пушака. 170

А када су на Мулече били,

Ту их многи Турци сустигнули

Од простране Штитарице равне

II од поља иза ШтитарицеЈ

Од Вранеша и од Рогалева, 175

Побише се огњем из пушака,

Поћераше уз планину војску,

А када су код Понора били,

Виче попе са коња дорина:

))Браћо моја, ако Бога знате ! 180

))Многи су се Турци прикупили,

»Хоће нама штету учинити;

))Већ на прси да им ударимо ;

))Да ми ове Турке рашћерамо

))Уз Мулече зелену планину/^ 185

Па на дору дизгин поткупио,

Ватио га бакрачлијом сјајном,

И на Турке наћера дорина,

Дочекаше љути Колашинци,

Те на попа огањ наложише, 190

Ема попу добри Бог помага,

Ниједна га пушка не погађа,
401 Ни под њиме дебела дорина,

Ту испали бистра џеФердана

369

И четири кубурлије мале, 195

ДоФати се сабље оковане,
Па кроз Турке проћера дорина,
Заклопила остала крајина,
Не даше им пушке напунити,
У Мулече Турци побјегнуше, 200

А ћера их Брђанија љута,
Уз Мулече Турке рашћераше,
И от'ле се натраг повратише.
А када су на Поноре били,
Ђе се стају до пута четири, 205

Скупила се војска и пљенови,
Не да ти се оком нагледати
И ушима онђе наслушати :
Стоји вриска коња и волова,
Стоји блека овце и јагњади, 210

Стоји писка робља од Турака.
Проговара Мијате сердаре :
))Браћо моја, ако Бога знате !
,)Да пуштимо робље од Турака,
»С Турцима смо вјеру уФатили, 215

»Да се с њима нигда не робимо.^^
То рекоше, магбул учинише,
Низ планину робље оправише.
Гачанине Јакша проговара,
И запита Мијата сердара : 220

))Куда ћемо окренути мала?^^
А рече му Мијат са ђогина:
402 ^^Ћерај мала на Грково равно
))А *с Гркова преко Потркова.^^
Проговара попе са дорина, 225

И дозива свога побратима,

ВУКОВВ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, IV. 24

103

370

Побратима Јакшу Гачанина :

))Ти не иди на Грково равно,

»Из Гркова преко Потркова,

))Престић' ће вас буљумбаша Мехо 230

»Су његове до три нородице,

))Су његових четрдест Пепића,

))С буљумбашом двије породице

»Ал-Омери сиви соколови,

))Још Пијуци ка' од горе вуци : 23 5

))Отеће вам плијен у планини,

))0д дружине штету учинити;

))Узми, побро, друга половину,

))И поћерај мала великога,

))Бјежи шњиме низа Шиљежаре 240

))Преко поља на Шљемена равна,

))Са Шљемена пољу Тушинскоме,

))А из поља у Тушину равну,

))Ми ћемо ти остат' у заплећа,

))Да бијемо боја низ планину/^ 245

То кад зачу Јакша Гачанине,

Ту преврије половину друга

И поћера великога мала,

Шњим побјеже низа Шиљежарс,

А осташе бирани јунаци, ^ 2б0

На плећи им навалише Турци,

Те се бију огњем из пушака

Низ Поноре три дебела сата.

Кад погледа Радовић војвода

Са мркова коња широкога, 255

И угледа стотину коњика,

Широкога друма претекопте,

Метеризе тврде уФатипш,

371

Међу собом те их опколише,
Па дружини ријеч проговара : 260

„Браћо моја/ако Бога знате !
„Турци нама друма претеконте,
„Метеризе тврде уФатише,
„Међу собом те нас опколише/^
Кад погледа попе са дорина, 26б

И угледа буљумбашу Меха
Су његове до три породице,
Вруће су га пјене попануле,
Па својега устави дорина,
Па он стаде мислит' и размиш.Бат', 270

Све је мисли на једно смислио,
На дорату дизгин попуштио,
Право друмом наћера дорина,
А под руком носи џеФердана,
А с дората ријеч проговара : 275

))Стан', Турчине, буљумбаша Мехо !
))Не ћеш мене друма затворити
))Без мртвијех и без рањенијех/^
Дочека га стотина Турака,
Опалише стотину пушака, 280

Ема попу драги Бог помага,
Ниједна га пушка не погађа,
^04 Ни под њиме дебела дорина ;
Ту испали бистра џеФердана
И четири кубурлије мале, 285

ДоФати се сабље оковане,
Па на Турке наћера дорина,
А склопи га остала крајина,
Не даше им пушке напунити,
Уз планину побјегоите Турци, 290

54*

372

А ћера их Брђанија љута ;
Но да видиш попа на дорину,
Како ћера Турке уз планину,
Носи сабљу у десници руци !
Но је попу лоша срећа била: ^'ОБ*

Кад је мало понапријед било,
На љЈту је гују нагазио,
Љуту гују у зеленој трави,
На Турчина Хусовић Јашара,
Дочека га силан Јашар-ага, 300

Дочека га из зелене траве
И с његовом брешком од образа,
Од образа брешком заватио,
Добро га је Турчин погодио ;
Проломи му токе на прсима, 305

Помијеша сребро и олово ;
Ема попу други Бог помага,
Те његово месо не пробија,
Ема га је љуто забољело,

Па се смете на коњу дорину, 310-

А погледа с десна на лијево,
Поред себе бјеше угледао
405 Побратима Рада Таушана,

Па с дората силом проговара:

))Удри, Раде, Богом побратиме! 315

))Јест ме Турчин љуто обранио/^

Но да видиш Рада Таушана !

Од образа ватри џеверданом

На Турчина Хусовић-Јашара,

Тешко га је умор освојио, 320

Не погоди Хусовић-Јаптара,

Но крај њега момче Требалевче,

373

^Сломио му ногу у кољену,
Рањена га Турци доФатише,
У шкрипину момче затури1ие, 325

Уз планину побјегоше Турци,
А ћера их Брђанија љута,
Док догнаше до Гркова Турке,
А када су код Гркова били,
Отеше им тридест седленика, 330

И отлем се натраг повратише ;
А кад бише пољу Шиљежару,
Но да видиш Радовић-војводу !
Окренуо широка мркова

Право пољем низа Шиљежаре, 335

А попе га са дората виче :
))Не уз поље, Радовић-војвода I
))Малић имаш у планини друга,
»Многи су се Турци прикупили,
))Опколиће у пољу широку, 340

))Хоће нама штету учинити,
,)Држ' се тврђе Старца великога/^
406 То кад зачу Радовић војвода,
Уза Старце окрену мркова
А за њиме остала дружина, 345

Сустигоше лаки Колашинци,
Те се бију огњем из пушака
Уза Старце три дебела сата,
А многи се Турци прикупише,
Прикупише, те их опколише, 350

Пресипљу их огњем жестокијем,
Браћо моја, су четири стране,
А бране се на четири стране ;
Тешко су им додијали Турци,

374

Тешко их је умор освојио, 35=5

Шала није ни четири сата,
Да камо ли двадест и четирп,
Како војска није починула
Нити гладна хљеба заложила
Ни уморна воде напојила, 360^

Од жеђе им уста испуцала,
А низ прси крвца оборила,
А њино је лице поцрњело
Од брзога праха и олова,

Ту друг друга познат' не могаше. 365-

Но да видиш буљумбаше Меха
Су његових стотину коњика !
На то боја не окрећа главу,
Но пролеће пољем Шиљежаром,
Ћера Мехо мала великога, 37 0^

Одмакао пред дружином Мехо ;
А када је за Шљемена био,
.07 У задњи је плијен угазио,
Па пролази шарена говеда,
Сва је њега војска угледала: 375-

На Меху је црвена долама,
А под њиме црвени дорине,
Одоше се разговарат' нхњиме :
))Т\ерај, попе, шарена говеда/^
Но да видиш буљумбаше Меха ! 380'

Са рамена скида џеФердана,
Па овако ријеч проговара :
))Кога хоћепт запопити, курво?
»Данас сам ти, попе, изгубио,
»Изгубио Мину и Мијата 385*

»И сву њииу осталу дружину/^

375

ЏеФерданом у њих заватрио,
А сустиже стотина коњпка.
А кад војска ријеч разумјела,
И многе је Турке угледала , ^90

Оставише всликога мала,
Побјегоше низ планину равну.
Онђе Турцп мала прР1Фатише,
И отлем га натраг повратише,
Окренуше пољу Шпљежару, 395

Угледа их Раде Таушане,
Па повикну Мину и Мијата :
))Браћо моја, ако Бога знате I
))Дружпна је наша изгинула,
»Отели су мала великога, 400

))Браните се огњем од Турака,
))Пуштите ми половину друга,
*08 ))Е ћу с Мехом мала дијелити.^^
А кад зачу Мина и Мијате,
Те се огњем од Турака бране, 105

Даше Раду половину друга,
Грлом Раде Таушане виче :
,)Стан', Турчине, буљумбаша Мехо !
„Не ћеш угнат' мала великога
,)Без мртвијех и без рањенијех/* 410

Па потеже ножа пламенога,
И на Турке јуриш учинио,
Поред њега Вуксанов Јоване,
С друге стране Бопјко Секулићу,
Одмакао попе Драговићу, 420

Угледа га буљумбаша Мехо,
Па с дората ријеч проговара :
„Не напријед, попе Драговићу !

376

))Ја сам чуо, Фали те крајина,
))Ал' ни мене не куди дружина, 425

))Ја ћу тебе у сретање доћи,
))Чекај саде, ето мене на те/^
Па пут њега нагони дорина,
Но га попе хитро дочекује
Из његова бистра џеФердана, 430

Од образа заватрио шњиме,
Тешко га је умор освојио,
Не погоди на коњу Турчина,
Но под њиме дебела дорина,
Под њим паде на зелену траву, 435

Буљумбашу дорат притиснуо,
Не може се Турчин извадити,
409 Радује се попе Драговићу,
На Турчина јуриш учинио,
И понио сабљу оковану, 440

Да Турчину одсијече главу,
Не даду га љути Колашинци,
Но га огњем из пушака бране,
Извадише буљумбашу Меха
Испод коња дебела дорина; 445

Побише се огњем из пушака,
Побише се, те се пом'јешаше,
На љуто се гвожђе ударише
И најпосље студеним камењем,
И отеше мала од Турака, 450

Међу собом те их опколише,
Метеризе тврде уФатинте,
Па се бране на четири стране,
Колашинци како мрки вуци,
Колашинци те се искориите, 455

377

На Брђане јуриш учинише,
И отеше мала великога.
А што ћу ти више кажевати :
Трнпута су Турци отимали,
А Брђани трипут у Турака, 460

И четвртом мала им отеше,
За Шљемена плијен затурише,
Метеризе тврде уФатише,
Те се огњем од Турака бране,
Многу штету од Турака граде ; 465

А кад виђе буљумбаша Мехо,
Е Брђани плијен оћераше,
410 А штету му од дружине граде,
С Брђанима боја раскидоше,
Низ планину Турци окренуше. 470

Но да видиш Кречка Кнежевића !
Метериза свога оставио,
Пламенога ножа извадио,
Па он Меха зове на мегдана,
Јунак бјеше буљумбаша Мехо, 475

Ђе га влашка рпјеч затакнула,
Окрену се к њему у сретање,
Грлом виче попе Драговићу :
))Не напријед, Кречко Кнежевићу !
))Е ћеш сада изгубити главу.^^ 480

За то Кречко ни хабера нема,
На Турчина јуриш учинио,
Пуче танка пушка од Турака,
Те погоди Кречка Кнежевића
По сред паса, да не дава гласа, 485

Мртав паде у траву зелену ;
Радује се буљумбаша Мехо,

378

На Кречка је јуриш учпнпо,
И понио сабљу оковану,

Да он Кречку одсијече главу, 490

Не даду га посјећ' Морачани,
Но га огњем из пушака бране ;
Ту по једном пушке изметнуше,
Метеризе тврде оставише,
А пламене ноже повадише 49б

И на Турке јуриш учинише,
Кнежевића Кречка уграбише,
411 На готова коња натурише,

Низ планину Кречка оправише,

Метеризе опет уФатише, 500

Те се огњем од Турака бране.

Опет Турци боја раскидоше,

Низ планину Турци окренуше,

Но да видиш Аћима Костића !

Метериза свога оставио, 505

Иламенога ножа извадио,

Па он Меха зове на мегдана

Јунак бјеше буљумбаша Мехо,

Ђе га влашка ријеч достигнула,

Онђе стаде њему на биљегу, 510

Грлом виче попе Драговићу :

)Д1е напријед, Аћиме Костићу,

,)Е ћеш саде изгубити главу/^

За то Аћим ни хабера нема,

На Турчина јуриш учинио, 515

Пуче танка пушка од Турака,

Те Аћима пушка погодила,

.Бута га је рана допанула,

Баш од које пребољети не ће,

379

Тек утече рањен у дружину. 520"

А дружина њега дочекаше,
На готова коња натурише,
Низ планину њега оправише :
Метеризе опет уФатиите ;

Опет Турци боја раскидоше, 525

Низ планину Турци окренуше.
Но да видиш попа Драговића !
412 Метериза свога оставио,

Па искочи на плочу студену,

Прегледује Турке низ планину, 530^

Како носе мртве и рањене,

Кад погледа на лијево,

Угледао тридесет Турака,

Који прије нијесу стизали,

Ни стизали, ни у боју били, 535<

Пред њима је Турчин одмакнуо,

Силно Туре Змајо барјактаре,

На вранчићу ка' на горској вилп,

Угледао попа у долами,

Турчин мњаше, да је буљумбаша, 540'

Према њему ип1ћера вранчића,

Па одсједе уморнога вранца,

Отиде се разговарат' шњиме :

»А за Бога, буљумбаша Мехо !

))3ар ти власи плијен оћераше?*' ^45.

Попе мучи, ништа не говори,

На Турчина де.сном руком маше,

К њему Змајо барјактаре по^^е,

А за собом вранчића поведе,

Не хоће се повести вранчићу, 550*

Клетан му се вранац уморио,

380

На вранца се Турчин обазрио,
А попе му очи преварио,
Пак ухита, ватри џеФерданом,
Планина га бјеше преварила, ббб

Те Турчина пушка потурила,
Обје му је бедре саломила,
413 Паде Змајо у траву на главу,
Радују се попе Драговићу,
На Турчина јуриш учинио ббО

И понио сабљу оковану,
Да Турчину одсијече главу,
Ал' га срете тридесет Турака,
Опколише попа у долини,
Пресипљу га огњем жестокијем, ббб

Ту хоћаше изгубити главу,
Но је попу добра срећа била,
Те се бјеше близу намјерио
С десне стране Мијате сердаре
А с лијеве Раде Таушане, 570

Те га огњем из пушака бране,
И утече попе у дружину,
Барјактара Турци доФатише,
На вранчића коња натурише,
Низ планину шњиме побјегоше, б7б

Турци тамо, Брђани овамо.
Кад су пољу Тушинскоме били
И у пољу плијен сустигнули,
Доклем Турчин са Шљемена викну.
Силан Турчин буљумбаша Мехо, б80

И овако Турчин проговара :
,)Чујеш ли ме, попе Драговићу !
,) А тако ти Бога истинога !

381

»И тако ти јеванђеља твога !
))Што те питам, да ми право кажеш, 585
))Колико је тамо погинуло
))0д нашега огња великога?
14 ))Колико ли има рањеника?^^
А Турчину попе одговара :
))0 Турчине буљумбаша Мехо ! 590

))А тако ми Бога истинога !
))1/1 тако ми јеванђеља мога !
,)Кад ме ппташ, право ћу ти казат' :
))11огибе нам Рубежанин Миро
,)Под бијелом Ћатовића кулом, 595

))У планину, у боју жестоком ;
,)Погибе нам Кречко Кнежевпћу,
))А рањен је Аћиме Костићу,
,)Љута га је рана допанула,
))Баш од које пребољети не ће, 600

))Још седморо похарно момчади,
))А ниједно умријети не ће.
))Но Турчине, буљумбаша Мехо !
,)А тако Т.1 Бога истинога !
))А тако ти дина и амана ! 605

))Кажи право, тако био здраво !
))Колико је вама погинуло
))0д нашега огња маленога?
))Колико ли има рањеника/^
Проговара буљумбаша Мехо : 610

))х\ тако ми Бога истинога !
)) И тако ми дина и амана !
))Хоћу право, тако био здраво !
))Дван'ест јесте мртвијех Турака,
,)А двадесет и шест рањеника, 615

382

»Још су многе куће похаране
,)И живијем огњем изгореле,
415 »Оћерасте мала великога:

»Три хиљаде и седам стотина,
»Седам стотин' коња и говеда ; 620

,)И све бих ви опростио, каже,
))Но не могу јаде опростити,
»Отесте нам тридест седленика
))У планини бојем жестокијем/^
Таде попе пође низ планину, 625

А запјева грлом бијелијем:
))Мили Боже, на свему ти Фала !
))А добар ти шићар задобисмо,
))Задобисмо, ема и платисмо :
•))Кнежевића Кречка изгубисмо, 630

))Свој крајини крило облолн/гсмо/^
Па сидоше у Тушину равну
Под бијелу Церовића кулу,
Кнежевића Кречка ожалише,
Ожалише па га укопаше 635

У Тушини пред бијелом црквом,
Ноћас Кречка, а сјутра Аћима.
Великога мала дијелише,
Рањеника седам понијеше
У Морачу, те их извидаше. 640

. То је било, није давно било,
Скоро било, сад се спомињало,
Вама пјесма, а помоћ од Бога !

383

416 54.

Јунаштво и смрт Лопушине Вука

ЈОино пију до три побратима,
Па Лијечно у бијелу цркву :
Прво ти је попе Милутине,
А друго је Шундић калуђере,
Треће бјеше Бућићу Малиша ; б

Вино пију, разговарају се.
Кад се побри напојише вина,
Па им винце удари у лице^
А ракија ријеч отворила,

Но бесједи Бућићу Малиша: 10

»Свјештеници, да се послушамо :
))Јесам скоро у чету ходио,
»Долазио у равно Крново,
»Ту сам градске угледао овце,
„Седамдесет и седам торина 15

»Од Крнова до малог Вучева :
))Ево сада честит Петров данак,
))Петров данак п барјам хџијнски,
))Хоће бити у граду грађани,
))Да клањају и теверич дају, 20

))Код оваца нико бити не ће
))До невјеста и до ђевојака
417 ))И до луде ђеце без пушака ;
))Саде смо им згоду уватили,
))Али јутрос али никадаре, 2б

))Да ми једну војску покупимо,
))Да удримо на градску планину,
))Сви ни могу птићарит' Брђани.

384

Кад то чуше до два свештеника,
Па Малиши напојницу дају, ^ 30

И отолен ситну књигу пишу,
Послаше је у равну Повију
На бијелу кулу Мркоњића
А на руке Мркоју сердару:
>)0 Мркоје, од Повије главо ! 35

))Покупи ми момке Повијане,
))Повијане, с њима Стубичане,
))Све Лакиће момке нежењене,
))Који могу стићи и утећи,
))А на страшно мјесто запанути, 40

))На запету пушку ударити
))А рањена друга унијетрг;
))Хајде с војском на Сливје Никшићко,
))Те ми Сливје од грађана чувај.
))Удрићемо на градску планину, 45^

))Страх је мене, а бојим се љуто,
))Да ме не би претекли грађани ;
))Ако би ми Бог и срећа дала,
»Те би градске плијенио овце,
„Добар ћу ти дио оставити 50

))Како моме најбољему другу,
))Још сувише тебе старјешинство/^
418 Па отоле другу књигу пишу,
Послаше је у Бјелопавлића
На бијелу кулу Николића 55

А на руке Ђукану сердару :
»0 Ђукане од Бјелопавлића,
))Дај покупи војске неколико,
))Дођи с војском на равно Лијечно
))У пеђељу, која дође прва/^ 60

385

А отоле трећу књигу пишу,
Послаше је право у Пппере
Па бијелу кулу Шушовпћа
А на руке ПЈушовпћ-Пауну :
»Чуј соколе^ П1ушовић-Пауне ! 65

))Ти покупи Куче п Пппере,
»Војске купи што можеш највише ;
»Хајде с војском на Лпјечно равно
„У неђељу, која дође прва/^
Па четврту књигу накитише, 70

Послаше је у стојну Морачу
Па бијелу кулу Драговпћа
А на руке попу Драговпћу:
))Пикодпме попе Драговпћу !
))Покупп мп обпје Мораче, 75

))Пе остави Лопушину Вука,
»Јер је момак скоро ускочио
))0д Требјесе од градске крајине,
»Он познава све градске торине,
»Па торине Турке Арбанасе, 80

))И свакога ата п парппа ;
))0н ће дивно уводпти овце ;
419 »Хајде с њима на равно Лпјечно
))У неђељу, која дође прва/^
Кад су ситне књиге растурили, 85

И сердаре књиге допануше,
И за собом војске покуппше,
Сваки хита, за Лијечно пита,
Докле војска на 'Лијечно дође :
Како дошла, па се пребројила, 90

Таман двадес' и седам стотина,
Тад главарп и Вука завичу :

ВУКОВЕ НАРОДЦЕ ПЕСМЕ, IV. 2^

386

»0 ускоче, Лопушина Вуче !
»Хајде узми три, четири друга,
»Те ми пођи у равно Крново, 95

»Те уводи овце и торине,
»Код оваца Турке Арбанасе,
))Боје ли се од Црн^гораца,
»Моремо ли ласно ударити
))Ја на силу, ја на иријевару/^ 100

Скочи Вуче на ногв јуначке,
И довати бистра џевердара,
Собом узе три, четири друга,
Повуче се уз планину Вуче,
Докле сађе на равно Крново, 10*5

А ту Вуче паде на даниште
У засеље у ражи озимој.
Док у вече мрка нојца дође,
Па се Вуче из засеља крену,
На најнрву приступи торину 110

У Пиштете на МустаФагића,
Ту ми нађе пет МустаФагића,
420 И иет р:оња у метериз нађе
Оседланих, уздам' заузданих,
За сичиле привезати љуте, 115

Надају се џењку од Брђана;
Па с' отоле оиет примакао
Па Улуке на Беширевиће,
И ту нађе три Бегпиревића,
И три коња у метериз нађе, 120

Оседлани, уздам' зауздани,
За сичиле привезати љуте,
Е се боје џеизка од Брђана ;
Па с' ОЈОле опет примакао

387

На торину Груде Омер-аге, . 125

Ту Омера су три сина нађе
И свезана четири парипа,
Оседлани, уздам' зауздани,
Надају се џењку од Брђана;
Па с' отоле опет примакао 130

На торину Љуваревић-Салка,
И ту бјеху три Салкова сина,
Још сувише шездесет коњика,
Сви бијаху коњи оседлани,
Оседлани, уздам' зауздани, 135

За сичиле привезати л>уте,
Надају се џењку од Брђана,
Ту је пусто срце од оваца;
Па с' отоле опет примакао
На торину Веризовић-Муја, ^140

И ту бјеху шест Веризовића,
И шест коња оседланих били,
421 Одседлани, уздам' зауздани,
Надају се џењку од Брђана;
Па с' отоле опет примакао 145

На торину Анзе Мушовића,
И ту бјеху девет Мушовића,
Девет коња оседлани били,
Оседлани, уздам' зауздани,
Надају се џењку од Брђана; 150

Па с' отоле оиет примакао
На торину Маша Лакчевпћа,
И ту Маша и Омера нађе,
Су његова два ата зелеиа,
Једне длаке како једне мајке, 155

Оседлани, уздам' заузданп,

25*

388

Надају се џењку од Брђана;
Па с' отоле опет примакао
На торину Рожајачког Каља,
Још ту бјеху три Каљова сина, 160

И три коња оседлани били,
Оседлани, уздам' зауздани,
За сичиле привезати љуте,
Надају се џењку од Брђана;
Па с' отоле опет- примакао 165

У крваву гору Ћеранића
На торину Дура Брновића,
И ту Дура манитога нађе
С његовијем проклетијем вранцем
И његова три сокола сина, 170

Оседлани четири парипа,
Оседлани, уздам' зауздани,
422 Надају се џењку од Брђана,
И већ с њима нигда нико нема
До педесет шуша и мркама, 175

То бијаху љути сиромаси :
Стоји писка шуша и мркама,
Све се боје од Црногораца,
А Дурло им Барловићу виче :
))Не бојте се, моја ђецо луда, 180

»Ако нама удре Црногорци,
,)Те ми моју посијеку главу,
»То је ваша срећа и несрећа;
))Ак' утечем и пуп1ку унесем
))И уведем вранца дебелога, 185

))Кунем ви се, а вјеру ки давам,
))Не ћу ласно упустити овце,
))11о ће многе мајке закукати/*

389

Више Вуче уводити не ће,
Седамдесет обиде торина, 190

И ту виђе Лопушина Вуче,
На Крново да бит' ништа не ће
А до злића и крвопролића,
Па побјеже нотњо уз Крново,
Докле опет на Лијечно дође. 195

Ту га срете Бућићу Малиша,
Па га Малиш' за Крново пита,
А кад чуо Лопушина Вуче,
Па овако њрша говорио :

)>А шта ћу ви дуљпт' и казиват', 200

))Но вас Вогом великијем кумим,
))Ако сте се ужељели меса,
423 ))Хајте, браћо, са мном у Морачу,
))Ту ја имам три стотин' овнова
))И стотину Бачкијех волова,
))Хајте, браћо, те их покољите, 205

))Те од меса жељу испуните ;
))Ако сте се ужељели вина,
))А ја имам бистра џевердара
))И за пасом двије пушке мале
))И међу њих ноже и синџире, 210

))Оружје сам скоро добавио
»Са Турчина Рама Рушевића,
))Њега убих, а скидох оружје,
))Те продајте свијетло оружје,
))Свијех море напојити вина: 215

))Кунем ви се, а вјеру ви давам,
))Да ви никад заискати не ћу
),Ни овога ни оног свијета;
))А немојте ићи на Крново :

390

»Како су се сигурали Турци, 220

))Не боје се све седмеро Брда/^
А Малиша Вуку бесједио :
»0 ти Вуче, женска страшивице !
))Ни си јунак, нити те родио,
))Него хајде опет у Требјесу, 225

»Те.ту ори Турске поткутњице,
))Те агама четвртину давај/^
А кад чуо Лопушина Вуче,
Млада момка убила срамота,
Па упали бистра џевердара, 230

А завика, што му грло даје :
45Д ))Когођ са мном на ударац не ће,
))Проклет био на оба свијета!
))Ама ћемо, браћо, изгинути,
))Да се каже у пошљедно вриме/^ 235

Па се Вуче уз планину вуче,
А за њиме двадесет стотина.
Кад је била војска починула,
Па су ситну књигу накитили
На Цетиње Петровић-владици : 240

))0 владико, сунце огријано !
))Пошљи нама Његуше трговце
))И по њима талијера новце,
))Е ће купит' Арбанашке овце,
))Даћемо им овце по јевтино, 245

))Како могу продат' и добити ;
»И држи нам четверо денија
))На освиту од Петрова дана
))Па ћемо ти парусију писат'
))И довести једну булу младу, 250

»Једну младу булу из Крнова,

391

,)Да јој нема пара до ћесара,
))Милу сестру Кајовић-Демира,
„Довести је па је превјерптп,
))Брата твога оженитп њоме." 255

Па с' отоле војска покренула,
Докле војска нпз засеље дошла
Код торпне Муја Заловпћа,
Ту ми Вуче разређује војску,
Сваком кан{е, ђе ће ударптп, 260

А остави до двпје торпне,
425 Кајовпћа и МустаФагпћа,

Једну себе а другу Малпши.

На торпну Љуваревић-Са./1ка,

На њу посла хиљаду Брђана, 265

Јер је на њу шездесет коњпка;

Па дозпва Малпшу сердара :

))А ја и тп, Малиша сердару !

»Осталу смо разредплп војску,

))Сад ја и тп окле доћ' не ћемо : 270

»Ал' ти драго удрпт' на торпну

»Кајовпћа ја МустаФагпћа."

А Малпша Каја одабрао,

Вук Малпшп рпјеч бесједпо :

„Хајде тамо, Малпша сердару, 275

))Ако тебе утекоше Турци,

»Ти си јутрос у јад ударпо ;

»Ако ли ти изгпбоше Турци,

))Ела јави овце уз планину,

,)А на ме се немој обртати : 280

))Како тебе, тако је и мене.^^

Отоле се с њпма раздвојпше :

Дође Вуче на МустаФагпћа,

392

Кад се Усо за колибу свуче,
Тад' удрише у крила пијевци, 285

Па подрани МустаФагнћ Усо,
Па старицу мајку дозиваше :
))Мајко моја, оба ти свијета!
))Дај дигни се на ноге лагане,
))Дај ти мене гаће и кошуљу, 290

))П1то нијесу пријед облачене,
426 ))Пити прије на јунака биле,
,)Хоћу ти се, мајко, преобући,
))Хоћу тебе јутрос погинути,
))У ње ћеш ме укопати, мајко/* 295

Скочи була на ноге лагане,
Па му даде гаће и кошуљу,
Што нијесу пријед облачене, .
Нит' су прије на јунака биле,
Па се свуче те се преобуче, 300

Па припаса свијетло оружје,
И довати бистра џевердара,
Отле Усо у метериз пође,
И своју је браћу пробудио :
))Браћо моја, удрише Брђани!^^ 305

Ма не виђе Лопушина Вуче,
Каде Усо из пружине пође.
Докле танке пушке запуцаше
На торину Рожајачког Каја,
Ту удари Малиша сердаре, 310

Ту Малиши лоша срећа била :
Утекоше три Кајова сина,
И стари је Кајо сумакнуо,
И Кајову Зилу уватип1е,
И бијеле овце отворипЈе, 315

393

Кад су прве пушке запуцале
На торпну Рожајачког Каја,
Па је Вуче јурпш учпнпо
На пружпну МустаФагпћ-Уса
Не бп л' Уса уФатпо жпва, 320

Кад лп у њу нпгда ннко немг
427 Но Усова остарпла мајка,

Ту јој Вуче добро јутро впче :

))Здраво био, Лопушпна Вуче !

))А ето сп добро уранпо, 325

»На Уса се мога потежпо,

»Ако било од Бога суђено,

))Тп му јутрос посјекао главу

))А бијеле одјавпо овце !

))Ак' од Бога не било суђено, 330

))Нп здрав бпо, ни њпх одјавпо!^^

Таде Вуче отворпо овце ;

Кад ето ти Малпше сердара,

Ђе најавп овце Кајовпћа,

И наведе сестру Демирову. 335

Кад два пуста стада саставпше,

Кајовпћа п МустаФагпћа,

Но с Малишом Вуче говорио :

))0 чу ли ме, Малипта сердаре !

))А зар јутрос нико не ударп 340

))До јаднога Вука и Малише,

))Но пздапте, љето их издало !

))3а нама ће све Крново кренут\

))Баш за њима нико не имаше

))До ђидије МустаФагић-Уса/^ 345

Па поклопи бпјесна ђогина,

Е је својој браћи бесједио :

304

))Браћо моја, црн вп образ био !
))Што ће рећи у граду грађани,
))Кад дођемо сјутра без оваца: 350

»))Да ђе бише пет МустаФагића,
428 ))))Остала им саморана мајка!
))))Буд ли им се одјавише овце,
))))Бој не бише, боја не виђеше,
))))Ни убише, ни кога ранише, 355

))))Нити Брдску одсјекоше главу/^
))Но јуриш'те, црн ви образ био!^^
Па наћера газију ђогина
Па устражље војску достигнуо,
Те уграби двпје Брдске главе, 360

Таде натраг узврати ђогина,
Обје главе у траву турио,
Па је опет јуриш учпнио ;
Ту га Брдске пушке дочекаше,
Убише му дебела ђогина, 365

Паде ђогат у зелену траву,
Обје ноге Усу притисиуо,
А то гледа МустаФагић Ибро,
Брани брату главу и оружје,
Док и њега ранише Брђани ; 370

То гледао Мехмед МустаФагић,
МустаФагић Мехмед и Алија,
Па око њих браћа запануше,
Бране браћи главе и оружје,
Ту се бише, па их обранише, 375

И они се обадва ранигпе,
И по свијем Уса посјећ' ћаху,
Но се собом јунак нагонио,
Па се брани малијем пупшама.

395

Док изгорје три тесте Фишека, 380

Док ево ти Авди-Љуце Уса :
429 „Бржај, Усо, курталиши Уса!^^
Но се Усо скида са дорина,
Па превали под Усом ђогина,
Скочи Усо пјеше на ногама: 385

Опет Усо пристиже Брђане,
Па у стражње јуриш учинио,
Те уФати два попова ђака,
Поведе их натраг за перчине,
Ко виђаше, вјешт се не чињаше, 390

До јаднога Лопушине Вука,
Па завика грлом бијелијем :
»Сад ђе си ми, Малиша сердаре !
„Буд ли јучер на Лијечно рече,
,)Да ти мореш удрит' на Крново, 395

,)Поглај саде МустаФагић-Уса,
))Ђе одведе два попова ђака,
))Сад не ваља болан у првијем,
))Него саде ваља у стражњијем
))Бојак бити и заметат' кавгу, 400

))3нах ја јучер, шта ће јутрос бити/^
А Малиша ни хабера нема,
Него води Зилу Кајовића,
Ма се тако Вуку не могаше,
Но за Усом потекао трагом, 405

Па довати бистра џевердара,
Донесе га оку и образу, •

Пред очи му ватру наложио,
Добро гађа, још боље погађа,
Те погоди МустаФагић-Уса, 410

Ни жива га земља не шчекала.

396

450 Утекоше два попова ђака,

Оставише на Уса оружје,
■ Ма не хоће Лопушина Вуче,

Но на Уса загон учинио ; 415

Него спријед Турци дочекаше,

Убише се с Вуком кубурама,

Ту нањ пуче три стотин' кубура,

Још се Вуче оканити не ће,

Но се вуче по зеленој трави, 420

Док за мртво Туре приватио,

Ту његову посијече главу

И скиде му свијетло оружје

И у ћесе четјзест Фишека, ^

Па побјен^е Вуче уз планину, 425

Прислекоше од страга грађани ;

НајпрР1Је су седам Авди-Љуца,

А за њима пет Бешировића,

Омер Груда су три своја сгша.

А за њима сви остали Турци. 430

Уз планину Вука пристигоше,

Најпрви је Љуца на дората,

Тован доро а .Вуца бијесан,

Уз планину Вука пристигоше ;

А кад виђе Лопушина Вуче, 435

Ђе га стиже Љуца на дората,

Но завика Авди-Љуца Усо :
»Копиљане, Лопупшна Вуче !
• »Немој мене гађат' цевердаром,

))Него ходи да се сијечемо.^^ 44 0

А завика Лопушина Вуче :
431 »Богм' ето ме, Авди-Љуца Усо !
»Својој сам се мајци зарекао

397

))И свој мојој браћи II дружпнп,
))Да ја бјежат' од Турчпна не ћу." 44б

Тада Љуца ђппп са дората,
И пламене ноже повадпо,
А сад да је впдпјетп коме !
Вук на вука нп по ноћп пе ће,
Ама хоће јунак на јунака, 450

Авдп-Љуца на бпјесна Вука,
Ал' да тп се јада нагледати,
Ђе се кољу два бпјесна вука,
Авдп-Љуца п Вук Лопушпна,
Ножа маше један на другога. 455

Ђе је срећа, ту је п несрећа:
Бјеше Вуче б'јесан п дугачак,
Бјеше Усо п узак п кратак,
Оде Вуку под лпјеву руку,
Ману Вуче ножем пламенпјем, 460

По обрвп Љуцу доватпо ;
Ману Љуца пламенијем ножем,
Вук' ос^јече пза ножа руку,
Оде рука преко мрка Вука ;
А кад виђе, да је погпнуо, 465*

Он лпјевом јурпш учпнпо,
Те за прсп Љуцу уватпо,
Оборп га у зелену траву,
На прсп му пгра кољенпма,
Одпста га пзгубпт' хоћаше, 470

Зубпма му жпвот пзвадити ;
432 Враг нанесе Кајовпћ-Демира,
Одмах Демпр рсубурлпју пали,
Те погоди Лопушпну Вука
Посред паса, укпде га с гласа. 475

398

Паде Вуче у зелену траву,
Скочи Љуца испод мртва Вука,
Те ту Вуку одас'јече главу,
Усо главу, а Демир оружје,
Учинише по пола јунаштво. 480

Прислекоше од града грађани,
Уз планину стигоше Брђане,
А завика Зила Кајовића:
»Бржај, брате, Кајовић-Демире !^^
Кајов Демир јуриш учинио, 485

Не по једном, но но седам пута.
Кад виђеше остали Брђани,
Како Демир узмакнути не ће,
Но за сестру хоће погинути,
Погинути, ал' је избавити, 490

Па Брђани ноже потегоше,
Потегоше, те је посјекоше,
Да Демира брата не кликује.
А сад да је видрЈЈети коме,
Кад грађани стигоше Брђане, 495

Па ту с њима џењак заметнуше !
Вука нема, да Брђане брани.
Мили Боже, немила састанка!
Од мрамора Лопушине Вука
До врх капе од Мораче горње 500

Тридест и три посјекоше друга,
433 А до Вука тридес'т и једнога;
ПоврнупЈе овце свеколике,
Од Турака нико не погибе, •
Но погибе само седамнае(-т, 505

Свс то поби Лопушина Вуче.

399

55.
Први ударац Турски на Грахово (1836)

Оакукаше у Мостару Турци
Уз кољено Али-паше старца :
Од Никшића Осман капетане
И сувише сва Никшићка раја:
»Хај помагај, драги господаре ! 5

„Одметну се Даковић Јакове
))0д широка поља Граховскога
))И остали листом Граховљани,
))Те чуваху цареву границу
))0д ваљатне ломне горе Црне 10

»И сувише земље ћесарове ;
))Та је раја градовима глава,
))Те је ћилер бијелу Мостару;
),Изагнаше баше и субаше,
))А чивчије аге потурише, 15

434 ))Отеше им метле и лопате,
))0 главе им ломе варићаке,
))Буљубаше наше ишћераше,
))Тевериче Турске обалише,
))А паланке царске запалише: 20

))Све то чини Даковић Јакове.
))Хај помагај, драги господаре !
))Јаков јаше ата четвртака,
))А другога у поводу рани,
))Ђе Турчина у кнежини нађе, 25

))Топузом му ребра испребија,
))А кад стане Турчин умирати,
))0н га баци у јаму бездану,
»Ђе му гавран кости наћи не ће;

400

)Допузину о ункашу носи, 30

))Све соколи Српске харамбаше
))А пред њима Митра Поповића,
))Те на чете иду Граховљани,
))Робе, пале, и сијеку главе,
))Не даду нам овцу заметнути Зб

))И у рало вола уватити
))Ни дебела коња оседлати,
))Све отеше, паре не дадоше/^
У ту ријеч, у коју збораху,
Док и друга дава долазила 40

Од Клобука и од Корјенића,
Од Бањана и од Петровића,
Мазар чине аге у Клобуку:
Кара-Мамут Капетановићу
И Шеховић ага с Корјенића, 45

435 И кадија од Диздаревпћа,
У кога је ћитап хамалија,
И та мазар паши принијеше
Четири га аге донијеше,

Шњима кнеже Маловићу дође, 50

Заплакаше, даву учинише :
))Хај помагај, драги господару!^^
Док их трећа дава допанула
Од Требиња и свега Завођа,
Од Љубиња и од УБубомира, 55

Донесе је Ресул-беговићу,
И шњим дође кнеже Анђелијћу,
И та мазар папи1 принијеи1е:
))Хај помагај, драги господару !
))На Јакова и на Граховљане/^ 60

Док четврта дава долазила

401

С Гацка равна Ченгијћ Смаил-ага
И Бакија од Диздаревпћа,
С Метохије попе Зимоњићу,
С Казанаца од Тодоровића, '65

Од Изгори од Мастиловића,
Од Врбице од Горановића,
С Трновице од Уљаревића,
Донесе је Ченгијћ Смаил-ага,
И шњим дође Горанов Михајло, 70

Што је аги вазда уз кољено,
И та мазар паши принпјеше :
»Хај помагај, драги господаре !
))На Јакова и на Граховљане/^
Вишу даву учини Михајло 75

436 Горановић из села Врбице,

Нег' остали сви Гатачки Турци,

Док и пета дава долазила

Од широка поља Невесиња

Љубовића п Речепашића 80

И кадије Хазнадаревића,

Из Враточи кнеза Радовића,

Л с Трусине од кнеза Чалпћа,

Села Плане Шоботе Лвдијћа,

Од Билећа Ахмета Хацијћа; 85

Све су даве паши прпнијели :

))Хај помагај, драги господару!^^

Тадај рече Ченгпјћ Смаил-ага:

,)Хај помагај, драги господару !

»На Јакова и на Граховљане : 90

»Он је паша, а ми смо субаше,

»Већ овако дурат' не можемо."

Кад то впђе Ллп-паша стари,

ВУКОВЕ НАРОДПЕ ПЕСМК, IV. 26

402

Удари се руком по кољену :
))Ао њему до Бога милога ! 95

))Да како ћу њега преварити,
))Како ли га жива уватити?^^
Тадај рече бего Асан-бего
Од Требиња града бијелога :
))Добро ћемо, пашо господаре ! 100

))Ево ође седам муселима,
))Сваки има по двије хиљаде
))Све биране у нахију војске,
))Пола влаха, а пола Турака,
))Да ми нашу војску покупимо 105

437 ))И за војску таин и џебану,
»Да идемо бијелу Клобуку,
))Онђе ћемо табор учинити
))И од тебе књиге начинити,
))Јакову их слати у Грахово, 110

))Да нам Јаков с главарима дође ;
))Ако бисмо њега преварили
))И Јакова жива уватили
„Ја на вјеру ја на пријевару,
))Грахово ће руке објесити, 115

,)Све нам дати гроше и хараче
)) И агама аке са земаља ;
»Ако л' не шће, пашо, тебе доћи,
))А ми ћемо њему ударити,
))Под кулу му шанац закопати, 120

))А на кулу огањ оборити,
))А по пољу коње разиграти,
))А по брду пјепЈце истурити,
»Метеризе нове подизати
,)А сваку им воду заптисати ; 125

403

))Тако ћемо њему одољети/^
Како рече беже Асан-беже,
Послуша га Али-паша стари
И остало седам муселима,
Сви отолен на ноге скочише, 130

И дебеле коње посједоше,
Сваки оде кадилуку своме,
Јабаш-ага сину Невесињу,
Поче купит' своју силну војску
Р1 за војском таин и захиру, 135

438 По Турцима јечам и сијено
А по раји масло и овнове
И ораће дебеле волове,
А по Гацку Ченгијћ Смаил-ага
А по Жупи и Никшићком граду 140

А по њима Осман капетане,
По Требињу Ресул-беговићу,
Кара-Махмут Корјенићке Турке,
Равну Плану и Билећу малу
Ахмет Хаџијћ и Шобота Авдијћ, 145

Низ Бањане и низ Петровиће
То покупи кнеже Миховићу,
По Завођу кнеже Анђелрхјћу ; *
Али-паша не сједи за луду,
Него купи по Габели ћосе, 150

Да му гоне кола и кочије,
Да потежу бумбе и топове,
Сва се сила на Клобука сплила,
И пред њима седам муселима,
Али-паша табор учинио, 155

И велику војску пребројио,
Кад ал' војске тринаест хиљада

26*

404

И сувише кола и коморе,
И сувише бумбе и топови.
Тадај паша шемлук учинио, 160

И отолен књигу начинио,
И посла је у поље Грахово
А на руке Даковић-Јакову :
„0 Јакове, од Грахова главо !
))Али се болан помамио 165

439 ))Али си се силом посилио,

))Што одмећеш рају од Турака?

))Једна раја, а два господара,

))Једна земља, а двоји харачи,

))То не може земља поднијети; 170

»Него ходи, пољуби ми руку,

))И доведи твоје поглавице,

»Булаића Баја Матовића,

))Саврх поља Ковачевић-Андра,

»Од Челине Тодоровић-Лаза, 175

»Са Граховца Миловића Тома,

))Са Јамака Мирковића Јова,

))0д Билуча Петровић-Ћирака :

))Дођи мене бијелу Клобуку,

))И донеси принос од Грахова: 180

))Дојави ми стотину овнова,

))И доћерај тридесет волова:

))Ако л' тако учинити не ћеш,

,)Кунем ти се Богом великијем

))И мојијем дином и кураном, 185

))Удрићу ти до три б'јела дана,

))Тебе л^ива хоћу уватити,

))На л^иве те муке ударити,

))На огаљ те ватру налолшти,

405

))Твога Живка брата објесити, 190

))Лака ћу ти сабљом посијећи,
))Вука брата на колац набити
))А твоју ћу кућу затријети/^
Књига пође и Јакову дође.
Кади виђе, што му паша пише, 195

440 Ону тури, другу начинио,
Овако га у њу поздравио :
))Али-пашо, Турски господаре !
))111то мт пишеш, што ми припрећујеш,
))Што ми иштеш мито из Грахова, 200

))Не дам тебе ништа из Грахова
))До камена на твоје рамење ,
))А ево ти поља Граховскога,
,)Не било ти за очину душу,^*)
»Чекаћу те у бијелу кулу/^ 205

А кад паши танка књига дође,
И кад виђе, што му Јаков пише,
Од муке је на ватру турио,
Али-паша на ноге скочио,
Па у војску пуштио теларе : 210

))Ко је коњик, притежи колане,
))А о бедри сабље оковане,
»А пјешаци, на ноге опанке,
))Гарубине пушке потпрашујте,
))Барјактари, развијте барјаке, 215

))Харамбаше, напријед идите,
))На Грахово сјутра ударите,
))Све по пољу куле изгорите,
))Што је мушко, сабљом изгубите.

2&

) т. ј. ако не дођвји.

406

»Младо женско мене доведите ; ^220

))А' Јакова жива уватите,
))И мене га у Клобук пошљите,
441 »Сву његову кућу ископајте/^
Отолен се сила подигнула,
Док на Заслап Турци изађоше, 22б

Дочека их стотина момака
И пред њима Даковићу Живко,
Побише се, боље не могоше,
Док утече робље у планину,
И чобани овце прејавише, 230

Док најачи сила и Турћија,
У широко Турци уватише
Од Бабљака зелене планине
До дно Лисца високе планине,
Коњ до коња, јунак до јунака, 235

Све барјаци ка' мрки облаци,
И у равно поље уљегоше,
Све бијеле куле запалише,
Двије 6'јеле цркве оборише ;
Око Умца табор учинише, 240

На Јакова нагло ударише,
Под кулу му шанац закопаше
А на кулу огањ оборигпе,
Са Јаковом тридесет момака.
Затвори се у бијелу кулу, 245

Па опали шибе и мошкуле
И биране танке џевердане,
Ломи Турске коње и јунаке,
А разгони по логору Турке ;
Он се бије три бијела дана, 250

Ни сједоше, пити почпнуше.

407

Ни једоше, нити воде пише,

442 Изгибе му у кулу дружина,
Погибе му Лако и Благоје,

И остало браство Вујачића 255

И сувише своји племеници ;

Ал' се Турцим' предавати не ће,

Него књигу на кољену пише,

И посла је на поље Цетиње

На владику свога господара: 260

))Ал' не чујеш, ал' хабера немаш?

))Ево на ме Турци ударише,

))Топал паша од града Мостара

»И за њиме седам муселима

))И за њима тринаест хиљада, 265

))Б'јеле су ми куле изгорјели,

))А бијеле цркве оборили,

))На кулу ми Турци ударили,

))Господару, са четири стране,

))А све моји гину Граховљани, . 270

))Но ми пошљи браћу Црногорце

))И пред њима Стева и Јована,

))Чекаћу их три бијела дана/^

Књигу посла на поље Цетиње,

Виђеше му књигоношу Турци, 275

Ђе је посла преко горе Црне,

Па му горе кидисаше Турци :

Под кулу му шанац примакоше,

С друге стране лагум закопаше,

А с треће га топовима туку, 280

А с четврте јуришили Турци.

А кад виђе Даковић војвода,

443 Да ће кулу Турци прпФатити,

408

Па докопа шибу оковану,
Која ждере литру тученика, 285

По дванаест оловијех зрна,
Ево ти га у мермер авлију,
За њим сине дијете Антуне,
Луд бијаше, десет му година,
У руци му везена шишана 290

А за пасом бијели вишеци,
А за њима тридесет момака,
Побише се око б'јеле куле.
Ту погибе пашина топчија,
А топови пусти остадоше, 295

Ту погибе цвијет од Турака
И господа старијех оџака
И пред њима пашина катана
Бег Џинџ-ага из доње крајине,
Крк-газија од два пашалука, 300

Он носаше цареве нишане
А везирско седам перјаница,
Изгибоше баше и бимбаше
Од Никшића и од Колашина
И од Хоче и равне Тасличе, 305

Од све Босне и доње крај1ше
И од Стоца и града Мостара,
Од Клобука и од Корјенића;
Од Љубиња и града Требиња,
Ту погибе кућа Шеховића, 310

С Невесиња два Реџи-пашића,
Оба уби пшба Даковића,
444 С Гацка равна два Вакијагића,

И њих уби пуи1ка Булаића, 315

Бег-Џинџ-агу царева газију.

409

Њега уби Јакововић Анто
Са капије бијеле авлије,
Луд бијаше, ал' добро гађаше,
Бојак бише два бијела дана, 320

Ни сједоше, нити иочинуше,
Док од куле Турке одмакоше,
Своје многе мртве покопаше,
А кад треће јутро освануло,
И на попас сунце пскочило, 325

Док ево ти Станковића Стева
И Јована брата владичина
Р1 за њима пет' стотин' момака
Пред бијелу Јаковову кулу,
Ту крсташе побише барјаке, 330

И ту трудни мало починуше,
Ту их Јаков дивно дочекао,
И даде им пиво и јестиво,
А кад пише и обједоваше,
Тадај Јаков за владику пита : 335

»Камо вама и још више војске ?
))Ође војске за Турака нема/^
Бесједе му оба Петровића :
))Господине, Даковић-војвода !
))До'ће војска сјутра око подна 340

»И пред њима славан господару/^
У ријечи, у којој збораху
Док с табора Турци побјегоше,
445 Повезоше бумбе и топове.

Кад то виђе Црногорска војска, 345

Помислише, Турци утекоше,
Барјактари развише барјаке,
За Турцима пољем потекоше,

410

А завика војвода Јакове :
))Не за Бога, браћо Црногорцн ! 350

„Данас ће нас околитн Турци,
))А они су стари невјерници/^
Црногорцн не обрћу главе,
Но с Турцима кавгу заметнуше.
Силни Турци, бијесни коњици 355

Са четири стране ударише,
Црногорце натраг повратише,
И четјЗест глава посјекоше,
Само десет браства владичина
И Јована брата владичина 360

И Стевана његова синовца
И сувише тридест Граховљана,
Рашћераше уз Ивањске стране,
А Јакову кулу освојише^

И на кулу ватру навалише, 365

Док ето ти бега Асан-бега
Од Требиња Ресул-беговића,
Те на вјеру извади Јакова,
Све му мртве поклонио Турке/*)
И даде му бутом Граховљане, 370

446 Да он влада и заповиједа.
Тадај му је приступио руци,
Кад се Јаков на невољу нађе :
Тешка мука и душманска рука,
Невјерници Херцеговци Турци ; 375

Још се Јаков од Турака брани,
Прије би се небо проломило,
Јали жарко помрчало сунце.

2в

) т. ј. опростио му што их је побио.

411

Но се Јаков предао Турцима ;
Ал' дођоше Српске поглавице 380

Од Грахова слуге Јаковове :
Прво дође Милошевић Андро,
Друго шњиме Бајо Матовићу
Од јакога браства Буланћа,
Треће дође Тодоровпћ Лазо, 385

А четврто Сладојевић Гојо,
То су вјерне војводине слуге,
Па се моле Даковић-Јакову :
))Ми ћемо се предати Турцима/^
Јаков не ће са Турцима мира, 390

Што му не ће предати сенете,
Да је глава од све Српске раје,
Да он влада и заповиједа,
Што он рече, паша не порече,
Да на пола дијеле хараче. 395

Паша даде цареве вермане
И његове ситне бурунтије :
Што он рече, да се не порече,
Да је вјера Поповићу Вуку,
Који јаде по Турћији ради, 400

447 Да је вјера Џараџићу Вулу,
Који гони паши кесимаче
И староме Ђаур-баби Шуку,
Који хара Шуме и Попово ;
Све му паша Божју вјеру дава, 405

И остаде сабља Јаковова,
И тадај му даде војеводство,
Да је Јаков јемин за Турака.
Јаков моли Бога милоснога,
Да помрзи Турскога султана, 410

А ојача владичина рука.

412

56.
Опет то, али друкчије

(КОМАДИ од пјесме)

Оан оаснила војводгша Стана
У Грахово на бијелој кули,
На бијелој војводпној руци,
Ђе је ладна вода поревала
Из планине из брда Бојана 5

Од Клобука и од Корјенића
У широко у поље Грахово
А на кулу Милошевић-Андра,
448 Бијелу му занијела кулу,

Однијела десну ластовицу 1(^

И торину и бијеле овце,

Старом Андру из рамена руку,

И сломи му танка џеФердара,

Све широко поље занијела,

А из воде борје поникнуло 1^

И под њиме несите хаждаје,

Из зуба им жива ватра скаче,

Све се куле по Грахову пале,

Док нарева на Никољску цркву,

У бијелу уревала цркву, 20

И од цркве олтар однијела

И све златне крсте и иконе,

У поноре крсте унијела,

Па отолен пада на валове

А до куле протопопа Шћепа, 25

Сву му кулу из темеља крену,

По дувара вода однијела,

Ал' из воде жива ватра скаче,

413

Протопопу сву опали браду,
И десно му око искочило ; 30

Ту се ладна вода уставила,
И букове себе прикупила,
Јако борје по води стануло, -
Шње полеће трртдест кукавица,
Попадаше на главицу зборну 35

На механу Поповића Божа,
Како пале, упут закукале,
А отолен вода поревала
449 Широкијем друмом низ Грахово

А до Умца и мечита старог, 40

Ту се ладна вода оставртла,
Пушта гране на четири стране

Стана сана, па се препанула

А Јакова руком отурила,

Собом бије 0 дувар по кули, 45

А Јаков је Стани бесједио :

»Што је, љуби, да те Бог убије !

»А зар си се ноћас помамила,

»Али си се у сну препанула?^^

Тадар му се љуби разабрала, 50

Она пође на оџак од куле,

Па је мрку каву пријарила,

Док питоме тице запјевале.

Ал' ево ти војводе Јакова,

А Стана му каву доранила. 55

Кад су мрку каву окинули

414

И за кавом жуту амберију,
Па он пође запитиват' ^1:>убу :
))Што се, љубо, бјеше препанула?"
А она му тијом бесједила: 60

))Прођи ме се, драги господаре/^
Па му санак по истини каже,
А кад Јаков љубу разумио,
Та му санак мио не бијаше,
450 Па овако ријеч бесидио : 65

))Мучи, Стано, стале јој каменом!
))Ласно ти се томе прпсјетити:
))П1то је ладна вода проревала
))0д Клобука и брда Бојана
ј)И погане Корјенићке жупе 70

»То су нама Турци ударили ;
))Што је кулу Андру занијела
))И његове овце и торине
))И његова танка џевердана
))И десну му у рамену руку, 75

))То је њему Шуњо погинуо,
))Бијела му кула изгорјела ;
))Што се пољем вода узмутила,
))То је поље војска притиснула;
))Што ј' у воду борје поникнуло, 80

»То је, љубо, бијело чадорје;
))Што су подањ несите хаждаје,
))То су, богме, муселими царски ;
))А што од њих живи огањ скаче,
))То су, љубо, соколови Турци, 85

))Они куле по Грахово пале;
))П1то је вода у цркву удрила,
))Из ње златне крсте изнијела,

415

»То ће наши момцп изгинути,
))А пуста ће цркв1 останути ; 90

))Што је попу кулу изнијела
))И његово око искочило,
))То ће њему Митар погинути,
»Бијела му кула изгорјети ;
451 ))Што се ладна вода уставила, 95

))То је, '^убо, војска починула ;
))Што је пало тридес кукавица
»На механу Поповића Божа,
))То је, љубо, тридес удовица
»Од Грахова поља широкога, 100

))Ту ће, љубо, долазит' невјесте
»И жалити своје господаре ;
))Што је мутна вода ударила
))Широкијем друмом низ Грахово,
))То су силни соколови Турци 105

))На атима и на парипима;
))А да мечит ђедовину траже,
))Т.у се хоће уставити Турци
»И бијело попети чадорје,
„Мене бити и бијелу кулу ; 110

))Што су воде распуи1тиле гране,
»Моја, љубо, на четири стране,
))То су Турци растурили страже,
))Па разгоне моје Граховљане;
))Што су, љубо, три сокола сива, 115

))Те су нашој кидисалг! кули,
))То су, богме, три газије царске,
))3атекле се цару и везиру,
))Да ће моју донпјети главу
))И узети перјаницу зл чтиу ; 120

416

))Што се браним у бијелу кулу,
»То се моји бију Граховљани ;
))Што се димљак с куле саломио,
))То ћ' изгинут' моја породица,
452 ))Што ми сломи двије пушке мале, 125

))То ћу, љубо, посироћет' тешко ;
))Што је тебе прстен саломио,
))То је, богме, Лако погинуо,
))р10ји ти је прстен добавио,
))Куку мене и срцу мојему! 130

чч Што полеће триста соколова
))А пред њима несита хаждаја,
))Из зуба јој жива ватра скаче,
))И долеће у горицу Црну,
))Те се куле по Трешњеву пале 135

))Па на доље проз горицу Црну,
))То ћ' у помоћ Црногорци доћи
))И Бога ми, љубо, изгинути ;
))Што се куле по Цетињу пале,
))То ћ' изгинут' браство владичино ; 140

У ту ријеч, коју бесјеђапте,

Док бијела покликнула вила

Из Дервиша зелене планине,

Она зове војводу Јакова :

))Лл' не видипЈ, ал' хабера немаш? 145

))Удари ти паша од Мостара

))И његово седам муселима

417

))0д санџака п Херцеговлне ;
»Пего бљежп пз бпјеле куле,
453 ))Сва се спла у Грахово сплпла. 150

))Ако лп ми томе не вјерујепЈ,
))А тп узми срчали дурбпна,
))А пзпђп на бпјелу кулу,
))И погледај уз Грахово равно,
))Па ћепЈ впђет', лаже ли ти вила." Ј5б

А кад чуо војвода Јакове,
Па је вплп тијом бесједио :
))Мучп, впло, стале јој каменом !
))Пе бојпм се паше од Мостара
))П његово седам муселима 160

))0д санџака п Херцеговпне,
))Док је мене Цетпњскп владика
))Па Цетињу насред горе Црне!^^
Онда ђппп на ноге лагане,
А доватп срчали дурбпна, - 165

Који гледа на четпрп сата,
Истегну му четирп каната,
Па погледа до Ппкољске цркве ;
Док је сплу Турску разгледао,
Мили Боже, на свему ти Фала ! 170

Колика је спла у везира !
Од бпјеле од Пикољске цркве
А до куле Милошевић-Андра,
А да падне из неба јабука,
Пе бп пуста на земљу панула 175

По па коња али на јунака,
Ал' на чадор ал' на копље бојно.
Око.ш се бпју Граховљани,
А Јакова забољела глава,

ВУКОВЕ ИАРОДНЕ ПЕСМЕ IV. 27

418

454 Па он сиђе у бијелу кулу, 180

А завика мајстора Јована,
Те му пали ии1бу племениту,
Опали је три, четири пута,
Глас растури на четири стране,
Те овчари ујавише овце 185

У камену земљу ћесареву,
Вујачиће у бијелу кулу,
С њихма чека соколове Турке,
Док ево ти протопопа Шћепа,

А под руку носи џевердара 180

На бијелу Јаковову кулу,

Р1 ту нађе тридест Граховљана,

Све бољега и ваљанијега

И у њима два Перова сина,

По имену Лака п Јакова, 195

Пуне пушке, а чекају Турке;

Протопоп им добро јутро дава,

Војвода му здрављем приватио :

„Бог ће дати, мио духовниче!

))Ево јутрос ударЈпие Турци!^^ 290

Ал' поп Шћепо јунак од јунака:

))А не бој се, нан1 соколе сиви !

)Л ово нам у добри час било!

„Пего ни.пгу на кољену ппип1,

»Да је носим на Цетиње [;авно, 205

))Да подигнем главна господара

))И осталу ловну гору Црпу,

))Доћп ћу ти за четпри дапа

))П довести двадесет хиљада,
455 ))11о сс браии три бијела данка, 210

))Удри мудро, пе П0ГИ1П1 лудо,

419

„Лукавп су и проклети Турци,
))Па се чувај, да те не преваре,
»Док владика и сва војска дође,
))Па ћемо им згодом ударити/^ 215

А кад чуо војвода Јакове,
Пољуби га у бијелу руку :
))А нека те, протопопе Шћепо !
))Вазда ли си срца јуначкога!
))А твоја се посветила уста!^^ 220

Па му ситну књигу накитио,
А поп Шћепо књигу доватио,
Како соко под бијело крило,
Па полеће преко горе Црне,
Јаков оста чекајући Турке, 225

Докле сила Турска навалила,
Док дођоше Унцу каменоме
А на мечит своју ђедовину,
Ту клањаше и авдес узеше,
И велики логор учинише, 230

Па Јакову онда ударише,
Ма се Јаков из чардака брани
Све брзијем прахом и оловом
Од дне до дне три бијела данка
И четири ноћи без помоћи, 235

Све му с главе гину Граховљани :
Погибе му Лако на пећину,
Добро му се крила саломииш,
И Јакова жалост опржила;
456 Турци носе жито и сијено, 240

Оков чине а сијеку главе,
А све пале по Грахову куле.
А кад јутро треће освануло,

57*

420

Кад ево ти брата владичина
А за њиме пет стотин' момака, 245

Носи барјак у бијеле руке,
Здраво сиђе Јакововој кули,
Ту га Јаков дочекао дивно,
И даде им бистрицу ракију,
Па сједоше трудни починути; 250

А кад се је сила окупила,
То гледају Херцеговци Турци,
Па код Унца табор запалише,
На ријеку горје побљегопЈе,
Па казаше Ченгијћ-Смаил-аги, 255

Смаил-ага војску уставио.
То виђеше тулши Црногорци,
Па вељаху, утекоше Турци,
Погледа се јунак на јунака :
»Али, браћо, за Бога једнога! 260

»Да се данас накпдамо глава,
))Шићаримо коња и орун^ја
»И с Турака ћурков' и калпака/^
Па отолен на ноге скочише,
Полећеше како соколови 265

Од бијеле војводине куле
До ријеке и Пикол.ске цркве,
Уватише брда и планине,
А с Турцима џеп>ак заметнуше :
457 Лукави су Херцеговци Турци : 270

Силну војску попу1П1'сПИ1е на се,
Су двије им ударише банде,
Црпогорску околинЈе војску.
Ће је срећа, ту је и песрећа,
У Челину претекон1е Турци: 275

421

Посјекоше брата владичина,

Узеше му барјак п оружје,

Ту тридесет глава посјекоше,

А остало гором рашћераше,

А Јакова Турцп освојили, 280

И он њима пољубио руке,

И даде им кл^уие и хараче

И момака дванаест талаца,

И он ппБпма Али-паши пође,

Пољуби му руку и кољено, 285

Поведе га у града Мостара,

Ту га паша у тавницу баци,

У њој био по године дана,

Док Грахово Фета учинише

И по њему харач покупише 290

Од нејака од године дана

И до старца од стотине љета,

И виши му зулум учинише,

Двије цркве харач предадоше :

Свети Саво и Свети Никола, 295

Узеше им двије маџарлије,

И потом је шњима ратовао

И владици руку пољубио.

458 ^/.

Смрт Смаил-аге Ченгијј^а

I. Истинити догађај

Ченгијћи су између првијех племића или оџаковића закона
Турскога у Херцеговини и у Босни. По нашијем народнијем
пјесмама од љих је било алај-бега и паша. Пјева се да су импли
дворе на Загорју, алп је Смаил-ага сједио у Гацку у селу Лип-
нику, гдје му и сад сједе синови.

422

За овога Смаил-агу Ченгијћа мпслило се и говорило да
је између ирвијех јунака у Турскоме царству. Ја ћу овдје нај-
прије приповједити истинити догађај, како је он погинуо, пак
ћемо онда видјети како је народ то у пјесму обукао.

У нас су до сад позната два Грахова: једно између Црне
горе и Турске Херцеговине , а друго у Љеванском кадилук)
близу Далмације. Ово прво Грахово било је отприје сасвијем
ни Турско ни Црногорско а помало и Турско и Црногорско:
Граховљани су ималп својега војводу с којијем су сами себи
судили, везиру Херцеговачкоме плаћали су по пешто у име цар-
скога данка а тако исто и Турцима Корјенићкијем у име ака
од земаља, а Црногорци су могли међу њих долазити кад је коме
воља, и Турци их ондје нијесу смјели гонити. Кад настане у
Црној гори владика Петар II., Граховљанп се под својијем вој-
водом Јаковом Даковићем Вујачићем мало по мало одметну са-
459 свијем од Турака и престану им игпта давати, и стану; јавно
четовати по Турској као и остали Црпогорци. За то године 1836.
Херцеговачки везир Али-паша Ризванбеговпћ (који се по граду
Стоцу, одакле је био родом, звао и Сточевић) подигне на Гра-
хово војску од све Херцеговине. Кад се у Црној горн чује да су
Турци ударили на Грахово, млада момчад, особито с Његуша,
желећи да се покажу против Турака јунацп као што су слушали
да се приповиједа за њихове старе, одмах спопадну оружје па
не чекајући велике војске потрче пред Турке на Грахово. Међу
овом момчади био је рођени брат владичин Јоко, који се по на-
димку звао Пијо, н владичин синовац а потоњега кнеза Данила
п садашњега главнога Црногорскога војводе Мирка рођени брат
Стефан и још једно момче од Петровића којему сад не знам
имена. Момчади ове свега, које што је пошло с Његуша које
што је путем пристало, било је око три стотине. Кад они дођу
на Грахово, Турци се учине као да бјеже и тако их умаме међу
се, и Смаил-ага Ченгијћ опколи пх и многе побије и главе им
изосијеца, међу којима су била и сва три поменута Петровића.
Граховљани потом не могући се од Турске силе одбранити, прије
него приспије већа војска Црногорска, предаду се са својијем
војводом Јаковом Турцима, и Турци вратнвшп се натраг војводу
€а још неколико знатнијих главара одведу у Мостар и баце у

423

тамннцу, а ношто ондје дуго потамнуЈу, пусти их паша на откупе
и на обећање, да се впше не ће одметатн од Турака.

Црногорцима, а особпто владици, остане на срцу ведика
далост што им Турци ову момчад побише, а исто тако п велнка
брига како ће их осветити. За то владика којекако наговори
Дробњачке и ускочке главаре да убију Сманл-агу, кад гдје нзпђе
у Дробњаке да купи хараче, п они му се обреку да ће то учн-
нити, како првп пут пзиђе међу њих. Међу овпјем Дробњачки-
460 јем главарпма најзнатнпјп су бпли Новпца Церовић из села
Тушимње, које је на крај Дробњака готово до ]\Горачке гра-
нице, и којега су оца, попа Мнлутпна, Турцн одмамплп на
вјеру у Пљевља па га ондје посјеклн : п војвода Шујо Караџпћ
из Петнпце, којега је оца, војводу Стојана, године 1809., по-
што се Кара-Ђорђпје вратио са Сјенице, Сулезган-паша Скопљак
домамио иа вјеру и посјекао, што је онда бпо подпгао Дроб-
њаке и остале Херцеговце до Лпма те се саставпла Цриа гора
са Србпјом.

Сулемап-паша посјекавшп војводу Стојана Караџпћа оста-
вп по обичају његова спна Шуја, да буде војвода у Дробња-
цима; алп се Шујо с Турцгош нпкако нпјо могао слагатп
него је два пута бјежао у Србпју: једном за времена Кара-
Ђорђијева, а једном за времепа кнеза Милоша : п вратпвши
се опет натраг једпако се с Турцпма бпо и гдје је год могао
убијао пх и главе пм сјекао, а Турцпма нпкако впје одлазпо.
А Новица Церовпћ и други знатнији главарп Дробњачкп нај-
више су пријатељовали с Црногорцпма п ускоцпма а од Турака
зазиралп. Тако Сзгапл-ага не пмајућп за себе ипкаквога глав-
нога старјешине у Дробњацпма, поставп као обор-кнезом нека-
квога Ђока Маловпћа са села Дужп, које је по свој прилици
на другоме крају Дробњака к Турцима, као што је Тушимња
онамо к Морачп. Само се по себп може мислитп да су онп
главари Дробњачки Ђока Маловпћа назпвали Турском удво-
рицом , као и он њих пред Смаил-агом што је називао од-
метницпма.

Дробњаци су између најзнатнијих и најхрабријих Херце-
говачкпјех племена, п као сусједи Црногорски носилп су оружје
као и Турцп и Црногорци, и често су Турке убијали и главе

424

им сјекли и носили својпјем кућама пе плаћајући никакве крв-
нине него само чувајућп со од освзте; а у довпја врем^на на-

461 селило се у опај крај одј Мораче много ускока, којп се у Мо-
рачи нијесу могли смјеститп, гдје су поградплн на сохама п.ш
на дирецима чардаке, у којпма су зими сједплп са женама и
дјецом а љети ишли те четовали по свој Тур1'Кој Херцеговпни.
Кад би Смаил-ага дошао с војском у Дробњаке да к} пи хараче,
они би са женама и с дјецом п са стоком побјегли у Т^Горачу,
па кад би Смаил-ага отпшао пз Дробљака , опп би се опет
вратили у своје чардаке : а једном у иајновпје вријеле не
хтједну бјежати у Морачу него покуне иа пушку ио двије
цванцике па их по неколика старца пошаљу Смапл-аги, и он
примивши те новце остави пх на миру.

Ио овоме што ја сад рекох за Дробљаке п за ускоке,
може се ласпо помислитп, да Смаил-ага с малом нратњом није
смио излазити у Дробљаке. Тако п године 1840. (у јесен) кад
намислп онамо ићи, скупи из различнијех мјеста око 400 коњика
све по пзбор јунака бо.Ђег од бољега, п дошавшп с овом вој-
ском у Дробњаке намјести се у Дужима код свога приврженика
Ђока Маловпћа ; алп онп који су му о главп радили, пзмаме
га оданде даље на Млетичак.

Које Дробњака које ускока и Морачана било се скупило
више од 400 што ће нањ ударити. Оволпко људи нпјесу се
могли скупити сасвијем тајно, него су начули за то п гдјекоји
Турци. У очи самога оног дана, кад ће у јутру Србп ударпти
на Турке, дође Смаил-аги пред вече некакав ноп (у пјесми стоји
попадија, али сам ја чуо за попа) и каже му да ће оиу ноћ
ударити ускоци нањ, него одмах да бјежи оданде. Смаил-ага
се на те попове ријечи врло расрди, мислећи и говорећн да
Дробњаци хоће да га поплаше, да више не смије долазптн међу
њих да купи хараче, па попа не само сиктернпЈе него никне
на момке те га још и избију. Иза тога мало доцнпје дође му
некакав Турчин Никшићанин те му каже онако као п поп, али

462 он и њега сиктерише, па онда стане говорпти| Турскијем гла-
варима који су се код њега десили а особито Ахмету Бауку
из Никшића, који је био мали човечуљак али велики јунак, и
имао је меого челенака јпто је добио за главе Црногорске:

42(

„Какп ускоди I Каки власн л говна I Вала и била док узјашем
мојега брњаша а потегнем саб.БУ, ја ћу сам ударити на бОО уско-
ка; а тп, Бауче, на колико ћеш?" — „Вала ја ћу на ЗоО." —
„Е Турске мп вјере не ће пх више ни ударити од 800."

У јутру у саму зору ударе Србп на Турке, и Смаил-ага
како чује пЈ-цњаву од пушака, одмах под чадором скочи на ноге,
па прппасујтћп оружје повпче : ,.Брњаша мп дајте." А кад му
јаве да је брњаш већ у ускочкијем рукама, он усједне на дру-
гога коња п впдећи Ахмета Баука гдје стоји на коњу повпче
му : „Станп, Бауче I не бјежп, кзфво ! Зваш шта смо спноћ го-
ворплп," па онда са сабљом у руцп ударп онамо на ватру, а.ш
кад впдп да одонуд сппа зрнев.Ђе пз пушака као киша. повратп
се натраг па опет повпче на Баука: ..Не бој се, Бауче I нема
овдје војске него је само чета, сад ће то узмаћп," па онда
полетп на ватру, алп кад се онамо прпкучи, погоди га једно
зрно п оба.ш с коња на зелљу. Кад Баук то видп, он повпче:
„За Турску вјеру ! шта то би!" Па обрне коња п побјегне.

Кад Србп впде да су убилн Смап.1-агу и г.гаву му осјек.ш,
онп за остале Турке толпко нијесу ни марп.ш него се забаве
око пљачке, те тако побјегне внше од половпне Турака. По-
том главарп Дробњачкп п ускочкп одведу Смаил-агпна брњаша
и однесу му главу п оружје на Цетпње.

II. Сад ево пјесама :

463 ХХише књпгу Ђоко Маловпћу
Од Дробњака, од племена јака,
Те је шаље Гацку шпрокоме
А Липнпку селу маленоме,
А на руке Ченгпјћ-Смапл-агп :
,)Смапл-ага, драгп господаре !
))х\л' не чујеш, ал' не хајеш за ме?
„Сва се твоја одметнула раја
))0д твојега зенђпла Дробњака,

426

))Одметнуше три бана Дробњачка; 10

))Ја да тн ртх по имену кажем:
))0д Тушине Церовпћ Новица,
))0д Малинска Дамјановић Мирко,
,)0д Петнице Караџићу Шујо;
))Све призивљу Кршикапу старог, 15

))Кој' је к нама ускочио давно
))0д нашега кршна Колашина,
))Па он себи одмеће Брђане.
))Јесу ишла три Дробњачка бана,
))Јесу ишла на врело Цетињу 20

))У владике, Црногорског краља,
))И владицн тебе опањкали,
))Господару давом учинили:
))))0 владико, драги господаре !
))))Већ зулума трпљет' не можемо 25

));)0д Турчина Ченгијћ-Смаил-аге :
))))Поћера нам овце и јагаРБце,
)),)И волове наше ранитеље,
>)))И малене краве и теоце,
))>)И одведе коње под седлима, 30

464 ))))Под седлима и иод самарима,
))))Р1 покупи гроше и хараче ;
))))И тај бисмо зулухМ опростили,
))))Ваља иредат' цареву мирију;
))))Не можемо зулум опростити, 35

))))Кад нам ага Смаил-ага пође,
))))Ага пође, бег Рустан-бег дође,
)),)0н не купи грогпа ни харача,
))))Веће купи Татарске дахије,
))))Невјернике и безобразнике, 40

))))Који пе^ма ни вјере ни дуи1е,

427

„„На крст пљују, Бога не вјерују;
))»Па пх води нашему Дробњаку
))))Те нам љубп лијепе ђевојр:е,
))))Нап1е драге сестре п родпце, 45

))))И невјесте скоро доведене.
))))0 владпко, мпли господаре,
,)))Дај тп нама војске неколпко,
))))Кад нам ага Смапл-ага дође
))))У Дробњаке да купп хараче^ 50

,)))Да ми агп главу изгубпмо,
))))Донесемо тебе на Цетпње/^
))А вели им Цетињски владпка :
,)))Ја Бога мп, трп Дробњачка бана,
))))Не смијем ви ни ја дати војске 55

))))0д мојега краља Николаја,
))))Да ме не би резил учинио ;
))))Већ чујете, три Дробњачка бана!
))))Море лп се добар јунак наћи
))))И вашему зенђилу Дробњаку, 60

465 ))))Кој' би аги главу изгубио
))))И донио мене на Цетпње ;
))))Ја б41х њега добро даровао,
))))На Цетињу дворе саградио,
))))А дао му рану из беглука 65

))))Да је њему доста до вијека."
))Кад то чула три Дробњачка бана,
))Па одоше у бијелу цркву
,)До ковчега више Петра светог,
))Светог Петра ковчег целиваше, 70

))И над њиме они се заклињу :
))Док им ага дође у Дробњаке,
))Да ће аги главу изгубити

428

))Јали све трп своје изгубитп.
))Ја кад чуо Цетињски владика, 75

))Ту војводе обдарио даром :
))Ту Новици даде капетанство ;
))Кара-Шују потвр дп војводство,
))Да ј' војвода у Дробњаку свохме,
))Ка' што су му п стари бивали ; 80

))Мирку даде двије пушке мале,
))Обје су му у срму залпте,
))А у златпу пјену умочепе. —
))Вратише се трп Дробњачка бана
))У Тушину па бпјелу кулу, 85

»Те ту ппју жуту амберију;
))Свакоме се јаду домишљају,
))Смаил-ага, и моме и твоме,
))Како ће нам главе изгубити.
))Веће чујеш, драги побратиме! 90

466 ))Ти покупи војске неколико
))По твојему Гацку широкоме ;
))(Немој водит' калабалук војске,
))Да се не бп раја уплашила),
))Поведи је у Дробњаке равне, * 95

))А на Дужи мојој кули билој,
))Не бисмо ли како преварили,
))Преварили три Дробњачка бана,
))Да им русе погубимо главе ;
))Чинили би по паиЈем Дробњаку, 100

))Чинили би пгго је нама драго;
))А малу би ђецу остављали,
))Штоно би нам права била раја,
))И Турчина славно послуи1али.^^
Када књига Гацку доианула, 105

429

Кад је види ага Смаил-ага,

Па је ага књигу приватио,

И на књизи печат разломио ;

Књигу учи, а врло се мучи,

Јер му књига није мила била; 110

Па је књигу на шилте турио,

На свилен се јастук наслонио,

А госпоцки чибук заиалио,

Пак у себи мало промислио,

Што ће радит' од жпвота свога ; 1 1 5

Све мислио, на једно смислио,

Па од земље на ноге скочио,

Те довати дивит и хартију

И калема чим се књиге пишу,

Па је ситну књигу накитио, 1 20

467 Те је шаље камену Мостару ,
Али-паши Ризванбеговићу :
))Али-пашо, драги господаре !
))Ал' не чујеш, ал' не хајеш за ме:
»Сва се моја одметнула раја 125

»Од мојега зенђила Дробњака,
„Одметнуше три Дробњачка бана,
»Да их тебе по имену кажем :
»Од Тушине Церовић 11ов1ша,
))0д Малинска Дамјановић Мирко, 130

))0д Петнице Караџићу Шујо;
))И призивљу Кршикапу старог,
))Који им је ускочио давно
))0д нашега кргпна Колагнгита,
))Па он себе одмеће Брђане ; 135

))11о ми П0П1ЉИ Миралаја сина
))И још с њиме стотину коњпка,

430

))Ма избирај коња и јунака,
))Кој' о коњу и о сабљи ради,
))Нека иде Гацку широкоме/^ — 140

Па је другу књигу накитиоЈ
Те је шаље у Никшиће равне
А на руке побратиму своме,
Побратиму Ахмету Бауку :
»Побратиме, Ахмете Бауче ! 145

))Ал' не чујеш, ал' не хајеш за ме,
))Ђе се мене одметнула рпја
))0д мојега зенђила Дробњака,
))Одметнуше три Дробњачка бана,
))Ја да ти их по имену кажем : 150

468 ))0д Тушине Церовић Новица,

))0д Малинска Дамјановић Мирко,

))0д Петнице Караџићу Шујо;

))Све призивљу Кршикапу старог,

))Који им је давно ускочио 155

))0д нашега кршна Колаишна,

))Па све себи одмеће Брђане.

))Ну Ахмете Турска буљубашо !

))Ти покупи стотину Турака

))По својему граду Никшићкоме, 160

))Све бољега злицу и крвавца,

))Води Турке у племе Дробњаке,

))Да кутшмо цареву мирију

))П да напЈу теФтииЈемо рају;

))Но Ахмете, мој спви соколе ! 165

)^Ти притисги! ссла сваколика

))0д Крлова до Млетичка равна,

))Па ти хајде у пшроке Дужи

))Билој кули Ђока Маловића,

431

))Ту, Ахмете, да се састанемо/* 170

Па је трећу књигу накитпо,
Те је шаље кршну Колашину,
А на руке Мушовић-Мујаги :
))0 Турчине, Мушовић-Мујага !
»Ал' не чујеш, ал' хабера немаш, 175

))Сва се моја одметнула раја
))0д зенђила мојега Дробњака,
))Одметнуше три бана Дробњачка,
))А да ти их по имену кажем:
))0д Тушине Церовић Новица, 180

469 »Од Малинска Дамјановић ^1ирко,
))0д Петнице Караџићу Шујо ;
))Све призивљу Кршикапу старог,
))Кој' је њима давно ускочио
»Од твојега кршна Колашина, 285

))Па он себе одмеће Брђане ;
))Веће, побро, Мушовић-Мујага !
))Та покупи војске неколико
))Па је води на села ПЈаранска,
))Те притисни сва села Шаранска, 290

))А сва села до Добријех села."
Дође књига камену Мостару,
Кад је виђе Али-паша стари,
Он покупи стотину коњика
По Мостару и около града, 295

И пред њима Миралаја сина.
Отолен се војска подигнула,
И Буну ти воду прегазила,
И у Столац на конак панула.
Ту ти Турци попеше чадоре, 200

А у јутру рано поранип1е.

432

Па одоше пољу Невесињу,
Ђе ти ага на конак пануо
Под оџаком бега Љубовпћа.
Ту ти ага чадор разапео, 205

А у јутру рано поранпо,
Па ти оде Гацку шпрокоме.
Дође ага Гацку широкоме
Под малено село Лазарића,
Ђе имаду врела трп, четпри : 210

470 Ту је ага табор учпнпо,

И бијели чадор разапео. —

Дође књпга у Н^шшиће равне,

Кад је впђе Ахмете Бауче,

И он тп је војску покупио 215

По Никшпћу п около града ;

Доста Турчин војске покупио,

Сакупио војске три стотпне,

Па он оде у Дробњаке равне,

И притпсну села сваколпка 220

Од Крлова до Млетичка равна.

Дође књига крпшу Колашпну,

Кад је впђе Мушовић Мујага,

А он стаде купитп војнпке :

Доста Турчин војске покупио, 225

На број војске четирп стотЈше;

Па он оде зепђилу Дробп^аку

Па притисну сва села Шаранска,

А сва села до Добрпјех села. —

А кад чуо ага Смаил-ага, 230

Да је дош'о бел\е Мпралај-бег,

На млађе је срклет учинпо,

Натоварп доста сеисана,

433

Пра^ олова и друге запре,
Која ће му бити од потребе, 235

Ага виче Мартина сепза,
Изведе му ата брњастога,
Пак ми ага на ата усједе,
Па окрену низ то Гацко равно,
А за њиме ЕФСнди-кадија ; 240

471 Кад дођоше селу Лазарићу
До чадора млада Миралаја,
С ата скочи, под чадор ускочи.
Дочека га бего Миралај-бег ;
Госпоски му чибук запалио, 245

А мрку му каву наточио ;
Када попи каву из вилџана,
Миралају ријеч бесједио :
))Миралај-бег, драги господаре !
»Ја отидох јахат' у Дробњаке, 250

,)Хоћу купит' гроше и хараче,
„Те би до шта до потребе било,
»Те би на ме удрили Брђани,
„Нека имам војске на искупу/*^
Па он скочи на ноге лагане, 255

Те се с агом љуби и опрости,
Миралај му хаир дову дава :
))Хајде с Богом, ага Смаил-ага!
»Душмани ти под ногама били
))Како ату чавли и поткови ! 260

))Ђе удрио, свуда задобио!^^
Па с' отоле ага подигао
А за њиме пет стотин' Турака,
Отидоше зенђртлу Дробњаку.
Ђе ти први конак учинио 265

.ВУКОВВ НЛР0Д11Е ПЕСМЕ, IV. 23

434

На Смријечну у Аћима кнеза,
Ту ти Турци ноћцу преноћили,
А у јутру рано поранили,
И ту тежакзулум поградили.
Други конак ага учинио 270

472 У бијелу Пивском манастиру,
И ту већи зулум учинио,
Добри су га калуђери клели;
Па с' отоле ага подигао

У малено село Рудинице, 275

И ту трећи конак учинио
У некаква Алексића кнеза,
И ту већи зулум учинио,
Љубио му љубу на срамоту.
Па с' отоле ага подигао, 280

И он дође у племе Дробњаке
А на Дужи кули Маловића,
И ту нађе Ахмета Баука;
Ага паде на росну ливаду,
На ливади чадор разапео, 285

Ту је једну ноћцу преноћио,
И у јутру рано поранио.
И он оде на бијелу кулу,
Баш на кулу Маловића Ђока.
То зачула три бана Дробњачка 290

У Тушину на бијелој кули,
Па бесједи капетан Новица:
»Чујете ли, моја браћо драга!
„Ево дође ага Смаил-ага

»У Дробњака да купи хараче, 295

»Сад П1Т0 ћемо од живота свога?
„Како ћемо агу преварити,

43б

,)Да му русу главу пзгубпмо?^^
Ал' Новица мудар и паметан
Па госпоцки чибук запалио, 300

473 А у себи мало промислио,
Све мислио, пак се домислио,
Кара Шују ријеч бесједио :
„Кара Шујо, драги побратпме !
))Ти ћеш узет' десет, дван'ест друга, ЗОб
»И узећеш твојега дората,
))Па ћеш отић' до на Дужи б'јеле
»А до куле Маловића Ђока,
))Ту ћеш наћи агу Смаил-агу,
))Па ћепт се ти аги поклонитп, 310

))Пољубит' му руку и кољено,
))Хоће ти се ага зачудити,
))А још више Маловпћу Ђоко,
»Што си дош'о, побратиме Шујо,
))Кој' Турчину никад дош'о ниси 31б

))Нити Турске пољубпо руке,
))Рећ' ће теби ага Смаил-ага:
))))Ђе си, Шујо, Дробњачка војводо,
)))јА камо ти Мирко и Новица,
))))Кој' сте скоро ишли на Цетпње 320

))))У владике, Црногорског краља,
))))И владици мене опањкалп,
))))И њему ме давом учпнили?^^
))А ти реци, драги побратрхме !
))))Смаил-ага, драги господаре ! 32б

))))Ми нијесмо пшли на Цетиње
))))У владике, Црногорског краља,
))»Ено теби Мирка и Новице
,)))У Тушину на бијелој кули :

28*

436

))))Они пију жуту амберију, ' 330

474 )) ,)И мене су теби опремилц,

))))Да ти дигнем војску на Млетичак,

))))Ђе имаду врела три, четири,

))))Онђе ћемо конак доранити,

))))И покупит' гроше и хараче, 335

))),Сву предати цареву мирију,

))))Све хараче, пару без кусура,

,)))Тебе лаже Маловићу Ђоко,

))))Лаже Ђоко, да му пара дајеш,

))))Јера си га дават' научио!^^ 340

А кад чуо Караџићу Шујо,

Па од земље на ноге скочио,

И привати лака џеФердана,

Па отрча низ бијелу кулу,

Доке спаде до коња дората, 345

Па се дору баци на рамена ;

Собом узе десет, дван'ест друга,

Па отиде на Дужи бијеле ;

Када дође Караџићу Шујо

Ка бијелом агину чадору, 350

Под чадором аге не бијаше,

Но отиш'о на бијелу кулу,

Кад изађе на бијелу кулу,

Каде сједи ага Смаил-ага,

И поред њег' Маловићу Ђоко, 355

Каву пију, чибук запалили :

Још бесједи Маловићу Ђоко :

))Смаил-ага, драги господаре,

))Да мол^емо како преварити,

))Три Дробњачка бана погубити, 360

475 ))Чинили би по нашем Дробњаку,

437

))Чинили би што је нама драго/^
Када Шујо врата отворио,
0 чивилук тури џеФердана,
Па ми к аги бјеше приступио, 365

И смјерно се њему преклонио,
Пољуби га у скут и у руку ;
Зачуди се ага Смаил-ага,
А још више Маловићу Ђоко,
Што је дош'о Караџићу Шујо, 370

Кој' Турчину никад дош'о није,
А ни Турске руке пољубио,
Вели њему ага Смаил-ага :
»Ђе си, Шујо, Дробњачка војводо?
))А камо ти Мирко и Новица, 375

))Кој' сте скоро ишли на Цетиње
))У владике, Црногорског краља,
))И владици мене опањкали,
))И њему ме давом учинили?^^
А бесједи Караџићу Шујо : 380

))Смаил-ага, мили господаре !
))Ми нијесмо ишли на Цетиње,
))Лаже тебе Маловићу Ђоко,
))Лаже Ђоко, да му блага дате,
))Јера сте га дават' научили ; 385

))Ено теби Мирка и Новице
))У Тушину на бијелој кули,
))И мене су к тебе опремили,
))Да ти дижем војску на Млетичак,
))На Млетичак код воде језера, 390

176 ))Онђе ћемо конак доранити,
))Све покупит' гроше и хараче,
))И предати цареву мирију,

438

))Све хараче, пару без кусура/'
Ја кад чуо Ченгијћ Смаил-ага, 395

Мисли Туре, што ће и како ће :
Лаже Ђоко, ал' не лаже Ђоко :
))Таман лаже, вси му је*ли мајку!^'
Па од земље на ноге скочио,
Па отиде низ бијелу кулу, 400

А за њиме Караџићу Шујо,
Докле дође бијелу чадору,
На млађе је срклет учинио,
Натовари млоге сеисане,

Он посједе ата брњастога, 405

А пред њиме Шујо на дорату;
Па одоше на Млетичак равни,
Изведоше војску на Млетичак,
Ту је Шујо конак наредио,
Наредио коње и вечеру. 410

Ја кадно су вечерали Турци,
Кад је доба по јацији било,
Кара Шујо стражу поставио
Пола влаха, а пола Турака,
Да му не би пријевара била. 415

Ја да видиш Караџића Шуја,
Ђе уљезе аги под чадоре,
Па је њему био бесједио :
»Смаил-ага, драги господаре !
»Дај ти мени у кесу дувана 420

477 »И дружпни по тесте вишека
»Да ја одем гори Буковици,
))Да ја чувам стражу од Брђана/*
Ту се ага љуто преварио,
Шују даде у кесу дувана 425

439

И дружини по тесте вншека,
Кад се Шујо горе добавио,
Па заведе друштво у валугу ;
Па дружини ријеч бесједио :
„0 дружино, моја браћо драга ! 430

))Није л' мајка родила јунака,
„Јали сестра браца одгојила
))Брез бешике на десници руци,
))Кој' ће узет' лака џеФердара
))Па потећи доље низ планину, 43б

))Доке сиђе доље у Тушину
))До бијеле Новичине куле,
))Да да хабер Мирку и Новици,
),Да с' изашли на Млетичак Турци.
))Да ми ноћас њима ударимо?^^ 440

Ту се нађе једно момче младо,
Па привати бистра џеФердара,
Па потече доље низ планину,
Побратиме, од стине до стине,
Како љељен од пуне године, 445

Па ти спаде доље у Тушину
До бијеле Новичине куле.
Кад изиде на бијелу кулу
Каде сједи Мирко и Новица
И још шњима осамдесет друга, 450

478 Све јунаци од криша Дробњака,
Они пију жуту амберију,
Још бесједи Церовић Новица :
))0 јунаци, моја браћо драга !
))Што би, браћо, саде најволио? 455

,)Да ја могу добар хабер чутл
))0д мог брата, Караџпћа Шуја,

440

»Да с' изпшли на Млетичак Турци,
))Да ми ноћас Турцим' ударимо/^
Младо момче врата отворило, 460

Па ти свијем добар вече виче,
А они му здрављем приватише ;
Помакну се један до другога,
И момчету мјесто начинише,
Дадоше му чаше три, четири 465

Ожђелдије и добродошлице,
Кад се момче мало напојпло
И на себи ћеип уФатило,
Онда њима по истини каже,
Како их је Шујо поздравио, 470

Да с' изашли на Млетичак Турци.
Ја кад чуо Церовић Новица,
Па он скочи на ноге лагане,
И привати бистра џеФердана,
И са њиме осамдесет друга; 475

И около бјеше наредио,
Да се скупе околни Брђани
Код бијеле Госпођине цркве;
Те се скупи друга три стотине,
Добавише попа свештеника, 480

479 Па лијепо друштво наредише,
Причестише и исповиђеше
И самртну причест узимаше ;
Још бесједи Церовић Новица:
))Чујете ли, моја браћо драга! 485

))Ко би ноћас изд'о на Млетичку,
))11здало му љето и година,
))Уз кољено сина не вмђео!"
Отолен се друштво подигнуло,

441

Па одоше горје уз планину, 490

Док нађоше Караџића Шуја,
Па се шњиме за здравље питају.
До поноћа ведро небо било,
Од поноћа наоблачило се,
Из облака тиха роса нађе, 495

Тиха роса пробудила Турке,
Турци живу ватру наложише.
Већ пијевци тице запјеваше;
Турци знаду, аги не казују,
Да ће њима ударит' Брђани: 500

Кад ето ти танане влаиње,
То бијаше млада попадпја,
Попадија попа Завишкога,
Па уљезе. аги под чадора,
Па је њему бесједила била : 505

))Смаил-ага, драги господаре !
„ Ноћас ће ти ударит' Брђани :
»Него дижи војску са Млетичка
))На Завишје мојој кули билој.^^
А вели јој Ченгијћ Смаил-ага: 510

480 ))Ид' отоле, млада попадијо !

))Ја с' не бојим влаха ни смокава;")

))Ја имадем побратима мога

))По имену Ахмета Баука, *

))Кој' с' не боји влаха пет стотина, 515

))А ја с', »рече", не бојим толико,

))0д хи.1>аде више удрит' не ће."

Ту је тешко резил учинио,

'^') Смокава овдје значи поган. С.маил-ага је ово ка-
зао изријеком, као што се у народу говори ; али пјевач ва.Бада
је овако мало замотао.

442

Па се млада натраг повратила,
Кад се 6'јеше мало одмакнула. 520

Па је млада ријеч бесједила:
»А да Бог да и свети Никола,
))Да ти ноћас ударе Брђанп,
))Да ти русу посијеку главу!"
Кад отиде млада попадија, 52б

Ал' ето ти једнога Турчина
Под бијела агина чадора,
Мили Боже, који то бијаше?
Од Никшића хоџа Мушовићу ;
Смаил-аги био бесједио : 530

))Смаил-ага, драги господаре,
))Ноћас ће нам ударит' Брђани,
))Веће дижи са Млетичка војску/^
Ја бесједи ага Смаил-ага:
))Ид' отоле, хоџа Мушовићу ! 535

))Ја с' не бојим влаха ни смокава,
481 ))Ја с' не бојим пет стотина влаха,
))Амет Баук не боји с' толико ;
))0д хиљаде више удрит' не ће/^
Ту га тешко резил учинио, 540

Па отолен -Турчин одлазио ;
Кад се бјеше даље одмакнуо,
Па у себи био промислио :
))Ја да Бог да и Муамед светац,
))Да му ноћас ударе Брђани/* 545

Веће прасну зора од истока,
А пијевци тице запјевапш ;
Ја бесједи Мирко и Новица :
»Побратиме, Караџићу Шујо !
))Већ нас мркла ноћца оставпла, 550

443

„А бијел нас данак застануо,
))Да ми данас аги не удримо,
„Веће каде друга ноћца дође,
„Онда ћемо аги ударити/^
Ја кад зачу Караџићу Шујо, 555

Па је њима био бесједио :
»Црн ви образ, Мирко и Новпца !
»Ја ћу јутрос аги ударити,
„Ја ћу своју изгубити главу/^
Па он узе десет, дван'ест друга, 560

И покраде коње од чадора
И агина ата брњастога,
Па заведе коње у планину,
Онда аги удрише Брђани,
Намах пуче триста џеФердана 565

На агина бијела чадора,
482 На куршумим' чадор. разнијеше.
Под чадором ага Смаил-ага,
Он лежаше, санак борављаше;
Онда Турчин на ноге скочио, 570

Па привати двије сребрњаче
Те је обје пушке истурио, '

Па *их обје на траву бацио ,
А припаса сабљу оковану,
Па завика Мартина сеиза: 575

,)Дај ми, море, ата брњастога/^
А бесједи Мартине сеизе :
,>Ками ћу га теби доводити,
»Кад су ти га украли Брђани/^ —
»Дај ми твога вранца маленога, 580

)>Дај ми вранца, пси му је*ли мајку
Па се ага на вранчића баци.

I«

444

То казују и прпчају људи,
Да доиста побјећи могаше,
Ал' не може Турчин од јунаштва; 585

Па он натраг узвратп вранчића,
А потеже сабљу заковану,
Да он влаптке осијеца главе.
Угледа га једно момче младо, —
Боже лшли, који то бијаше? 590

Од Малинска Дамјановић Мирко, —
Па дочека агу Смаил-агу
Из својега бистра џеФердана,
П агу је добро погодио

У повије међу очр1 двије, 595

Од добра га вранца оборио,
183 Турчин паде, а Мпрко допаде,
Па он сомли ножа повадио,
Те му русу посијече главу.
Ту војводе главе посјекоше, 600

Посјекоше глава осамдесет ;
Ту Новица посијече главу,
Посијече ЕФенди-кадију ;
Кара-Шујо старог Карпмана,
Каримана старог Ђустовића, ' 605

За браду му износио главу.
И с' Турака одору скпнуше,
Што дружина носити могаше;
Побјегоше на врело Цетиње,
Дочека их Црногорски краље, 610

Па војводе добро дариваше. —
И војводе њега дароваше,
Дадоше му главу Смаил-аге,
И дадоше ата брп^астога.

445

484 58.

Опет то, мало друкчије

Јл->њ11гу ппше Ђоко Маловпћу,
Силан Ђоко с каменпјех Дужп,
Па је посла Гацку п Липнир:у
Смаил-аги на бијеле руке :
»Чуј ме, ага, газп Смапл-га ! 5

^)Јеси л' чуо, јесп л' разумио?
»Одметну се раја по Дробњаку,
))Не даду ти гроша ни харача
))Ни икаква трећелева царског,
))А не даду зијамета твога; 10

))Главарп ти о невјерп раде,
))А најпрвп Церовпћ Новпца,
))0д Сировца Петар Кршпкапа,
))0д Малпнска Дамјановпћ Мирко,
»Амза Томић од села Превиша, 15

))0д Петнице Караџићу ГПујо,
))0д Пошћења Башов Милутине
))И са њиме Попе Головпћу,
))Који перо држи у рукама,
»Ситне књпге на Цетање спрема, 20

,)Те он тебе пањка у владике ;
-485 »Ђурђпјћ Јоко с Комарнпце равне
))И Гаврило Шибалија старп,
))Те ти, ага, о невјери раде
))Како ће ти погубпти главу ; 25

))Још ћу ти се, ага, радовати
))И велике јаде пскажпват'
Ј)3а Новицу за крвнпка твога.

446

))Што се твоме јаду домислио :
))Отишао врелу и Цетињу 30

))Код владике краља Цетињскога,
))0н је тебе даву учинио
))И овако њему говорио :
))))Виђи зулум, са Цетиња краљу,
))))0д зулума и од зулмћара, 35

))))0д Турчина Ченгијћ-Смаил-аге !
)) »Ми од њега живјет' не моремо,
))))По Дробњаку велик зулум ради:
))))Кад долази да купи хараче,
))))0н доводи триста харачлија, 40

))))Узима нам краве и волове,
>)) )) Смаил-ага нама од пореза,
))))И гони Р1Х Гацку и Липнику ;
))))Те би јаде раја опростила,
))))Но не може јаде опростити: 45-

,) »Смаил-ага оде, Русто дође,
))))И доводи триста кесеџија,
))))По Дробњаку више јаде ради,
))))Коље нама краве и волове
))))И дебеле овце и овнове; 50-

))))И то бисмо с јадом подносили,
480 ))))Но не мож'мо јаде подносити,
))))Што се Русто аси учинио:
))))Сад нам иште лијепе ђевојке
))))Ал' невјесте скоро доведене; 55-

)),)То не може раја подносити,
)),)На оваки зулум обикнути.
)),)Виђи зулум, са Цетиња краљу!«
))Кад владика бјеше разумио,
))Што говори Церовић Новица, 60-

447^

))Новици је тако бесједио :
))))А Новица, моја узданице !
))))Могу ли се поуздати у те,
))»Да убијеш Ченгијћ-Смаил-агу,
))))И његову да изгубиш главу? 65

))))3наш, Новица, није било давно,
))))Кад изиде на Грхово војска,
))))А пред војском бијаху Ченгијћи,
)) ))Да привате питомо Грахово,
)),)Мене књига од војводе дође, 70

,)))0д војводе Дакова Јакова,
))))Да му дајем индат у Грахово,
)),)Да Грахово браним од Турака,
,),)А ја послах моје Црногорце
))))А пред њима браћу Петровиће 75

)),)А пред свијем Станова СтеФана,
))))Те одоше питому Грахову,
))))Кад дођоше на Грахово с војском
))))Код војводе Дакова Јакова,
))))А Бог уби Дакова Јакова, 80

))))Те он срете Црногорску војску
487 )) ))А пред њоме моје Петровиће
))))Па изнесе жежену ракију,
))))Те опоји моје Црногорце,
,Па у Турке јуриш учинише, 85

И у војску Турску огрезнуше,
))))Те их силни Турци опколише,
))))Исјекоше моје Петровиће
))))И остале младе Црногорце;
))))Таде су ми очи извадили 90

))))И у срцу рану направили,
))))Како ми их таде исјекоше.

)) ))
)) ))

448

,)))И данас ми стојп рана љута
))))На Турчина Ченгијћ-Смаил-агу ;
))))Ја у томе ситне књиге писах 95

))))На главаре низ Херцеговину
))))Не би ли се Србин намјерио,
))))Ко би браћу моју осветио
))))На Турчпну Ченгпјћ-Смаил-аги,
))))Не нађе се доброга јунака: 100

))))А Новица, ако Бога знадеш !
)) »Нејли мене осветити, сине !
)),)А ево ти Божју вјеру давам,
))))Честита бих тебе учинио,
))))Док је трага и кољена мога/^ 105

))Кад Новица разумје владпку,
))0н је њему тако говорио :
))))Ал' ћу своју главу изгубити
))))Ал' агину донпјети ође
))))И осветит' твоје Петровиће/' ^^ 110

Све то каза Ђоко Маловићу
488 А Турчпну Ченгпјћ-Смал-аги:
))Истина је, Ченгијћ Смаил-ага!
))То је амо свеколпко било,
))Сад те хоћу, ага, сјетоватп: 115

))Купи војску, хајде у Дробњаке,
))Да Дробњаке тевтпш учинимо
))И узмемо гроше и хараче ;
,)Теке ћу те ага сјетоватп :
))Немој кучпт' калабалук војске, 120

))Него само триста харачлија,
))Којијех је раја обпкнула.
))0д тог раја успрегнути не ће,
,)Но ће к тебе раја похитати

449

»И донијет' гроше и хараче, 125

))Онда ћемо лако за главаре."
Када агР1 ситна књига дође.
И кад виђе што му Ђоко пише,
Мисли ага, што ће од живота,
Све мислио, на једну смислио, 130

Па шарену књигу начинио,
Начинио, па је оправио
На Турчина Сточевић-везира :
,)Јеси л' чуо, Сточевић-везире !
^^Јеси л' чуо, јеси л' разулиш, 135

))Који су се јади начињели
,)У Дробњаку у племену јаку?
))Е се раја аси учињела,
))Не даду ми гроша нп харача,
))Па ми Ђоко Маловићу каже, 140

))Да поведем харачлије Турке?
459 ))Само моје триста харачлија,
))Па не смијем инокосан поћи
))Пр'о простране Пиве каловите,
))Кад ја Ппву каловиту пређем, 145

))Те ја дођем у племе Дробњаке,
))Дробњаци су крвави јунаци,
))Па не жале за зло дати благо,
))Шарене ће књиге оправнти,
))Ситне књиге на Пивске главаре, 150

))Велико им мито обећати,
))Пивску рају дићи на оружје.
))Они ће ми с плећи ударити
„За Дробњачко нечестито благо,
))А Дробњаци спријед дочекати, 155

))Па се бојим, изгубићу главу;

ВУКОВЕ НАРОДНК ПЕСМЕ, IV. 29

450

))Но те молим како старијега,
))Пошљи твога сина Миралаја,
))Око њега шест стотин' Турака,
))Нека иде Гацку и Липнику, 160

))И даћу ти Божју вјеру тврду,
))Водити га у Дробњаке не ћу,
))Но г' оставит' Гацку и Липнику,
))Нек на Гацку власи чују војску,
»То кад чују од Пиве главари, 165

))Не смију се власи преварити
))Ни Дробњачко мито приватити,
»Ја ћу тада у Дробњаке поћи/^
Па кад такву књигу оправио,
Ону посла, опет другу пише, 170

Оправи је крваву Никшићу
490 На кољено Амету Бауку :
»Окупи ми жестоке грађане,
))Па их води у племе Дробњаке,
))Те узапти сва села Дробњачка 175

))0д Мокрога до Добријех села,
))Ето мене с војском у Дробњаке,
))Да невјеру мене не учине/^
Ону посла, трећу брже пише
Крвавоме Колашину граду 180

На Стричину бегу Мушовићу :
)) Јеси л' чуо, бен^е Мушовићу !
))Е се моја раја одметнула,
))Па ја одох у Дробњаке с војском,
))Па се бојим од њих пријеваре, 185

))Него купи сератлије *Турке,
))Хајде брже у племе Шаранце !
))Те устави сва села П1аранска,

451

»Док Дробњаке тевтиш учинимо/^
Па кад такве књиге разаслао, 190

Мало сио па отпочинуо,
Док ето ти силна Миралаја,
Миралаја везирова сина,
II доведе шест стотин' Турака,
Кад га виђе гази Смаил-ага, 195

Под кулу је њега намјестио,
Па окупи триста харачлија ;
Кад окупи триста харачлија,
Он устаде на ноге јуначке,
Сабљу паше, а брњаша јаше, 200

А гаврана у поводу води.
491 Отоле је ага окренуо,
И први је конак учинио
На Смријечну селу маленоме,
Ту ноћио, и дивно му било ; 205

Па кад свану и огрија сунце,
Отоле је окренуо војску,
/јруги конак на Безује дође,
1у ноћио, и дивно му било.
А кад свану и огрија сунце, 210

Отоле је претурио војску
Пр'о Драгаља зелене планине,
Дође ага на камене Дужи,
Ту га виђе Ђоко Маловићу,
Па он срете агу Схмаил-агу, 215

Води агу на бијелу кулу ;
Друга војска табор учинила
На ливаду пред Ђокову кулу,
Пошто Турци конак учинили,
То се чуло у племе Дробњаке, 220

29*

452

Ђе је ага на Дужи дошао,
И то чуо Караџићу Шујо,
Па је једва ноћцу претрајао,
Па како је зору опазио,

Тад војвода посједе дорина, 225

Оћера га на камене Дужи,
А кад дође на камене Дужи,
Догна коња до Ђокове куле,
Оде слушат', што бесједи Ђоко,
Што бесједи и ага и Ђоко. 230

Ага пита Маловића Ђока:
492 »Сад што ћемо, Маловићу Ђоко !

»Сад што ћемо, Ђоко, од Дробњака?^^

А Ђоко га стаде сјетовати:

»Чујеш мене, гази Смаил-ага! 235

»Ти ако ћеш мене послушати,

))Ти увати Церовић-Новицу,

))Те Новицу на колац удари,

))Па увати Караџића Шуја,

))Те војводу Шуја ти објеси, 240

))А увати попа Головића,

))Те му одбиј од рбата месо,

))И десну му осијеци руку,

))Да не пише књиге на Цетиње,

))А остале Дробњачке главаре 245

))Под жестоку глобу ти удари,

))И ти узми благо у Дробњака,

))Таде ће нам сиротиња доћи

))И донијет' гроше и хараче/^

То вељаше Ђоко Маловићу, 250

А то чуо Караџићу Шујо,

Па одсједе од дората свога.

453

Па срдито на кулу изиде
Пред одају, ђе ага сјеђаше,
Ногом десном врата отворио, 255

Па агину руку пољубио,
А ага му говорит' отиде :
))Ђе си, Шујо, очигледна курво !
»Који мени о невјери радиш
))И одмећеш рају у кауре?^^ 260

А Шујо му говорит' отиде :
493 ,)Чуј ме, ага, гази Смаил-ага !
))Ја нијесам очигледна курва,
))Но је Ђоко очигледна курва,
))Што те лаже, те ти благо мами, 265

))Нањка рају своме господару/*
А рече му ага Смаил-ага :
))Кад нијеси очигледна курва,
»Камо тебе Церовић Новица?^^
А рече му Караџићу Шујо : 270

))Ено, ага, Церовић-Новице
))У Тушимњу на бијелу кулу,
))Искупља ти порез од Тушимње ;
))И чујеш ли, што ћу говорити :
))Ђе речемо, Новица ће доћи, 275

))И кад би те за то преварио,
))Немој мене ништа вјеровати.^^
Таде поче гази Смаил-ага:
))Нек Новица на Пошћење дође."
Таде рече војевода Шујо: 280

»Дај ми, ага, изуна твојега,
»Да ја пођем у Петницу кули,
))Да ти, ага, конак сигуравам/^
А ага му изун даровао.

454

Оде Шујо у Петницу кули, 285

Како дође на бијелу кулу,
Ситну књигу на кољену пише,
Оправи је Церовић-Новици,
Све му каза, што је и како је,
И како се аги затекао : 290

»Но Новица ! мој брате милосни !
494 »Хајде брже у племе Дробњаке^
»Не ћемо ли агу преварити,
))Не бисмо ли агу погубили ;
))Кад ми не би доша' у Дробњаке, 295

))Ти мој брате, Церовић Новица,
))Не би мене ага вјеровао,
))Но би мене погубио главу."
Кад Новици ситна књига дође,
Брже зовну братучеда свога, 300

Братучеда Церовић-Секула :
)) Братучеде, Церовић-Секуле !
))Да идемо у племе Дробњаке/^
Послуша га Церовић Секуле,
Па пођоше оба у Дробњаке. 305

Кад дођоше у племе Дробњаке,
Ту нађоше Караџића Шуја,
Сједи Шујо на камен студени,
Па он грозне сузе пролијева,
Новица му Божју помоћ викну, 310

А Шујо му с плачем приватио,
А пита га Церовић Новица :
»Што је, Шујо, на зло ударио? —
))Не питај ме, Церовић-Новица !
))Смаил-ага на Пошћеп.е дође, 315

))И велик нам зулум учигшо,

455

»Увати нам попа Головпћа,
))Те м' удари стотину тољага,
))На муке је њега ударпо ;
))Сад што ћемо од живота свога?^^ 320

Таде рече Церовић Новица:
495 »Добро ћемо, војевода Шујо !
))Волијп сам мушки умријети
))Но велики зулум подносити,
»Кунем ти се, а вјеру тп давам, 325

»Ја ћу на њег' пушку опалити,
»Да бих знао, да ћу погинути,
))Него хајде на ноге лагане,
))Да идемо агп на Пошћење/^
Устадоше и аги пођоше, 330

И одоше агп на Ношћење,
Ту вилене коње разјахаше^
Коње даше Церовпћ-Секулп,
Они иду аги под чадором,
Шујо аги пољубио руку, 335

Новица се наљутпо нањга,
Не шће аги да приступи к руцп,
А ага му оде бесједптп :
„Самовољни Церовић-Новица I
))Зашто си се наљутио на ме, 340

))Те ми не шће пољубитп руку?^^
А рече му Церовић Новпца:
))Чујеп1 мене, Ченгпјћ-Смапл-ага I
))Зашто слушаш Маловпћа Ђока,
))Што за благо пањка сиротињу? 345

)) Зато сам се наљутио на те ;
))Што намучп попа Головића,
))Ти си мене жалост учинио,

4б6

))И тп мене зовеш невјерником,
»Ти си мени, ага, наредио, 350

»Да ти купим гроше и хараче
196 »Од Тушимње села маленога,
))Па сам за те чуо у Д})обњаке,
))Па окупих јуче Тушимњане,
))3аисках им цареве хараче, 355

))Сиротиња блага не имаше,
))Догоњаше краве и волове
))И дебеле овце и овнове,
))Да приватим њима од пореза,
))Ја не могах без изуна твога, 360

))А они се наљутише на ме,
,)И на мене пушку окренуше,
))Одиста ме убити хоћаху,
))А ја сам им тако бесједио :
))))Стан'те мало, моја браћо драга ! 365

))))Док ја агу на Пошћење питам,
))))Хоћу ли ви марве приватати,
))))Да ја аги намирим харача."
))Ево тебе дођох у Дробњаке,
))Да те питам, Ченгијћ-Смаил-ага, 370

))Хоћу ли им марве приватати,
))Да ја тебе намирим харача?^*
А ага му поче говорити :
))Истина је, Церовић-Повица,
»Штогод узмеш тамо од пореза, 375

))Примиће ти ага Смаил-ага,
))И чинити поговора не ће."
Таде рече Церовић-Новица :
))Молим ти се као старијему.
))Да подигнеп! харачлије Турке, 380

457

))Да их водмм на Млетичак равни

497 ))На зелену бару Зајовића.
))Онђе ћете табор учинити,
))А истури по међама Турке,

))Нека Турци пале кубурлије, 385

,)Нека јека иде кроз ускоке,

))Нека чују момци од ускока,

»Од тебе се хоће препанути,

))И брже ће порез искупити,

))Да не иду Турци у ускоке, 390

))Но ће мене порез донијети,

»А ја тебе сјутра на Млетичак;

))Н ево ти дајем вјеру тврду,

»Сјутра ћу ти на Млетичак доћи,

))Како сване и огрије сунце ; 395

))И кад бих те за то преварио,

))Онда мене посијеци главу."

А ага хму поче говорити :

)) А аФерим, Церовић-Новица !

))Држаћу те вјернога главара, 400

))Да пред тобом старијега нема

))У Дробњаку у племену јаку,

))Него хајде у Тушимњу кули,

))Ето мене на Млетичак равни,

))Довече ћу на конак панути.^^ 405

Кад Новица зачу лакрдију,

Он посједе вилена лабуда,

Па оћера у Тушимњу кули;

Како дође у Тушимњу кули,

Он не гледа да купи хараче, 410

Но шарену књигу оправио

498 На војводу Мину Радовића:

458

»Купи мене силновиту војску,
))Хајде брже у Тушимњу кулп,
))Да ударим Ченгијћ-Смаил-аги, 415

»Не ћу ли му погубити главу,
))Да осветим браћу Петровиће,
))А да скинем земљи зулумћара."
Ону посла, другу накитио,
Оправио Дамјановић-Мирку : 420

))Окупи ми тридест Малинштана,
))Хајде брже у Тушимњу кули,
))Да на агу славно ударимо,
))Не бисмо ли агу погубили,
))Да осветим браћу Петровиће/^ 425

Кад је такве књиге растурио,
Он окупи од Тушимње момке
А под своју пребијелу кулу,
Па ту сједе, те је почпнуо,
Док ето ти Мине Радовића, 430

И за њиме дође силна војска;
Таман дође Мина Радовићу,
Док ето ти Алексића Мирка,
И за њиме дође нешто војске
Састаше се под бијелу кулу ; 435

Таман соко окупио војску,
Док пукоше пушке на Млетичак,
Смаил-ага на Млетичак дође,
И ту конак Турчин учинио,
И на кланце ставио пандуре. 440

Докле акшам паде на долину,
499 Онда крену Церовић Новица
Уз Тушимњу од бијеле куле
Па он води војску на Слатину,

459

Ту вељаше, нико не виђаше, 445

Ал' ту бјеше тридесет Турака,
И пред њима Јелез буљубаша,
Па опази Новичину војску
Па под руку пушку доватио,
Па побјеже пријекијем путем, 450

Право аги под шатора дође,
Како дође, аги говорио :
»Силан ага, у з'о час ти било !
))Ти у з'о час вјеровао за се
))Мрку влаху Церовић-Новици : 455

))0н не купи порез по Тушимњи,
))Но окупи силновиту војску,
))И изведе на Слатину равну,
))У јутру ће на те ударити,
))И твоју ће откинути главу 460

))И све твоје Турке крдисати/^
И ага му вјеровати шћаше,
Али силан П1ујо не даваше,
Него аги ријеч говораше:
))Вјеруј мене, ага господаре ! 465

))Новица ти ударити не ће,
))Но дај мене четрест пандура,
))Да ја идем, да ти стражу чувам."
Онда рече Ченгијћ Смаил-ага:
))Бре макни се, Јелез буљубаша ! 470

))Што ми пањкаш Церовић-Новицу !
500 ))Новица ме преварити не ће.
„Него чујеш, војевода П1ујо !
))Узми, Шујо, педесет пандура
))0д Дробњака добриЈех момака." 475

Шујо узе педесет пандура,

460

Да он чува на Слатину стражу.
Кад изиде на Слатину Шујо,
Онђе нађе Церовић-Новицу.
Кад се Срби састадоше онђе, 480

Међу собом збора учињеше :
))Кудар ћемо на њег' ударити?"
Па рекоше »да му ударимо
»Са Ивице високе планнне."
Па тудије војску поведоше, 485

На Ивицу кад је изведоше,
Онђе викну Церовић Новица :
))Стан'те, Срби, да отпочинемо."
Ту сједоше и отпочинуше.
Пошто бјеху мало починули, 490

Устадоше на ноге јуначке,
Па пођоше на Млетичак равни.
Но бијаше ага уранио
И под чадор каФу пријарио,
Таман мрку каФу пријарио, 495

Док гром пуче, а синуше муње :
То не бјеху муње ни громови,
Но то бјеше Новичина војска
Па на агу Срби ударише,
Побише се огњем пз пушака. 500

Како Срби на њих ударише,
501 И по једном пушке истурише,

Тад' за опЈтра гвожђа приватише,

Па у Турке јуриш учинише.

Ту погибе Ченгијћ-Смаил-ага, 505

Уби њега Церовић Новица,

А пос'јече Дамјановић Мирко,

И четрдест Турскијех бегова

461

И другијех стотину Турака,

И стотину коња уграбите, 510

Поскндаше свијст.ш оружје

И Турачке са рамена главе,

И велики шићар задобише,

Па се Срби здраво повратише,

Пјевајући и пушке мећући, , 515

Понесоше главу са Ченгијћа

И остале главе са бегова

Цетињскоме краљу на Цетиње,

Дивно их је краљу дочекао,

Даровао Церовић-Новицу, 520

Даде њему медаљу од злата,

И сувише њега поставио,

Постави га за првог војводу,

И овако њему зафалио :

))Фала, синко, Церовић-Новица ! 525

))Док је рода и кољена мога,

))Држаћу те како своју главу/^

Мирку даде од срме медаљу,

И осталим што је за којега.

59
Опет то, али друкчије^^)

и ош су тице двије полећеле,
Обје тице, два злосретња врана.
Прелећеше Дугу и Голију,

■^*) Ја имам још четлрн пјесме о овоме догађајз које су у
главноме све на.шк на ову прву, а у начину се мало разликзју
једна од друге.

502

462

Док слећеше Гацку широкоме,
Све се виле, па док попадале, 5

Баш на кулу Ченгијћ-Смаил-аге,
Како пале, тако заграјале.
Зачула их Смаил-агиница,
Пак изиђе на мермер-авлију,
На оџаку тице сагледала, 10

Гони тице свачим на свијету,
А највише дрвљем и камењем,
А најпотље руком и јаглуком ;
Све их гони, оћерат' не може,
Па је тице Богом заклињала: 15

))Богом браћо, два злосретња врана!
»Ђе сте синоћ тице омркнуле?
503 »Окле ли сте јутрос полећеле?
))Нијесте ли отуд од Дробњака,
))0д Дробњака, од племена јака? 20

))Виђесте ли Ченгијћ-Смаил-агу ?
,)И за њиме силовиту војску?
))Је ли здраво у племе Дробњачко?
))Је ли њему раја долазила?
))Је ли њему пешкеш донијела? 25

))Је л' изнова метнуо кнезове?^^
Један граје, други проговара :
))0 кадуно, Смаил-агинице|!
))Ради бисмо казат' добре гласе,
,)Не моремо, но како је било : 30

))У Дробњаке јесмо омркнули,
))А из њега јутрос полећели
))Н виђели Ченгијћ-Смаил-агу ;
))Јутрос ти је здраво освануо,
))И јутрос му војска ударила, 35

463

»И његову погубили главу,
))И од њега јаде начинили.
))Ту смо били и очим' виђели/^
А кад зачу агина кадуна,
Паде тужна главом на авлију, 40

Таде су је јади задесили :
У Црници неста поглавара,
Поглавара Турчин-Каримана,
И утече Агићу Ибрица

На Пинину бијесну дорину, 45

И унесе Пинине цекине.
Не чудим се јаду великоме,
504 Што погибе шесет на голпхлу,
Но утече Марун на кобилу !

60.
Корјени11И и Трешњевски овчари

ХЈ.или вино на крајину Турци

У Клобуку бијеломе граду,

Тријес ага све од Корјенића,

А међу њих влаха не бијаше

Но једнога ускок-Радоице. 5

Кад се ладна напојише вина,

Али вели диздар од Клобука :

))Турци браћо, зло попилп вино !

))Видите ли, њима не гледали!

„Црногорци вјеру уватише 10

))С Мушовићем Осман-капетаном

))И са свијем Никшићкијем градом,

))3а нас нико ни хабера нема;

464

))Но нема ли доброга јунака,
))Ал' Турчина али ришћанина, 15

))Ко ће чету малу покупити,
))Шњоме поћи крајем горе Црне,
))Не би л' добар шићар уводио
505 »На крајини ломне горе Црне,

»А ђе бисмо Турци ударили 20

))И крајини образ отворили

))А и себе поштење добпли?^^

Но говори ускок Радоване :

))Господару, Клобучки диздару !

))Ја сам синоћ из чете дошао, 25

))И био сам крајехМ горе Црне,

))Ја сам шићар уводио диван,

))Црногорске од Трешњева овце,

))Ето овце у Рудпне равне

»Под Омутић цареву паланку, 30

))Јест оваца дванаес торина,

))Код оваца двадесет овчара

))Најбољијех што су у Трешњево,

))Не смијемо њима ударити,

))Да скупимо свијет до Дунава, 35

))И бисмо се поврнули грдни

,)И крајини бруку задобили."

Но му вели диздар од Клобука :

))Курво једна, ускок-Радоване !

))Ти не жалиш бруку на Турћији 40

))Но бијеле са Трешњева овце

))И биране Црногорске главе;

))Хајте брже војску да купимо,

))С овчарима срећу да кушамо/^

Али скочи 'Керимагић Мујо 45

465

О побратимом ускок-Радованом,
Па су силну војску покупили
Од Клобука и од Корјенића,
506 Од Требиња и од Љубомира,

Од Рудине и од Поповога, 50

Сакупише петнаест стотина

Лака пјешца и брза коњика,

Све уздана бирана јунака.

Отоле се диздар подигао,

За њим војска Турска сваколика, 55

Ноћно иде гором и планином.

Док за брдо Божурово били,

Ту је војска трудна починула ;

У то зора б'јела отворпла,

Сви су Турци пали на даништа, 60

Ал' не хоће Ћ-еримагић Мујо,

Но је танку пушку доватио

Шњеговијем ускок-Радованом,

Ла одоше зеленом планином.

Док дођоше на врх .Бешевица, 65

Ок^1ен могу гледати торине

И бијеле овце на Рудине,

Кад јутрње сунце огријало,

Но се струга једиа отворила,

Из оваца јунак излазио, 70

А какав је, три га јада смела !

Црна брка а ока крвава,

Црни су му брци до рамена,

Сјају му се токе на прсима,

Сињгавом се струком приклопио, 75

А танани чибук припалио,

А на рамо носи џевердана,

ЖУКОВЕ НЛРОДНВ ПЕСМЕ. IV. 30

460

Бијеле је најавио овце,
507 Стаде јека звона и чактарах,

А за њим је двоје ђеце лудо, 80

Ђеца луда, ема змпје љуЈе.

Кад га виђе Ћеримагић Мујо,

Па овако ријеч говораше :

))Страшна влаха, Раде побратиме !

»Ко је оно, да га Бог убије ! 85

))Страшнијех му брка до рамеиа!

»Страшнијех му тока на прсима !

))А добра ли носи џевер,з,ана !

))Чија ли су оно ђеца луда,

))Што бијеле овце раскриљују ?^^ 90

А вели му ускок-Радоване :

))Оно ти је, драги побратиме !

))Соко сиви Голубовић Вуко

))0д крваве куће Перовића;

))0д како је Вуко настануо, 95

))Многе Турске буле уцв^јелио

))А сестрице у црно завио ;

))Оно што му разузбија овце,

))Оно су ти два Вукова сина,

))Луди Јован и луди Мушеља; 100

))Кунем ти се, драги побратиме !

))Ак' утече из ториие Вуко

))Су његово двоје ђеце лудо,

))Хоће Турске буле прокукатп,

))Прескакаће уз Рудине Турке; 105

))11о се мичи без грдила, Мујо!^*

А Мујо се мица'Ј'' не хоћапЈе.

Док се друге отворише овце,
:.о8 А пред њима јунак излазио.

467

На рамену носи џевердана, 1 1 0

А бијеле најавио овце,
Просједа му и глава и брада,
Па се шета около оваца,
А гледа га из планине Мујо,
Па он пита Рада побратима : 115

),Ко је оно код оваца, Раде?
))Што се они старац помамио,
))Те под старост иде код оваца?
))Али нема у двору никога,
))Ко ће њему разузбијат' овце?" 120

Ал' му Раде право кажеваше :
))Оно ти је, Мујо побратиме !
))0д Трешњева Перовићу Марко,
))С овцама се старац погодио,
))Оставит' их за живота не ће, 125

))Но све чека код оваца Турке,
))Жеља га је још да гађа Турке,
))Кад га пушка не би саломила,
))Хоће Марко убити Турчина/^
У ријечи у којој бијаху, ' 130

Ал' се треће отворише овце,
А пред њпма добра два овчара,
На рамена носе џевердане,
За појасом леденице мале,
Шетају се около оваца, 135

А пјевају пјесме за јунаштво,
Бога моле да им удре Турци.
Али Мујо побратима пита :
509 »Ко је оно, драги побратиме !

))Који су ти оно два јупака?^^ 140

А Раде му по истјши каже :

30*

468

»Оно су ти два брата Шакића
,)Са Трешњева од Банићевића,
))Који су се вазда научили
))Ватат' Турке и прескакат' живе, 145

))Оно ти је Вуко и Никола;
)) Но се мичи без грдила твога ! ^^
А Мујо се мицат' не хоћаше.
Док се струга отвори четврта,
Из ње добар јунак излазио, 150

На рамену носи џевердана,
Попријеко гледа уз нланину,
А бијеле овце најавио.
Али Мујо Раду говораше :
))Боже мио, ко би оно био?^^ 155

А Раде му по имену каже :
))Оно ти је од камена гуја,
,)0д Трешњева Перовић-Дрекале,
))Ак' утече сјутра из торина,
))На њега ће буле прокукати; 160

»Но се мичи без грдила твога!^^
А Турчин се мицат' не хоћаше. ^
Док се пете овце отворише,
А пред њима добра два овчара,
На рамену носе џевердане, 165

Звека стоји звона и чактара,
И за њих га запитује Мујо :
))Којино су оно, побратиме?
510 »Чије ли су оно б'јеле овце?^^

А ускок му кажеваше Раде : 170

»Оно су ти два Савићевића
))0д Трептњева до два џевердана,
))Одиста ће убити Турчина:

469

))Но се мичн у дружпну, Мујо!^^
Ма се Мујо мпцгст' не хоћаше. 17 5

Док се струга отворпла шеста,
Изпђоше добра два јунака,
На рамо им брешке окпћене,
Ма су лоше струке на овчаре,
х\ за њима малено оваца, 180

Носе брешке на рукама сјајне,
Све гледају, кад ће битп кавга ;
Кад их виђе Ћ,еримагић Мујо,
Свијем се је гротом насмјехнуо,
И овако ријеч говораше : 185

))А Бога тп, Раде побратпме I
))Који су ти оно два јунака,
))Штоно мало пмају оваца,
))На ње звона ни чактара нема?
))Чему грде оваке овчаре? 190

))Н1то не пасе на Трешњево врага?^^
А вели му у планину Раде :
))Мучи, Мујо, мајка му кукала !
))Ка' му данас хоће и кукат^т,
))Оно су ти два од горе вука: 195

))Банићевић Станко и Шакоје,
))Да таквијех у све Цуце нема,
))Не траже ти да овце напасу,
511 ))Но чекају на гфајину кавгу,

))Ђе је није, и сами је граде/^ 200

Кад то зачу Ћ,еримагић Мујо,

Од јада га забољела глава,

А од главе увати грозница,

Не кће више ни гледат' овчаре,

Но у руке главу притиснуо, 205

470

Па се натраг проз планину вуче,
Пушчина му по камењу туче^
Разб'јен, грдан у дружину дође,
А Турцима ријеч бесјеђаше:
»Хајде, Турци, дома да идемо, 210

))Ја ви ходит' на торггае не ћу,
»Јере ћемо, браћо, изгинути
»И крајини бруку задобити?^^
А вели му Алија диздаре :
Мучи, Мујо, стале му с каменом! 215

»Не мећи ми страву на дружину,
»Но ако се јеси препануо,
»Е си мрке влахе угледао,
))Хајде, бјежи Корјенићкој жупи,
»Не мећи ми страву на дружину/^ 220

А вели му Тгеримагић Мујо:
))0 Алија драги побратиме !
))Пошто сам се тако препануо,
))Ко му сјутра не ће ударити,
))Они свога дома не видио!^^ 225

Па скочио на ноге лагане,
Па отолен војску окренуше.
Докле на друм дошли на Рудине,
512 Ту Је Турска војска починула.

Кад је било ноћи по поноћи, 230

Ал' је Мујо на ноге скочио,

Па на троје војску раздвојио:

Једну војску себе уставио,

Другу даде Алији диздару,

Трећу даде ускок-Радојици, ^ 235

И тако им Мујо говораше :

,)Хајде с Богом, Ллија диздаре !

471

>)Те удари на мркога Вука,
))По се чувај, драги господаре!
»Ако би ти Бог и срећа дала, 240

»Да изгубиш Вука су два сина,
»Већ за тобом пушке пуцат' не ће ;
„Ако ли би Вуко утекао
»Са његова два посопка сина,
))На зло ће ти сјутра зора доћи 245

»А на девет сунце огријати ;
»А ти хајде, Раде побратиме,
))На торине два Банићевића
))И сокола Дрека Косовића,
»Ако све три Срба изгубите, 250

))Већ за вама пушке пукнут' не ће ;
))Ако ли ви Срби утеконЈС,
»На јад ће ви јутро осванути
»А на девет сунце огранути ;
))А Ја одох долу РашовиКа 255

))На торину Марка Перовића,
))Па што Бог дп и срећа јуначка."
То-рекоше па се раздвојише,
513 Овца^ма се близу примакоите.

Кад у јутро зора осванула, 260

Овчарима лонта срећа била,

Прерано им Турци удариите,

У незгоду нађоше овчаре,

Јои! спаваху у овче ториие,

Голи, боси бјеже из торина, 265

Половина оста им оружја.

Пајпрви је Мујо ударио

У маломе долу Рашовића

Па торину Марка Перовића,

472

И Турчину добра срећа била, 270

Старцу Марку посјекоше главу^
Без инада отворише овце.
А удари ускок Радојица *•

На торине на Банићевпћа,
И Турцима добра срећа била/ 275

Бпјеле им овце отворише,
И убише Банићевпћ-Сава,
Ма утече Станко п Шакоје
Са рођаком Дреком КосовићеМу
Бране Саву главу п оружје, 280

Два Турчина раном обранпше.
А удари дпзар од Клобука
На торину Перовпћа Вука,
Ето муке и невоље љуте :
Наредан се Вуко намјерио, 285

Бјеше Вуко рано уранпо,
Те с' умио и Богу молио,
А танани чибук припалио,
514 Па све мисли о јаду Турскоме ;

А каде му Турци ударише, 290

А искочи из торине Вуко,

А погледа на бијсле овце,

Али Турци стругу отворају,

А кад виђе, е их отворише,

Од образа уждп џевердана, 295

Те Турчина добра погодио

Од крваве Корјенићке н^упе

По имену Шеховић-Авдију

Посред паса, не даде му гласа,

А проз њега 'Керпмагић-Уса, 300

Ни земља их живе не П1чекала ;

473

А поклпче Вуко до два спна :
))А Јоване, ђе сп п Мушеља?
))Не виђела мајка нп једнога!
»Ево овце плпјенпше Турцн/^ 305

А. искочп Јован п Мушеља,
Западоше у крш код оваца,
Два Турчпна раном обранпше,
Докле клетн Турцп побјет^оше,
Понпјеше мртве п рањене, 3 1 0

А бпјеле овце оставпше ;
Но намјера бјеше намјерпла
На торпну Вукова спновца,
Лудо момче Марка Мрковпћа,
Па у Турску војску угазпо, 315

• Те му Турцп посјекоше глпву.
А кад впђе Голубовпћ Вуко,
Он кликује два спна нејака :
515 »Хај Мушеља, ђе сп п Јоване?

»Не впђела мајка нп једнога ! 320

))А што ћете казат' на Трешњево?

))Ја сам стрпца осветпо Марка,

))А вам' ето вашега рођака,

))Па светпте какогођ можете,

))3ањ вп не ћу обрнутп главу/^ 325

А кад зачу Јован и Мушеља,

Два јунака на ноге скочпше,

А шарене пупше доватпше,

А у Турке јурпш учпнпше,

Па Турчина жпва уватпше, 330

И Јован му узе џевердана,

А Мушеља пос'јече му главу,

Па бацише главу на Рудине,

474

За Турцима загон учинише ;
А кликује Вуко све овчаре : 335

))А ђе сте ми, два Банићевића?
))И ђе си ми, Дреко, мој рођаче?^^
Ма ни они не сједе залуду,
Но оспријед Турке устављају;
И кликује два брата Шакића, 340

Ал' залуду браћу кликоваше,
Оружје им Турци уграбише,
Е не бјеху Срби у торину,
Но бијеле овце облажаху ;
А кликује два Савићевића, 345

А скочише добра два јунака,
Па у Турке јурип! учинпше,
Ма ђе срећа, ту је и несрећа,
516 Пуче танка пупЈка од Турака,

Те погоди Сава џевердана, ' 350

Саломп му по рамену руку,

Паде Саво у траву на главу,

А на њега Ђуро допапуо,

Не хће брату гледат' рапе љуте,

Но му ћесе узс п оружје 355

Те их даде Дреку Косовићу ;

Па ми виђи, моја браћо драга,.

Од сокола Вуковић-Јована,

Ђе сам себе јунак кунијаше :

))Ах Јовапе, данас погппуо ! 360

))А Трешљева ппкад не видио !

))Уби Вуко, пос'јече Муп1еља,

))А да пгго ћу казат' на дворове?"

Па у Туркс загоп учинио,

Те Турчина жива уватио, 365

475

Па му добру посјекао главу;
То виђеше бирани овчари,
Па на пола те се предвојише,
Половина претекоше Турке,
Половина страга наћераше, 370

Наћера их јунак на јунака,
На крваве друме на Рудине,
Ту четири главе посјекоше,
А дванаес раном обранише,
И отеше овце свеколике, 375

Па и празне Турке поћераше ;
Намјера је и Бог намјерила
Од Трешњева једну чету малу,
517 Чету малу, три, четири друга,

А пред четом Горчинов Шабане 380

Од ПЈакића од Банићевића

Са рођаком Зрном Вуковићем,

А ћерају плијен низ Рудине,

А кад чуше боја на торине,

Код дружине плијен оставише, 385

Два јунака загон учинише,

Па у средње Турке ударише,

Док на дру1'у страну изиђоше,

Јест изиде Зрно Вуковићу,

А изнесе с Турчина оружје, 390

Каде Шабан Горчинов изиде,

Крвавијех до рамена рука,

А изнесе двије Турске главе,

Вук Шакија страга допануо,

Те с Турчина узе џевердана, 395

И остави пусат и оружје,

Кад се Вуко довати оружја.

476

Стаде ука уз Рудине Вука,
Царска би се сила препанула,
А не мртва Корјенићка војска; 40(>

Побјегоше уз Рудине равне,
А кликују Граховске овчаре
И Бањане ијто су ближе били.
А скочише Граховски овчари,
А у руке капе доватише, 405

Капом моле, а Богом их кухме,
Да им пуште Корјенићке Турке.
А овчари за Бога хајаше,
518 Пуштише им Корјенићке Турке,

Ма им доста јада учинише : 410

Четрнаес глава пос'јекоше,
А двадес им раном обранише,
Богу хвала, Срби задобише
И поштење дивно учинише !

61.
Мурат Оташеви11 и Мехмед бу/вубаша

ХХошетали два добра јунака

Под О^мутић цареву паланку,

Насред друма на Рудине пута :

Једно бјеше грацка буљубаша,

Веризовић Мехмед од Никпи1ћа, 5

А друго је Сриска харамбаша^

Оташевић Мурат Црногорче ;

Шетајући Мурат говораше :

,) 0 Мехмеде, Турска буљубашо !

»Ходи, Мехо, да се помиримо, 10

477

))Да од мира вјеру уватимо,
))Мир и вјеру за годину дана,
»Да издигнем с овцам' у Рудине,
„Да заједно овце попасехмо,
519 ))И успоред да поредујемо, 1б

))Да тргује овчар у овчара,
»И двојица дуван да пушимо,
))Један другом даре доносимо :
»Ја ћу теби од Рисна бијела,
„А ти мени од града Никшића/' 20

А Мехмеду лоша срећа била :
Виђе двадес сиједијех дл ака
У јуначку Муратову главу,
Он помисли, е је остарао,
Те не може више четовати, 25

Па овако ријеч бесједио :
))0 Мурате, Српска харамбашо !
„Не могу те очима гледати
))А некмоли да поредујемо,
„Један другом' пешкеш да носимо, 30

))И заједно дуван да пушимо.
.))3наш, Мурате, мој стари крвниче !
))Кад пос'јече Мрке у Дубочке,
))Пос'јече ми два Веризовића,
))Веризовић-Ђура и Ахмета? 35

» Па знадеш ли, мој стари крвниче !
))Кад пос'јече Јашар-Тутуројку
))На Рудине у Киту планину,
))Пос'јече ми Веризовић-Муја.
))Не знадеш ли, мој крвниче стари ! 40

))Кад пос'јече глава четрнаес
л)На Гребице насред од Рудина,

478

))Пос'јече ми два Веризовића,
,)Веризовић-Уса и Алију?
Ј20 »Па знадеш ли, Мурате крвниче ! 45

»Кад пос'јече два Бараковића
»Под Требињем бијелијем градом,
»Бараковић-Зека и Смаила,
,)То су моји оба сестричића?
))Ето на те Зеку џевердана 50

))А Смаила леденица сјајна;
))Ако Бог да и срећа јуначка,
))Обоје ћу с тебе понијетИ)
))Али своју главу изгубити/^
А вели му Оташев Мурате : 55

))0 Мехмеде, мајка ти кукала !
))И на тебе ето џевердана
))И за појас леденица сјајна,
))Ако буде срећа од јунапггва,
))Обоје ћу тебе понијети, 60

))Ка' и с твоје оба сестричића."
Па већ више збора не чињаше,
Но отолен на ноге скочио,
А на рамо мету џевердана,
Па отиде уз Гоштац планину, 65

Оста Мехмед на Рудгше равне,
А Мурат је крајем од Брестица,
Те уводи овце Мехмедове,
Код оваца Мехмедовић-Муја,
И остале три Турске торпне, 70

И пиБим бјеху Срби Драголучкп.
А кад овце виђе и торипе,
Па отолен па поге скочпо,
Доклен дође у Цуце крваве.

470

521 На дворове Митра Перовића, 75
А ту Мптра побратпма на^^е,

Све му право п како је каже

За Мехмеда п његове овце,

И тако му Мурат бесјеђаше :

»А на ноге, Мптре побратпме ! 80

»Купи доње Цуце свеколпке,

»Ја ћу горње брзо окупптп,

»Сјутра вече да се састанемо

))На равноме долу Кобпљему,

))Да му ондан рано ударпмо, ' 85

»Докле нпје Турчпн утекао

))У крваву граду Нпкшпћкоме/^

То рекоше, па се раздвојппш,

Па све племе Цуце покуппше,

Трп стотпне бпрана јунака, 90

Ђе рекоше, па се састадоше,

Па отолен војску окренуше,

Док дођоше долу Реппшкоме,

Ту на троје војску разредише :

Једну водп Оташев Мурате, 95

Да ударп овцам' од Браћанца ;

Другу водп Мптре Перовпћу,

Да ударп од Гошца планине ;

Трећу водп Крпвокаппћ Јоко,

Да ударп од Лпп1ца пустога. 100

Кад у јутро зора осванула,

На торпне Турске ударпше,

А најпрвп Кривокаппћ Јоко

На торину Мехмед-буљумбаше.

522 Из далека Јоко зовпјаше : 105
))0 Мехмеде, јес' ли код оваца?

480

))Ето тебе на торину Јоко,
»Знаит, Мехмеде, не зна^и те људи !
))Кад удари мене код оваца
>)У равноме долу Дубочкоме, 110

))Пос'јече ми Сава и Лазара
))И дијете Мијајловић-Шупду
,)У Брестице код твоје торине,
))Ево има три године дана,
»И оћера хиљаду оваца ' 115

))На мир Божртј и на вјеру тврду,
))Ја утекох уз Лисац планину?
))Ево земан и вријеме дође,
))Ако Бог да, да ми јаде плаћаш.»
А Мехмед му ријеч одговара: 120

))Хајде боље, Кривокапић-Јоко !
))Ево сам ти ручак приправио,
))Из колибе бјежати ти не ћу/^
У то доба момци ударише,
Колибу му сломише камењем. 125

А кад виђе Мехмедовић Мујо,
Е колиба паде на све стране,
Он побјеже проз бијеле овце
Црногорске пушке запуцаше,
И убише Мехмедовић-Муја; 130

А загна се Кривокапић Ђуро,
Нол; истрже, пос^јече му главу.
А кад виђе Мехмед буљумбаша,
Нодиже се на ноге лагане,
523 Да он свога замијени сина, 135

Црногорска пуче пушка сјајна,
Те Мехмеда добро погодила,
Ни жива га земља не шчекала,

524

481

А допаде Кривокапић Јоко

Те Мехмеду посијече главу; 140

А удари Оташев Мурате

С побратимом Митром Перовићем,

На торине Турске ударише,

Ма не бјеже из торина Турци,

Но се кољу као мрки вуци, 145

Од Турака пуче пушка сјајна,

Те погоди Голубовић-Вука

Од крваве р:уће Псровића,

Саломи му ногу у кољено,

А то виђе један јунак зоран, 150

Јест синовац Оташев-Мурата,

По имену Косанов Милошу,

На торину загон учинио,

А пламена ножа повадио,

Од колибе врата отворио, 155

Да сијече у колибу Турке,

Ал' се сјећи не дадоше Турци ;

Из колибе пуче пушка сјајна,

Те Милоша бјеше погодпла,

Живо му је срце изгорјела: 160

Паде јунак у траву на главу :

Кад виђеше оно Црногорци,

На колибу јуриш учинише,

Те колибу Турску обалише,

И четири главе посјекоше, 165

А Ришћане браћу поваташе,

Не кћеше их посјећ' Црногорци,

Доватише рањене и-мртве,

И велики плијен окренуше,

Дв'је хиљаде 6'јелијех овапа 170

. ВУКОВВ НАРОЛНЕ ПЕСМВ, 1У. 31

535

482

И стотииу коња и говеди.

Отолен се натраг подигоше,

Већ поћере не би од Турака,

Но велики плијен доћераше

На равноме долу Кобиљему 175

Ту Милоша укопаше друга,

А лијепо шићар дијелише,

Голубовић-Вука извидаше.

62.
Спомен од боја на Кукутници

Оакукале до три кукавице

У староме Влаху јуначкоме

По Крстову дану јесењему :

Једна кука с Мучња кршевита,

Друга кука с ломна Златибора, 5

Трећа кука с брда Кукутнице ;

То не биле до три кукавице,

Већ то биле три Старовлашанке,

Свакој има седамдесет љета,

Овако су старе бссједиле: 10

»Чујете ли, Срби Старовласи,

))Већ имаде педесет година,

))Три, четири више претуриле,

))0д времена и тога земана,

»Откад клети ударише Турци, 15

»Скопљак паша од Босне камене

))Са Ше-агом из Нове вароши,

),Тад' Стари влах они похараше,

,)Похарап1е па и попалише,

483

))Попалише па и поробише, 20

))Млого робље Српско поведоше;,
5Ј6 ))Поведоше Босни каменитој,
))Да им служи буле и кадуне;
))Но Бог даде и Богородица,
))Те стигоше три .Српске војводе 25

))0д Ужице и од Златибора
))Са својијех до хиљаду друга :
))Прво бјеше Милош Обреновић
))Са два друга два сокола сива,
))Са Дринчићел! и Јован-Мићићем ; 30

))Друго бјеше Старовлах Максиме
))С јунацима Старовлашанима ;
»Треће бјеше Мутап сиви соко
),С Повачићем и Драгачевцима.
»Ту војводе пристигоше Турке Зб

))Испод кршна брда Кукутнице
))Код Чепова и код Бјелеуше ;
„Ал' свак Србин не има оружја
))Да се може са Турцима бити
))И да може мегдан дијелити, 40

,)Онда рече Милош Обреновић :
))»Срби браћо, кој' сте без оружја,
))))Потрчите брду Кукутници,
))))Па из крша удрите ст'јенама •
,)))Бага упрво у Турску ордију/^ 45

„А војводе удрише с дружинем,
))Бише Турке прахом и оловом,
))Четир' сата мегдан дијелише,
))Србима је срећа помагала,
))Кукутницу магла притиснула 50

„До Катића јуначког гнртјезда,

484

527 ))Па не знаду нити виде Турци,
))Откуд Срби бију из пушака,
»Откуда ли други са камењем ;

))Кад се Турци виђеше на муци, 55

))Плећи даше, бијежати сташе

))Испод Мучња зелене планине,

»Право бјеже Увцу валовноме,

))3а њима се Срби натурише,

))Три, четири ћераше их сата 60

))До Увачког моста великога,

))Па с' отоле Срби повратише,

))Српско робље одмах отпуштише

))0д Турака које су отели,

))Свако оде своме завичају; 65

))Срби Турке ђе су пристизали,

))Туна су им главе одс^јецали:

»На Пресјеци брду вјетровиту,

))И сада се Турско гробље зове,

))Ђе су тада Турци изгинули. 70

))Тад' војводе плијен повратише,

»Што би чије, сваки оћераше,

))И однесе који што познаде.

))Тад Турака ту доста погибе,

))А и више рана их допаде, 75

))Па и паша рана допануо

»Од јунака војводе Милоша,

))Десну руку у лијевој носи.^^

Још овако старе бесјеђаху,

И Србима редом казиваху, 80

Кад је који јунак преминуо,

528 Кад је који и на коме мјесту,
Ђе почину и ђе који оста:

485

))Војводе су све те премпнуле,
))Премршуле па и почпнуле, 85

»Неки прије а неки послије :
»Погибе нам Повачић војвода
))Код крвавог шанца Делиграда
»Све бранећи Србе од Турака ;
„Премпну нам Мутапе Лазаре 90

))Више Чачка украј Драгачева,
»Њему бјеху ране додијстле
))Којијех је јунак допануо
))На Сјеници и на Пријепољу,
))На Лозници и на Делиграду; 95

))Погибе нам Дринчићу војвода
))Украј Дрине на равноме Дубљу
))Отимљући шанац од Турака
))Предпшу нам војвода Максиме
))У питомој земљи Шумадији 100

))Код лијепа мјеста Крагујевца
))У малену селу Јаружици,
))И њему су ране додијале
»Којијех је јунак допануо
))На ономе ломну Златибору, 105

))Муртеници и на Косатици,
))0н погуби пет Турских катила
))Пет катила Бјелобрковића ;
))Хеј невјеро, ниђе те не било I
))Јер погуби Мићића Јована ИО

,)У проклетој Вренчевића кули
529 »Крај Тимока више Гургусовца ! ^*
Још овако старе бесеђаху
И с планина 'вако нарицаху :
))Ев' ово су јади поврх јада: 115

486

»Премину нам господар Милошу

))У ономе стојну Биограду

))0 Крстову дану јесењему;

))Сад овако Срби да речемо :

»Бог да прости господар-Милоша ! 120

))0н је Српску земљу освојио,

))0д зулума Турског избавпо

))0д Дунава до Рашке студене

))И до Увца воде каловите,

,)0д истока до воде Тимока, 125

))0д запада до валовне Дрине ;

))Бог да живи књаза Михаила !

))Нек му Бог да и срећу и здравље,

))А Србима слогу и поштење!^^

•>*с-

Д 0 Д А Т АК

1.
0 смерти Гуше Булвукбаше')

[[\ 106]

Х^ино пик) Сербски Капетани

На Забрежк) у кран воде Саве.

С нБима пие Лауд-Генерале ;

А кадасе добро понапише,

И винце им улвезе у лице, 5

А ракил стаде беседити ;

Тад говори Лауд-Генерале :

))Децо мол Сербски Капетани!

»Ние л' маика родила 10нака

,)И мужкиел! опасала пасом, 10

»Или сестра однвилла брата

))Без колевке на десници руци,

*) Гуша БулБукбаша био е храбри Турски чицовник, каа
Капетан , кои е седио код Сокола у селу Бачевцима ; и он-
дале в -излазио и велику штету чинио Цесарцпма, п Сербско
роблве одводио, кад е Цесарска воНска у Сербни бпла приа
20 и неколике године.

488

))И на чистом крилу деволчком :
))Да му дадем воиске и чжебане ')
))Пак да оде нахии Соколскои, 15>

107 »Да похара Дону ^) и Бачевце
))Да похара и ватром попали,
))Да увати Гушу Булвукбашу
))Да доведе, ил' донесе главу;
))Л би нвему место извадио 20

))Код Цесара, код Цара нашега/^

Сви КЗнаци ником поникоше
И у церну землву иогледаше,
Како трава на завитр:е расте,
Као доике у младе девоике. 25^

Нл' устаде Фенрих од Гараша ^1
Пак он гонак поче говорити :
))Господине Лауд-Генерале I
),Даи ти мени воиске и чжебане,
))(Ама воиске из Сербски Фраикора 30

))Да л узмем кога мени драго,
))Кои може стићи и утећи,
))На запету пушку ударити,
))И на страшну месту постанти)
))Л ћу отић' нахии Соколскои, 35

))Попали ћу Дону и Бачевце,
))Довест' ћу ти Гуи1у Булвукбашу,
))Ил' довести, ил' дониет' главу/^

То Лаудан едва дочекао,
Пак му даде избрани Фраикора. 40

^) Чжебана е риеч турска и значи военс потребе : ба-
рут, олово и ир.

^) Дона е село Турско код Бачеваца.

') Гараши зовесе едно село у пахии КарановачкоИ.

Отидоше к нахии Соколскоп,
108 Нападоше Дону и Бачевце,
Баш у к)тру кад зора освиће,
И све живом ватром попалише,
И убише Гушу Булвукбашу, 45

И русу му одсекопте главу.

Дијоба Селимовипа

[ПР, 212].

Овадила се два брата рођена,
До два брата, два Селимовића,
Око пуста блага Селимова.
Никако се помирит' не могу,
Но стављају земаљске кметове : 5

Од Котора Совру Провидура,
А од Грбља Грбљичпћа Зана,
Од Новога два Лазаревића,
А од Рисна Ггеловић сердара,
И дијете Кузман војеводу : 13

Од Пераста до два Перличића,
213 И јунака Пивљанина Баја;
Од Доброте Ђура Поповића,
Од Прчања до два Лучевића,
И јунака Шарабаћу Вука; 15

Од Његуша два Богдановића,
Од Цетиња два Мартиновића,
Од Ћеклића два Вујошевића,
Од Бјелица два Милошевића,
А од Чева Вукала сердара, 20

И Богдана сина Вукалова ;

490

Од Заљути Пера и Радула,
И Манојла сина Вукотина.
Свега кмета двадест и шестина.
На једно се мјесто састадоше, 25

Пак одоше преко горе Чарне
Док дођоше на ријеку Црну,
Ту ми сташе три бијела дана,
Те ми мире браћу Сел'мовиће,
Али Турци не ће да се мире 30

Кад с' досадп Перовић Радулу,
Он се скочи од земље на ноге,
Овако је Радул бесједио :
»Мирите се, двије пасје главе !
»Јер, тако ми Бога истинога, 35

))Ако ли се помирит' не ћете,
))Учинићу, што сам намислио/^
Но се Туре једно препаднуло,
Са пенџера од бијеле куле
Опалило сјајна џеФердара, 40

Те погоди Перовић Радула
214 Посред паса, укиде га с гласа;

Једном викну : у^Леле њему, мајко!"

Другом викну: ))Освеги, Манојло!"

То изрече, и душу испусти. 45

Манојло га осветити шћаше,

Но не даше земал>ски кметови :

»Сједи с миром, Вукотић-Манојло !

))Немој данас заметати кавге,

))Још ће бити дана од мегдана.^^ 50

Пак с' отоле натраг повратише,

Ал Радула Перо ие оставља,

Но га носи преко горе Чарне,

491

Донесе га у племе Заљути,

Ту Радула саранише дивно, 5б

Родбина га своја ожалила,

Ожали га мало и велико.

Бог му дао у рају насеље,

Нама, дружбо, здравље п весеље !

3.
Срби у Донаверту (1744.)

(НАРОДНА ПЈССМА).

[Даница за годину 1826. стр. 112.]

и ош ни зоре ни бијела дана,
Паде магла од неба до земље
Око бела града Донаверта,
Пак поклпче вила загоркиња
Са висока дела Шелемберга, 5

Те дозива граду Донаверту
По имену млада комендата,
Мијаила баш Продановића:
»Што с' легао, млади комендате !
))На те иде сва сила Бабурска, 10

,)Да опколи града Донаверта,
))Да опколи са четири стране ;
))Ако мене томе не верујеш,
))Ти се попни граду на бедене,
113 ))Те погледај низ то поље равно, 15

))Све је поље војска прекрилила,
))Доло1М пешци, а брдом коњици.^^
Он ми вили тијо одговара :
))Мучи, вило, муком се замукла !
))Да су Пари како соколови, 20

))Врани коњи, као горске виле,

492

»Јоште не би данас улетили ;
)) Ја сам добре поставпо страже :
„Посред плаца града Донаверта
)>Поставио педесет ајдука, 25

))И пред њима младог барјактара,
))По имену Туцића Стевана,
))Који носи токе од биљура,
))Који нема у мудри Латина ;
))А на горњој капији каменој, 30

))Код велике цркве капуцинске,
))И онде је педесет ајдука,
))И пред њима Гвоздене војвода,
))Који јаше вранца без белеге ;
))0д ливада од поља пнтрока 35

))На капији педесет ајдука,
»И пред њима старог барјактара,
))По имену Марка Рашковића,
))Који јаше дору од мејдана;
))0д висока дела Шелемберга 40

))На капији бирта Крепси-бирта, (.К^гебСепшггф)
114 »И онде је педесет ајдука,

))И пред њима барјактар Косанић,

))Који носи мача Гребештака,

))На рамену пугпку Млетачкињу, 45

))Којано је у Млетку кована,

„Кована је три године дана,

))Гди погледа, онде не промаша;

))На капији гијога Дунава,

))Онде има стотина ајдука 50

))И пред њима бап1 млади капетан,

))По имену Јова Белградија,

))Који паше сабљу Мисирлију,

493

,)На глав' носи везена клобука,
„За клобуком сребрна челенка, 55

))Којано је од дванаест пера ;
))Преко воде тијога Дунава
))У шанцу је стотина ајдука,
»И пред њрша Костреш капетане,
))Који носи кратка Личаника, 60

))Куд погледа, онде и удара/^
Мало време за тим постајало,
Пак дозива млади Продановић,
Он дозива Туцића Стевана,
Па говори Туцићу Стевану : 65

))Брже пошљи, Туцићу Стеване,
))Брже пошљи младог омелдера, (2(пте15ег)
))Нека каже Гвоздену војводи,
))Да он добро на каиији стражи,
115 »Да .нас како сила не превари/^ 70

И отиде Туцићу Стеване,
Те он посла младог омелдера,
По имену Брзоплета Стојка,
И отиде Брзоплете Стојко,
Те он каже Гвоздену војводи, 75

Да он добро на капији стражи.
Мало време затим постајало,
Пак се попе Гвоздене војвода,
Он се попе на камену кулу,
Те погледа низ то поље равно ; 80

Све је поље војска прекрилила,
Долом пешци, а брдом коњици,
Коњ до коња, јунак до јунака,
А барјаци као и облаци.
Кад то види Гвозден војевода, 85

494

Он покличе танко гласовито :
))Сад на ноге, дружинице моја!
»Сад на ноге и на пушке шарке,
)>Те дајите огарв од образа ;
))Ево сила иде на капију/^ 90

Кад то чула млада ајдучијаЈ
Скочили су на ноге јуначке,
А узеше дуге шарке пушке,
Те им дају огањ од образа
Док се они огњем преметаше, 95

Дотле Еси (Ме *&еј'(*еп) на град ударише,
И капију они одсекоше.
**^ Кад то види Гвозден војевода,
Да ће лудо погубити главе,.
Он покличе танко гласовито : 100

»Ајте за мном, дружинице моја !
))Да кажемо младом комендату:
))Изненада Еси ударише,
))И капију они одсекоше/^
Пак одоше Дунавској капији, 105

Те нађоше млада комендата,
Гди он у ред намешта ајдуке ;
Комендату тијо говорио :
))Господине, млади комендате :
))Тешка нас је сила опколила, 110

))И капију она освојила/^
Текем Гвозден у ријечи беше,
Ал уд'рише Ески гранатири
И пред њима принц Илденбургсаузен,
А за њиме Ески капетане; 115

Сви ајдуци ћуприју пређоше,
А за њима млад Продановићу,

495

Нос' у руци своју џеФерлију;
Кад је био на полак ћуприје,
Те се натраг јунак обазрео, 120

Како у град Еси улажау,
И пред њима Ески капетане ;
Кад га впди млад Продановићу,
Он прислони своју џеФерлију,
Прислони је десноме образу, 125

117 Пак погледа горљему нпшану,
ЏеФерлијп живи огањ даде,
Те удари Еског капетана,
На добро га место ударио,
Под велику капу гранатирску, -130

Не поквари на капп перваза,
Већ поквари мозак у јунаку ;
Чело пуче, очи му прскоше.
Викну танко млади Продановић,
Те дозива Костреша Илију : 135

))Што си стао, Кострешу Илија!
»Што си стао, окаменпо се !
))Те не дајеш огањ Личанпку?^^
Још комендат у речи бијаше,
Одма пуче стотина пушака, 140

На ма паде стотпна Есова.
Док се они огњем преметнуше,
Сви ајдуци у шанац стадоше,
Те се онде огњем преметаше
Од зорпце до послије подне ; 145

А када је ићиндија бгтла,
Нестаде им праа и олова.
Ал покличе млади Продановић,
Те дозива Јову Белградију :

496

))Брл^е иди, брате Белградија! 150

))Те ти кажи Трипсу генералу :
))Млога на нас сила навалила,
»А неста нам праа и олова;
Н8 ))Нек нам иотље у помоћ ајдука,

»Јал' ајдука, јали мушкатира; 155

„Еда би се како обдржали,
))Док изиђе и звезда Даница/^
Отиш^о је млади Белградија,
Те он каже Трипсу генералу —
Њему вели Трипсу генерале : 1 60

))Помоћи вам послати не могу
.»Од велики Бабурски топова/^
Вратио се млади Белградија,
Те он каже своме комендату. —
Кад комендат речи разабрао, 165

Он покличе танко гласовито :
))Дружинице, браћо нерођена !
»Мерођена, као и рођена,
))Да се вишњем Богу помолимо,
»Еда би нас данас изнесао.« 170

Пак се вишњем Богу помолише,
И из шанца здраво изиђоше,
Те пођоше Рајну бијеломе.
Ту и срете Фелдмаршал Бернклау,
Божју му је помоћ називао : 175

))Божја т' помоћ, млад Продановићу !
))Јел' ти много војске погинуло?
))И јели ти много израњено?^^
Комеидат му потијо беседи :
))Господине, Фелдмаршал Бернклау! 180

»Јест тринаест у шанцу остало

497

«|§ »Чувајућн стражу без промене,

»Без промеве, докле је крајине ;

„И тринаест рањени водпмо/^

Па одопЈе Рајну бијеломе. 18б

Кад у јутру бели дан освану,

Пише књпгу Фелдмаршал Бернклау,

Те је шиље граду Донаверту

По ономе своме тромбетеру.

Бог поможе младом тромбетеру, 190

Сву господу у скупу затече,

Сви бијау на царској паролп,

Међу собом они бесеђау:

„Мили Боже, да чудни јунака!

»Ил' су виле, ил' су њуте змпје? 195

»Да или и олово не бпје ?

»Да см' од прпје п по чему знали,

»Од сребра бп танета ковали ;

даШто нам војске млого погубише !

иБаш иљаду и триста јунака, 200

»Све по избор' Ескп гранатира,

»И ранпше Шраа (©ј^фгер) четеџију,

жКога нема у Француском царству.^^

Кад то чуо млади тромбетеру,

Он отиде Рајну бијеломе, 205

Те он каже Фелдмаршал Бернклау,

Што говоре Бабурска господа.

Кад Бернклау речи разабрао,

Он написа једну ситну књпгу,
%п Те је шиље госпођи краљици ; 210

Кад краљица књигу разгледала,

Гроотом се она насмејала,

Пак узима злаћене кључеве,

у«ГКОВЕ НАРОДНВ ПЕСМК, 1У. 52

498

Те отвора сребрне сандуке,

Те извади колајну од злата, 215

Пак написа једну књигу ситну,

Те је шиље бану Баћанији :

))Верна слуго, бане Баћанија!

))Шиљем тебе колајну од злата,

))Те је подај младом Продан'вићу, 220

))Сам му метни на грло бијело/^

Књига дође бану Баћанији,

Кад је бане књигу разгледао,

Младог зове он Продановића

Кад господа беу на пароли, 225

Те он њему потијо беседи :

»Господине, млад Продановићу

»Прими милост од наше краљице,

,)И на дар ти колајна од злата

„А за твоју верност и јунаштво/^ *) 230

4.
Анђелко Вукови11 и Синаи кесеџија

[УР, ЗЗО.Ј

фала Богу, Фала јединоме !
Зла зулума у Косову равну
Од курвића Синан-кесеџије !
Изиш'о је у Косово равно

*) По свој прплпци тада су Срби у итњи оставили у До-
наверту опу икопу матере Божје (с пјесмом , наоколо у др-
вету изрезаном, из октоиха 8. гласа: „0 т^к^к рлдУ^тсл,
окрддоканндА, ксл тклрк" и т. д.), коју је скоро издао у
каменој пггамии садашњи (од оног истог рода) „Крепсибирт,"
Ал. Дитрих.

499

331 Из Кутловца села великога ; 5

Од Звечана уз Косово равно,

Од Звечана те до Вучитрна,

Узаптио скеле и друмове,

Нит' се даје женит' ни удават',

Ни мирија царева да прође, 10

Ни трговац да тргује с благом,

Ни аџија да иде на ћабу.

Тад' одлазе млоге давуџије

На дивана паше Вучитрнском :

))Аман пашо ! види ни зулума 15

))0д курвића Синан-кесеџнје :

)>Ето данас трп године дана

))Узаптио уз Косово равно

))0д Звечана те до Вучитрна,

))Узаптио скеле п друмове, 20

))Нит' се даје женит' ни удават',

))Ни мирпја царева да прође,

))Ни трговац да тргује с благом,

))Ни аџија да иде на ћабу/^

Кад то чуо паша Вучитрнски, 25

Он ми пушта лакога телала

Телал виче града Вучитрна :

))Ког је мајка родила јунака,

),Да отиде низ Косово равно

))До Звечана града бијелога, 30

))0д Звечана уз Клисуру тврду,

))Уз Клисуру Трепчу камениту,
8Ј2 »Те да нађе Синан-кесеџију,

))Да доведе паше на дпвана,

,)Ил' од њега да донесе главу? 35

))Даје паша три товара бл ага,

32*

500

))Р1 да ће му по санџака свога,
»Те да суди како паша суди/^
Телал вика града Вучптрна
Све једнако три недеље дана, 40

Када телел по чаршији виче,
Ко би даље, чини се не чуо,
Ко би ближе, к земље погдедује,
Како расте трава на завојке,
Како дојке у добре девојке ; 45

Ето нема доброга јунака,
Да погуби Синан-кесеџију,
Најзад зове паша Вучитрнски
На дивана своје тевабије,
Арами им погачу белију, 50

И арами од овна јанију :
))Арам вама, моје тевабије!
„Што ве раним тридесет година,
»Кад међу вас не има јунака,
))Да погуби Синан-кесеџију !^^ 55

Кад то рече паша Амет-паша,
Шта да видиш младе тевабије !
Све су ниско главе обалиле
И образем к земље погледале,
Па сви муче ништа не говоре 60

333 Тад' говори Дедић Осман-ага:
))Није вајда, наш пашо честити !
))Јел се ватра са сламом пе гаси,
))Но се ватра сламом грђе пали!
))Ни ти можеш с твоје тевабије 65

))Погубити Синан-кесеџију,
»Но га можеш грђе разљутити
»Нити има сад овде јунака.

501

))Ни у граду, нити у наије,
»Да погуби Синан-кесеџију ; 70

))Теке што је Вуковић Анђелко
))Из Ор'ова села маленога;
„Гледајући Вуковић-Анђелка,
»Чини ми се може га згубити ;
»Но ти зови Вуковић-Анђелка, 75

»Обрекни му, шта си обрпцао,
))Обрекни му, и опет га моли,
))Нек свем срцем Спнана потражи/^
Кад то чуо паша Амет-паша,
Брже праћа две добре делпје 80

Ораову селу маленоме
На дворове Вуковић-Анђелка.
Кад су били у његове дворе,
Анђелко се у двору не деси
Отиш^о је горе у планину, 85

У планину на Костово равно
Да бн гледа стада и чобане,
То с' у јесен беше догодило,
334 Баш у јесен о Крстову дану,

Кад с^ промешта стадо и торови, 90

Те Анђелко стадо премешташе

Из планине доле у равнину.

Ал' одоше две добре делије

Од дворова на Костово равно

К торовима Вуковпћ-Анђелка. 95

Кад су били на Костово равно,

Ђогата му један слуга вода;

Када ђогат угледа дел ије,

Ногом бије, а ушима стриже,

На нос Фрче, држати се не да, 100

502

А слуга га води ка Анђелку,
И казује њему за делије.
Кад то чуо Вуковић-Анђелко,
Он се маши ђоге на рамена,
Па изиђе тамо пред делије, 105

Делијама био говорио :
»Што је паша за мене пратио?"
Ал' говоре две добре делије :
»Све је добро, Вуковић-Анђелко !
,)Нас је паша за тебе пратио, 110

»Да ти идеш паше на днвана,
»Ел те чуо доброга јунака,
))Да те прати низ Косово равно,
))Да уватиш Сннан-кесеџију,
))Да доведеш паше на дивана, 115

»Или жива, ил' од њега главу ;
335 ))А даће ти три товара блага,
))И даће ти по санџака свога,
»Те да судиш, како паша суди/^
Ал' ј' Анђелко грђи од Синана, 1 20

Те га мрзи у град да отиде,
И боји се Турске пријеваре,
Да га нешто паша не превари ;
Па он враћа две добре делије,
))Ид'те натраг, две добре делије, 125

))Поздрав'те се паше честитоме,
))Доћ' ћу сутра њему на дивана,
))Теке ми је ђогат непотковат,
))Док поткујем ђога дебелога."
Тад' одоше две добре делије, 130

А остаде мислећи Анђелко :
Да л' да иде, или да не иде

503

У Вучитрн паше на дивана ;
Све мислио, на једно смислио :
,)Волим исти, те Синана тражит', 135

))Него л' исти паше у Вучитрн ;
»Ако да Бог и срећа јуначка,
))Те погубим Синан-кесеџију,
))Пратићу му од Синана главу,
))А у град му опет исти не ћу/^ 140

Па он јаше дебела ђогина.
Те силази шеру Митровице
Код онога Осман-налбантина :
))Куј ми коња, Осман-налбантине ;
336 ))Ама удри тврдога поткова, 145

))Што ће трајат' барем месец дана/^
Налбантин му коња потковао,
Па поиска, да му потков' плати ;
Ал' говори Вуковић Анђелко :
,)Имам чиме тебе потков платит', 150

))Ал' ти потков наплатити не ћу ;
))Но да молиш Бога јединога
))Да се опет натраг здраво врнем,
))И да тебе потков после платим/^
Ал' говори Осман налбантине : 155

))0 Бога ти, незнана делијо !
))Како ћу те чекат' вересијом,
))Кад те никад несам ни видео,
))А камо ли да те познат' могу?"
Но говори Вуковић Анђелко : 160

))Курво једна, Осман-налбантине !
))Ако да Бог и срећа јуначка,
))Те ја здраво уз Клисуру одем,
))Уз Клисуру Трепчу камениту

504

\ ))До старога Трга манастира, 165

))И опет се здраво натраг врнем,

))А мој ђога негде потков збаци,

))Ти ћеш мене онда познавати

,)И другоме сваком казивати."

Кад то чуо Осман налбантине, 170

Он обрте дебела ђогина

Под бињташа, где се коњи јашу ;
337 Јаше коња Вуковић Анђелко,

Па се маши у шпагове свил'не,

Те извади три дуката жута, 175

Те ји дава Осман-налбантину :

))На, Османе, те се напиј вина/^

Па он оде уз Клисуру тврду,

Уз Клисуру Трепчу камениту.

Кад је био под село Кутловац, 1 80

Под Кутловац у село Засеље,

Он се сврну у бијеле дворе,

У дворове Курте буљугбаше,

Р1ште с коња воде да с' напије.

Познаде га Курта буљугбаша, 1 85

И мало се био осетио,

Да он тражи Синан-кесеџију,

Ел он знаде Вуковић-Анђелка,

Да он јесте врло добар јунак;

Али пита Вуковић Анђелко : 1 90

))0 Бога ти, Курта буљугбап1а !

))Да л' си штогод чуо за Синана?

))Да л' је сада у селу Кутловцу,

))Да л' је негде доле у Косову?

Но говори Курта булзугбап^а: 195

))0 Бога ми, Вуковић-Анђелко !

))Ја сам јучер чуо за Синана,
»Да је бно у селу твојехму,
))Јер је чуо, да ти њега тражиш,
))Јесте чуо' ал' добро не знаде, 200

333 ))Па везао Павла' Папуџијћа,
))Удара га на муке велике,
,)Да му каже п1тогод за Анђелка
))Куда ли је, па коју ли страну;
))Савезана њега отерао 205

))Ка Староме Тргу манастиру,
))И синоћ је онде заноћио/^
Кад то чуо Вуковић Анђелко,
Он расрди дебела ђогина,
Оде право уз Клисуру тврду, 210

Ка Староме Тргу манастиру,
Да он тражи Синан-кесеџију.
Кад је био близу манастира
У Клисуре места најтешњега,
Двије су се але сусретнуле. 215

А да видиш Синан-кесеџпју !
Уседнуо врану бедевију,
Па на њојзи ноге прекрстио
Самур-калпак над очи турио,
Положио копље па колена, 220

Балчу сабљу за леђа турио,
Па он курва бпје у тамбуру,
Р1 он тера Павла Папуџијћа;
Како виде Вуковић-Анђелка,
Спусти ноге брже узенђије 225

Бојно копље на раме дигао,
Остру сабљу под пазуо врну,
А тамбуру баци насред друма ;

506

339 Кад сагледа Вуковић-Анђелка

На ђогату коњу аловитом, 530

С обрвама калпак саставио,

Вију му се брке на рамена,

Баш к'о да су крила од гаврана *®)

А Синана лоше загледао,

Баш јунака очима пресече, 235

Како муња тамнину у вечер ;

Лоше је се Синан препаднуо,

Па Анђелку брже говорио :

))Ето тебе Павла Папуџијћа,

))Теке немој да задеваш кавгу, 240

)) Јер сам чуо од старије људи :

))Ни за кога није добра кавга/^

Ал' говори Вуковић Анђелко :

))Бре курвићу, Синан-кесеџија !

))Ти си до сад кавге каил био, '245

))И неси се кавге уклањао,

))А што си се сада уплашио,

))Те ти кавгу рад заденут^ неси?

))И да неси заробио Павла,

))Ја се кавге не би остануо 250

))А камо ли што си г' заробио !

340 ))Мене ј' паша за тебе пратио,
))Да те водим њему на дивана,
,)Ил' од тебе да однесем главу ;

))Сад ако се, курво, тенеш везат', 255

))Да те терам граду Вучитрну,
))А ти немој да задеваш кавгу ;

** Заиста Анђелко има лепе и велике цЈ^не бркове, ако и
нису баш колико крила од гаврана.

507

))Ако ли се, курво, везат' не ћеш,
))Удри сада мегдан да делимо/^
Кад то чуо Синан кесеџија, 260

Он наљути врану бедевију,
Па он баца копље битевију,
Те он гађа Вуковић-Анђелка ;
Ал' Анђелко копље сачекује,
На двоје му копље предвојио, 265

Предвојио сабљом пламенитом.
Кад то виде Синан кесеџија,
Он потрже злаћена кубура,
Те он гађа Вуковић-Анђелка,
Али му се срце уплашило, 270

Беле му се уздрктале руке,
Те јунака није погодио,
Тек му један рукав сагорео,
С леве стране рукав на доламе.
Кад то виде Вуковић Анђелко, 275

Он потрже злаћена кубура,
Те удара Синан-кесеџију
Удара га у прси јуначке,
На другу му протерује страну
341 Са зрнихма џигерицу белу ; 280

Ал' да видиш чуда великога !
Како јунак пушку не есапи,
Но ка' да га није ударила,
Већ га јоште грђе наљутила
Те потеже и друга кубура, 28б

А крв иде из врућа јунака,
Те затопи злаћена кубура,
Креше Синан, али не опали.
Тад' Анђелко и он потргнуо

б08

Злаћенога другога кубура, 290

Те удара Синан-кесеџију,
Опет му је рану задавао,
Леву му је ногу саломио
(Да му није ногу саломио,
Најзад би га Синан погубио) ; 295

Па тргоше сабље пламените,
Јуриш чине један на другога,
Те с' стадоше сабљам' ударати,
Један другом сабље дочекиват',
Обе су се сабље саломиле, , 300

Сад' осташе у руке балчаци
Па скочише од коња на земљу,
Узеше се за грла бијела,
И се сташе онде омаиват' ;
Носише се за пол добра сата. 305

Шта да видиш чуда великога !
Где обори Синан кесеџија
342 Баш и рањен Вуковић-Анђелка !
Па га вуче по Клисуре тврде
Те он тражи од сабље одломце, 310

Да закоље Вуковић-Анђелка.
Нема куда Вуковић Анђелко,
Тек се моли Богу јединоме
И помиње светога Николу :
,>Боже јаки, опрости грешнога ! 315

))Ја данаске не гинем за благо,
»Но за веру и велику правду;
))Прими тебе а у име твоје !
))Да остане овде спомен мене!^^
Кад то рече Вуковић Анђелко, 320

Бог му даде и свети Никола

509

Оинану се ране оладише,
Те он паде на лијеву страну
Паде јунак на тврдо камење,
Па Анђелку био говорио 3^5

„Молим тебе, Вуковић-Анђелко !
))Немој мене више да задеваш,
„Да се с миром са душом растанем,
»Ели су ми ране одолеле,
„Више млого живети не могу/^ 330

Ал' ј' Анђелко срца јуначкога
Над њиме је мало постајао,
Док је Синан душом издануо ;
Па помисли Вуковић Анђелко :
))Не ћу сећи од јунака главу, 335

343 ))Ни ћу грдит' тела на јунаку;^^
Но одреши Павла Папуџијћа :
„Иди, Павле, граду Вучитрну,
,)Те ти кажи паше Вучитрнском,
„Да Анђелко погуби Синана ; 340

»Ал' ја к њему у град ићи не ћу,
)) И на част му и санџак и благо ;
»Ако ли ме паша више тражи,
»Грђи ћу му бити од Синана/^

0 ОБОШ ИЗДАЊ7

Као осталима тако је и овој књизи основа четврта
књига трећег, бечког, издања:

„Српске народне пјесме, скупио их и на свијет издао
ВтЈК Стеф. КараџиК. Књига четврта, у којој су пјесме ју-
начке Н0ВР1ЈИХ времена о војевању за слободу. у Бечу, у
штампарији јерменског манастнра 1862/' — На 8^. л. 8. стр.
545. Са сликом кнеза Михаила. На првих осам непагини-
раних листова је посвета и предговор који се овде напред
штампају (стр. ХБ) ; песме су до стр. 529, а од 530 до
краја „имена г. г. пренумеранта.^^

Од 62 песме у овој књизи раније су штампане два-
десет и три у овим издањима:

I* (види I књ. стр. 657) једна, бр. 30, стр. 186, али
она толико одступа од песме о истом дога^^ају штампане у
доцнијим издањима, да је овде наведена под бразду као
варијапат.

Остале јуначке песме ове к^Биге (I ) штампане су у
овом државном издању у П (в. стр. 636) и у П1 (в. стр.
547) књизи. Једна јс у доцпијим издањима са свим изостав-
љена и шта"Мпана је овде у додатку стр. 487.

П^ (види I књ. стр. 658) четири : бр 24 (стр. 117), 28
(161), 30 (186) и 32 (210).

Остале јуначке песме ове књиге штампаие су у овом
државпом издању у П (в. стр. 637) и П1 (в. стр. 547) књизи.

511

ПЕ^ (в. I књ. стр. 548) петнаест : бр 1 (стр. 1), 3 (11),
6 (28), 10 (62), 11 (71), 24 (117), 26 (149), 28 (161) 29 (176),
30 (186), 32 (210), 33 (221), 34 (241), 36 (267) и 46 (326).^)

Остале песме ове књиге штампане су у II (в. стр.
638) и у III (в. стр. 548) књизи овога издања, а једна је
са свим изостављена , п штампана је овде у додатку на
стр. 489.

Песма под бр. 29 штампана је осим тога и у Дави-
довићеву Забавнику за год. 1820 (стр. 165).

1У: „Народне српске пјесме. Скупио и и на свијет
издао Вук Стеф. КараџиК, (Јадранин из Тршнћа, а од ста-
рине Дробњак из Петнице,) ФилосоФије доктор, учени дру-
штава : Санктпетербурскога вољнога љубитеља Руске Сло-
весности, Краковскога Тирингско-Саксонскога , за истра-
живање отач. старпне, Краљевско-Гетингскога, и Москов-
скога историје и старине Росијске член кореспондент , и
бивши презпдент славнога магпстрата наије и вароши Бео-
градске. Књига четврта, у којој су различне јуначке пје-
сме. У Бечу, у штампаријп ЈерхМенскога манастира. 1833."
— На 8^ стр. ХБ1У, 368 (песме до стр. 348, 349—352
речник, 353 — 54 садржај, а од 355 до краја претплатници).

Посвета, предговор и речник штампани су овде на-
пред стр. УН, и даље.

Од 47 песама те књиге унесено је у ову седам : бр.
4 (17), 5 (22), 31 (195), 40 (288), 49 (345), 50 (348) и 51
(350). ^)

Од осталих песама унесена је једна у I (в. стр. 133),
14 у II (в. стр. 628) и 24 у 1П (в. стр. 549) књигу овога

^) Уз побележена одступања ваља додати још: стр. 12,
стих 10 : Ја л'— 29, 33 : што. — 64, б6 : у Котора.— 136 , 591 :
штого^. — 167, 193: а под. — 179, 55: осјекоше. — 211,
33: ђога трче. — 232, Збб: ој војводо. — 237, 49б : саде.
—247, 176: с њнзш. - 269, 66: Ја од. — 331, 124:каде.

^) Уз побележена одступања ваља додатп: стр. 18 стих
33: ка«о. — 349, 15: доброга јунака. — 349, 27: кажг^ватн.
349, 45: ју на. — 350, 27: Е њогов. — ЗбО, 1б; 355, 183;
357, 227: јошг. — 351, Зб: жуто. — Зб4, 1б2: у јутро.

512

издања ; једна је изостављена, и штампа се овде у до-
датку стр. 498.

Предговор и све напомене писане су у овоЈ књизи
(ХУ*^) источним говором. Правопис је као и у П1^, и у
осталим Вуковим списима, нема још л; али место их пише
ји, а не као у 1П^ само и (в. II књ. стр. 640).

Песма 14 (стр. 85) штампана је раније у Дапици за
год. 1829 (в. II књ. стр. 638).

Вук вели да је и песма 48 (стр. 337) штампана ра-
није, али ја нисам могао наћи где.

У додатку (стр. 491) штампана је још једна песма
из Данице за год. 1829 (в. II књ. стр. 638), која није до-
цније била унесена ни у једну књигу.

У осталом ово издање је приређено као и остале прве
три књиге. Само морам напоменути да ни у једној Вуко-
вој књизи нема толико штампарских погрешака каоу овој,
јамачно што Вук сам није могао држати коректуру. Осим
очевидних, исправљане су и таке које на први мах не
падају уС.очи као н. пр. стр. 28 ст. 16. место од Дедана
два 4бДановића исправљено је од Бедана два Бедановића
према 111", и према ст. 95 и 96 исте песме; стр. 70, ст.
265 м. од Рача: од Драча; стр. 73, ст. 73 м. . . . војску
у планину : . . . војску владичину, према ПР ; стр. 120
ст. 63 тнесен је из II* и III ^^ ; стр. 160 и 161 ст. 11 и43
м. Јабучју, Забучју, јер овако се зове брдо над Ужицем,
а онога првога имена и нема никако ; и т. д.

Фебруара 1896
у Београду.

Љј6, Стојановн!«.

ЦпЈуегбКу о( Тогоп(о
ићгагу

00 N07

КЕМОУЕ

ТНЕ

САШ)

РКОМ

ТН1б

РОСКЕТ

Асте 1Л\}'ату СаН Роске!
^О^-МАКТШ СО. имгГЕС

бЕЕМ ВУ
РКЕЕћКУАПОМ

ОАТЕ...0СТ.0.2..Ш7.

'^_>«Чи:л!*?

^*'

...; ^./

•ч^^:^/

■^-г' V V/

V

'Лк!

«*
\